Време, 23. 05. 1929., стр. 1

ДИРЕКТОР КОСТА М. ЛУКОВИЂ РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈ а ПОЕНКАРЕОВА 4-в ТЕЛЕФОНИ ВРЕМЕНА: 40-02, 40—03, 40-04, 40—05. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ: 20-98 ТЕЛЕФОНСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈИ

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ: наша земља 20 дин.. иностранство 50 дин ЦЕНЕ ОГЛАСИМА: Рекламни део; Београлско пздаше радпи даи 1 см. 1 стубап 12'— дпн., Целокупно издање рздш1 дап 1 см. 14"— дип\ Целокупно вздаље недељом 1 см. 20'— лин. Текстопни део: Београдско издање радпи дан и недељом 1 см. 20 - - днн„ Целокупно издаи>е радни л дн 1 см. 25'— дин., Целокуппо издање недељом 1 см. 30'— дпнара

Довршаа седннда конференднје

ЧЕТВРТАК, 23. МАЈА 1929.

^еконни рачун Бр.: 52.2СГ4 БЕОГРАа • ГОД. IX • БРОЈ 2661

ПРИ ЗНАЧАЈНЕ ИЗЈАВЕ Г. г- Бенеш, Миронеску га Кумануди о Малој Антанти

Наша ф лота на Ма лти Последње свечаности на Крфу

Г. г. Бенеш, Миронеску и Куманули на сециици Мале Антанте Штампе

Јуче пре подне у свечавој дво радп Министарства Опољних По слова одржана је вавршна конфе ренвдтја Миннстара Мале Антанте. ИЗЈАВЕ МИНИСТАРА У 11.35 минисгри су дошли на завшпну седницу новинара Мале Антанте. Мллисггрв је поздравио председник централног комитета г. Владислав Фабјадчић лепии говором у коме је изнео успехе досадашњег раоа Мале Антанте Штамле у сарадњи с министрит. ИЗЈАВА Г. БЕНЕША Од миниогара први је узео реч г. Бенеш. Одговоривши на поздрав г. ФаОјалчнћа, г. др- Бе веш је рекао да новинари у ства ри већ све знају, али да ће ипак моћи додати неколико занимљнвих детаља. «Увек је добро, рекао је г. Бенеш. понављати извесне просте истине које цео ђвет зна. Састан цн Мале Антанте имају увек исте физиономије. То долази отуда што се они понавл>ају већ садам година и што су односи земаља најбољи. Никажо није било ни најмање тешкоће између три земље. То је сгога што нас везује једна снага. Упркос различитих физиономија земал>а, лас везују м:ного дабљи узроци. Ми смо већ прежнвели искуотва. Мала Антанта је једина група воја је носле рата продужила свој рад и која ће га продужити у будућности. Ми смо лрошле годпне у Букурешту ре кли да је ДГала Антанта једна устаљела творевина. То је једна група земаља која Оа интересом прати све што се догађа у Ввропи. Ми знамо увек да доведемо у склад лаше интересе са покре тима у Европи л да идемо са духом времена. Мала Анталта се поводи за духом времела који је створен у Женеви. У нашем раду извршили смо први ошнти преглед ситуације. Дорели смо оптимистичке закључке, али то није професионалли оптимизам. Уприос свима тешкоћама Европа се кансолидује. Како не би било тешкоћа после једне катасгрофе као што је био последњи рат? КансолидаЈција изисжује много рада. Ми видимо ситуацију реалистички али ми ипак заЈго остајемо оптимисги. Одпоси са суседима развијају се нормално- Са великим савезницима односи су добри као што су увек били. Такви су с«. Фран цугтом, Енглеоком, Немачком, Италнјом и Пољском. Русија прадсталЈва снециалал проблем. Ми смо потписали пакт и тиме смо желели да подвучемо ми вољубиве телсње Мале Антанте. Мала Антанта тражн да укипе ласилна оредотва за цешење

спорова међу дрокавама. То нема само зиачаја између прија^ тељскпх земаља, већ се тим показује Европи да је наша политика општа. У погледу по-титнке према Ру сији лема промена од последње конференције. Одлучено је да се ова политика продужи и да^ ље.

чнли да врппшо размену профе сора и ђака. ИЗЈАВА Г. КУМАНУДИА После г. Миронеска узима реч засгушшк нашвг Мкниогра Спољллх Послова г. јКумалуди. Као трелуши домаЉин он захваљује навннарима што су га помогли у пријему гостију и каже да после исцрплих говора његовлх волега ле може млого да каже. Најпозитшшије дело конференције је општи пакт и продужење уговора. Навг и продужење уговора су два нова илсгрумента мира. Радили см» рекао је г. Кумануди у атмосфери искрелосги и прнјатељогва. Говорили смо и о питању ман>ина због предсгојећих заседања Оавета Друштва Народа. Ако каква дискусија одпочле у Мадриду лаши ће предогавници иступити заједно. У погледу однооа оа Русијом задрзкавамо сздашње сгање ства ри. Ако ластупе промене у ситЈ -ацнјн ми ћемо одлучити" о даљем држгињу. Решено је да се у септем;бру у Прагу састане економска конференција, Ми нисмо улазнаи у

Г. г. Бенеш и Миронеску при изла ску из Министарства Спољних Посјо ва

Говорено је о еколомским питањима у општим лннијама. 0длучено је да се у септембру одржи у Прагу конференција стручњака, која ће проучити пл тања у детаљима. Говорено је и о избору за чла на Оавета Друлггва Народа. Југоолавији пришда Да ове годиле пошаље свога ка^ндидата. ИЗЈАВА Г. МИРОНЕСКА После г. Бенеша узео је ,реч г. Мпранеско. Ол прво захваљује г. Фабјалчићу ла речима добродошлице, затим говори о свемоћлој улози штампе, жоја је већ прешла ред четврте силеМинистар изјављује овоју готовост да сарађује са штампом у раду којн је предузала. У погледу рада на конференцији г. Миранеско подвлачи срдачноот и јединство погледа. Уговор који је г. Бенеш помелуо стеже везе и појачава Малу Антанту. То је тројни утовор, први ове врсге. Он има опшгији карактер. Уосталом уговор је израђен по типу препорученом од Друшгва Народа и ол њега се врло мало разликује. Ми смо га закључили за пет година с тим да се аутоматски обнавља за да љих пет година ,ако ев не откаже шеот месеци пре истека рока. Уговори о савезу обновљени су исто тако и при обнови додата је клаузула о аутоматском продужењу. И ако је штампа ла томе послу већ млого учкнила ми се мало познајемо на интелектуаллом пољу. Због топа смо одлу-

детаље јер то захтева и времена и опециалиости. Огручњаци ће блти погоднији за приступање го ме послу. За сгда је решено да се нвврши иопитивање економске ситуације, да се приступи организовању заједннчких трговачких комора; да се уреди питање етаблираава грађана и прсдузећа, да се изврше побољшања у трговинским аажолима, да се изведе сарадња емисионих банака л т. д. Исто тако претресано је и плта ње рапарација. Мн см)о после рата добили моралне регаарације, алл још нисмо добилп поптуле матерпалне. Има и уговора и обвеза у овом смзгслу. Ми ћемо тра жити њихово извршење и не можемо пристати на њихово смањи

Г. др. Кумануди је замолио пггампу да помогне и у будуће минлсгре као што је то и досада чинила. ОДГОВОРИ Г. БЕНЕША По завтпетку изјаве г. Куманудиа г. Бенеш је имао да одговори на два пнтаља која су му поставили новинари0 односима Мале Антаите и Пољаке, он је режао да су сасвим прајатељоки, као што је то већ рекао говорећн о односима према другим земљама. 0 развитку економских одпоса између свих држава Оредње Европе г. Бенеш је рекао да ће он доћи агм лосвпено после полнтичке коноолидације. Тиме је овај састанак завршел.

ЗВАНИЧНО ОАОПШТЕЊЕ После свршене конференциЈе миниогара држала Мале Алталте издато је следеће сахшштење: Три Министра држава Малв Антантв имали су данас свој послвдњи састанан. Најпре су претресали ситуацију својих респективних земаља у односу према Совјет(*ој Русији, и они су нашпи да нема ништа Да св мвња у одлукама њихових пређашњих нонференција. Затим су проучили реаултате претходне конференције привредних стручњака Мале Антанте у Бу курешту и одобрили њиховв предлоге. Министри су одлучили да се стручњаци састану у Прггу ирајвм месеца септембра ове годинв и да иаставе рад на основи усвојеног прогр а ма. Министри су се сложили у неким практичним предлозима који св тичу развоја њихових односа на интелектуалном пољу. На крају јв проучвно питањв избора једног члана Малв Антантв за Савет Друштва Народа коЈи ћв се извршити месеца септембра у Женеви, Министри су одлучили да поднесу и потпомогну кандидацнју Краљевине Срба, Хрвата и Словвнаца. УГОВОР 0 АРБИТРАЖИ И КОН СИЛИАЦИЈИ Уговор о арбитражи и коиипи ацији потписан између наше држзве, Руиуни!- и Чехословачке готово је у потпунооти репродукција модела А препорученог од последње Скупштине Друштва Народа. По овоме уговору сви спорови, ма које врсте, који би могли настзти између наших трију држава, а нису могли бити решени обичним диппоматским путем, имају се решзвати по специјалној процедури предвиђеној уговором. Та процедура је следећа: а) За све спорова правне природе у којима једна страна пори че другој извесно право надлежан је за решавање Стални Суд Међународне Прааде у Хагу. До вољно је да се једна страна обра ти Суду за то и није потребан на рочити споразум друге стране Рз Суд тај спор решава. б) За св е остале спорове важе ове одредбе: ОЗразсваће се једна стална Комисија за Консилиацију (Измирење) од пет чланова пред коју ће се претходпо ти спорови нзносити Одлуке ове Комисије немају обавезну снагу. оне су само препоруке и ако једна од заинтересованих страна не прими закључке ове Комисије спор се износи пред један нарочити изборни (арбитражии) суд састављен од пет чланова Овај суд одређује се нарочито за сваки спор по наособ. Изузетно од овога предвиђа се да стране могу, по претходном споразуму, и ако је спор политичке природе, изнети га лред Савет Друштва Народа, који ће га решавати према одредбама члана 15 Пакта Друштва НеродаПредвиђене су нарочите одредбе у поступку ако су у једноме спору заинтересоване све три уговарајуће стране. Овај уговор биће регистрован код Друштва Народа и њиме се ни у колико не ограничава мисија Друштва Народа да У сваком моменту предузме мере за оДржавање мнра ОДЛИКОВАЊЕ НОВИНАРА Г. Миронеско је зетпм предао одлшовања која је румунска вла да доделила нашим и чехослосдовачким новннарлма поводом конференције Мале Антавте у Букурепгту.

Г. Залескн у Пешти Будитпешта, 22. млја. — Корбиро јавља да је пол>оки мтшстар иностраних послова г. Залески имао данас -пре лодне дуг разгозор са председнцком лшђарске владе г. Бетленом о свима актуешим питан.има и ла је зати.м био руччу код г. Хортаја. '

Пристаниште Крф, 22. маја. — Јуче је врло свечано прослављена шездесетогодишњица уједињења Крфа и јоноких оотрва са Грчком. У цркви Цитаделе одржано је благодарење коме |е присуствозао здмирал г. Прица и сви наши и грч ки официри. После богослужења био је свечан пријем у општини за наше и грчке официре- У лодне, на Есппанади, покривеној де сетннама хиљада људи, извршен је пред командантом Крфз, адмн ралом г. Прицом и комодором г. Тумбассм дефиле трупа. На челу је прошла грчка подофицирска школа, одмах зз њом чета наших морнара са пушкама, с нашом ма ринсном музином на челу. Држа ње морнара, одмерени и снажнн корак, беспрекорно равнање задивило је све. Они су били дрављени огромннм пљескањем и бурним узвицима. Мзрширање наших морнара била је најлепша тачка дефилеа. После наших прошла је грчка маринска музика и две чете грчких морнара, он

Болест Министра Пол»опривреде Министар Пољопривреде г. др. Франгеш болестал је неколико дала н не лзлази из стана. Г. Фралгешу мало боље и очекује се да ће данас доћи у кабилет. Г. Д-Р ДРИНКОВИЂ ДОПУТОВАО У БЕОГРАД Министар Социјалне Политике и Народног Здравља г. др. Мате Дринковић, који се задржао дуже врамена на путу по Далмацији, допутовао је јуче у Београд у пратњн свога шефа гБатона. Г. Дрнпковић је у току дала посетио Председника Владе и поднео му реферат о своме путу. Г. Д-Р МИЛАН СРШКИЋ ОТПУТОВАО ЗА ОАРАЈЕВО Јуче по подне ако 3 часа отпутавао је аутомобилом за Оарајево Министар Правде г. др. Милал Сршкић. Г. Сршкић се враћа у ледељу за Београд МИНИСТАР ФИНАНСИЈА КОД ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ Миннотар Фннансија г. др. Шврљуиа био је јуче пре подне у Народној БаЈнци, а после подне био је ксд Председннка Владе г, Петра Живковпћа, да му поднесе реферат о најваагнијнм питаљима из свора ресора. На овом оасганку било је говора и о новој уредби о организацијн Мшшстарсгва Финансија, која треба ових дана да се обнародује. За председника општине у Штрасбургу изабран комунист Хибер Паритз, 22. шја. — У Штразбургу је данас извршен нз^ор председника општине. Са 18 про тјгв 3 гласа изабран је комуннстички посЈганик г. Хибер. (Времв!

ВоЈета на Матги да резервисти, око 1000 њих и, Најзад, полицијсна школа са уча ницима гимназије. За време дефилеа »Афероф« и »Далмација« испалили су по 21 топовски метан. Данас у 5 часова по подне «Хвар« и обе подморнице крену ле су из Крфа за Малту. »Далма ција» са торпедном дивизијом п' лази сутра ујутру. КРАКОВ КА МАЛТИ На броду Да.тмаци ја, 21. згаја, — <Када оу «Хвар» и подмордице кренули ва Малту, па 13 миља јужно од Крфа. на оном месггу где је у море бачеио 11 .000 нашик војника, оен су се еауставили, и на палубу јв изашао цмокулно људство, н изврпхило је молнтву. После три лгштута ^читања, н троструког узвика «Слава им«« бродови су наотавили пут к* Малти. Краков.

ТРГОВАЧКИ СУЦ Пад фнргзе Браће Алкалај После пада неколажнз. великтп фЈгрми из Кнвз Михашгове (Ђуре Ја ношввшћа, Д. ПвтковиЉа, С. Хаљона) очекпвало се да ће пасти под стечао и позната трговачка агенција Браћа М. Алкалај, која јв бипа у те сним пословиим везама с палим фир мама. У овојој кзјави датој недалпо Времену, г. Милан Јаношввић, Ј >екао је да је пад фпрме Јаиошевић изазвало поред осталог и некорехтно држање фпрме Браће М. Алкалај. Г. Јаношевић ое предвиђао браи пад ове фирме. Међутим, дужник, односио његов : - застЈтшик, позван одмад на сахзЈгушање ради учесталих забрана, взјавно је да је фирма у могућиосш да аиговорн овојим обазе зама. Неке од тих обавеза фирма јо заикуга и измирила. Али, како су вабране било све чешће и веће, то је Београдскп Трговачки Суд јуче отворио стечај фирми Браћи М. Алкала(ј, трговачкој агенцији Крал>а Петра 30—32, чији је соп—ственик г. Јосиф М. Алкалгцј. Огечај је отворен по звашгчиој дужностн на основу параграфа 144 СТоцншног ПостЈтгка. Суд јв стекао увереље, да је дужннп об.уставно плаћања, јер ннје измарно неке своје веће обавезо којима су роковн протеклн, ннти ј ерегуллсао забрапе; сем тога, сопственнк фнрме, Јоснф М. Алкалај, налазн св још увек у Парнзу. За браниоца масе одређен је г. Петар Ву1ћ, адвокат, а за стараоца г. Опннша рчеваћ, адвокатскп приправннк. Рок за прпјаву повернлаца је 22, а рочппгго за равпање 27. јуни. Ннје пскл.учено, да ће пад Браћв М. Алкалај повућн за собом још пеке фпрме, јер су многе радње бнл« у пословнпм везама с овом велнког трговачком агенцнјом.

Закључен конгрес солунскнх ратннка Париз, 19. маја. — У Нанту је закључен конгрес бнвшнх ратника са солунског фронта у нрисуству г. Марковтгћа, сокретара југословенског послапства у Пар]гзу, као п мпогобројпнх звапнчних францускнх н савезничких војних личности.