Учитељ, 01. 02. 1909., стр. 35

УПОЗНАВАЊЕ ШКОЛ. ДЕЦЕ СА СЕКСУАЛНИМ ЖИВОТОМ. 483

Осећање стида није, као што необавештени погрешно мисле нека предрасудна навика, већ је он прави анђео хранитељ, који дете нераздвојно прати не само у опасну друштву, већ нарочито и у осами која је у том погледу још опаснија. Стид је јоши високо развијен појам о своме личном достојанству и евојој часности: спојен са вечитом зебњом, да се та највиша људска блага како год не изгубе, он је силео осећање које не трпи никакве мрље и нечистоте. Стид је божански глас, који у облику извесне слутње, у душевном бићу млада човека стално му шапће: „Не падни; не посрни, јер ћеш пропасти!“ — Стид је највидније психичко испољење животног нагона за наше самоодржање. Стид у младу човеку било чиме убити — значи на анђела хранитеља атентат учинити, и невино дете му заштите лишити; значи исто што и цркву разорити, — сначи најстраховитији злочин извршити.

Шта ли би тек било са стидом и стидљивошћу и какав би се паклени хаос створио, кад би смо, по методу анархисткиње госпођице Лишневске, невиној деци већ у основној школи давали очигледне поуке о сексуалној природи помоћу очигледног посматрања спаривања разних животиња, посматрањем односних слика о томе и цртањем полних удова, као што та „васпитачица“ препоручује. Каква ли би то демонска храна била за бујну дечију фантазију г

(С тога је сасвим појмљиво, што је небески спаситељ као божански познавалац људске душе, таким злочинцима и најстрашнију казну изрекао, овим речима: „Ко саблазни једнога од ових малених, боље би му било да о врат обеси млински камен па да скочи у дубину морску.“

3). Најбоља учитељица у односима полног живота јесте природа, и свако прерано уплетање и превремено мешање у ове природне утицаје, неминовно за собом повлачи прерано полно сазревање, једну од најопаснијих аномалија у полној области. Дете је ту полно сазрело, али је још у големом назатку и заостатку с погледом на развитак воље. Сила нагона неодољиво тера у свом правцу, али нема. перфектне воље као регулатора. То је исто што и брзи воз пустити без кондуктера или аутомобил без шофера.

Младеж полно васпитшаши — значи исто што и вољу васпиталпи. Воља пак не развија се и не гаји само знањем, већ дугим вежбањем племенитих нагона, благородних чустава, циљу сходним радњама — уприво Френирањем воље и њених снага.

31»