Српске народне пјесме. Књ. 4, У којој су пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу, стр. 45

Да виш'бабе Јованове мајке, Како ноћца тамна' долазила, Оде стара пред бијелу кулу, Често гледа Шари и Јастребу, Док угледа ватре чудновате, Спипају се до земљице црне, Док дођоше Јовановој кули. Да виш бабе Јованове мајке, Кад је било ноћи пола тамне, Баба узе кључе свакојаке,

Па отвори бијелу одају.

Док је стара отворила била, Виђе. сина дијете Јована,

Ђе Јоване санак борављаше, Виш' главе му крила и окриља, Момак леже у танку кошуљу. Уве баба крила и окриља,

Не би ли јој Јован остануо, Даг јој више полећет' не може. Кад ујутру јутро освануло, Освануло п сунце грануло; Док запишта лијепа ђевојка На. бијелу Јованову кулу.

У том баба брже поитала, Када види дијете Јована,

Не би л га се нагледала мајка,

Ками мајци да види Јована. Кад је стара отворила врата, Мртва Јова нађе у одају, Сав је Јован у крв огрезнуо, На Јовану има девет рана. Дуго виле чекале Јована,

290

300

805