Време, 07. 07. 1927., стр. 4

Странп 4

Чегвртак, 7. Јула 1927.

ПОЕНКАРЕОВИ МЕМОАРИ

Брење шред БалКансКи рат « 1» ^и0.1» (I » Сазонов 1е предвиђао могућноСХ раха

ДрЉање британсће вдаде

У среду, 19. септембра, г. П з-ј Г . Пол Камбон је одобравао мовољски мј1 учиии једио саоишхе јв реаерве у рдговору иа иредв-е од страие г. (ЈаЈоиоиа. Како лог г. Оазоиова: «Покушатн уја же.Ђах да будем тачно изве- тврднти етиичку сразмеру у штен о мнсли г. Саионова. а не- Македоинји, то је покренути јеиајући иуно повереље у г. 11з-! дан нерешнвн проблем, јер свавољског, замолих га да мн теж- ка раса, која тамо стаиује сма"Н>у г. Сазанова писмено пре-,тра да има већнну». днЈира. 11 ои ми 19. септембра ?иути ово писмо: Драги мој Прсдседничз Савета,

• Саобра.но Вашој жељи, журим се да Вас обасестим, да је према данашњем телеграму г.

мо-

СА30Н0В ПРЕДВИЂА ГУЋНОСТ РАТА Ја сам мислио да би долазак г. Сазонова у ЈЈондон и Балморал олакшао општу акцнју сиСазонов инсистирао код тур- ла> за ко ју : 0 ИЗ р азно ; Ке љу ПОског. амбас адора д. 1=_п_»тре5но сде г Х Ј лвега „ Г Ј Ки .

да Турска. у циљу отклањања . .. опасних комбинација, одмах асрлеи, ("е«амки Министар уз«. у својо руко изво!)ење , Сиољппх Послова). Г. Извољски . рефорама у Македоннји којо би 1 00 ви ^° с » г - Сазоиовом, при Њ« гарантооале Хришкаиима лнч- ! говом . Ире.паску преко ћанала, ну и имовну бззбедност, једна-1 п ова Ј М У Ј е изјавио,- да ие држи ! кост пред заноника н учеш!.е у «"ОГО до ЊвГОВОГ иредлога у 0органнзацијн и админнстрзцијн, пој тачци у којој сам ја учниио према месној етнографској но:л- резе[»ве. Он нмађаше разлога да поаицији. ј верујо — и блиска Оудућност Вам искрено одани ' показала је да се инје преварпо ИЗВОЉСКИ«. |__ «д а је Вугарска рачунала иа Одговори г. ШвољекоЛ да црпогорски нокрет да запали потномоћи иницнјативу г. I Балкаи, а да је она — Бугар Сазонопа само у том случају. а- 1 ска — бнла сиремна да уђе у Ко прнстане на то н брнтанскп ј рат 15. октобра.« Одговорио сам кабинет и ако и.ма изгледа да ће г. Ц.шол.ском да су моји извебсчки и (јерлнпски ибннет бц-јштаји ман« алармаитин и Да се ти вољни тако))е да је нотномог- ј ја пнтам, да лн Бугарска нам рву. Учинно сам са своје стране по ие држп у Петрограду узбудсве резерве у иогледу опорту-1 љиве говоре. да бц добила мповости преДјТожене реформе што го бржу внтервенцнју Русије у се тиче проиорцноналиог учгш- Царнграду. Известнх о" овоме

ћа по етиографској цнји. 11 док се г. Сазопов показиваше узб.\ђе.н, г.. Бетман Холвег В Фледаше, напротнв, све снокиј

разговору г. Пола Камбона. На несрећу, посета Рифат паше - турског амбасадора у Парпзу — нотцрђивала мн је тачиост г. Сазоиовљевих ипформа-

ипјн. Он беше убеђеи, ргк.10 ј- г. цнја. Он беше убеђен да се доИп1лV Камбому, ' да ннко у ј гађајн на Нстоку развнјају врвропп не жели рат. па пп Ах- ! тоглавом брзниом. ^У^а^ко^^нк? иХје 1п0ЕНКАРЕ °В "РЕДЛОГ ЗА • ^ вн?ти л" Ф с/сл, аП »^ Ј б : I ЗАЈЕДНИЧКУ АКЦИЈУ СИЛА

снле ће знати да се сиоразумеЈу да га локалнзуЈу. ЗАКЉУЧЦИ ДО ИОЈИХ ДОПАЗИ ФРАНЦУСКИ АМ&АСАДОР У ЛОНДОНУ Г. Пол Камбои, (француски 6м'1асадор у Лоидоиу) изложио и а је своје мисли о снтуаиији у свом пис-му од 15. сеитемСра: •Предлог графа Ббрхтол з, рече ми, изгледа ми коо одгосор Аустри.е на инн.цијагиоу руског'кабинвта у прсдседавању српско-бугарског спсрззука. Није ни мало сумњисо за гене,. да је тај споразум, који је само по имену био тајан, био одмах саопштен у Бечу од отрано самог крал>а Фердинанда, иоји је желео да набаци о;:.говорност за тај уговор на Русију, представл>ају!.и, да је био за то пресиран из Петрограда. Нако би св иначе могпо објаснити, да га је грзф Берхтолд ИЈЕеотио о својим намерама прв нсго што је нота Берхтолдова упуКена Силама. Тај позтупак моте се објаснити само њиховим спора* ауком, чија је иницијатива изеесно дола:ила од краља Бугара«. Г. 11ол Камбоп, вели г. ПоепЕаре — уијрђиваше ме у мојој раинјој сумши, Пзсаше мц д1Јће, да му се српски отправник послова у Лоцдоиу го[Н(0 шлио на Русију, н узвнкнусшп: Ј1е.остаје иам ншпта др,уго по да 6е бацнмо у наручје Аустрпје.» Амбасадор Руспје у Лондо-. ву, граф Бенк-ндорф, бојчо се да Бугарска ие буде увучена у рат од стрзне јавног мн-пга и да и сама Руспја, п против споје воље. пе буде повучепа СрбИјрм. Алн и г. Пол Камбои, као л г. Арт\р Николсоп. заступнпк Сер Едварда Греја, мнслили су да пајвећа опасвост пе лел;н пи у Софији. ии у Београду, нн Бечу ни Петрограду, всћ у Цар^граду. Ако се упутрашша турска крпза погорша, блће 1еншо спрсчнтн Бугаре да ле уђу у Мацедоиију, а за њом в остале суседе. За то се брптаиски каОппет у, "" Ј ' ,еДН С Ж К<> . »'е Русији бити тошко да "тарак, који бц пи.одно кабнпету квим тоиом ГОВО р и балканским 1ази Муктар Паше, «Из тих, «о-1 Л|1Иа8ама „ Гр .Ј 0 " П0СЛе тива, јјакључигаше г. Пол Кам кл.ученнх тајмих угопора, пе10и, предтог Бсрхтацдов изгле-1 зпам . али да Га Ја сваки слу.^ј дао је иеоцоЈп.ун у Лондону. 0 д СТ р апи0 ту П римедбу рекох Свака конпе нја. коју би дапас мт . «п во : по Г пунисаљи сила турска плада учииила у корист ] ЈЈ* т ^Тзпат свет^г » македонских подапш.а, фатал- ј а(ша К оопе[.ација обе групе моба . била тгмачепа као каниту : ве само користи. лација пред Европом и експлоа- 1 тисаше протнв н.их од њнхових ГЛЕДИШТЕ БРИТАНСКЕ протнвиика, Младотурака». ВЛАДЕ На последп.у пропознцнју г. Саопштт сместа овај разгоСазопова, бритапски каЛнпет вор г. Полу Камбону и додадох: не беше пишта одговорио, оче-1 «Ако, уосталом, саопштење једкујући његов долазак у Лоддоа. ј не групе другој, ие би било по

Н ц Ј јох за добро, да 22 септембра позовем г. Пола Камбона да одмах види Сер Едварда Греја и Сазонопа и да нх ириуготови на програм заједпичког споразума за који ја поедах у Лондон сдедећу шсму: «Влада Рспублинв Француске, влада бржан^на и влдда царсио рјгска, под.еднако обу-е,е же.гсш да сачувају мир и одрже статус кво на Балнансном Полуостроу, спорззукно скатрају до само заједничка анција велииих сила може зауставити велине дога!јаје, ноји прзто миру и равнотеи.и еаропсног Истона. Следствено томе, речена владе одлучилз су да предлон:е царсној немачној влади и ц. и к. аустроугарској олзди озе диспознције: 1) Силз Ко истовремено интероенисати У најкра!-,ем рону код иабинета у Софији, Бсограду,. Атини и Цзтин>у, са сасетом да ништа не предузикају што би могло узбудити мир и по-емети-и статус ноо на Бал ану; 2) Ано ови савети не би били послушани, сило ће уједииити одџах напоре да лоналнзују сукоб и да га зауставо, Оне Ие објавити, нарочито држааама које рсмето мир, да немају да се надају, у случају победе, никзксој тернторијалној кори:ти; 3) Ано би потреба догаКаЈа исискаоала внергичннја средстоа, нао војничну или ломорсну демонстрацију, силз Ке том средству при6е'~и саио по олштам споразуму: 4) У исто врекв иад буду предугелз декарш по § 10, силе Ке посрсдовзтн нод Висоне Порто да јој сасетују нсодло.ч.но извршоњв административних рефорзма, |'о'е оправдано захтева}у тришћанске народности на Бзлнанском Полуостроу«. Пошто сам пспослао г. Полу Каабоиу вај пројекат, саопштио сам га н г. Извџљском, који ми одговори: «Бојим се да таква процедура не б.уде по вол,ц пи г. Сазоиову ии Енглеској. јер ће она истаћи подвојеиост Европе у две групе. Да лн је ово бнла права мисао г. II 1вол.ског. или је се он бојао

вољп било г. Сазонову, било енглеској влади, француска влада готова је да иредузме иницијативу код Нгмачке и Аустрвје за преговоре на реченој бази», Да ли је могуће било журније и искреније радити на европском споразуму и поднети програм саобразппји ивтересима мира? пита се г. Поенкаре. Мппистар руски, који се Још иије био састао са г. Грејом, који беше у Балморалу. изјаснио се да је мој пројекат задовољавајући; алн је он мислно да би брнтанска влада претпоставилз да избегнг* заједиички корак Тројног Споразума у Берлииу и Бечу, а исто тако ' учииио би прнмедбу и "на колектиппу интервенцију код Високе Лорте. Требао бп, рече г. Сазопов. да тројни копцерат. предходећи заједпичкој акцијп. буде тајлп, н требало би такође да амбасадори пзражавајући се V истом смпслу, пе чипе утисак на ко"ктивну акцију. Ипшта мн пнје било иакше, но да пристапем на ово, о чему обавестнх г. Пола Камбона. САЗОНОВ 0 СИТУАЦИЈИ НА БАЛНАНУ У припатвом писму, кој: мп ј» г. Пол Камбон послао истога дана, 23. сентсмбра, јављаше ми још и ово: «Кад се тпче Балкана, у Петрограду се не воле нннцијатнве с друге стране. Тамо се уображава да би престиж Русије био ослабљеи код батканскнх држава, ако би друкчије било. То је политика сујете св свнма својим незгодама. алп ту се нншта нв уои;е учиннти. С |1ба се г. Сазонов пе страшн. Они су, рече г. Сазонов, у руци Аустрије, и све завнси од иатенције ове силе. Он иимало не г. рује у н>еп поновпи улазак у Ногопазарски Санџак. Иедавно је он имао по овом предмсту разговор са аустријеким отправником нослопа у Петрограду. Спонтппо му је овај рекао о узпемнрењу, које се сн свих стрина нокнзује због Санџака ово: «Нисмо мн оданде изашлн нз ачта жен.фозностн према Турској; мн смо га евакуисали. јер нцсмо могли тамо остдти. То је једаи клпнац пзмеђу непрола.шнх нланнна«. Изгледа. да се с те етране пије бојати силаска Аустрпје. Што се тиче уласка у Србију, бојазан би бнла, ако бп Бугари прешли македопску границу. Али, ја мислим. рече г. Салопов да г. Гешов хоће да учипи на нас малу сопсепу. Бугарска влада иије морално подржана од Руспје. Она зна, да пе мо:ке сада, као 1978. годппе, учиппти прптисак на Русију, јер сада измећу балкаиских Словепа и Русије постоји једпа ненрелазна брана, Румунија, која би па иајман.у војну демонстрацпју Бугарске у Македоннји прешла Дунав. Овоме мишљешу г. Сазоиог.а, пашао сам потврде у речима једпог румунског офвцира, који бешр изаслат па енглеске манерве. Шеф наше миснје, генерал г. Фош. упитао га је о ситуацији па Балкпну и онлЈ јс одговорно: »Нншта ту пеће бнтп; мн гледамо упртим очнма па свакн миг Вугара, и они знају, да ако се макну, да смо ми готовц да их поклопнмо«. Све ове окслиости овпашћују пас да мислимо, да се нс т|.-ба увнемирЛћпМ преко мерв бугарском .лармом«. СПСРАЗУМ КОЈИ ЈЕ ЗАНАСНИО Овде г. Поенкдре знр.чпјио додаје једно драгоцено нримнање: «Из озих последњих радња внди се, нопино су најобавсштенији и најоштроукнији људи били дапеко да на пет до тест дана прсд балканску мобилизацију предвиде непосредност опзсности н нолико јо бнло тешко европским владама, да се у мраку, у иом.е су св батргалс, сломе у прво врс.,.а за мере које ја треСало предузЕтио. После 48 сатп — наставља г. Поенкаре — г. Камбои ме извештаваше, да су се Сер Едвард Греј и г. Сазоцов,- испитујућн мој предложепи пројекат, слозкили да бн се могло учијЈрти саопштење у Берлниу и Бечу, у смислу 1 и 2 параграфа мога текста; али на трећц и четвоти не прнстају.

I Другпм реч*тма, опп примају: демарш код балканских држава ј у корнст статус кво-а и наиор за локализацију рата са претњом ј код балкаискнх држава, да ве! ће добнти никаквог територијалиог повећан.а. Одбијаху пак јдемарш у Цариграду и алузију на споразум за енергнчније мере. По моме мпшљењу, због овога су ра изгледп иа успех знатно I умањили. | У погледу процедуре сложи! см!Ј се да нашн представници. свакн за се, али у истом смнслу, !.учиии предлоге за заједиички споразум у Бсрлину и Бечу. С друге стране г. Кидсрлеи Је рекао г. Жилу Камбопу. да би по 1 и.егопом мишљељу тај демарш код балкапоких држава ваљало 'да учини једна од суседних држапа: Аустрија илн Русија. | У исто време, г. Бомгар дозиаде од Гаврила Ефендије, да ] је турска влада скоро сазпала за српско-бугарски савсз и смлтрола га чисто ^аизивним, он ' се плашио бугарског напада на Једрене; десет дивнзија редвфа беху мобнлцсанн у Румелији. СРБИЈА И БУГАРСКА МОБИЛИШУ Бе:п« се рашнрио глас да ће се закључнтн мнр нзмсђу Нталије н Турске. ЖурниЈе но нкад, балкапске државе сложише се на иеку врсту ултпматума ТурскоЈ. ј Одмах смо их, Енглеска Русија и ми, однраћали од овог I смелиг дредузрћа. Нв иослуша1.10 иас бан! иикако. Г. Станчов, бугарски миннтар, који се скзро беше повратио из Софије, ои1 рчакао Је око француских банака дс. добије заЈам од 2 (1 миј лнона. Беше всћ сиустио ва десет поена 5 милиона. Обавештен о оиоме на време, сцречих овај зајам. Како г. Кндерлеи беше обећао г. Жилу Камбону, да бн се јАустрија, ако бп РусиЈа иптер| венисала код балканских држа; ра, радо иридружила њој, Ја ие хтедох више чекати долазак г. Сазонова, да га умолим да без одуговдачсша прими или једну непооредну акцију пет сила нли 1 паизменичну акцнју АуетриЈе и Руоијз, Затражи* од г! Извољског да о овоме брзојави г. Сај зонову у Лопдон. Још једном ви 'дех све балканске иосланике у Паризу и Још Једном инсипи' рах да иреноручв своЈим аемља( ма мир. Са своје страие г. г. Сазонов н Греј затражили су од Турске да не концентрише труие на граннци. Опи су такође били мишљења да тр^а иитервенисати код балванских држава да I бн спречили њнхову мобилиза. ииЈу. У овоме смнслу изразили су жељу у Бечу и Берлину. о, чскуЈући да ће и они нсто учинитн. Ја учнних са своје стране иств демарше. Нстога дана, г. Панафије ми тбдеграфски Јављаше да Је у Со фијп објављ.на мобнлизација. а ј г. Деко ми саопшЈи псту новост и за С[(бнју, додајућн да Је Скунштипа позвата за 3 октобар да вотцјш кретнте н одмах се нма одложнтн. ј Вулкан чцје сам се ерупције ја плашно, баидше већ прве своје пламепове.

Учвтељска Скушптппа Чланови Југословспског Учкгсљскзг Удруигеља — Секцнја — Београд одржаћи своју VII (XXXIX) Скупштину у Беогрчду у сали Учитељског Дома. Отнараље Скуиштнне биће у и часова пре подне: 10., 11., и 12. о. м. У 11 часова 10. јула Скуншштина ће нрир дпти иарастос (ЛЈЗМ великом добпотвору, пок Јовану Гавриловнћу. Пара.тос ће бити у прки,! нп Попом Гробљу, а помен на гробу, нарцсла бр. 23, гробиица бр. 24. Упрсва Повереништва МИШОМОР отров за мишеве н наниве. гараптнрано Чигајте прпзпан.е Пнваре г БаЈлоии за мнптмор у нзтогу апптске Из рађуЈе апотека П. ШИМИЋА 1ииеђе Кушансвић, Бсоград.

Како се ировео Стјепан Радаћ у прошлу ведељу по Срему

Винковци, 6 јула. — Како је познато, употребио је Стјелан Ралић прошлу недељу за агитацију 110 западно.м Срему. Пос.те неуспеле скупштине у Винковцима, одвезао се аутом на скупштину у Товарник. Док је г. Радиђ држао у Товарнику свој говор делили су се на скупштини плакати са интересантним питаиЈИ .ма упуКеним г. РадиКу, о његовом раду за народ лок је био на в .исти. Плакате су читали сви сакуп«1,ени сељаци, а што је најинтересантније, ставл>али су их у џеп и није се нашао ни један од сакупљених сељака који би протестовао противу раздел>ивап*а плаката. Разде.1>ено је преко 1000 плаката, док је на самом збору било највише 1200 људи. оваЈ контраагитациони рад организовали су РадиКеви дисиденти, који су из Вуковара организовали ову акцију у цил>у да сузбиЈу Радићеву -емагошку агитацију. Садржину гшката прочитали су г. РадиНу, на што се он љутито обратио сакупљеним сељацима, рекавши: да томе раду покварене господе морају енергично стати на пут. Слични испади десили су се у сел> Сотину, где Је ма.тобројна пуб.тика дочекала г. Радића са питањима из плаката, због чега умало није дошло до крвопролића. Пролазећи кроз Вуковар г. Радић, ниЈе се зауставио, иако је негда Вуковар давао за Радића 1400 гласова. Враћајући се исте вечери кроз Винковие, зауставио се г. РадиН V

селу Прив.таци, негдашњој својој кули у срезу винковачком. Пред општинском зградом сакупило се свега око 100 људи, од којих је половина би.10 присгатииа г. др. Никића. Г. Радић је одмал почео у говору да напала свеште*ство: како добијају незаслужено разне синекуре и одличја, док народ пати, и сва остала госпола су покварена као н. пр. београлска, која су куповала за народни новац ђердане л.убазницама. Из групе незадовољника, кој« су прелводили сељаци Андрија Антоловић и Марин Пеу.тић, бивши Радићев кандидат за срез винковачки, чуо се глас Андријнн: Купова.та су господа и сви.ту! Чувши г. РадиН овај узвик толико се разбеснио, да је као изван себе повикао: — Зар самЈа куповао свилу? — Твоја околина, добацише присутни. На то је г. РадиН изгубио при* себност, престао говорити и бесно сасвим господски повикао се.1»ацима: — Ви сте магарци, ви знате н* што од свиле! — Ти си магарац! Дошао си да завађаш сељачки народ! — падали су узвици са свих страна. Узрујан до крајности г. Радић узвикнуо је: пре 20 година сам био у Прнвлаци, а ово Не бити послеањи пут! Не требам ваших гласова! Ето овако изгледа права слика Радићевог последњег агитационог пута по западном Срему.

Једно отворено питање г. Косте Алексића Министру Унутрашњих Дела Може ли обласни послании бити и предсгдника општине? «Г. Вукаднн Габаковић, председник општине драгићске, среза и округа ваљевског, а истовремено и обласни посланик тога округа, изјавио је преко јавности неко.тико ствари које му као човеку од одговорности никако не доликују, сем тога што оне не одговарају постојећим законима. Г. Табзковић ни у ком случају не може, по закону, да истовремено врши обе своје садаши>е функције, прелседника општине и обласног посланика. Познато је из разних случајева колико су у таквом случају могуће злоупотребе, које прете да постану опасан преседан за остале и за будућност. Г. Табаковић, природно, у таквом положају могао да даде онако чудну и нелозвољену изјаву да «располаже са 700 гласова» у својој општини. По свим законима наше државе један човек може да располаже само са једним, својим изборним гласом, и ниједним више. Ја Вас питам, господине Министре, да ли сте или да ли ћете, по овој ствари г. Вукадина Табаковића нешто предузети и да ли Нете спречити примерно да овакав случаје не постане једна опасна навика. КОСТА АЛЕКС11Ћ народни посланик*

Испити у новосадској Трговачкој Академији Нови Сад, 6. јула. — У овдашњој Држзвној Трговачкој Академији завршени су испити. По.тагало је 47 кандидата, од којих су лоложили са врло добрнм успехом 5, са добрим 18, а са довољним 10. Четрнаест кандид^та одбијено је на три месеца. (Време)

КЊИГА .ДАЉИНАР. СА АУТО-КАРТОМ (Размер 1.б'Л01Л> Наша стручпа литература оОогатнл се овпх дапа једпом важиом кљигом, која је поиунила осетиу праинниу у пнформатппппи кп.пгаиа које п||у*ају чнтаоцнма н заинтерег-.овапима аасолутно тачне податке о ме<-тииа иутв впма, саобраћајннм срелстипма и о**талим саобраћајннм објектима у Крал»ввипн. Опа кн.ига п карта кориспо ће по<-лу житн слнма пушицнма — на|-очито странцпма — којн иутују тим пут©впма. Са највећом тачно:пћу очпачепн су спн путепи у Крал.евнип в кла« н(ћптшрппн но епховом кна-чититу. уопону, лл ли су снособин за ауто_саобраћаЈ. бенлпп'-ке станице, гараже итд. Огпм тога налпачепе гу лигтапцпје памеђу појелнппх места, ве:»е до наЈблпже железпнчке гтпнице, тако ла свакн путнпк може нзабрати најк|'вћн п најподесппјп пут и да па таЈ иачнп уштелп у времепу н воццу. Као ■ ки,ига. тако п вуто карте (1.50X1.15 см) нзраћенн су тачпо н техпичкп укусно, тако да Је од велнке корнсти за сиакогш Ову кппгу нзлато је нстоимено Уредппштво у Новом Саду (Оуботпћева бр. 12) Ктмтга стаје 50 дппара. а карта 150 дин. Кп нга Је преглелапа у Мииастарству ГраНрвина. а Миппста^кгтво УнЈтрашљпх Дела препоручило |е сви ма паллештвпма. Кп-пга је тлапа као цогтуна ауто карти н обпатно. Кљпга је веоиа повол.но прпмл.епа. јер Је от* ста са п>оме олговорено јелној потреби, пошто досалапл пздап.а ппсу олгопаг ра-^а потпупо опоие што се од опакнх нздааа тражн. В. М.

г Г!

Екскурзззја бродсгшх мдтуравата Брол, 4. јула. — Сутр.ч, 5. )ула одлазе бродски матуранти на екскурзију под водством разредног старешине г. Александра Сонабенда. Екскурзнја има да траје око 14 дана. Млтуранти ће посетити Сарајево—Котор — Дубровник _ Сплит и. П.титвичка Језера. Као магеријална иодлога за екскурзију служи заје-ничка ка:», коју су матуранти стек.ти разтичити.м приредбама у току школске године.

Д ј У КОЛССЕУМУ ј а

"л

На мпогобројио злхтоас хгаодугкује се још дзшс веобачао усилл ф.алм ;;г; л трагедија јеапога матурапта кога је у своје панџе дочепала заводљива, пчкапта, лепа п рафанираиа глумида. У главној улози велика уметнипа из филма „ВАРИЈЕТЕ": ЛМА ДЕ ПУТМ