Школски лист, 21. 08. 1859., стр. 13

498

нн), Нсеновп,а Уну, кодђ Градишке Стругг, ниже Ориовца Орлнву, кодђ Брода Рушевицу, кодг Восута Босуту реку, изнодт, Кузмина шидски, изподг Мартиианаца манђелозки потокђ, кодт > Митровице Чикашу, код Нрка блениду, кодб Прогара лрчиначки потокђ, и одавде мимо монастира Фенека Земуну и Београду тече, где се у Дуна†улива. — Драва , одг Вараждина дотичући вата краину изподг Леграда и остаалн е више Питемаче. — Кулпа, утиче у краину кодђ Карловца, где одма Мрежниду, Коранго и Добру, а више ПетринЂ Глину и Петрвнш речиду у себе прима. Уна вата краину ниже Отока а више Новога , и тече мимо Костаинице и Дубице Лсеновцу , где се у Саву улива. — Тиса, вата краину више Чуруга и тече мимо Титела где Бегеи у себе прима, а ниже Титела утиче у ДунавЂ. — Одђ канала наизнатнии су, Нсава, Шпацва и Студва у Славонии. бзера су наиглавнин Плитвицка изподђ капеле планине у карловачкои краини, и Гацко кодђ Оточда. Земла е ова већомЂ страномЂ плодна и богата; источни и западни брдовити краеви згоднии су за негу марве и стоке; по доловима има млого стада оваца, по висовима коза, у лужнимЂ шумама млоге се свинВ гое. Одђ дивлачи има по шумама медведа, елена и срна. Рибе има млого у свима већим рекама. По свима краевима се млога чела држи, и млога свилена буба рани. По равниимЂ краима рађ&м млога жита , кокурузЂ, варива, зелени, куделн и дуванЂ, има млого бостана и далеко чувеногЂ воћа, нбуке, крушке и особито шлБиве у млогимђ богатимЂ шлвивидама. Шуме има млого свуда, и по низама млого трске и рогоза. У рудокопннма банацкима има злата и еребра, олова и гвожђа, има млого доброгЂ угла, налази се и соли, и слани извора. Одђ остали рудни извора наиглавнии су старославна сумпорбана Меадиа у Банату, и Топу-