Српски књижевни гласник, 01. 01. 1910., стр. 52

МОЛИТВА ЖИВОТУ.

Друг друга само, веруј, воли тако Као тебе ја, тајанствени животе !

И кад сам с тобом радовао се, плак'о. Кад ми се уздах, и кад усклик оте: Ја вољах те, у болу и у срећи:

И, најзад, једном кад морам подлећи, С претешким ћу те срцем оставити, Као друг кад друг му мора одлазити.

Свом снагом морам тебе обухватит : Па дух ми нека твој захвати пламен, Да те у жару борбе могнем схватит' И пронаћ тајни твога бића знамен !

За векове бих живет, мислит хтео Унапред, проспи стог свој смисао цео! Па ако ти среће више не остаде,

Не мари! Та још имаш — своје јаде!...

Лу (САЛОМЕ.

(Превео с немачког 7.).

-