Српске народне пјесме. Књ. 3, У којој су пјесме јуначке средњијех времена, стр. 650

612

„Ето ивбпрај злато свакојако,

„Узми свилу која теби драго,“ 60 Док је она избирала влато, Дотле лађа на пб мора била. ал 0 обазре Јанкова девојка, Али лађа на пб мора била, Па савија Јанкова девојка, 65 Па савија скуте и рукаве,

Да ускочи у то море сиње..

Узима је Секула нећаче,

Десном руком за рамева бела:

„Немој тамо, мила ујно моја, 70 „Та ја нисам Грче прикоморче,

»Веће јесам Секула нећаче,

„Да те водим моме ујцу Јанку.“

Ове се чуди мало и велико,

2

Ди је нећак ујца оженио. - 725 Ујак даде Секули нећаку, Ујак даде коња под опремом, =

Ујна даде танану кошуљу, Више злата него белог платна.

740) Али-Алил бего и Атлагића злато.

Ева лови Алп Алил-бего,

Испред бјела двора Атлагића.

Он не иде да лова улови,

Пег' да гледа злато Атлагића.

Колико је у девет година, 5 Не мога је ни с оком видјети Него једном у девет година,

|]