Време, 17. 11. 1929., стр. 3

Недсл>а. 17. повсмбар 1929.

Страна 3

МЕЂУНАРОДНА СИТУАЦИЈА Ие,цељни слољжжи преглед Веоград, 17. вовембар 1929 Председник Хуверн слобода угора. — Евокуаци/а Ра/нске Области.Око сазива друге Хашке Ковференди/е. — „Средозелни Локарво" — Прежоворв с Еугарима у Софвјв Најзначајнији догађај у прошлој недељв била је, нвсумшиво, изјава председнвва Ојадиаених Амсричкк! Држава г. Хувера. И ако незванкчна и за оада не упућена ннком нарочито, изјава г. Хувера изазвала је читаву оензацију у свету због важности предмета који се третира у њој. Г. Хувер, наиме, изјаснио ое отворено о важном питаљу слободе мора. По аегову мишљењу, у будуће, у олучају рата, требало би бродовима са животким нампрннцдма допустити слободно кретање као и болничним бродовнш. Г. Хувер миоли да ће шитање сло боде мора, у коме се до сада никажо нлсу могли сложнти Епглези са Американцима, са.мо по себи постати беспрадмегно када ое тачно буде утврдио мирољубиви метод којим ће се Ј будућности решавати међунас родни опорови. Г. Хуввр је одушевл>ени присталица мира, слмо мисли да се општи мир пе мора постићи оамо оним мегодама које предвнђа пакт Друштва Народа који Сједиљенв Амернчке Државе, као што је вовнато, нису прихватиле. И ако је г. Хувер израком вагласио да ое јануарска помор<ж& конференција пет сила у Лондону неће бавити питањем слободе мора, изјава његова пркмљена је о бригом и неповерен>ам у Енглеској и Француској. Енглеска пггампа, додјтп«, опрезно и смотрено истиче да. $е питање о слободи мора компликованије далеко вшпе него пгго масли г. Хувер иа да га није требало покртати непосредно пред састанак Лондонске На валне Конфсренције и отвжавати јој њену стрш;тно предвиђону задаћу. Франпуска је штампа окоро сва одбила преддог г. Хуае[А. Франнузи, нерасполовсе ни због енглеско-американокога мшнљсња о потреби уништења нли бар знатнопа ограничења сумарена. толико ефикасног рат ног средсп« за одбрану обала, одбијају од реда преалог г. Хувера. Они каску сасвим неувијено да се овим предлогом иде 8а тим како бн Американци, у случају рата, несметано могли продавати своје цереалије и свој шећер. Судећи по располоЖЈљу духова у свету и разнородности ШЈТереоа, рад Лондонскв Конфереиције нсће бцпи лак.

Говори г.г. Таројеа и Бријана у френцуоком партаменту о времену евакуисаља треће воне у Рајнској Области изазва-тн су у оветској штампи разна тумачења, а по гдегде и уанемнреност. Спорааумом у Хагу од 29 августа утврћено је између Енглео;:е, Фјвнцуске и Белгиј^ о јеопе и Немачке с друте страпе да ће француоке трупе одмах почети евакуисатн трећу »ону пошто франпуски (и немачки парламенти Оуду ратифизсовали Јангов п.тлн, и пошто се буде почео приводлти у дело тај план. Ова ће се евакуацпја вршпти без пре-КЈса и по могупству толико пнтенсивно да се св|>ши у року од ссам иесепи та|«> да не пређе датум 30 јуна ]03П г . Нвмачка штампа, нарочито национа .Т1Истнчка, налази да се г. Бријан не слаже у погледу евакуације с председнпком владе, г Тарлјеом који, тобоже, иеће да воли рачуна о крајњем року евакуације. а напме о 30 јуну. Енглеска штампа, особпто ОЈсгргер, тралш такође обја.шњсља у погледу датума евакуа1гнје, налазећи да је г. Тардје у Парламенту говорио више као поиггичар него днпломата. Дељи Телеграф не допушта искључиво једину француоку окупацију Порајња. Ове то навело је француску владу да укаи;е на токст говора г. Тардјеа у Званнчпом Журналу који се доста разликује од онога како с.у га прсо (бј,1Ш1лп дневни листоаи Немачки амбзсадор у Паризу. а тако ипх) и епглеокп патражили су од фрапцуске втаде објашп>ење о врвмену »а.' уаци]е треће зоне. Фраппуога влада, несумњинма пред очима Хашки спо-

разум, само су се у времеиу од 1 би н&шу државу у пуној нери. 29 августа па до сала десили | Међугам, енглескн полнтички непредвиђени догађаји који су кругови демвнтују ово, пошто успорилл ратификовање Јанго-1 би овакав угоор са овојим војва плана и преузимање мера ким одредбама био противан да се он што пре почие примв- духу пвкта Друштва Народа. њивати. Омрт Штрезе1маиа, пад Каражтеристично је гшсаље италијансве штампе о пројвкту »Орвдовемног Локарна«. Италијанска штамтта мис-ти да је ова вест убачена по жељи Француске, да Оп видела како ће Италија реагирати на то. Поводам тога, италијанока штаагаа задржаЕа ое на питању гааритета између француске и италијаноке флоте. С обзиром на свој гео графсжи положаЈ и потрвбу увоза огромне колгсгчине сировина са стране, италиЈанока штампа тражи са Францускам потпун флотпи паритет, а не саао паритет у Оредовемлом Мору како предлаже Француска. Судећп по италијанској штам пн, Италија би вољна бсила пргихватити енглеоко - американски предаог о уннштењу сумарена оамо у том случа ју то би добила потпуни паритет с Француском. Италија добро зна .та Фран цуака на ово никажо нећв прнстати. Енглеско - американски предлог о подморницама Итали)а прихвата, можда, под финансиским притиском Ам"рике или рвди тога ла Фраицуску на Лон донској Конферешшји потпуно иволује према Еиглеској и Америцн. У петак оу у ОофиЈи почвли првговори тгамеђу нас н Бутароке око регулисања наших пограннчннх однооа. Дуга Јв нсторија тих напгих првговора. Почет и в&врпгени у Ншпу још за владе пок. ОгамболгаЈсжог, онн су пали оа пропашћу Огамболијског. Наша влада, услвд чесшх алштских провала у

владе, тражење плебиоцита по Хугенбергову заг конском пројекту, којим ое осуђује Јангов плаи, ове су то чиљекице коЈе су успориле правилан ток сгвари како је он предвиђен у Ха.гу. Главна шитања у вези оа Јаиговим плаиом рвшена су. Тахва су питање немачкит репарација, финасиска пнтања вамеђу Пољокв и Немачке, али комисиЈа аа источне репарације ниЈе могла да сврши овој посао абог мађароког и бугарског отпора. Друга, аавршна Хашка КбиференциЈа треба да се састане, али, нзглеДа то нећв моћи бити прв него што ое у НамачкоЈ плеблсцитом решн Хугенбертов законаки пројект, што ће бити крајем децвмбра. Хашка КонференциЈа моћи ће, изгледа, тек у јануару 1930 да почне ред, вбог чега пе и примена Јалгова плана одоцнити, а са њоме и евакуација трвћв вонв, • Последњих даиа Немачка Је развшла живу акцију да ое што пре сазове друго заседањв Хашке Конференције. Хапша Конфереиција крајвм августа о. г. прекинула је била овој рад пошто ое претходно начелно споразумела у пштању репарација и евакуисања Рајнскв Омасги. Оада пак треба да ое састане поново и дефилитивно да утврдн све оне споразуме и аранжмане које су имали да сврше поједини одборси. Нвмачка у жељи да ое Рајнока Област што пре евакуитае, инснстпра на том да се Хашка Конференција што пре сазове. Међутим, појвдине комисаЈв нису још свршиле евоЈ аадатаж. Док је немачкополлки финансијскн аранжман приведен крају, комисија за источне репарациЈе у Паризу никако не може да оврши своју задаћу због отпора Мађарске и Бугароке које ое труде да избегву својта обавезама. Исто тако, комисија у Баден-Бааену коЈа ради на отатугу Међународне Репарационе Банке, тааође, ниЈе довршила свој рад, и ако је пуно наде да ће он бити за који дан приведел крају. Предотот комисиЈе да Вазел буде оедипгге Међународне Репврационе Банкв примљен је повољно, те Је пуно изглеаа да ћв Хагака КонферентиЈа претватити предлог комиеије. И ааоо нема нимало изгледа да ће Хугенбергов законски лројект против Јангова плана плебнсдитом бити примљен у Немачкој, ЧУЈУ св у Француској гласови да би претходно требало сачекати резултат плебисцита, па тек онда наставити рад у Хагу. Но у том случају Хашка Конфервнција не би могла почети рад пре половине јануара, у коме ое вЈ &мену са. стаје Савет Друштга Народа и Нашлна Кон(|«ренци,)а у Лондону, што опет није згодно. Све су то разлоаи да још није коначпо могао бити утврђен дан састаика поновне Хашке КонференциЈе. * Женевски дописнлк Дељи ХерапДа јавља да Је генерални свкрегар Друтптва Народа, сер Ервк Дромонд , отпутовао у Лопдон да поднесе мининстру спољних послова, г. Хендерсону, предлог о формираау Оредоземног Локарна. Као што Је Локарнеким Уговором Фралцуској и Немачкој дата гарантија у случаЈу да једна од ових двеју сила нападпе једла друту, тако би, по овом новом проЈекту, Ве.тика Бритаиија пружпла. помоћ фраппуској фтотп у случаЈу италлјанскога напада и обратно. На тај начлн, мисли ое, да би обе оиле лакше прихватилв пртгаип флотнога паритета пгго би много олакшало рад поморскв конференције у Лон дону. Ако би ово бпло тачно »Оредовемли Локарно* интересовао

нашу вемљу, затворила Јв, о крајем 1928, гранилу преаа БугарскоЈ, да Јв поново отвори с почетком фебруарв 1929. Одмах за тим почели су ое водита преговори у Пироту и утврђен Је био споразЈм о пограничном оаобраћаЈу, али питањв пограничне сигурности ни)е рвшено. Наш преддосг о ликвидациЈи двовласничких кмаља и о форЈшрању неутралне пограничле зоне, у ширини од 10 километара, бупарска делегациЈа иијв хтела усвоЈити. Накнадним сггорааумом између нашета милистра опоцшнх послова, г. др. В. Марилковића, и бутарског мшнисгра, г. Бурава, утврђеио је да ое пиротаки споразум, по претходно извршено; стилизацији, ратификује о тжм да ваион три месевд. Пре два дана, пак, иаша делегадија у Оофији приступила је решаваљу питаља двовласничжих имања и стварања пограннчне зоне. Наша влада предаожила Је откуд бугарских имања на надпој териториЈи, « Буг&рга имали би да откупв и мања на/шлх поданика на својоЈ територији. Изгледа да регулисаље двовласнлчки! имања неће ићи твшко, али стварање неутралие пограничле зоне, наићи ће, вероватло, на велике твшкоће пошто су у БугарскоЈ још на снази они фактори коЈи стално ремете нормалнв пограничие односе. Желети би било да и Једна и др}та страна напрвгну све снаге да св ово тспжо питањв решн у интересу мира и поретка. У противном случају, пиротоии проФаколи, који су ступшли на снагу 5. новембра, ггрсстаће да васке после три меое(ца. Др. ЈОВ. радонит;

Лнкет а »Ђремева« о устро/ству

Др. Милан СимиЊ, лекар из Врњачке Бање осуђен /е на 10 годииа затвора

Државни суд за зашпггу дрокаве посте свога јучерашљег претреса сас-тушавши сведоке и хКфану, од 8 до 13 часова, и савеговања од 8 до 11.30 часова ло кривнцама д-р Милана СиммИа. лекара из Врњачке Бан>е, донео је пресуду. Оптужени Отмић за увреду Њ. В. Краља и Краљевског Дома осуђује се на 19 година затвора, а за увреду и клевету, нанесену г. Председтжу владе и Краљевској в.тали, на једту годи«у затвора. За це.то из параграфа 103. Кривичног закона> иатагању мроости и презрења Краљевске владе, оптужени Симић ослобођава се. Оптуженом СимиИу од о.-пкшавајућ»тх околности признато је добро владаље, а.ти по-

што се налази у реалном стицаЈу и. с об31фом на темсину иккриминисаних израза, осуђује се на најтежу казну од 10 година затвора.

Хашпење шефа Чеке у Москва Москва. 16. нове.мбра. — Јуче )е у зграЈи Чеке, у Москви, ухапшен шеф Г. П. У. Ово хапшеље, извршено сасвим неочекивано, и зазваЈо је веЈИКо изненађење. 0 разЈозима овог хапшења проносе се разни ГЈасови. Однадг лоСЈе овог хапшења постављен )е за шефа ГПУ лосахашњи шефов помоћник, Јагош. («Време»)

ЗдрабоМ, 1/лолу ронлњсуЛудраци* ' ЈСгШ^ пр&> 2,ооо ШввЈ

и ви ћете имити здрг.во елнстично тело , ако се са чистом водом и поузданим сапуном перете. Употребом Албус сапуна за умивање који Је израђен из најфинијих сировина и Јако пени, можете Ваше тедо освежити. Код употребе Албус сапуна за умивање добнјете угодан осећај који Вас испуњава са оптимизмом и самосвести. покушпјте још длнпс

V Ш САПУН 3П УМИВПЊЕ

До^ијв (о у свин

иове престовичке удраве БудуЋност тњеликог Београда Мишљење г. Ђоке Карајоваиовића Г. Ђока Карајовановић, адвокат, који је дуго годнна био одборник Београдске општине а пре неколико година вршилац дужности председника, био је љубазан да. ка кашу иолбу, изложи своје мишљење о устроЈству грестоничке управе и развитку Ветдког Беофада:

Поводом новог аанона по ко-1 јем оу Панчево и 3»*«ун потпали под државно-упр- *у аласт Бвограда, поиреиуто јв, кидим, и пктан»в о будућности Валииог Боограда. Међутим ја мнслим да св то пнтањв Ввликог Бвограда и његоев будуКности погрешно поставља од овсг датума слајаља Земуна и Панчева са Београдом Пнтања Ввликог Београда постало је онога нсторијскога датума, када Је лосле саетсиога рата, Београд постао престоницом ноее и велике Нралевинв Срба, Хрвата и Слоеенаца, однооно данао велнне Југославије. Због тога Београд као полншчкн цеитар једне велике државе, кад је у пнтан>у његово уређење и његова будуНност, не можо се узети само као варош у оном смислу, нано би се то данао могло говорити о Загребу, Љубљани, Сарајеву ( Ноеом Са-

Г. Ђока КараЈоваиовић ду, Скопљу ИТ.Д. нвго се о њему мора водити рачуна и као престоници Једно данас еелине краљевкже, чиЈи је политични углед у Европи несумњиво анача аи. ВеН по томв # што Је појам ПРЕСТОНИЦА један шири поЈам, који у себи има вишв државног, него комуналног аначења, Београд, велим, по томе не може и неби требало да остана само брига његове Општине, веН несумњиво и брига целе аемлав. На тој осноеи подизане оу и другв престоницв и велике вароши (случај са Бечом, Б. Пештом и т. д.). То је и разумљиво, јер кад се У политичном омислу наже, да Не Францусна н. пр. посетити Југослаеију, онда се у том случају мисли на посету Београду, нао престоници Југославије, јер је он као престоница у политичком смислу израз и пероонифинација целв Југославије. Због тога, дакле, што је свака престоница ,не само комуналан, него и државно-лраени појам, налазим, да политика развијања и унапређења Београда мора бити потпомагана и од држаав. С тога св унапређење и будуНност Београда не може и не троба посматрати само са оног уског гледишта, са гледишта иомуналнв политике, него се он у пврспектнви мора посмаграти са оног ширег терена # са терена опште државне пслитине: Београд, нао престоница наше држзвв трвба и мора Да буде стожер њене културе и просеетв, социјални центар и углед цело земл>е. Због тога и полилитнна свакв општинскв управа у Боограду треба да будв упуНана нарочито на то, да јв у што веНој и игго ближој сарадњи са самом државном управом То јв несумњиво, аио се мисли на напредан Београда. Али нису само политички раалози услов за једну варош, да она постане вепиком и уређеном. Поред политнчкнх разлога постојв и други основи^ иоји Јвдну варош подижу на степен ввликог града. Ти други основи леже у њеним социјалним, културним, хигијенским и саобраНајним приликама. А за Београд чан и после ових великих радооз, овакае, канав ; е сад пун лрашине и блата поред модерне калдрмв, не може се реКи, да пружа добре хигиЈенсне условв за његово развијање. У културном погледу он танође врпо мало даје странцима разлога да га посеНују. Јео нв поужа ни-

шта интервсзнтиог у куптурно« смиспу, н» чему 6и се културнв оно јвднога втранца нмало на рочито азвржзти. Порвд његов« дивнв природив позици|в, на утоку двеју вепиких рвна и иа видину вепине банатсне равницв, Веоград нијв себв још ни теренски ни саобраћајно израдио ((подизањв кејова, мостова саобрвНајних срвдстава » т. д.) да 6и порвд тог природно пепог попожаја привунзо пажн.у страног света још и тим куптурним теиовинама. V погледу трговинсне и иидустри онв политинв, ноја је без еушм јвдаи од јаких успова за ооцијално развијањв [едне вароши, није готово ништа учи^ено, да 6и се н тим путвмБвоград иогао разви )ати. Напротм досадањом нерационадаом политиком у том поглвду Беогпад е У опадању, |ер га на пример у погледу уеознв Јргевнне данас туче чаи и Јвдан Нови Сад ,а о Загребу и да нв г^рнм А у једној вароши У којој св не видк н н. осеИа полнтика потпомагања н Р» ви 1^ ња трговнне и инДустриЈв, нв може бнти говора ии о њвном напредовању ч социјалном развијању, јер је данас општв поа иата ствар, да развнЈвни трговачки и индустрНЈСКи одиоси Увелико утичу и на само соцјално разви|гњз и напрсдоаањв еарошн Ноторна Јв чињенииа, да је у градовима са развијеном трговином и индустријом мувман веИи, и с њим к живот интеизивннји, него шнма, у којима то иијв случаЈ. Твко исто у поглвду социјзл„ог развијања једне вароц«, мора св воднти рвчуна да жиеот у њој буде :ввт"н по томе привлачан за другв. Због тога једна рационална комунална политина, над су У т^Гопштннск. танс. и трошарине, ие смв нћи дстле, да ее ,6ог тих дажбина осеКа скупо*а живота *р не требз заборЈн вити да оно. ШТО се изгуби иа принпипу МЗЊИХ ДЗ^-З МОжа Св надоинаднтн иа пу вепиког обрта. А то |е оио што једну варош може соц^аГ развити и фкнансн,сни подиНи. Пројектовани мостови, ко и би инали да вежу Београд са Панчевом н Земуном допринећв оазкано жнвллм саобра(>ају између Престонице и тих ВЗ Р 0 ^дли с друге стране, ак« се при теме нвбуд. водило рам.Унао оној ооцијапно-попитичко| стрзн1Г модерног развнН, Б«град», постоји бојазан, да се на р«ун овога не почну ширити и рм ви ати Земун и Пзнчвво као градови за живот внокомоки сношливији. Дапеко јв још говорити о јвдио| зај.дничкој општинско-у. прави за Београд. Земун и Пан чево пошто ни озобрака|нв ни економоке припине ових места то не допуштају; али > а момвиат може бити речи в саеезној комунапној политици, која рвзултујв НЗ ЗЗЈвДННЧКИХ со цијалиих и економсних кнтереса ових вароши. Ђ. КАРАЈОВАНОВИТ. адвокат

Зак. мшт,

Иалхидор

Патвит

ТАЈНА СИГУРНОГ УЛЕП. ШАВАЊА ПРОНАЂЕНА Кап <идор Јв течност 6и.ђног сока, нспитвна и одобрел* по (ипнчко-хемијском институту Краљ. Твхничког Факултета а алравственом одсвку V Загребу оод бр. 100.863-2". Калхидор изалачи нз лиаа внсллгв вомаде и све нечвстоКе, па ■ оне ва .и геже. Дајв лицу. кожв. природну ле. ноту н нзлржава јв до најкагниЈ« стл ростн Јер се наборн н мрљв нпквла неће појавпти. а ко вх виа. томв нестају. јер хранв кожу. Добнва се у свама аиотекама. дрогврвЈама н парфвмернЈама, флаша за 35 днн. Шаље на доплату најмање 2 флаше ва 70 днвара Производ Калхидора, Загрвб, Радпћева (Дуга) уд. 32

ппн

Ј) Негује зубе, & уста н грло ^ ааразннх оболењп. које иутем уста ч грла улазе у оргзннзам.

Негујућн зубе и \а» стомом трсба уаек нспнратн и г р д о, аа бн спречнли појлву ангиап^ гих