Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу, стр. 47

27

МЕ

А брат слио оловну бешику,

Они мећу чедо мушку главу,

Метнуше га у тешку бешику,

ИП под главу кумовску кошуљу, 15 ћацише га у то море сиње. (Ен

(свето слави патријаре стари,

(вето славу светог Димитрију,

Па он посла по мору аласе,

Да улове у мору моруну, | 20 Да прослави крсно име своје; | Ал' је њима лоша срећа била, И од лова ништа не добише, До ли једну оловну бешику,

У њојви је чедо мушка глава, Донесоше патријару старом: „Патријару, п отац пи мајко, „Ми ти нисмо уловили лова, „Уловисмо оловну бешику,

У њојзи је чедо мушка глава. Кретише га и знаменоваше,

И лепо.му име заказаше,

Лепо име Наод "Симеоне. Држао га патријару стари, Држао га као сина свога,

Док Симеон до коња дорасте. Кад Симеон до коња дорасте, А до коња пи светла оружја, Даде њему патријару стари,

Даде њему коња и оружје, — 4() Па беседи патријару стари:

„Иди, Симо, моје дете драго,

„Ти отиди у Весприма града,

(25) сл

= (5) сл