Време, 17. 11. 1929., стр. 4

Стт>ат 4

Н»дем, 17 повем'ч1р1Р2*

КРАЈ ДИНАСТИЈЕ РОМАНОВА

гсосспшт&_«>

Бучпн и хучан зпвршетак Кал.енд.ар» сће године београдсћог Народног позоришта

Низ преииЈера ваставља се пуаии тсипои: .Лилион", .Три пут вснчани', г Всз љуоеви', .Пснтрифугални играч*, .Фидслио'«. 31 ое упр *за позорвпгга ] ДВА НОВА АУТОРА ИЗ ДОМАЋЕГ мсма многх> труда да кз&ша још прв зааршет«а каленллрсхе го-Пгне га^р вгше возгтета, што знше претзер« н пгто бзш « разволнкоств. ЛИЛИОМ П;»е гаеса се аавоса (арва пут), «&со С4 срнлшшш галоон»еа»ем, чуаеаа Лилжш од Фрања Молнара, вехлорво вајпонулараијег мађарсаог гавремевог а\"*гора Иоагго ;е прошао сае саетсае аооораацв. ги а јалавссе. аак а назе. ов у Београд лол&за са веЈиавм жехусгвом. Реднте,!.. у овом случају г. Раеттаз, неКе иматн 7<б5кас посао, јер постојн стотнну шаблона. у пр»?ч реду спенсаах, којн су веома познатн позорншннм стручњашша. У т :ггав>у глумаиа тешхоће су још уав>е, *р су улоге Лнлиома тако рекн 'освовне глухачк? улоге, улоге за које ннсу вотребне спепнјал-

!1 ззе , треба полвућз да г . Златковаћ. тај велнки таленат, поред счег тог своју, гзавну, ролу вежЛа са једном примерном н позватом савесвошћу/Његова јв ндеја да се та зопуларва улога ла на један вов начнн, у једном модервоЈ стнлнзаонја која је бллжа вашем темпераменту. Лн.таом, јувак предграћа велисе вароши. човек забавних паркова. ласнх девојака. пнргуса н вртешгн. биће овде у лнпу једног уз"ггора »наслућеииз осећања^, г. Златковића. војн уме да вагласа у рас-^лашном н зеДром фатално. 0стале улоге драге г.г. Радегаговнћ, Душановнћ. Марннкозић Антонпјезић, Новаковнћ. В^ја Јовановнћ, в г-ће Рнзннћ. Мнкулнћ. Поповић, Стсиснћ н Софија Новакпвнћ. Комад се даје првн пут 26. повембра у новој згјчдз. ПРЗИ ОДЛУЧНИ испит ноВОГ РЕДИТЕЉА Г. КУЛУНЏИЋА Недељу дапа после Лилиома, дак <е 3. депембра, дваће се једна занимл>ива »сентиментална вомеднја* једне а**еричпе ауторке, Три пут венчани од г-ђе Ане Ннхолсон. Као најзећа сензапија те првмнјере остаће чањеннла. да тај воман праказуЈе реалне редатељсне Ггалнтете г. Јосапа Кулунцића, позпа- г аутора Мистериозног КамиКа Г Кулунцић # примио свнх дапа с»о: унову дужност рсугатела нашег к-зорашта, н са овом режну.-м првкз -аће се убеол»нзо нашој Ако се узме у обзнр да је свега један комад и то к -ад хоме је сам н аугор, разумл»!!зо је што постојн велнсо ннтерг ->вање ^а Једпу. да се тахо нзразимо, «објецгаву> режију, јер п '-втпоставл»а да једаа уметннк не м --:кг. да "г> ^тмв спепнјалној амбн инјн н спепн>алннм осећањима при - ч«:ом г^жије сопственог дела. МеК -^ам. в«>чад г-ђе Николсоново је ,м лиа духовнта и мпогоструха коМ ".1ија. у којој се стварно оглеаају Вј.^днсчггн једног агнвахног н еласгв «Ш'.г редите.гл. Г Кулунцнћ је |•» комгд за свој дефнI. тнав н *пнг. н веруЈе да ћв датз у ив ноа тон напк>ј режији, као Јп ( > Је уосталом већ у свом гомаду Н'1. л^ио нешто од те личне новине. Кмма.д Три пут еенчани је сасвнм јц Београл, Д>1овита и вешта аут<4>"н доооди оВде на сцену односз нзме!,у хрншћана в Јевреја. Један младн Јеврејин ::ал>у6л>ује се у једиу грншћ&лку. Због тога долааи до оштрз презнрее између две разнородне породипе. Долазн ло днскусн,е. препирсе мећу рођапима, па чак и до дл-хоеног разрвч>шаваља двају свешт^гЈнка, једног попа и јгдног рабниа. Све се лепо свршава, без вреља ма које стравз, али за то време се млади пар три пута вентавао раангг« црпвеним обредима. Комад је жав и износн једаз автуелан проблем еа благ начин. Рзжија иггнче све његове спвзске могућностн. Улоге су у рукама г.г. Божз Никотзћа, Николе Гошића, М. Милов*новића, Во" Јовановића, Мате Милошввића и Новаковвћа в г-«а Милошевнћ и Златковнћ. Премвјера се дајз у поаориотту на Врачару.

КРУГА: ЈАНКОВИЋ И МАБОЈ •Затнм дс^зн ва ред већ д\тх> очекнванн дј С^^ н к- мад г. Велмара Јавковвћа, о«з д >у6а»и. 0 том вомаду било је већ доста речв, в о њему оз говорнло као о једном од вајбоЛ .их рукописа у овој сезонн. ПрнродВо, на то је утицала спепчјална награла коју је аутор добио на конкурсу, алн вшпе но то заголнпало је публику оно што таЈ хомад садржи у свби. То је Јвдан иов прсблзм брака в л,убавн, ;ед«-н модернн штнмунг међу лудима н женама, подвлачење разлнка у осзћањкка и истицањв судбине као суднје. Г. Јанковнћ приказаће се овнм комадом у новом захвату лроблам*. Неоспорио је, да ова «дерби-премнјзра* има знача>а тнм взше, пгго ће се тада тек видетн какав је стварнз кзалнтет нагпе счвремеаз драме. 1Сомад режира г. Исајловнћ, а улоге носе г-ђе Маркоаац. Бесовнћ, н г. г. Д Гошић, Богић, Мата Мнлошзвнћ, Новаковнћ, Бошк -Јвнћ, Ннколнћ, Д>*шановно, Антоновнћ н т. д. Премнјера долазн некако почетеом децембра. Најзвд, као севзациза друге врсто, из домзна најмодерније наше књижевностн очекује се комад Центрифугални играч од г. Тодора Мазојлозића, пнсца неколнко збнрки успелид песама и пелог ннза културних бзлежака н студија по нашим часопвсима. Г. МаноЈловић, нзгледа нам, једзн је од нашнх модерних књнжевника који не оамо да обнлуЈу изванредном културом н знањем, него у мзју н хултурно да осећају насупрот многнм млађима којн су отрг н јти од тнх лепнх особина књиже®не традиције просвећеног времеза Комад г. Манојловнћа је «мистзрцја у четнрн чина>, чиме је отприлике речеао доста. Не једна обнчна драма, нз трагедија или комедија, него мистернја у којој нма много внзуелиости и поеоцје. То би било н најзажније у комаду као новинн. Затнм саЈфжкна, која је оивнчена свнм модерним атрнбутима и свнм модерним објзктима. Ту је један паркетски играч, про<Ј-есноналац, један авиЈатичар, један новннар, хотелсви бојови, барман, директор бара, министарска ћерка, једна фатална жена са црвеним сунцобраном, јадан мвннстар и т. т. Космополитска драма, у којој јеаино наше време игра улогу, простор, место и положај никако. Може да се одиграва на свавом месту Еврк/пе илн Амзрике. Људи не осећају огранцчења држава и вароши; они су становннци и л>уди целе к>тла Н овај комад режнра г. Ракитин. Улоге восе г. г. Гавриловић, С. Тодоровић, Душановић, Новаковић, Драгутнновнћ, Добрнпа Милутиновнћ, Мата Мнлошевнћ, Нзнадовнћ, Снлајцић, Маринковић и Бошковнћ, и г-ђе Врбанић и Дугалић. Комад ће доживетн своју премијеру у нозој згради средином децембра мзсеца. Занимл>иво ће бити упоређење нзмеђу наше више-мање «званпчне» литературе клју представл>а г. Јанковић и новије, мање признате, литературе г. Маиојловића. Можда ће баш због тога оба комада бити стално упоредо глздана од исте публике, која се труди, да већ једном, дохвати негки уметничкн компас и коригује заблуде свога укуса. Тлме се иалевдарска година Народног позорншта у Бзограду завршава приличиим бројем повнтета за ова четири месеиа. Познтнван билавс моћи ће да се да тек после одиграња свнх тнх комада, а тада ћз се моћи приказати в право стање ваше модерне драме, одреднти њона разлнка, у негативном или позитивном смислу, у поређзњу са старом нашом драмом, која још увек има велнки број поштовалапа. Ако се дода још и новитет опере, премијера Фидвлиа, која је објављеза м 20 вовембар, инФра позоришне производње постаје још већа, и носи печат прилЈгчне агилности што оз тиче квантитета.

сеЕткм&Еталва Бомеднја Скамлооо од Нжходемж)* у којој са велкквм успехоч нграју шмнатв л»тби!пш београдске публкм г-па Бобићева н г. Б>гић. Г-иа Бобвћеза се првн пут у овој сезовв, после свос доласха кз нв> стравстза, појавл.ујв у уловн Окамполо. Остале у.тоге су т рукама таклђе познаткх уметакка г-Нв Дуталвћ, Паранос и стари београлсг.и пмиандк г. Сотпровнћ н г. Мкловановић. Рвднтел. г. Ракитвн. Ценв месга: од в до 25 дннара. У ЗАТИШЈУ У вече се V Позорнпггт на Врачару да-> комеднја од У. Дојчкновнћа У згтмшју која је код нас увек имала великог успеха У главвнм улогама ст: г-ће Огокзћ, А. Паранос. Урбанова, Л. Петровнћ. Текић. Златковлћ, н г.г. Д. Гошвћ. Ђ. Маркнковкћ, В. Јовановаћ. Дгшанозвћ. Стокновић, М. Маринвозгћ. Гкнић. Радевковнћ. Бошг.оанћ. Милошевнћ н г. Оотировић који с« појавл»ује у св-ојој старој улозн Ремова болничара Ретитељ г. Гннкћ. Пенв места: од

до 30 дннара.

РЕПЕРТОАР ОД 18. ДО 25. НОВЕМБРА Код Ки. Спомеиик* Понедел >ак, 1%. Госпођа иинистариа. Уторак, 19 Мистериозни Камић. Срада, 20. Фидепио (г-ћв Жалулова, Ђуиђевад, г.г. Холодков. Книтл, Писаревић, Петровић, Трнфуновић), (првн пут). Четвртак, 31. Мик>он (г. Соларн, тенор, као гост). Петак, 22. Фидепио (г-ђе Жалудова Ђунћенап, г.г. Холодков. Квитл, Писаревнћ, Петровнћ, Трифуноваћ). Оубота, 23. Љубавнии својв жене. Недеља, 24. (днеана) Продана невеста (деби г. Отефановнћа тенора); (вечерња) Коштана. Повластипе важе: 15.. 19.. и 28. Н А Врачару Понедељак, 13. У новој ножи. Уторак, 19. Наш попа код богатнх. Срвда, 20. Смрт Ивана Грозног. Четвртак, 21. Црквени миш. П^ак, 22. Добрн војник Шввји (г А. Гаарилоић, чл. Новосалскп-осечклг Народног позоргшта. као гост). Оубота, 23. Девојачка кпетва. НеделЉ, 24. (дневна) Велика недеља; (вечерња) Како жена хоке. о-х=»

Италнјанско позорнште

„Од 1еднога иди ни од 1еднога..."

Пирандело сс Љали да у ИталиЈи не моЉе да нођс довре глуице за сво1е ћомаде ли мир је бно порушен кад се Мелнна осетила мајком. Карлнно и Тнто појмила су да очјшство ае може да се дели. После дуге свађе н препврке сл-јжили су се да дете ннје нн једзог ни другог и да га треба однетл у једну кућу за находчад. Сад се Мелина побунн и објави да ће дете задржати код себе, да ће га сама неговати н васпитатн. Људи су, после овога, пошлн, сваки својим путем. У последњем чнну обоЈ "ипа долазе Мелинн, Она је постала мајка, алп лежи на самрти. Карлино н Тито нападну један на другега п хоће да се боре на жнвот и смрт, јер дете, нпак, мора бнтн илн од једнога или ни од једнога. У овом тренутку појављује се тај «Нико». један човек из истога кварта, чпје је дете пре неколнко часова умрло, при самом порођају, и моли Мелину да му поклони своје дете, да га законски усвоји. Тако се завршава комад. Овом приликом лпст «Тевере« публикује једно Пнранделово писмо, у коме се славни пнсап тужн да у евојој земл>и за своје посл?дње ко-' маде «1.агаги5 ОиезЈа 5сга $1 гес11а а 5огее!о> п «Соше *и пи уио1» није могао још да нађе добре глумпе.

У Турзну је била прекјуче премнјера најновијег Пнрааделовог комада «0 ипо о Љ пе55ипо>. — Од једнога нлн ни од једнога. 0 овој пре%шјерп јавл>ају «Времену> из Милапа: Постигнут ;е зеликн успех. Крн тика каже да је го један комад пун гротескних, транчних н хумористичних по; : еди:ости. Ипак је комад сувнше нзвештачен н особе у њему не личе жива бића.

Пирзндело

н&

Кар.тино и Тито, чинознипи у једном миннстарству, присни су прнјатељи, нако имају врло различзе карактере. Све им је заједннчко, па чак се ова заједница одржава в у љубавн Још као студентн у Падови упозналн су се са Мелнном, једном снротом дево;ком. Они су је из сажал>ења довелн у Рнм, где су односн постали интимнији, али опет пријатељи нису осетили љубомору. Обојица су волелн Мелину н она је, такође. обојипи враћала љубав. Приј 'атељи нису осећали љубомору. А-

О челу други пишу

Ггл дпнпшење ВДГЛфеСГШИОГ; ™ Салта«- С"««' спроводу прнсу-Ц* ■ I г I ствовали су предствници фашиЗЗН1В1 БеограАска позоришта

ИАРОДНО ВЕЛИИА НЕДЕЉА Даиас по оолие у гграи код Опомеахк* лхју се Нушгћеве трн слие ам.шгI . 'Шккх дааа Велииа ивдела, ко> су 1а^о уабудкле н вашу 07блнку ш нашу пооорншку вриглу. У главнкм улопма су: г-ђо Арсевовнћ. Петрок *ћ. Врбаиић н гл. "Б. .Јо ваиовкћ М- СтоЈавовић. 1 Гаинћ. Радевковнћ. Длвавопк. Номмваћ. ,\атоин>е«кћ. Н. Јомноааћ. Режнја г. Гнавћа. Певе места: од 10 до 30 днжара. МАИОИ - Г0СТ03АЊЕ Г. СОЛАРИА ЛИРСКОГ ТЕНОРА а'/јеил.;."> вр*« "У* у овоЈ V ј М - !•'*} Маиои у

улоан Де Грвје-а одлнчвн тевор г. Соларн. којн се враћа нз Амеркке где је аезао са великим успехом у БуеаосА/росу у Театру Колоњ. Г. Солари Је возват нашој публици нз ранзЈих уопелнх гостованл. Насловиу улогу Мавов пева г-ћа Попова, Лооко г. Ертл, Отап Де Ррије г. Пихлер. Ги>о г. Милутввовнћ, Бретин»и т. Мктровић. Оотвле партвје г-ђв Еатрањап, Врхуиап. Ста>гћ. Николић и г.г. Нвко.тић, Трифуиовић, Шумски. Редвте* г. К нетл . Диригент г. Хрнстнћ. Пгич ме^та: од 15 до в5 дкнара.

Дава'" Врачар>

СКАМПОЛО п«Д"« У По*> је се ДјХуиига.

■ 'шту и

Загребачке аНовоети» пишу: — Велики законодавни рад који је извршила и којн још врши влада генерала Живковаћа сконпентриош јз готово сав у Министарству правде, под вођством Министра правде д-ра Сршкића. Ми смо прекјуче у једној вестн донели, који оз захони сада .свршавају и који се нмају још свршити, па лл буде завршена једва значајна епоха рада, која ће својкм добрим резу.тгатима дзловати на читаве генераццје. У низу законских рефорама је и питаље уређзња односа између државе и појединнх веровсповести. Урвђзње тих односа за нашу је државу особнто важно, јер иашго трн јаке конфесије и неколнко маћ>их, чији су односи према држави врло различити, у главном још увзк онаквн, квкви су аатечени прнликом уједињења. Крај такве конфесионалне разноликости сасвим је природно, да држава мора да буде ваз нгрз и утицаја често саж> Једие, ове или оне, цркве, већ мора према свима зауззтп једнако стновиште, како би могла бити праведаи регулатор међу копФесвјама самнма в њиховим интересима. Сасвим је природно да се држава трудн да што више с**ањн пољз сукоба понфеснја са државом и конфесија међу ообом. Односн взмеђу државе и цркве почелн су се сада уређивати посебним закошша, а кад сз свн ови донесу, ггриступићв со иградн интерхонфесвопадвог закона, којв ће крунвсата дело рефорама на ј Вом подручју вашег тшшовалвог игивот«. .31 нт^пнјаисин Сппнг

стпчке странке, на челу са таЈником Туратнјем. Владу су заступалн миннстри Мосвони, де Боно, Гранди, Газзера, Циано, тз неколнко државннх подтајника. Лешези поменутнх били су положенн на топовске лафегге. На кућама биле су истакн^тз црне заставе. У последњи час стигла Је једна порука Д* Анунпна, у којој он тражи, да се мртво тело његовог ратног друга и речког лзгионара Гвнда Келера, пренесе у Гардону, да би га сахранно испод прамца тали Јанске ратне лађе «Пуља>. Уз вмппсо узбуђење свзх присутннх, Туратн је задовољно Д' АнунцнЈеву жељу. Затим Је познати футурнста Марзнзти изрекао говор у име пријател>а, а потом је пзасланвк Д* у\нупциЈев прочптао ову Д' Анунцијеву поруку: »Заповеднин наређује, да његови легионзри нв смеју нииада преиидати Кутан>е, него само иад узвииују јвдну једину реч: Спалато! За талијансии Сплит еја, еја, аја!» На то оу сви откриве.нпх глава клнкнулн: Алала! Мртво тело Гвида Келера упућвно је воаом у Гардону, док су остала двојипа сахрањена на рнмском гробљу.

Интиман жн вот посл едње царице Написалприицеза Катераииа Радзнвил Царичава неукусност у тоалетама После рођења првог детета Александрнна ретка лепота се нагло губи

Кремље

Загређачкон »Јутарњеч Јиау» јављ»!у кз ркка: Уз ве.тику помпу а о др*авнол трошку, оба&љен ј > саровод тројапе т»-та)тае*И1 ратгаи, «оја су у веЈв•V погааулн прнлаком аутожЛнл. сже весреко код Малаиа Слбнна. Та О) тројкцд поручнва Моч-гн.гно. рл-г нн л/цхјвољли Г вндо Келер л аап>

НАЈБОЉЕ, НАЈТРАЈНИЈЕ ЗАТО НАЈЈЕВТИНИЈЕ

XV Кад се ствар боље размогрл, главна несрећа Алексавдрвна је потидала од љене нељубавв, од н>еие бојаани од људи. Весвли свет петроградски који је у то доба пмао јаког утицаја на формирање јавног мнеља п у осталој Руспји пије могао да јој опрости што неће свету да прпређује уживан.з која је тај свет, све до љеног доласка у Зимњн Дворац, од овога нзобилно добнјао. Него и те забаве ппак нс престадоше паједаред. Место балова давале су се веке аматерске по. зоришне представе у тој првој зимњој сезони кад је Александра Феодоровна «чинпла онере» — дочекнвала госте на двору свог мужа. — То беху представе које оу св давале на приватној позорници дво^рца Еремитажа, а.та се не показаше у толикој | мерп досадне да Је силан свет, којн је јуначкп издржао до краја прве ггредставе — изјављивао да га нтпта на свету не би мог. ло нагпатн да се јотп једном подвргне тој тортурн... Те кад их Двор Још једпом позва на сличну такву сзабаву*. они послаше своје извпне да неће моћг доћи... А то никада до тог времена никоме нн на памет падало није да учппи. Царица нпје пмала укуса за тоалете, те је и то говорнло противу н>е. Она је волела да се сјајво нагнзда, — да се »надодо лн», — алп се на шој није видела никаква елеганција, и факат да Је ипак она увек давала иде. ју за своје хаљпне, н упорно захтевала да се оне готове према љеннм лнчним упутствнма, био је повод сталног исмеваља у Пе. трограду. Свет се сећао елегантних тоалета с коЈпма Је царпца МариЈа имала обичај да просто засени очи својпм приЈатељима, па су се сад свп чудплн што н љена снаха пе би могла бар у таквим стварнма питатн љу за савет, илп, најзад, да се ослони макар на укус нројача код којн! је љена свекрва хаљпне наручпвала док Је свекрва седела на руском престолу. Чудна ствар. алн ваиредна лепота Царнчнна тако Је сад бпла брзо заборављена да се мало по мало слабо ко и сећао, дочнм су сви указивали па известап груб израз коЈи се указнвао па љепим класнчиим цртама, а коЈн нпшта нпЈе могло смаљити, а Још маље збрнсати с љ«не поЈаве. Кло што се према овим напомепама може замнслнтп, прва балска сезона младе Царице ншЈе нспала баш тако пријатно, и тепгко бв је ко могао назвати неким успехом. Да би ствар још горе нспала, однекуд добв оопе пре но гато Је сезона бпла прсшла, н на велнвн јед публнке, последља два дворска бала пису моглн битн одржанп мади балска сезона Још не беше заврше. на. То Је нзазвало чнтаву буру негодоваља јер су се сви добро сећали како је у слнчној прнлици, кад се царипа М&рија била разболела од грипа, једна забава. раннЈе нројектована, ипакбила одржаиа — са Веллком Кпегл

љом МариЈом Павловвом на чвлу, која је царнцу заступала. Али Александра је канда бнла мишљеља да кад је она болесна онда цео свет треба да то исп&шта, повавл>ајући на таЈ на. чпн и несвесно ону стару пословипу која Је једпо време била врло позната у Варшавн да кад је »Август II, краљ пољснн пр»пио, сви љеговн поданнцн. хтели не хтели, мораЈу битв пијани'» Она Је одмах првих дана изЈавнла своЈу жељу да реформвшв петроградско друштво тиме што ће у љега да унесе и неке озбиљниЈе црте своје прпроде. То јв наравно побуннло противу љв цео свет који Је налазио да Је то дрскост од сгране једне принцезе која Још ннје имала времена ни да честито упозна земљу над коЈом влада — да већ брже боље пог.\-шава да Јој днктира. Једна од љених тгрвих идеја била је да органнзуЈв друштво ручног рада, обра.-овано од дама из дворских и друштветптх кругова, где бн свака члатгица имала да сатпиЈе по три хаљине годипгље, да се разделе сиротнви породипама. Разуме се, »едио такво друпггво ннје се могло о.тржати ауже времева. Пре свега, све независне госпође, коЈих Је у Петрограду било повитае, изЈавише да ако оне прнступе том друпггву, ипгледаће кап да оне тпме хоће да ое улагују једној владаршл коЈа чак ннЈе бнла ни уљудна према љима, дочим лрзте, можда не тако важне даме, али коЈе су прнпадале ултраелегантвом свету, рекоше да оне немају времена за такве г.тупоста, тако да најзад патгичино друштво умре природном смрћу пре но што се и родило, — ствар која је царвцу горко вређала. Царнца и овом прнликом изЈавн да се Рускиљв не интерес.ују ничим него баловима и фрпволностима, н да нм б. Јостаље народа не лвжн на срцу. Једног дана кад се опа случајно тако изЈаснила пред женом једног високог чнповника коју Јв Царица била прнмнла у ирпва> ну аудиЈенцнју, та госпођа дарнута у жнвац некич А.чексанзр»инм прнмедбама, добро ЈоЈ очпта лекцнју. Та дама рече да Је то доста жилоспо да Њепо Величанство није досад себи дало труда да ое мало боље обавести о делатностн коЈу врше руске даме на своЈнм властеоствима — сеоским имаљнма — где оне о свом трошку подижу болнице и школе, па и раде у љима, а оснм тога побудиле су сељаке те су се ови запнтересовали лопом и корнсном домаћом ицдустрпјом. Кнегиња НАТЕРИНА РАДЗИВИЛ (Наставак у сутрашљем броју)

На знање! Вазар гума, 1Тоепк»роопа П, Једаиа Је рддња која пролајсј иг;сл ,учнво пр&вв руске илљачс гнлг.шгпелв ■ чнаав чувенв марк'- Ригв ивадрвт За рсилалу проднјо 5000 пари сн«г обућв (са и бсз крагид) по дии.125 и мушкс каљачв по дии. 94.