Време, 17. 11. 1929., стр. 1

аирвктор КОСТА М. ЛУКОВИЋ РЕЛАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈл ПОЕНКАРЕОВА 4-6 ТЕЛЕФОНИ ВРЕМЕНА: *>—02, 40—03, 40—04, 40 —05. ГЕЛЕФОН АЛМИНИСТРАЦИЈЕ: 30-98 ГЕЛЕФОНСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈИ

ПРИМЕРАК 1 11 И М А Р ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕ11: г! аша земља м аин. » јносп»анство јг дв ЦЕНЕ ОГЛАСИМА Реклатвв део: Београлско нздање ралш! лан I см. I стубап 12* тан., Иелокупно изЈаа,с ралш> лан 1 см. 14"- днн'. Целокунно нз лање нелел>ом • см. 20'- лнн Текстовнв део: Београлско излаа>е ралнн лав н кедсћом 1 см. 20' лин., Иелокупно нзлање ралнв лан I см. 25" - лнн.. Целокупно излање нелеЂОм I см. 30* лпнара

ЛЕЛЕЉА, 17. НОВЕМБРА 1929

Чековнм рачун г?п.: 7*7 * БЕОГРАЛ • ГОД. IX • БРОЈ 2837

Ошрнће Загребачке попиције ДиреКтора Југо*штавдае Тони Шлегла убио је шофер Мијо Бабић

За Бебкћем, кош 1е пред ханшсње убио и двојицу агената, расписане с-у потернице, лоБс су његови саучесници Драгухин ХриЉљаЕ • и Марћо Хранидовић ухапшени

Агенција «Авала» у могућности је, да да следећи резиме о стаљу и резултатима лслицијске истраге по атентату Бабића и другова на полицијске агенте у Загребу, у ноКн од 30, октобра о. г.: Трагајући за убицом Тони Шлегла, управа полиције у За. гребу утврдила је, ДА ЈЕ УБИЦА ШЛЕГЛА ПОТПУНО И. ДЕНТИЧАН СА БАБИЋЕМ МИ. ЈОМ. Сазнавши да се Бабић Мијо налази као шофер у фа5рици «Симен.с» у Черномерцу, упуће. ни су 30. октобра т. г. два поли. цијска агеита Кеча Јосип и Бан

7 "нк ЦЦегл Јосип, да у Фабрици <Сименс> ут=рде идентитет шофера Бабића. Агенти су утврдили, да је у флбрици <Сименс» заиста запослен као шофер неки Бабић Ми. јо, али пошто њега тамо у фабрици није било, јер се налазио у граду са теретним аутомобилом, одлучили су да га сачекају. Када се шофер Бабић вратио, после извесног времена, са терет. ним аутомобилом у фабрику и увео ауто у гзражу, пришли су му поменути агенти и тада га је а. геит Кеча запитао, да ли је он Бабић Мијо. Бабић је то потврдио, али у исти моменат потегао рвволвер и испалио један метак на Кечу Јосипа, а други на Ба. на Јосипа. Агент Кеча погођен у аорту изнад срца пошао је неколико корака и пао мртав, агент Бан погођен у прса пао је одмах тешко рањен. То се десило у 17.30 часова. Одмах је извршен увиђај на лицу места, и у соби Бабићевој у фабрици, где је станозао, нађено је испод кревета, у хартији замо. тано нешто оружја и експлозива. Хитно је организована потера за убицом Бабићем, који је рођен 6. септембра 1903. године у Новој Буковици, срез Слатина, а у исто време поведена је интензивна истрага да се установи с киме се Бабић Мијо дружио и где је од. лазио. У току исте ноћи полицијски органи ухватили су његовог друга Крижњака Драгутина, радника, који је око 21 час увече дошао у посету Поспишилу Звонимиру, браварском помоћнику, са станом у Влашкој улици бр. 35, код кога је при претресу нађен револвер са 34 метка. Даље је утврђено да је Крижњак Драгутин тај револвер добио од Храниловића Марка, који станује у градској кући улица Петрова бр. 77, а да су најбољи другови Храниловића Марна Солдин Матија и Поспишил Зво. нимир, преко кога се и Крижњак са Храниловићем упознао. Одмах је одређен претрес у ста иу Храниловића Марка у градекој кући у Петровој улици бр. 77, где је том приликом пронађе.

на извесна количина експло. зиаа. Док су полицијски органи вр. шили претрес у стану Хранило. вића Марка а агент Тремски Мар тин са стражаром Благовић Фрањом држао заседу код куЦних врата, дошло је око 22.30 часова једно нелознато лице из града и стало пред кућна врата. Агент Тремски отборио је врата и ухва. тио непознатог за руку, али му се овај истргао и одскочивши три до четири корака, почео пу. цати на агента Тремског и стражара Благовића. У том моменту притрчали су са северне стране наведене куће још двојица непознатих и из револвера почели пуцати на Тремског н Благови. ћа. Агент Тремски пао је, погођен у груди и колено, одмах мр. тав, док је стражар Благовић, погођен у потиљак тетурајући се два три минута, пао на земљу. После извршеног напада, напа. цачи су се у мраку изгубили. Даљном истрагом за убицама пронађен је 31. онтобра т. г. Храниловић Марко у кући на риб. њаку к. бр. 22, који је у моменту уочења лолицијских агената по. гегао за револвер, али је у томе паговремено био спречен. Саслушање Крикњака Драгутина, рођеног у Загребу 1907. године, радника, и Храниловића Марка, рођеног 1908. године у Загребу, типограф. радника, у. тврђено је-

Звонимир Поспишиј у ЦИВИЈу и тјничкој уииформи да су грули Бабића Мијо, поред ових, припадали Поспишил Звонимир и Солдин Матија. Да. ље је утврђено да су се на дан 30. октобра т. г. око 20 часова увече, после извршеног убиства I агента Кече у фабрици <Сименс» састали у Петровој улици Бабић Мијо, Поспишил Звонимир и Храниловић Марко. Накнадно је за овим дошао и Солдин Матија. Ту је Бабић Мијо саопштио сво. јим друговима, да је у фабрици «Сименс> пуцао на двојицу полицијских органа и умолио Хра. ниловића Марнг да га за ту ноћ сакрије у свом стану. Храниловић је на то прпстао и док је он ишао директним путем према својој нући у Петровој улици бр. 77, дотле су Поспишил и Бабић, идући заобилазним путем око куће, дошли према улазним вратима. Солдин је већ раније отишао својој кући. Кад је Хра. ниловић, наишавши иа детекти ва Тремског и стражара Благови ћа, почео пуцати, притрчали су Храниловићу Бабић и Поспи шил те су сви заједнични отво рили ватру на Тремског и Бпа говића, У тој борби агент Трем ски је погинуо а стражар Благо вић је на четири места рањен После извршеног напада Храни ловић је лобегао једним правцем а Бабић и Поспишил заједно другим. Одмах за овим пронађен је и ухваћен прво Храниловић, па после њега и Солдин Матија.

Бабић и Поспишил још су у бег. ству. Утврђено је истрагом, да Су у атентату на Тони Шле гла учествовали Бабић, Солдин и Храниловнћ. Сам а. тентат извршио је Бабић, у чијој се непосредној близи. | ни налазио Солдин, док је Храниловић чувао стражу пред сЈугоштампом* и мотрио када ће Шлегл поћи кући. По одласку Шлегла кући, довезао се Храниловић аутомобилом у близини Шлеглова стана, а у моменту његова доласка, већ је био од Бабића извршен атентат на Шлегла. Садањи налаз о начину на који је извршен атентат на Тони Шлегла, потпуно се поклапа са своједобно извршеним у. виђајем. Досадањом истрагом утвр. ђено је, даље, да су атентату нз жзндармеријску ка. сарну у Загребу суделовзли: Храниловић, Крижњак, Поспишил, Бабић и Сопдин. Експлозив је донео Крижњак а прибор за упаљивзње поставио је Храниловић. У близини ових стајао је Поспишил. Бабић је стража. рио код врата касарне, а Солдин у Палмотићевој улици. Чим су наместили експлозив и упалили га, одмах су сви побегли, а Солдин је приликом бегства преко трга Н. ка стражара, који га је заустааио, бацио бомбу. Ззтим је утврђено да је атентат на мост код Брезовице, као и на скретници нод моста између Велике Горице и Мрацлина, дело ове дружине. Атентат на мост код Брезовице извршио је Поспишил у друштву Крижњака. Експлозив им је предао Храниловић кога је добио од Стјепана Хорвзте-

ка. Поспишил је у друштву са Крижњаком ставио експлозив на скретницу код Ве. лике Горице. На основу изјаве у истрази пронађено је код чиновника за. разне болнице Блад Павла, у његовом стану у поменутој болници, као и у споредним просторијама, извесна количина оруж. ја, муниције и експлозива. Утврђено је да је у набавци и подели оружја и муниције суделовао и Јзвор Степзн,трговзц из Загреба, који је примио од Хор. ватека Степзна револвере и по. делио их Крухаку Мирку и Старчевићу Мили. Осим тога у истрази је утврђено да су поједина од ових лица била у личној и непосредној ве зи са Павелићем и Перчецем, Истрага се и даље развиј 3 . Овом ттриликом може се констатовати, да су вести некпх стра нл1 нокина о великим хапшсњима У Загребу, у вези са овом стварн, фантастичие. Број по овој ствари до сада ухапшених је мипималан, а цифре које су злонамерно протуране у страну пггампу нису ни у каквом размеру са стварнопЉу. У директној везп са овом ствари није данас ухашпено више од 20 лица, а ировизорно је задржано код полиције још неколико од родбине или позианика окривљених дот.те, док се не извиде њихове везе Нису тачне вести о хапшењу више унивет>зитетских профвсора у вези са овом ствари. Д-р Шуфтај, уопште, нвје био халшен, него само преслушан, а профосор Милобар био је осуђен на 5 дава «ритвора због прекршаја полицијских црописа, а не због везе са атентатима. (А.А.)

Задатцм данашње њладе Разговор генерала г. Живковића с дописником,,Дајче Алгемајне Цајтунга" г. др. Максом Фишером

Берлжа, 16. аоввмбра. — <Дојче1 алгемајнв цајтуип од 9. о. м., доносн следвћл допис свог београдског сарадника г др. Мавса Фншера: Рало ујутру посетио мв јв секретар Председника владе и саопштно ми, да генерал г. Петар Живковнћ хоће да ме прими у 10 часова пре подне. сЗа име Божје будите тачни», опомевуо ме је један мој српскн пријател>с. Генерал Вас неће пустити да антишамбрирате; али, он такођер неће нн један минут хтети да Вас чека. Хвала Богу, нама Немцима тачност чнни много маље тешкоћа него балканској интелигенцнји. Некоднко мпнута пре 20 часова, ступио сам у нову зграду Предсеаништва владе. Увели су ме у једну веома скромну, али укусно намештену собу за чекање, коју су украшавала једано два старомодна акварела. На зндном сату у ходннку избило је 10 чаоова. У истом тренутку, позвао ме је генерал г. Живковић_ Одвели су ме кроз канцеларнју секретара до једннх јако ватнраннх врата, која сам сам отворно. За једзнм узаним алн невероватно дугачким пвсаћим столом, погнут над хартијама, седео је човек педесетих година: југословенски диктатор. На себи је имао обичну генералску униформу, коај је била украшена једино највншнм југословенским ордоном. Генврал се поднгао и одвео ме у једаа угао ообе, где је стојао један

БОРБА ЗА В.ЧАСТ У БУГАРСКОЈ

Цанков — Љапчев ОкВ «илне љубави. растргоше га!

Предселник ВЈале г. Петар Жив. ковић мали округао сто са неко.тико клубских фотеља. — Седитв и, молим сес, нв тражите ми никакав интервју, нао што то ваши иоеинври воле да чине. Из принципа нв дајем никаквв интервјуе. Ннсам политичар комв приличв теоријскв кзјаве, већ војник који пази да заповести Његовог Ве личанства буду брзо и добро извршене.» Зачудио сам св; У овом гласу н у овим речима лежало је нешто чисто пруско. Да ли је био то само гест? Не. свакако да не. Овај отресити човек са пгироком словенском главом н великим очима, које су могле да тако весело заблистају, био је свакако веома природан човек. Гвнерал је продужно да говори; — Примио сам Вас да дођете на разговор, јер су ме заинтересовале некв Вашв изјавс којв сте дали но винарима у Скоплу. Јесте ли чешће путовали кроз нашу земљу?» — По четвртн пут путујвм по Ју гославији; у Јужној Србнји бно сал« два пута. Далмацију и Босну познавао сам још пре светеког рата-> — Када сте билн првн пут у Јужној Србијн?» — Пре четири године.с — И Ви сте тамо наишлн на напредак од тог времена?» — На сваки начин. Вн сте тамо нмали у оно доба >гного неспособннх чиновинка, док се данас тамо аалазн елпта Вашег чиовннштва. Неаоверење становништва према Вашој управној држази полако се губи. Сакривајућа досада своје турске златнике, сел>ак почпљо сада да инвестнра своју нмовину у продуктивне сврхе. Он купује пољопривредне машннв и градн модерне куће, н уопште се полако претапа у привреднн органозам целе дрхаве. — Добро, одговорио мн је генерал кратао. Његов глас оз наједанпут мења н он мо с пуно топ.тне пата:

— Познајвте ли Ви и Тетово?» Два пута сам био у овој жнвопвсној варошннн нвдалеко од албансхе граиипе, о којој свда генерал по чиње опшнрно да говори. — Знате ли зашто ме Тетово нарочито интересује? «Не, Ексел^нпнсо*. — То је родно место моје матере: — Ово је з6ил >а интересантно, узвикнуо сам ја са неприкривеннм чуђењем. Онда је Ваша Екселенција упола Македонац? — Ако Бам се допада да то тако зовете, онда свакано! каже генерал и у очнма диктатора нгра дотињскн блажон осмејек. — Дошао сам у Београд баш у једном историјском моменту, прихватио сам ја поново наш разговор. — Ви мислите на ново уређењв упрааг? — Да; та то је догађај од далеко сежних послздиш 1 — Те још како, одговорно је живо генерал. Да се до тога дође био јв један од главних циљева оеог режима. Зар не мислито да је оеај режим био потребан, како би се у ову државу увео нса спасоносан ред, што јв партијска борба досада онемогућавала — Ннко у то није убеђенији од мене, Ексел нцијо. У Италији, Шпаннји н ПортугалиЈН имао сам приликв да увиднм како је дктатура, свесна одговорностн, спасоносна за народнн резвнтак у парламентарно незрелим земљама. Али, зар овако широко прауређеи>е целокупне управе, д<>бапих ја, неће наићи на огромне праотнчне теткоћз? — Ни у ком случају. одговара генерал. Мој најгавнији задатак састојаће се баш у томе, да пазим да ново уређење земљв буде брзо. без трн>а и задобољавајући спроведено у смислу краљевске политике. У овсмв баш лежи мисија данашњег режима и његово морално пргео. Исто тано ће се и компетенција банова развијати постепено. — А докле ће дуго трајатн овај интзрин? Генерал се најпре обешењачки н«и смејао на ово пнтање, које јз једно од еајнезгодннјнх, а које сам му поставио у сасвим обнчном разговору. Алн, он ми одговара сасвим озбнљно — То хоћете да знате? То ни сам још не могу да знам! То зависи од темпа у коме Ке се реализовати политичке идоје Његсвог Величанства. Чим Њагово Величанство Краљ будв увидео да је историјска мисија данашњег режима испуњена, ова влада временско-политичке потребе уступиће својв место. Покушао сам да наш разговор скренем у једном новом правцу: — Да ли смем да Вас запнтам за мишљење о Немач^ој? — Ах, драми мој, каже гензрал нронично, зашто сте тако частољубив и по сваку цчну хоћете да мв интервјуишете? Ви можете по рођеној вољи да дате врвдност нашем разговору, али Вас мслим да узмвте у обзир да политичке декламације нису моја свсјина. Шта ће Вам још и изјаве о овој теми? Зар нисте сами на Вашем луту стекли исиуство да у нама нема ни трага од неког ресантимана протизу Немаца и да ми знамо да ценимо солидне способности Немаца? Зар Вам нису излазили у сусрет с пуно срдачности и толлинв, као што и Ви нама прилазите? Убеђен сам да Не ое привредне и духовне везе између наша два народа сзв тешње развијати. Баш нам је зато драгоцено да имамо у Немачкој уви. ђавних и искрених пријатеља. Узео сам свој комплнмент за повод да не крадем вншз од гонераловог времена. Бпло је већ пола једанаест: свакако је сада взћ дошао другп посетнлац којн такођер ннје смео да буде остављен да чека. Пружајући мн руку, гевзрал мв је рекао: — Дођите што снорије опет у Југославију! Ви Нете нам свакако бити веран пријатељ?! — Из свег срца и из дубине љубави према Вашем народу и великим његовим могуНностима за развитак. Природно, сво у толико, у колико ми дозвољавају интереси моје земље коју ја исто тако топло и безуслсвно љубим као што и Ваша Екселенција воли своју земљу.