Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу, стр. 46

До зорице и бијела дана, Кад виђеше да Јована нема, 310 Међу собом биле бесједиле: „Младо момче је се преварило, „Више с нама у планину неће,“ Џа узеше стреле и тетиве, Устрелише дијете Јована,

со (О сл

И момку су срце оштетиле. Кад то виђе Јованова мајка, Закукала како кукавица, | Мила снаха како ластавица, У кукању обје говораху: 320 »О Јоване, наше јарко сунце, „Мало ти тас бјеше огријало, уПа нам саде за горицу зађе.“ |Упр. П4, бр. !!].

о.

Наход Симеон,

Братац сестру код колена рани,

Не рани је да је; другом даје,

Већ је рани да му љуба будне..

Кад му била већа од колена,

· Увео је себи за љубовцу. 5 Јошт не прође ни година дана

Чедо роди братац и сестрица,

Чедо роди пи баш мушка глава.

Братац лије оловну бешику,

(естра везе кумовску кошуљу, —- 10 Кад је сестра кошуљу навезла,