Учитељ, 01. 02. 1889., стр. 33

до

ницу, пе мислим на опитна поља, која су на Западу, тј. да ту буде свију врста плугова, дрљача, ваљкова, машина за сејање, за вршење, кошење, да буду разни тријери, круњачи и т. д. Не; ја сам скромнији: у почетку треба се и са малим задовољити . Нека уз сваку оваку ратарницу буде по један комад од 5 — 6 хектр:; даље нека се набави ! — 2 плуга, ! — 2 дрљаче, !. ваљак од дрвета, а брану би могли и ученици сами направити. То би били алати за орање и сејање. За прашење и огртање могли би се узети: !. пратштач и 1. огртач. За остало срађивање не треба — сем обичних алата — ништа друго. За сточарство порсд нужног броја разне стоке потребна је бућкалица, ножнице, неке 'справе за савршенији начин сирења и т. д. А за остале пољопривредне гране сем семена и неких ситних алатака не треба у почетку ништа друго. У осталом пољопривр. стручњаци допуниће овај одељак — о опитном пољу.

Врло је важно да расправимо ово питање, што сам ја спојио в. ос. шк. са ратарницом. На неким местима ове расправе напоменуо сам да су појмови потреба и луксуз релативни. На пр. за богаташа није луксуз да има каруце, за сељака јесте. Или за Франц. Немачку и Енглеску није луксус в. осн. школа, а за нас јесте. Првенственог права и овде има. Сад даље. Да предпоставимо да су нам в. ос. шк. корисне, а тако исто да претпоставимо да су нам од користи и ратарнице, које ће народ практички да усавршавају. Е, сад долази питање: јесмо ли ми у стању да имамо обоје% Ја мислим, да не можемо за сада имати обоје. А кад не можемо обоје, онда су прече ратарнице, јер оне непосредно спремају за живот. Ето, н. пр, в. осн. шк. заведене су пре 6 год.па колико их има; — Онде, где су баш непотребне, онде где су сви услови за добијање знања, заводе се, а по селима нема ни једне. Неки веле, в. осн. школе треба да су изведене у практичном духу — па зар онда да их претпоставимо ратарницама, којесу за практику душу дале% — Кад будемо по свима срезовима завели ове в. осн. шк. или ратарнице, кад нашем народу т. р. у крв пређе рационално обрађивање земље игајење стоке и шуме, кад он сам почне у пољоприв-_ реди да се учи, а не школом, онда ће в. основ. шк. добити више важности према ратарницама, и онда ће оне имати првенство. Ал то за дуго неће бити. Ако своме народу желимо добра, онда га треба упутити прво у његовој привреди, јер он као и празноверан и нешколован може правилно –—- и ако механички, као и данас орати, копати, косити и т. д. А образован — обрнуто — не може правилно (рационално) орати, копати, сејати и т. д. ако није учио. Дакле практика може без образованости, а образованост не може