Службени лист Српске књижевне задруге, 01. 01. 1910., стр. 82

СТРАНА 74.

|; O књижевном раду.

У последњем, ХУШ колу редовних издања својих Српска је Књижевна Задруга штампала шест књига. То су:

. Песме Војислава Ј. Илића, књига друга;

2 Пауци, роман Ива Ћипика;

3. Драмски списи Јована Ст. књига трећа;

4. Милићевићева књига;

5. Ловчеви записи, од Ивана 6. Тургењева, књига друга;

6. Нова Ишалија, од Пиетра Орсија.

Одлуком од 4. јула пр. год. изостала је седма књига, Кришичке студије др. Љуб. Недића, јер је већ и шестом премашен максимум штампаних табака за једно коло, пошто и она сама износи колико две обичне књиге Задругине, како је на њој и обележено.

(Оригинали· (4 књиге) и забава (5 књига) претежу и у овоме колу, чак, доста и новином својом. Поред сасвим нових Гаука и до сад нештампаних Драмских списа Јована Ст. Поповића, и Песме Војислава Ј. Илића већином „нису до сад објављиване у познатим издањима његовим. Милићевићева књига нова је по избору градива у њој и по прегледним студијама о књижевном и научном раду његову.

Две преведене препоручивале су се до вољно саме собом. Последња, osa Ишалија, врло је поучна, једна од најјачих у овој врсти Задругиних издања. Ликови главних твораца нове Италије и уметнички израђене карте још јој више подижу вредност.

Поред редовних издања Задруга је у прошлој години издала и две књиге Забавника: у осмој свесци Городицу Оберле, роман Рене Базена, и у деветој интересантан историски роман Хенрика Сјенкјевича Огњем и мачем, који тако вернои тако вешто слика тешку, очајну борбу између витешких Пољака, јуначних Козака и дивљих Татара.

Поповића,

За наредна кола, Х1Х и даље, другина одабрала је ова дела: 1. Песме Милорада Ј. Митровића (избор; 9. Песме Владислава Ст. Каћанског (избор); 3. Песме Јована Грчића, Миленка (избор);

управа За-

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА

ИЗВЕШТАЈ

Управног одбора Српеке Књижевне Задруге

поднесен ХУП. годишњој скупштини 26. априла 1910. године.

4. Вечити младожења, роман Јаше Игња-| товића;

5. Новеле Милутина М. Ускоковића;

6. Крштичке DOO др. Љубомира Недића, књига трећа;

7. Задовољство живота, од Џ. Лубока;

8. Руковођ-у животу, од Р. Емерсона;

9. Приповешке Гија де Мопасана;

10. Кармен и Коломба, приповетке Проспера Меримеа;

11. Таршарен Тарасконац, од Алфонса Додеа;

12. Пушничке слике Хајнриха Хајнеа;

13. Приповешке Бјернсона Бјернстјерна;

14. Антологија старе српске књижевности (ћириловске);

15. Антологија новије приповешке хрвашске;

16. Споменица Доситегева

Већина ових књига приказана је у прошлогодишњем извештају. Од нових, дометнутих, истичу се:

Песме Владислава Ст. Каћанског широким патриотским дахом, којим су прожете, топлином и силином израза, којом су казане. Поред Јакшића и Змаја, Каћански је готово једини, који је из онолике тишме патриотских декламатора бурнога Омладинског Доба очувао име песника и доцније, у трезније дане. Збирка његових песама од године 1879. и непотпуна је и доста ретка.

Много је мање познат тихи Јован Грчић Миленко, чије ГПесме (један део штампан 1869. одликују врло нежне идиличне слике срећног детињства, ведрог пролећа, раскошне природе, питомог села, као и тиха сета једне пре времена свеле младости.

Један део Миленкових песама, у коме нису и све најбоље, штампан_је 1869.

Таршарен Тарасконац од Алфонса Додеа, познат по подвизима својим на Алпима из превода у Српском Књижевном Гласнику, умеће се већ оном својом тарасконском неодољивошћу, здравом, одлучном комичношћу препоручити и јуначким доживљајима у Африци.

Гушначке слике Хајнриха Хајнеа (Харц, Нордернај, Пољска, Италија, Енглеска и др.) познате су нам донекле по преводима пок. Мите Ракића. Причање њихово, увек весело, несташно, испрекрштано духовитим досеткама,