Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу, стр. 49

29 Већ узима кључе од тавнице, Па отвара проклету тавницу, Те он меће Наод-СОимеона, Меће њега на дно у тавницу, = Па он баца кључе од тавнице, 80 Он п баца у то море сиње. | Још беседи патријару стари: „Кад се кључи на брегу нађоше, „Онда е' Сима греха опростио.“ Још не прође ни седам недеља, 85 Кључеви се на брегу нађоше. Узима и патријару стари, Па отвара проклету тавницу, Ал му Сима на столу сеђаше, | П у руку ванђеље држаше, 90 На њега се гротом насмијао, У њега се био угледао, Пак се тако са душом растао. Сарани га патријару стари, Сарани га као сина, свога : 95 Чело главе столе поређао, _ Чело ногу воду изводио, И код воде ружу посадио, Па беседи патријару стари: „ Тко је жедан, нек водице пије, 100 „Јко ] уморан, нека отпочине, „ко ј за ружу, нек се кити ружом, „да душицу Симе сина мога. о

[упор. ШП“, бр. !3 и [4]