Време, 17. 11. 1929., стр. 2

Стоз»а 7

Н«дам, Т7 нсевмварјГИЈ

Д Н Е В Н И К

ЕПИСНОПИ Г. Г. ЈОСИЛ И НИКОЛАЈ У БЕОГРАДУ Епнскопн охрндс^и г. Наватај н бнг;>л»скн г Јоснп вратнлн су ов јуче нз манастнра Калензћа у Београл. ПУКОВСКА СЛАВА У ВИЛИКОМ БЕЧКЕРЕКУ лвадесстседмп пешадијскж пу* у гЗе.тквом Бечкереку просланнће да* нас своју славу као успомену на лан уааета српске војске у Валнка Бечкерек Сечење колача биће у 11 ч&е*>ва, у кругу касарне Кралл Петра Првог. ПСМОЋ ЗАДРУГАРИМА У СВИРЧИМА И БОХИЊСНОЈ БИСТРИЦИ Минжтар по.-вопрквреле доделно је 50.000 линара Внноградарско-етнарсвОЈ залрузн у Свнрчима, Прнморска бановапа, као помоћ, н днвара 50.000 .Осрелн»ој снрарсаој задрузп у Бохнњској Бнстриин. ИСЕЉАВАЊЕ НАШИХ ЉУДИ ЗА АМЕРИКУ Лрвкјуче са Козу.тићевнм прехоокеансжим бродом »Марта Валшнгтон», нселило се за Америку 107 нашнх људи. ОБДАСНА СНУПШТИНА РАДНИЧКИХ СИНДИНАТА аЗ. новомбра ове годнне одржаће се у Београду, обласна скупштнна раднпчких оннлзкалннх оргаииза-

цн)а Глвзног раднитаог сааеза у Србнјн. На нстој ће уветн учешћа лелегатн ралннка нз овнх »еКих места у Србнјн. Поред осталога оза скупштнна ће се бавитн н пнтањем ооциј&лво* политичдог законолазства у везн са новом поделом државе на бановнне. внзе. Скупштжна ће ое одржатн у халој садн Дома радннчке коморв. НОВИ НАШ 0РАХ Као пгто )е познато, Бооградска трповачка комора је решнла, да набавн о овоме трошку раон размножавање у наролу извесну већу колнчнну одличног фралгцусвог ораха «франк«т>. Ових лана Комора ће извршнтн порЈ"чбнну. Кнлогрвм ће статн око 20 лннара франко Београд. У килограму има око 100 ораха, односно могке се рачунатн 80 с-адница. Ко жели ла се прндружн овој поруџбинн треба да се јави Коморн кајдал.в до краја овог месеца. 0ТВАРАЊЕ НОВИХ ШК0ЛА Мннастарство проовате одобрнло је отварање нових пгкола у озим местама: у Србинову, среза Горњополошвог, Вардарске бановине; у Црквкцама ,среза Бококоторсаог, Звтске бановине, и У Бањском, среза Огрумичког, Бардарске бвновине.

Б Е Р 3 А

НЕДЕЉНИ ИЗВЕШТАЈ О&РТА НА БЕ0ГРАДСН0Ј БЕРЗИ Од 9. до 15. новембра 1929. год. 1) Девизв; Номнналво; Днкара Мнлано пром. 209.447.60 886.304 90 Амотердам 8.500.— 194.012.50 Праг 8.516.208.10 б.бМ.174.90 лонлон &4.994.50 9.641.381.65 Берлнн 205.931.80 2.796.27815 Букурешт 180 .000. — 60.825,Њу)орк 81.814.88 1.767.804.75 Пђпгта 102.833— 1.012.343.40 Женееа 892.407.— 9.779.918^5 Беч 277.563.77 2.326.158.65 Парнз 1.639.700.— 4.096374.90 Брнсвл 22-500.— 180.356.65 Со.тун 10.000,— 7.400.Њујорв кабл. 85.000— 1.979.250.40.272.113.60 2) Валута: Бео посла. 3) Ефа»гги: Штета пром. дннара 5.164.000.динара 2.244.933.50; штота аа 80. новембар 1.о00.00о.— дин. 435.400; пггета за 31. децембар д б.бОо.ОоО дип. 2.976.875', штета за 31. јануар 1930. год днн. ЗООоОо л«н. 85.050; пгтета за 28. Фебруар 1930. годнне динара 8.750.000 динара 1.542.850. 7.287.608.50 7 од сгго 8а)ам ном. днн. 714.200 615.261.25; 4 ђд сто аграрне обвезиипе 290.0о0 150.500; акинје Народне баике комада 34 281.430. 1.047.191 25. 4) Продукти. Пшеница рађена у почетку нелел»е гл. србнјанска пруга по днн. 186, 77-76, 8—4 од сто нспорука прамттт. — Вагон парнтет Пожаревап од дин. 180—184, 77-73, 2—8 од сто нспорука промпт. — Парптет Вршац по *днн. 184, 77-78, 2 од сто нспорука промпт. Шлеп варнтет Ог. Бечеј по днн. 197, 78, 1—2 од сто нслорука промпт. Крајем иедел>е главна с-рбнјанска пруга ол дннара 175—180, 76-77, 8—5 од сто испорука пром. Вагон Београд—Топчндер по дин. 175, 78, 2—8 од ст<ј нспорука промпт. — Вагон парнтет Пожаревац по дннара 176. 76-77, 8 од сто нспо-

рука промпт. Вагон парнтет Вршац по дкнара 177.50, 77, 2 од сто нспорука промпт. Тенденцнја непромењена. Кунуруз жутм рлђено у почеггку недеље ваг пар. Оонцаопзда по д. 99, нспорука промпт, — а термин: Шлеп Дунав по днпара 140 нспор>-ка у марту 1930, год. крајем нвдел>е по дннара 130 ш-теп Дунав нсоорука промпт. — За термнн шлеп Дунав по днн. 134—5 испоруха у марту 1930. године. Кунуруа &ели: за термвн шлеп Сава по дин. 140 испорука у апрн.ту 1930. год. Нукуруз у клипу; рађебо у почегку недеље по дан. 75. Магацнн Раковипа испорука промпт. Пасул бепи оитан,- рађено у току недеље по дннара 540 узалс у јута врећама егалианрено по 100 кгр. френко лађа Смедерево нопорука промпт. Шарени по дииара 36о вагон паритет Београд у јута врећама вгалнзирано испо« рука промпт. Тенданцпја лабава.

Крдтке вести:

Механизира&е енглеске воуске

— У ШИБЕНИЧНОМ НАНАЛУ Со. Нинапа кроа који с» улааи у градону луну одронкпа с» огромна стена. Случајно у то врвмв инјв каналом пловио ни један брод. Постоји 6о азан од дал,ег одро«лаи»а, поигто су стенв на томе месту јано испуцалв, - ЈАВЉАЈУ ИЗ ДИСЕЛД0РФА да је мистериозни убица, иоји ввћ неколико месеци тероришв мрош Днселдорф и њвну оиолину, упутно полицијн пнсмо у шжв је иаввштава да јв нзвршно још јвдно ново убиство. Уз пнсмо је приложио и јв-

Топ од 83 мм. у оклопљеноЈ купоЈн на бескр&Јном ПЈатну

Лондон, новембра. — Резултати којн су добнјени прошле годнне са оклопљеном брпгадом за оппте механнзнрања војске утицалн су да св оно проптнрн н ове годнне да узме огромне размере. Извршепо је меданнзнрење би 7. пешадпске бригаде од којих с« сваки састоји из три пвшачка баталЈОна, једног батаљога лаки! борнзи колв и једне ба^ терије ме>роера од 7,6 см.

До конца ове годннв треба свака пешаднска брнгада да до бпје по Један батаљон лаких тенкова и једну лаку хауби^ку или мерзерску батернју вучену помоћу троДтера. Исто тако решено Је после последаих маневара и пнтање употребе нарочнтнх тшгкдј митрал»еза на трактерима који служе зв одбрану од танкова. Генералмајор Пек дирактор моторизирања енглеске војске

Хуиор

— Кажу за Лопурди-ћа да Је веома богат.„ — Почео је с малнм, а данас има пет кућа и два аутомобила. — А.тн зато има рђав глас. — То је, донста, јздина ствар воју је попггено заслужио!

Топ протнв тенкш, трактор м лосада у охЈопљенмм моЈнал

Митраљеске чете добиле су оклопљене машине која ће нх носитн. Огрељачке чете маопгирају пешке, алн Је предвиђена употре<5а аЈтчзмобила ва њих, када Јединица треба да добнЈе нарочиту покретљивост и брзнВроЈ лаких борних кола коЈи 1е прошле године износио 88 биће сада повећан на 200. Код коњице се чине нарочити покушаји са лаким тенковпма са два места. Сваки коњичкн пук добија & оклопл>ених аутомобила са митраљезима а свака коњичка бригада прима Једну механизирану хаубичку батерију од 9,4 см. У трупама борних кола врше се пробе да се утврдн потребан однос коЈи треба да постоји између средњих и лаких тенкова у Једном батаљону борних кола Тако Је сада 2. батаљон краљевског тенковског корпуса састављен од 83 средњих и 32 лаких борних кола, док 4. батаљон има само 17 средњих а 32 лака борна кола.

предвидео Је Јасно четнри равна тила механичких ор.уђа: тенкове, оклопљене аутомобиле за пренос пешадиј« н артилерије, оклопљене артелериске тракторв и улична панцирна кола. Уведен Је у наоружање Један нови тенк од 16 тона са три челичне покретне куле од којих Једна носи топ од 47 мм. и један митраљез Вилеров а друге две свака по два митраљеза. Ова борна. кола, права челична покретна тврђава, иду брзпном од 30 километара на сат. НајновиЈе оруђе је топ у куполи на бескрејном платну. ОваЈ топ од 83 мм. може да се употреби према потреби за одбрану против авнона илн обично као и сва остала артилериЈа. По програму сви ови радови на механизирању имају бнти готови до краЈа ове године. Употреба ових оклопних механичких оруђа не само да смањуЈ« невероватно губитке у борби већ даје воЈспи која Је механизпрана једну силну ударну снагу. (Време).

дан гман, помо+ту кога Јо попици}« лако уоовла да лронађа мвсто н« номе )• сахрањен леш њогоое последње жртвв. То је био пеш вднв служавие, које је нестало 11. аегуста о. г. Она је 19. жртва оеог мистврнозног убице. У Днселдорфу ]в аавладало огромно уз6у»>ење. — РАЈТЕР ЈАВЉА иа Чинага да )в стан г. Брнна ( правног саветиика чинашне општинв, оштећен приликом аиоплози е једнв бомбв, Г. Брнн и њвгоеа госпођа су рањени. Дејство бомбв било је таио јако да их >е избацило из псстељв.

ПОСЛЕ ДУЖЕ ПАУЗЕ ТИН УЈЕВИЋ СЕ ЈАВЉА У НОВОМ ЧАСОПИСУ ДУБРОВНИНА У Дубровннку је покренут вов књижевни часопвс Развитви, под уредниаггеом Обрада Станишнћа н Ђлна Оторелн, Ако то злаш напор да се Дубровнику данас вратн бар нешто, Е-тн да му се почнњв враћатн од његовог еначаја културнокњнжевног, онда тај напор треба најпрнјатељскнје поздравнтн. Рвзвитак већ прввм овојвм бројем пружа >тнсак оабнлне резнјз. Прнлога има безброј и одлнчннх; одазнвала су му се наЈсимпатнчкчја књнжевна нмена. Уреднншт®') Је дало уводну реч воја је чудна, узбуђена н убеђеаа, в воЈа нма теиденцнју да будв врло, врло снажна. Као да бн г* ггвло рећи: »Покушајгн омо в ово н оно, оосматралн свакојаке покушаје, н доста! Сад, иот добро взабранлх ндеја н јадна сзага!» И стнлсжн и ндејно, ова уводна реч то говори; сСве ово што се деснло у два неимнрљнва лолора понајвв ше због кобног носпоразума н абог вдентифнхозања жомаромнса унутар сфере духовннх текована н комггромнса са взванскнм (н случајннм Јакторима утнлвтариама в х в доннама: ауторитет в веовасно слободоумље, консерватнвзтау в тежња аа превратннм облчсвма, гвоздена логика ■ подмув.та скепса пснхологваврања, хуманнстичка култ>~ра в струк-^уна взобразба, флунднв ток иеарадвиђоног у гнсторвјв, в прчр--)да са објективннм, матвматскам Јаоннм становима, еолндарно^т н компактност аолвктнвизма, старн)н в млађв — све св то да оврстатв у једну хвннју емаре&а, охватившн вх хао половичне назоре, војн ов одалечују од конкретне роалностн, гдјв се заправо једиио находе уједнњени као теза н алтнтеза; мн тежнмо, дакле, аа синтезом паинфвстичког конкораата, * не аа ввдањем в пвпањем..^ Др Алберт Хале? пишв у овом броју чланак Постоји ли поваија? А Тнн Ујевић (после толвво времена) прилаже овоју песму Астартв у огледалу која се аазршава:

И јагодв в трвшње в вшпае, што у дву тнх јвезоа похраншпе течност страст* мј оковнма с^Ј&ра За ружичастн памнк в шарвн пплет аера. Под 8рпалнма шара, аа уст^с пвЈвтпЛера: О, чнста кАхгн јевгра! дах исхлапд»ења Вјера У сећању на свог пеаника н кон-

та, Ива, Развнтак доиоси једну његову песму, Кармвн, написану про рата чсао карактернстику његовах прератних инсштрапнја»: _ Гле каво бл>е« сак раскошннЈО® вјеђа н посмјех блуднн опет змнјски чара н ловн н пали о помамнијех жођа Дон Јозеја, дов њу веже в вара! У бјесвом лету, пјалих вртлога не спомиње св Г. Ујевић Драгун маЈке, л »у« бв, јер Кармен зове. кужни пвјот брлога, да л>убав дјелв гдје в друга )с губв#

Жввииа кад б}е сита, а Јове гла заволи Тореадора н с њвме лепву. При новом блуду достнгну Је тлвдан бјегунчев нож — тад мртаа се про« тегзу Вијела, плаха, несуђена дјево Зашто се агражаш?^. Сад св Кармов, ево! Ту су ■ познатв млчђв песвитшЈ Глумад, ОштрнН, Сторелл. ВулиНввнћ, Фарчић, Шимна, МнлостнИ, Кикн^, Диана. Мариино СтвнојевиК; ЗБ0РНИК ПРИЛОГА ЗА ПОЗНАВАЊЕ ТИМ0ЧНЕ НРАЈИНЕ. Књвга 1. Београд. Штампарија <ЈоваиозиН>. 1919. год. Цева 2б дчнаргСадржииа: Прадго&ор — Зајечар у прошлости н оадашњостз. — Нонцгг. Прнллг позчаоал»у чар^дне аповрифне књнжозаозгн. — Ссадбени обичаји у Тимоку. — Ненолнио фонетичких црта заглавскога гоео. ра. — Трагсви ирквеног певања у народу. — Прва годннв по ослсбсђењу Црнв рекв., Исторнско-архнвскв белошке и нсписн. Зборнни се може набавнтн сачо поруџбвгном код пнсиа (Марннко Отанојевнћ, дирактор гимааанјв Зајечар). СРПОКИ НЊИЖЕВНИ ГЛАСНИН у свесци за 16. новзмбар доноси при. поввткв Ника БартуловнНа и Антонв Чехова; песмв Густава Крклепа, Рада Драинца н Риста РатковнНаЈ чланка Евгеинја Спектороког (Че* хов), ^). Душана Поповнћа (Одметања у хајдукв), <Х*ранснса Бевонв (Оглади); књнжеенн прегпед др. Ивана Ђаје; научни преглед др Ивана Ђаје; музичкн преглед др. "Милоја МнлојевнНа- економски преглед Драгана МилотевиНа; спољно попитнчки преглед Иностраиог; кров књкге в догађаје од Позраме^ог; н многв опене н белешке.

([/

ПОДЈ1ИСТАК ВРЕМЕНА 17-11-8

Беда иод злаш\1 | ним плаштом Од Делвеве Сви онл, св. учтивошћу добро васпитаве деце, ипак су показ!ли исту гордост, која као да је говорилв ШН10ВНИ профвоорима >Ми смо много нзназ вас; звог тога треба да се осетите врло иного почаствовани, што ми хоћеио да вас иаабереио, да водите нашу иаставу-.. — Ми ћемо нматв само са аима потребне везе, ето, то • је све, рече Маришиа, причајући оцј' своје импресије, враћајући се кроз ходннке, куда их је малочас провела Октавија.-. Љихово понашање према свима нама то јасно говорн.... — II ми ћемо на тај начнн бити још слободиијн. Али да се нисмо преварили... да, да нисмо погрепшли пут, моја кћери? — И ја се бојим. .. Стиглп су на крај ходника, пред једна отворена врата, кроз која се впдела велика соба, обложена дрветом. раскошна и укусна... Насред собе налазила се огромна трпеза са остатцима богате гозбе. чадног печења,

комади разних риба, колача, првзиих шампањски! флаша... Пред овом трпезом, окренута леђима вратима, стаЈала је Једна млада жена .обучена у мрку вунену хаљину, преко које је бнла кецеља са великим белим коцкама- На њен потиљак падала је густа, затворена плава коса. Ова жена окрете се наједанпут, показујући једно врло младо лице, са врло неправилним цртама, али са једиим дивним теном н са два затворено смеђа ока, дубока и изразита,- Ова два ока зауставише се својим погледом иа странцима, профеоору и његовој ћерци. М.тада жена била је, очевидно, изненађена и непријатно погођена... Професор направи неколнко корака и поклони се: — Ја вас молии Да ми опростите.-. Ми смо залутали у овом непознатом ходнику... Ми не знамо како ћемо наћи иаш станПоглед младе жене ублажи се. — То ме не чуди -. Ја ћу вас одвести на правн пут... Розина! Из суседне собе изађе једна млада собарица, заузета, без сумње, некнм заморним чН1пћељем. јер су круиие грашке зноја бнле на њеном челу, нешто мало препланулом — Розииа, покажи господину професору пут за љегов стан.

После ове заповести непозната плавуша одговори љупким поклоиом главе на загваљиван>е Адриана Лиенквица и његове кћери, који се удаљише, у пратаи младе собарице. — Ова млада особа, без сумње Је старија графичииа кћи.Она много личи на графицу, рече професор, кад је остао сам са својом кћери. Розвна им Је Оила показала правн пут и оставнла их Је.-. — Свакако-. физиономиЈа Је пријатна, и поред све гордости која се код ње налази као и код њене браће и сестара.... Али, по своЈ прилици, ми нећемо имати викаква посла с њом.По подне истога дана Хајнц закуца на вратима одељења у коме се сместио професор- Он Је донео Један табак хартије да се залепи на разбиЈно окно. — Замсниће се, разуме се, стаклетом. трсба их нарочнто тражити објанњавао је Хапгц и упјти се вратима, која је ''аришпа симоћ пронашла и отво рплаИ дск је Хајнц лепио табак хартнЈС, га прп«сгпом журбоч. професор је пт.матрао чудпу површин.у воде у језеру. чија с* боја према супц\' ннанснрала у зеленчм одблесипма — 111та је уз[ок тс је вода авако обчјена? запита Хајица арофесоЈ).

ХојНц окрете према професору своје лице које Је имало овога тренутка — да ли Је то био одблесак мрачног Језера? — пепељаву боју-. — Изгледа да боЈа воде дола^ зи због дна у језеру. Професор остаде за Једаи тренутак замишљен.'Њега Је заинтересовао оваЈ лаконски одговор. После рече: — Да сам на месту господара од Рунсдорфа, Ја бих покушао да одведем воду из Језера. Стари Хајнц уздрхта и рече иагло, не прекидајући свој цосао: — Запгго дакле?... Чему би то служило?.. Професор одговори: — Да би се сазиало за аегов састав-. После, могли бп да се нађу и лешеви, које крнје ова вода, и да се они сахране у светој земљи'— Али они су овде у Језеру мнрпији... шапутао Је старп ХаЈнп, умачући своју четку у туткало са неком нервозном журбои.-. Марпшиа, која је бпла ушла у галернју са својпм оцем, тражила је да јоЈ се покажу многобројнп портрети, изложенн у овој галернји. Некн су рађепп кичппом највећпх маЈстора- Албгр Дпрер, нарочпто. имао је три своЈе слике... Садапшл господар од Рунс-

дорфа, граф Валтер, наследио Је тип својих племенитих предака. Готово код свнх портрета налазило се иешто мало подуже лице, тен мат, коса црна, поносно држање са Једном дозом преоирата ^>тих смртеих... Све Је то карактерисало н младог потомка... Само су нм се очи разликовале: мале илн велнке, сјајне нлн мрачне, вшућене, љупке и строге, често немилосрдне, заповедничке, а наЈмање оне очи које изражаваЈу доброту н благосТ".. Један од ових графовв од Лендауа, међутнм, имао је врло симпатичну физиономиЈу Нзгледао Је Да оп нема внше од че1рдесет годпна н био је обучен по модн у почетку деветнаестог века. Лепе прне очл, врло благе, које су освајале. чијн је поглед проднрао у туђу душу, чнппло се, да се са задовољством обраћају простпм људима, које, нначе, његови суседи у галерији, посматраЈу са нарочите виспне, на које их Је однела племенпта стара раса. — Ох, како је то лепа особа! рече Маришиа. зауставлаЈући се пред портретом једне младе жено. Ова је носила на својој прној лоси круну једне кнегип»е. Њеиа хаљииа од пурпурног дамаскши била Је начичканл свака-

Јаким украсма и накптом. Држала Је охоло своју аристократску главу, н гледала Је у Маришиу својим мрачним н дубо> ким зенипама. Њен поглед бно Јв мало опор... — То Је владаЈтћа кнегиња од Дарнштата .рођена графица Матилда од Лендауа, речв ХаЈнц кратко. Слуга Је ааврпгно своЈ посао и прнближи се професору и љеговој кћерн. — .-.Било Је внше бракова суверенских кућа са породпцом Лендау. Сестра лепе кпегнње Матилде била Је прошена од Лоренског 9ојводе- Али је она одбила воЈводпну руку, јер је волела РЈ т долфа од Урбрепа, једног малог племнћа. којн јој Је био спасао жнвот у једном лову-. Вцдећн да она остаје у. порна у одбпјашу војводпне руке, граф њен отац, затворно ју је тамо... Хајнп показа руком аппртман прско пута галерије, на другој страни језера. — .-.И он се био заклео да ћв она нз тог затвора изаћн нла кло верепнцд Лоренског кнеза, нлн мртва... — Шта је изабрала? заш!та професор. (Наствиће се)