Службени војни лист, 20. 09. 1930., стр. 2

1915

— 1930 -

У случају неиспуњења ма кога од напред поменутих услова из 1. и 2. одељка овог члана Закона, додељена земља ће се добровољцу одузети, а друга му се више неће давати. Добровољци осталих сталних занимања, добровољци инвалиди I и II групе, као и недорасла или за рад неспособна деца, нису обавезни да се иа добијену земљу насељавају и да је лично обрађују. Решења по овоме доносе опште управне власти првог степена, а у спорним случајевима коначно одлучује Министар пољопривреде, чија су решења правноснажиа. Добровољци, који по одредбама овога Закона не буду признати за добровољце, а који су раније добили земљу и на њој су већ насељени, сматраће се као колонисти са општим условима. Сваки онај добровољац, који буде осуђен правноснажном пресудом за дела уперена против опстанка државе, њеног уређења и њених интереса, губи сва нрава дана овим Законом. Решења по овоме доноси Министар пољопривреде и она су правноснажна. Члан 4. Да се члан 7. измени и да гласи: Додељена државна земља прелази у својину добровољца, односно његовлх наследника по одредбама овога Закона, по извршеном убаштињењу. Убаштињење, без икакве таксе, добровољац може тражити одмах по додељивању земље. Добивена земља за пет година након убаштињења не може се отуђити, нити се за наплату приватног задужења може продати. Задужити се може само дугорочним хипотекарним кредитом код Савеза аграрних заједница или код које хипотекарне кредитне установе до 1/3 прометне вредности. Ако је земља додељена добровољцу приватна својина, а одузета је по прописима аграрних закона у аграрне сврхе, прелази у својину добровољца кад питање земљишног односа између државе и приватног поседника буде дефинитивно законом регулисано, с тим, да у погледу отуђивања, задуживања и продаје за наплату приватног задужења, важи рок од пет година, рачунајући од дана ступања на снагу закона, којим ће се поменути однос дефинитивно регулисати, Ако држава не буде могла регулисати грунтовни пренос са приватним поседницима, добровољци се могу пресељавати. У том случају држава ће доделити друго земљиште, као и помоћ за пресељавање по правима члана 6. овог Закона. Добровољци могу додељено земљиште између себе и променити. Ову промену одобрава Министар пољопривреде. Добровољци из 4. одељка члана 5. овога Закона, који су ослобођени насељења и личног

обрађивања добијене земље, могу ову одмах отуђити чим буде прешла у њихову својину по одредабама овог члана Закона, а сви остали добровољци, односно наследници добровољаца, према члану 3. овог Закона, не могу вршити отуђивање додељеног земљишта док не испуне услове предвиђене у овом члану Закона. Ни један добровољац из одељка 1. и 4. члана 5. овога Закона не може отуђити добијено земљиште без одобрења Министра пољопривреде. Исто тако и свако даље отуђивање земљишта, које је додељено добровољцу, не може се извршити без одобрења Министра пољопривреде, који ће приликом давања одобрења за отуђивање одредити и којима интересентима земљорадницима могу добровољци или купци њиховог земљишта добијену или купљену земљу отуђити. Решења по сваком затраженом отуђивању земљишта доноси Министар пољопривреде по слободној оцени и она су правноснажна. Добровољцима земљорадницима, који би пресељењем на добијено земљиште према члану 5. овога Закона били нарочито економски оштећени, Министар пољопривреде може изузетно одобрити, да под обавезама предвиђеним овим Законом могу своју добијену земљу променити са земљом кога другог лица или исту уступити коме члану своје породице, који ће земљу лично обрађивати и на њу се настанити у року од две године, рачунајући од дана добијеног одобрења о уступању добијене земље. Члан 5. Овај Закон ступа у живот и добија обавезну снагу даном обнародовања у Службеним Новинама. Препоручујемо Нашем Министру Војске и Морнарице да овај Закон обнародује и о његовом се извршењу стара, свима Нашим Министрима и потчињеним властима да по њему поступају, а свима и свакоме да му се покоравају. ЂБр. 22510. 18, септембра 1930. год. Београд. Дпеисандар, с. р. Министар Војске и Морнарице, Почасни Ађутант Њ. В. Краља, Армиски Ђенерал, Стев. С. Хаџић, с. р. Видео и ставио Државни Печат, Чувар Државног Печата, Министар Правде, Др. М. Сршкић, с. р. Претседник Министарског Савета и Министар Унутрашњих Послова, Почасни Ађутант Њ. В. Краља, Дивизиски Ђенерал, П, Живковик, с. р.