Српски књижевни гласник, 01. 07. 1907., стр. 84

Књижевни ПРЕГЛЕД.

Ja слушам одјек јецања им гласна, Док тајна, горда нојца спушта власи По мирни пољи, уморни таласи.

И душу моју савлада сета страсна, "КО пред незнаним крајем чежња касна Док задњу румен уздах мрака гаси.

с

(НАСТАВИЋЕ СЕ).

БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ.