Време, 14. 04. 1927., стр. 4

ШЕСТОГОДИШЊИЦА ЈРДНЕ ВРЛИКЕ ЉУБАВИ

ЧптртЈЕ 11. игржлж 1иј

Мадопа Ааура и л&убав великог песника ПетрарКе Сусрету автаонс&о) црБви Св. Кларе, па Белвћп Петоћ, пре СОО гомно .стровао Игалијан Мдкеле Скернло. Око двл века превладавала је хаиотеза Александра Велутело. Он је Оио ј В1'|« и да је Јауримо родно место био Кобраер, ва-

Авантуристичко бегство младе Винковчанке Вннковаи, 12. апрвла. — Време је иисало р&иије о подшјгјг ј« дне леие иладе [Јинкоичанк*- у Иашнцдма, где је била у гоетима код сиојнх рођака којима Је украла В'-лику суиу нонца, ка ко бн могла што луксузннЈИ н бурнији жииот да нјшбоди. Сада је опет та млада Вннковчанка ушнила један аван-

Петрирка, лрсла Јсјном цртежу из 14. века

! рошица у којој станују сељаци ј т Уристнчки иодииг. Она је тек и велики број коза, од којих је ј ,,а1{ 1' ПЈ,,ла * 7 година, а нначе је варошнца сигурво и добила име, !?Р Л0 леле спољашности н својер становници назнвају козе Ј нм враголастим покретима п кабр. У кл игама рођених те па- м^Далачкнм цзгледом лако орохнје, иако има већи број Лау- сва Ј а лакоумна мушка српа. Зорета, уобнчајеног нмена. Велу- се Ј ел< - на лорн.ак, а сл>'жи јтело налази да је пронашао пјч 1 се В Р Л0 40010 ла ^""« именнма | ву. Она је била ћерка пеког Ап- 11 представља се непознатимл ри Шиабоа. тада господара у као Београђанка или Загр1<»чан; 1х'абриеру. Крштена је 1314 го- ка - Д° са Д Ј е <Ј«лена учинила не• дпне, дана 4 јуна. Према томе, кслн . к ° тежпх кривичних дела, па дан кад се песник у њу за-. Ј е У ве к добро нрошла услед |л>убио, Лаура би имала 12 годи- СВ0 Ј е малолетности. Иоследње па, 10 месеци и 2 дапа. ј 11,01,0 Д 0 - 10 Ј е пак теже врсте, због чега има да дође пред судНОВЕ ХИПОТЕЗЕ јбени сто и за које може бити оI Тек у половини оеампаестог суђена на затвор, јер је вредпепа Пол А-тдонзо де в Сад, калу- ност краденнх златннх ствари јђер нз ЕбЈ»еја, избацио је трн нрсшла суму од 20.000 динара. свеске мемоара, у којнма је по- Мзло стид мало страх натерао казао црно на б ло да је Лаура Ј е Јелепу да мислн на бегство би-ла један бнсер у његовом по- из државе, а како пије могла да ј родичиом ђерлгну. По љему она дође до путних испрара. то је је била ћерка Однбс-рта де Но- из.числила најлакши начии, н* вс-с, а удала се 1325 год. за Уга к оји ће успети да пређе граде Сад. Умрла је 1349 год, као ннцу. мајка једанаесторо деце. ј Ових дана Јел^на је ухваћепа | Године 1910 пала је и та тео- КОл Белог Манастира, у момен .1 • XV »ЈЛ *1« № УТиПО 4-1

АФЕРА СА ЛАЖНИМ ИНВАЛИДСКИМ СПИСКОВИМД

)е изречена пресуда

Јуче

Деловођа Стојановић је осуђен на 20 годнна робнје, а остали сем дво;ице кажњени су само абог неаажње У вршењу дужности Јуче пре подне у 11 часова из- намера. Порота није поклони.тј

Је .ту утаје 345.000 државног новца помоћу лажних инвалиЈских спискова. Пресудом је, као што се иогло и очекивати после ислеђек>а, исказа свелока и одбране, осу

терети остале За све Јруге оси» Саве порота на .тази да нема мената за постоЈање ле.та утаје Зато је поротни суд огласио Са8) крнвим за утаЈу у званичној ду*.

ђен на д >тогодишњу рооију рали ј ности, а бивше шефове Ж шојинј утаје само Сава СтоЈановиК, док Јанковића и Владимира РиспЛм су оптужени шефови и званичниии Ј кривима за з.тоупотребе старешк* кажњеии не због саучесништва 1 ског положаја и олтужене зваии% већ ради недовољне пажње при вр- 'нике Перовића, Лаковића, Маиж жењу своје дужности. ј Ка и Олгу НеделковиН криаиа Претрес, који је почео у пола. због злоупотребе датог им повер*. левет, трајао је свега неколико >де, док је предсрд ^жа лештанске минута, јер су само оптужени да-јопштине Живка ТодоровиКа и чц. ли последњу реч. Сви су углавном^ ва-тида Голуба Ђорђевића огласнм

рија. Фламинн је п^кжаиЈао да

ту када је хтела да пређе грајје Лаура нико другн него Лау- : ит ^У и Ја °-^ е У Мађарску да Рално пре 000 година, на Ве- кпној прослави, одржапој пре I ета -* е Сабран, пв<т л< поте пони !!-^^р Ж п н а ш ! К ,!* анм Цегак, у аарнлу мессцу, исколико дапа на СоИЈони, ре- »о нз корена ове иоћне по|иди- ' је '„ л пв^м«™' Вилнкн носник Иетрарка видсо као је да је Лаура нмата ло свој ^* 0 " 1 бипскил.. ва-има са Б1а- __ ■' ,СВ Ј С је ирии иут Ј шкннци Св. Клл прплнци тала 17 годнна. ре у Авиљону Ј1азру, ону кој .1 Тешво је вероватн да Је доцнијс ниснириеила шљадс р» икада олговорнла леснику

1а но свој це . У родбипским. валаиа са виа- *" Ј 1 --*'"" чишишјс ««а .дарима, слагљена као попо.лпт стражара да јој помогие да по1 је Ј1ау- јуначки* ратннка п значајннх 1 и ' - 1111 Ј г ,1а ареме слрсчснп леспису '■ скиитеиика, која је даи пап је- 0Ј " ог 1' а,, н 'Шог ком .сариЈага, у

Њ Јџ:;«* иаЈдииших сти ^ова И еећаја. «ДА ЈЕ БЕАТРИЧЕ«..

на љубав. 11з љсговм спјхов .1 Д""™ свсца и једну светнтсљку. пе видн се јасио њшов одиос. |4>ламинн је даље угврдно да се Али, Оаш по НН1>Ч13И1'Н0СТН из- Четраркипа ЈауЈ а родила на нгледа да је то бнла љгбав пуна МЛЊ У на брсжуљку Г1икад|рс, «Да је Беатриче узиратпла чежше и таквог обожаваша, : код ,1 °" 0,,а . 11 да Петрарвнцо Даптеу љубав, човсчанство би какио бн ретко могло да будг 'Љубавно царство» треба тражидибнло место Д иоинз Кочедиј: последица тесииЈнх веза. јтн у блнзнни Гадаша, где је Ла— 1ур а могла да се здклаља ца у. У ЗЕЛЕНОЈ ДОЛИНИ И ШУ- самљеним местима. уживајући

пекцлнко дечурлије виш ■« кааао је један модсрнн нтали-

јански ктијкевпик. То исто мо-1 МАРЦИМА же да се приметН на 1Кт[»арку 1 Петрарка јој се дивио у блаИзглсда да су се само зато, што гој и 'аелеиоЈ долннн, на подпој' нлтова чсжњнва љубав оста- ЖЈУ брежуљака, где је она, га пл у ову тврдљу, јмр иије оснола само иа уздисајима, родпле косама раадеиршаним на ветру, вана баш ни на јддном Јокумен

пуну слободу у ионашаљу н оде ваљу. Мипеле Сксрпло ппак јако сум

оие лене стро^ е и сонсти, који обнчно трчала сама. или у весе-' ту, по коме би се овој уваженој еу га начннилн всликим песни- лом друштау. Певала је. али јс госпођи моглн прииасатп Пе*ом. ј често седела сасвнм усамљена и трарклии стиховн. И данас, после 600 годппа. це зимишљ-на на стснн Знала Је ла културна Европа свечано киткад и да замо1вена густим »рос.1акља дан, пад је Пстрарка шумарциЉ зба1Ш са себе лаке пр! « ПУТ видео Лауру. | хаљине н иага снђе у воду би- СУР .„„ ., п . тпр „ Пмао Је Пстрарка там 22 го- стрих потока, као нова Днјапа. ■ ; 1 '. ' Петтопка' ■не Изашао Ј- свеж са универ коју је лесннк из скровпшта бсз ? ' ' нтетскн, гтупмп V Птпч.и п ла.\а пгатио поглетима дивље- *°Ј в . се наладп 0 У ИталнЈН, до-

хапшена Је ааједно са финанспј ским стражаром Миланом Зра кићсм и снровсдена у Сомбор, одак.1е је данас упућеиа својој кукн. На саслушаљу је Јетепа нзјакнла. да це може више да жнвн у овој срединн, где је сви познају н .и желн за увек да оде из наше средцие.

Самоубиство наредника музике СЈботпаа, 13. апрпла. — Фра љо Д ме музнчки иаредник убцо се данас у 3 часа по подие из ловачке пушке. Цслу нрошТатно 21 годнну после првог 1 иоћ В .ЈЈ' Т 1'° "Р 0 "«) Је у дру' 1 шгву своја три друга и В[>атио ее тек данас по подне кућн, узео ловачку пушку пз стана сво

ЛАУРИНА СМРТ

дине витегских студија у Болоњи, и лаха пратио цогледима дивље добио Је место сскретара код ља и обожаваља. |јм - ^ ^ д а ^ отишао прсма шупи. Шегоги увугкИГ^глр ГУм™°п*пЈ Ј« лном месту, говорећи о вЛепа л:е на» умрла од нзнепад- кућани. опазнгшн да ј? ппјан, јоској. где су тада пале бора- њој . песник велн: не ШкгЕ Ске^ло мнслн да Је М131И секпстап сипатпп » V ' ' 0:1& Је жоп1 Ђ ' ша ' О" 030 ^ 0 ' I умрла од куге, која је те годиве -1лади секротар свратпо Ј" у- пд зв маЈкоП 1х ма-ли. гпра само од!ц349 ) бесиела V Евпопи брзо на себе пажљу отменог анн- „ввесии жслл; у аенс« .-тигу- ,в „ ' . У | И ' Н.ОНСКОГ друштва. Беснрекорпо светлост с&етлостн боад.пске; опа Је I ^лвтрагрка. који је тада имао елегантан, духовит, и спреман ( нетакнута, она је^ огледало невнно- ј •"* Г0 Днне, забележпо Је па коДа у свакој прилици склеиа не- стн. Пн глас. ви оме* очију, он крет- 1 рнДп.ма Впргпла ово:

ј био је писмо од јед»опа пријате-1 га 0,ш » К °Д кога Ј е становао.

погрчалн су за њнм, алн су стнг лп касно, јер ј? већ бно опално једап метак у трбух п на месту остао нртав. (Време).

ње њспог тела виГсу смртно... Ннсам ја волео њепо тело влше од њоне душе; напротив, забл>ссиула ме светтост шопнх крепоггн, пеупореднво лошјх , које су па зем.гн бнле 0140дало живота блажених— Кад бн 0'ПЈма могао вндети лнс љубази, који сал:нже ДЈ'шу моју, он не би бно много друкчнјн од н>еног лнаа, првлепог н вншег од опога што се рочнма може опнсатн.. „ Ннјед&н за. . . једллЈви језнк пије дирнуо н»сно Кларе. Вероватно му није било име; нико пнјо сазао рђаву реч о ни на крај памети да се моли. њеним делнма, пн о њопим речнма. Друкчија су онда била времена. ( >п". прлају н најсоетије стваКао што се отмени свет данас Р н ' остадоше као узети оред њом, н састаје по дгисикзиуа п те дан- УУ^вушок саиима, где даме показују своју! Да је бнла удата впди се по гранију и своје тоалгте, опда се томе, што сам Петрарка вели: састајало у цркви. Било је пе- «Чедна туђа невеста*. ке нарочите дражи у томе, и љупке даме, са лепнм глатама снуштеним над молитвенике, у

колико љубавних стнхова, неки еииграм или мадрнгал, постао је неопхолап на сшша примашима и око н»ега окупљао се рој лепих женица, које су га миого размазиле. СУСРЕТ НА ВЕЛИКИ ПЕТАК На Велики Петак 1327. године (бсше 6. априла) младп сехретар свратио је у цркву Св.

•Лаура, познзта због сеоЈих кропости и дуго спављеиа у иојим стихоеима, појаеипа се моме погледу у орзме мојв прве ил»дозти, годлнв 1327 ч истог дана у мзсецу априлу, у цркви Св. Кларв у Авињоиу, у јутзри>им часовима; и у истој вгрзши, у истом мссецу априлу, истог даиа шестог, у исти час годмне 1348., оеа сеетлост угушила је , ону савтгост, док сам се ја слу-, чзЈно налазио у Верони, јао, ни ј »најући то!»

ДАНАС ДАНАС „НШИПО" ;м?шо нлвожњ! пздгаораицг

у т"

Па нпак, свн су људн једнаки! Да .ти је Лаура одговорила на Петраркину љубав илн "е, .ствар је нодједнако ружна. Док ... |је опевао,њену лвпоту и кргпоКО ЈЕ Б/.ЛА ЛА.РА? у хиљадама стиховд, док је Алп, и ако познајемо ЈЈаурн- скривен иза џбуња носматрао ствари су са задовол»ством осе- 1,0 Лаурину душу, њену љена кулана у горск>гм потоци- \ ћале на потиљцима погледе див ,:ос У' њен смех, љено певање, ^ Петрарка је подржавао ии-1 љења н обожаванл. | па чак 0 скривено наго кунањс тнмне љубавне ве-^е са једиом ј И, у полумраку цркве, док је У ш > мскн м поточипцма, ми ни другом, непознатом женом, која ! напољу грептао мнрис пролећа, 1 данас не знамо ко је она у ства- ј е родила ванбрачног сина. ј љубичица и цвркутање птипа. Р н била. Пишупи само и једино Илгледа готово да жене нмају Петрарка је видео Лауру. Била 0 Њ °Ј' Петрариа је ипак џентл- ц[«во када кажу да л>з'днма ве' је у зеленој хаљнни и пролеће менскн задржао у .тајности ње- никада вероватнГ - ■ iiv ш1ш111/т кг1д ii11 плшш.л 4

младостн одисало је иа целе ље- ј Н У ли ' |ност - и,| " е ве помнн.е

ве појаве. О ј тог момента младв секрегар био је нзгу1)л."н за авнњонско лруштоо. Лаура јс лостала једниа њсгова чсжп.а, јсдннв пиљ, једннв идеал и јеДннн предмет 1иљада шеговн! стихова. Сиромат пестгк! Лаура је би ла удата. изгледа чак маји, а воред тога оличеље свих врлн ва. Била је, како он сам вели, млађа од н/та. Колико? Не зиамо. Вероватно да је бвла врло млада. Јер, онда су се девојке из племвћсквх кућа удавале (ош као деца, у четрнаестој, а мткад в у дванаесгој голини. Ов#т, професор парвског уни»вЈшггет. х гааоцу » Иетрар-

нн п]>езиме, нн род, ни ма шта по чсму бн се тачно могло залтв ко је н одакле је опа. Изгл-да впак да Лаура нпје била нз Авишона, него' из неког машсг мсста, в>"|)ОШ1тно у околипи. Јер, песиик велн: »...Мало место, где се тако лепа жена на свет родн»... и упорсђује то место чак са Витлејемом. Биографн в исторнчари пису жалили труда,.пр"мепа, нн томове хартије да открију ту тајпу. Претуране су све јавне н приватие архиве у Провапси

А. Б. ХЕРЕНДА

Сензацнонална иустолоЈнна > 7 чнноиа у главпој улозн БУК ЏОН ШАРЛЕЈ МАСОН и најновија американска ЦЈала Модерна пуница

Ко је добхго две нове награде „Времеаа" У уторак 13. априла пуште на су у продаЈу. с нзрочитим знакои, још два Сро.а ВРЕМЕНА за на.раде сд 3000 динара Та двз иова нгградна примсрна разлииују се од о^талих ло томе што на ссдмој Страни испод огла-а ио -е црвени отисан пс-чзта на иоме пише: ШТАМПАРСКО-ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ ,.ВРЕМЕ" А. Д. и потпи- једног чиновнииа гдминистраАвнњону. Али, резултати су би- ције. ли врло недовол>ни. I Срспни кулци треба да поштом ипи личко доставе ознаШто је урађено на том пољу чене бројеве нашсј адмииистрацији ноја 1>е им и -платити одреледо је с&вддно н укратко ретн- * ђеиу иагеаду.

усвојили одбраие својих брани.таца, само је Сава покушао аа се брани и да побије тврђеља и наводе о његсвом распусном животу. Пресуда се ималз изреНи у 11 часова. Што се више ближило то време ходниш« Окружног Суда су бивали свг пунији. Интересова.ч* је бнло још веће него прва два дана. Маса заинтересовани.х и рздозналих с нестрпл,ељем је очекивала пресуду, нарочито се код родбине олтужених опажала нервоза .1 узбуђеност. Кад су најзад око 11 позвани у салу браниоци, публика је нагрнула у судницу на обоја врата. Пространа сала била је потпуно пуна, тако да је одмах иза оптужених стајала дублнка. Они којима се имала решити судбина и до-, некле опстанак њнхових породи-

некривим. Потом је, највећој тишини, пре| седник Суда г. Марковић прочнтао пресуду. На основу одлуке порот* ног суда и свега изтоженог Пр» степени Суд је пресудло: лз се Сава СтоЈановнћ казнн с# 20 гојнно рг>бн)е; у казну ту сл има урачуиаги 95 0 лана внше олЈежаног притвора; ла се ЖивоЈин Јанковић јишл звања за пет гозинв; да се ВЈала Ристић и Цраголу4 Перовић казне са по шест месеив затвора; ма се МиЈиЈа Јаковик ш Ммолџш МанЈић лише звања ша **е п> Лине; и ха се Олга НеЈељковић јммп звдња на голнну ланн. Живко Толоровић и ГоЈуб ЋОЏ' ђевић осЈобађаЈу се казне сјо

ца, стајали су бледи, узбуђени. I невини. очима упртим у суд. Сава је био — Жнвео Суд! злхорнло « најмирнији, бар на изглед; за све пз многобројпих грла. време остао је у истом ставу, на-ј Сава је остао пепомпчан, счмрштен, без покрета, не покре-' сцутнх усана. Пичим, нп погленувши ни једном усне, не изразив- дом пи мимиком, пи з*звиком н* ^и ни једнол мимиком своје ду-, гсстом ннје показао негодовање шевно расположење. ; Нлн огорчоње. Осталн ослобођв' Одлуку поротног суда прочи- ,!И > насм -јани н олакшанн велж тао је писар г. Цинцар-Јанковнћ. 10Г терета, радоспо су се поаПоротни суд је нашао, да је кри- • 1 1 агИ1 " са род «пном и потна«! в.ша Савнна потпуно доказана и пииа ' Недеилотићева се сузна, , очнју поздгављала са раздрагаП стоје сви е.тементи ута,е у заа-, н ^ ^ ничној дулности. Паротни суд ве-, „ 1 ~ судп(тпа брзо прм . РУЈ е, да Је он ту утаЈу могао "Ззр-!, и , 1а „ ВГССЛИ Ј жаг ,„ ^оОф. шити благодаре^и крај.вем нехату нпх ц ц,пхових прпјател>а се гуосталнх опгужених, који су мора- г „ 10 на улнци. Сава је погнун тл опазити превдру, да су сав?сно главе> намргођен и тешким ко вршили своју дужност. Али порот- раком пошао у затвор у пратм ни суд није стекао уверење да су жапдарма. они то чинили из користољубивих I

Ј1:ДНА ПРЕСУДА ЋУПРИЈСКОГ СУЦА

Убио синовца и тешко ранио снају због седам дуката

Раденко Богић-Дене из села Бул>ана у округу моравском под старост је пао под суд, који га је отерао на двадесетогодишњу робију. Чика Дене је био поштен и миран човек, али је једном у јарости потегао пушку на свога синовца, убио га. а снају тешко ранио. То је учинио, да би опрао своју част и да би се, што је много јачи разлог, осветио због седам дуката. Раденку БогиНу је пре извесног времена умро син Димитрије. Његова жена Даница осталз је са двоје деие у свекровој кућм. Стари Дене је во.тео и чувао унучиће, а пазно је и на снају не баш ради тога, што је била жена његОвог сина, већ што је била од велике . омоћи у кући. Стога Раденку није било ни мало пријатно, кад једног дана почетком маја прошле године, није затекао снају код куће и кад је дознао да је побегла за његовог братанца Миленка Мики\\л. Ражљућен старац отишао је одмах Миленковој кући. — По богу, брате, шта урадисте! викнуо је Дене још с прага. Откуд моју сиају да узмеш за жену?... Па ајде де, да се није зародила. — Море ништа то није, чика Дене! рекао Је мирно Миленко. Може то да буде. — Ма не може, симовче! почео је доказивати старац. Род ти је, бре! Греота и срамота!... — Ја могу да се раздвојим од Милеика мртвз, а никако жива! додала је на то «побегул»а» Даница и пред очима запрепашћеног чика Лена загрлила Миленка. Најзад је и Дене морао попустити пред таквом упорношћу. — Па нек ми бар шратм онмх

јоса .м дуката. што сам ЈоЈ по иј се удалз за Димитрија! — Они су у сандуку код куМ одговорила је Данииа. Раденко је потом умирен лдикући и одмах почео претурати ш сандуку. Нашао је само један ф кат. Ражљућен он је сутразав опет ишао и тражио лукате, м кад то није помогло, он је тражмо и преко општине. Па ипак *х кмје добио. На десетак дана после Даннчиног бегстаз Дене се сусрео с 1Ииленком, који се на колл.ма са ницом враћао кући. — Је ли бре, што ти не општини и не аонесе дукате? пм* тао је претећи Дене држећн У РУ кама руску брзометку. за коју )• после изјавио да је нашао у жвади. — Море бзтатм аукате, чкк» Дене, одговорио је Миленко. Дукати су Даничини, а она је моја жена. Још треба да ми даш мираз. Раденко је тада почео преклг н>ати и љубити руку Миленку; — Не грешите са старим ч^веко.м... Видите, да сам ћорав! Дајте ми моје дукате! Немој, моје лепс дете... — Море, мираз за ми даш, чи чо! понав-т»ао је Миленко смеју ћи се. Деие је на то опет плаиуо: — Ко даје мираз уз снају! Тешко се и уз ћерку даје!.„ После мале лрепирке Дене је туотегао пушку на Миленка и Једни* истим метком убио њега и тешк» ранио Даницу. Ћуприски Првостепени Суд казнио га је био са 18 година робиЈе али је Апеланмони Суд јуче пом сио казну на 20 година.