Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу, стр. 48

28

МОМА мен

„Да ти узми краљицу веспримску, „јер је сада удова остала,“

Сима оде у Весприма, града,

И он узе краљицу веспримеку. Још не прође ни недеља дана, Господа се у лов подигоше,

А напред је краљу господару. | 50) Онда скочи краљица госпоја,

Краљево је рухо приметнула,

А кад нађе кумовску кошуљу,

Што је везла кад га је родила,

Онда с' јадна у чуду видила, 5 Џак изиђе' прид бијеле дворе,

Удри собом о сиње камење.

Ал' господа дођоше из лова,

Па беседи краљу господару:

„Што је теби, краљице госпојо, 60 „Што је теби, моја верна љубо#“

Ал' беседи краљица госпоја:

»Симеоне, драго дете моје,

уја ти нисам верна љуба твоја,

„Веће јесам мила мајка твоја, 65

и (ма

от

„Бубио си милу мајку своју, „Како ћемо е' греха опростити,“ А он мучи, ништа не беседи, Обазре се и два и три пута, Пак ободе коња мамузама, 70 Оде право к патријару старом: „Патријару, и отац и мајко, »Бубио сам милу своју мајку, » Како ћу се опростити греха 7“ А он мучи, ништа не беседт,

ст