Време, 17. 11. 1929., стр. 9

Водеља, 17. ноаемоар 1929.

Стоана 5

ДАНАШЊА Д^РБИ — УТАКМ. ј ЦА Б, С. К. — Југослави1а У 2.13 ч. ва игралишту ЈугоСлави1е. с Сх, Јоћсииовић

Времо можда ннјо много наклоп.1'110 ОВОЈ ПОСЛвДЊОЈ СПОртСКОЈ ЕтракииЈи 192». годинв, али онл од свога авачаја и интересаитиости поНв нагубнги ништа јер знамо иа прошлостн да су БС1^ н Југослави)» и по на/тожом времвлу Давали врло узбудљнм и лвпе борбе. За л .убител»е првокласног футбала времв не к гра ввлнку улогу, Најзад нгралиште ЈупЈСлавиЈв Јв с те стране обвзбеђено и публина под покриееним трибинама н на отаЈању н на седишту неће иматн да трпи никакву нвпрпјатвоот од времена Ружно в{»еме Ке нашкоднти само радио-аматернма. јер прено« утакмицв радиом неНе се данас вршити попгго клубови нмаЈу оправдану бојазан да би се у случају рђавог времена многи глвдаоцн оДлучили да прате утакмнцу преко радиа. Клубови, чнј0 управе улажв татнке Жргвв, морају св старати да бар на овим ређим Јпакмидама убвру бол »и приход. • И БСК и Југославнја нзлазе данао у оасташ1Ма. који садржв нзвосне промене, вато је ннтересовање за ову прнвпстввпу борбу још воћв него обично, ка.та су поставе клубова познате још из ранпЈих утакмнца. Ко ће победитн, нв може се реКн. Нензвесност ]в још већа услад учињеннх промена у тимовима Ћ гтнтање победв Је потпупо пребачвно једним непрчвндннм велом Б. С. К. је поставио ову једанаевторнцу: Стзјамовић, Тсшић, Мнхај. ловнН; — Арсенијееић, Мгриниовмћ, Ђорђееић; — Тирнанић, Б. Марјано виК, Н. МарјановиК, ВујаднновиК, НајдановиК Југославија нзлазн у следећем саотаву: ПантиК ИвковмК, ДнмитријевиК; — МладеновиК, ПетроеиК, Ст. ПоповиК; — Хрњнчек, МилошевнК, ЛончаревиК, ЖиекоеиК и ВириК. Д&влз вод БСК су постављенн у тнм за ову утакмнцу Драган Мнхајловић, за левог бвка, бевшн одличнн нграч Једннства, н Ннвола Марјановнћ, за вођу навадв, којн је у досадашњнм утакмицама резерве покавао много успеха. Код Југославнјз Је поново ушао Ивковнћ на своје мв-

сто, Петровпћ је покрен>т напред на место цзнтар-халфа, а Лончаревић ДАље за место ивнтар-фора. Све ове промене значе појачањз н данас ћемо вндетн колико је који тим успво у тим својнм маневрнма. У току овз годнне БСК и Југославија су однгр4лн 4 утакмице и то Јвдну с пролећа за подсавезно првенство и две летос за дрнсазно првенство н недавно јздну пријате.гску. Рвзултатн су гласнли 7:1, 5:1, 2:1 и 3:8 у корист БСК. Али се нз кретнња овнх цифара уједно види како је разлика од утвЈсмице до утакмнце бнвала свз мања, да на последњој ннје ни постојала. Како ће се свршнти ова данашња — пета н вероватно последња утакмица у овој годннн — идомо да Видпмо. Сада стање сТоји тако да подјзднако можемо вероватн како у побвду једног тако н у победу другог тима. Утакмицу судн г. Оганко Јокснмовнћ. СИТНЕ ВЕСТИ Загребачни листсви доносе да је }здан клуб -а територије Б. Л. П-а оптужно Предстојећој главној скупштини управу Б. Л. П-а што је доволнла да се у Тушковом Фонду проневери новац. Клуб, којн је вероватно иа Бечкзрека, где су духови услвд познатих међуклупскнх размнрнца. јако узно.миренн, мнслно је да ће тиме да се додвори Ј. Н. С-у, али Цзла ствар само јако заудара на мућав, пошто је Тушков Фонд био аутономно тело в имао васебну управу за чија дела према схватању тога клуба може да одговвра н Ј. Н. С. а не само Б. Л. П, «Тајнички извеоггај* за предстојеКу снупиггину готов је. Он почнње са сСлавна Главна Скупштино>. (Видећемо да ли ће бнтн баш тако €славна>) и доносн на 25 страница, под потпвсом г. д -р Рнболн-а, порвд спортске статистнкз из ове годнне, а између осталог н одбране за познате ггрекршаје правила од стране Ј. Н. С-а у случају Марковнћа и Б. С К-а. ПРВИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ СПОРТСКИ АЛМАНАХ, тражн сарадннке нз свнх места. Писат нодмах урздннпггву »Спортског Алманаха», Београд, Бвоградска 53.

- '1уј^( џ џјошо&С1Љ<У На вазпушво| крстарвцв

Вазлушиа крстарица Д. 0. X. у Јету

Чувени фабрнкант гума Андрв Мншвлвн, једна од најмаркатндјнх лнчностн француског ваздухопловства пнше у часопноу V ап1гаа (еиг с!ез 1ешра поиуеаих: »Прошле годнне говорвћн о хндроавнону Клода Дораие рекао оам нашим стручљвцнма: — Појава овога апарата бпћв )вдан догађај са воома значајннм последицама. — Нв, одговорнлн су мн; не узбуђујтв се; он ће се сломнтп већ при атерирању, плн амо и успе да лети нећв моћи ништа да понесе. Ово напте спепнјалнсте толико су ме поколобале да сам у јодном нзвоштају који сам 24 маја иослао маршалу Лнотеју н својнм волвгама у вомитету аеронаутнчком написао: «Ако СУТЈЛ велнка ваздушна крстарнца па којој Дорпие ради грозннчаво успе да полети и ако успе да понесв бар 50 путника, н-*ш 5 топа пакета. ево опасности, воји ће се, данас још пеЈасна и блода, изнвнада јавнти*. Ето и У гој мојој машти »лудој», како су Је некн назва.ти. ја сам био заостао далеко иза стварности, н ншао сам много онорнје него пемачкц стваралаи: ДОХ понео је не 5 већ 10 топа са ообом, поред горнвог маторнјала са којпм јв могао да извршн лет од 130о кнломсгара, н поред 12 људи посаае. Потао сам сам да виднм како нзглода ово чудовнтто за којв су наши стручњаии говорилн <да ће се слојпггн падајућн на воду». Лотео сам на н.ему 4о мнпута. Вндео сам внтпе пута како се ди* зм и спуптта ДОХ па јсзеро и заИЈ >оиашћеи сам Оио оа какиом ла-

коћом он ово нзвршује. Дорпне јв учннно још внше, Летео јв са 169 особа на овоме апарату 'и сви лнстови свнх земаља подвук.тн су овај подвиг Мнслим још оамо то да када бих нмао 40 година (г. Мишелен нма 7в) оставио бих своје гумв и постао подузетник ваздушних траиспорта. Где,.., Између двв ве.тикв вароши, којв могу да ме<њају ввлнкн број пнсама. пагсета, путника. На пример: нзмођу Сајгона н Ханоја два ве.тика града у Индокинн, које двле 1300 внлометара лађа јодном у 15 дапа путује 80 сатн. Авиоп бн то прошао за 8. Илн измођу Марсеља и Рима (700 кнлометаЈ«). Између Марсеља н Алжнра (8оО кнлометара) где лађа сваких два дапа путује 28 сатн, дов би хндроавион прешао за 5 сатп. Са војим бн апаратом почео ову службу? Па са Дорниеом. Зашто смо мн ззооталн? Зато пгго је код нас техпнчка служба дуго сматрала хндроавнон као апарат далеко ннжв од авнона, зато што нашн копструвторн нису употребнлн мотал, зато што су избегавалн алумшшјум бојећн се да га нв наГрпзв морска вода.»

ПРОДАВАЧИЦЕ и продавце овретие в способнв, млађв и старијв потребујеи за моје три галантеријске радње. Само писмеие попуде примал« почев од 18 т. м. лично донете нзузима)ућв оив. воји су из удаљенн* м«*ста У понуди мора бнти означетто проведен II пгвме ол пометка ло лаиас. Света МилиН, Кр. Милана 111.

Друга пољопривредна изложба у Велесу Ввлвс, 15. новембра. — Друга срвска пољоориврвдна изложба у Велвсу, одржана б., 7. н 8. октобра о. г„ на војој су изели учешћа Управа државннх монзпола првво 0бласног монополског ннспекторатч у Скопљу, бнла јв збир нвЈбољих примерака плодова в сннх грапа пољопрнвреде. МатвРИјал н *К0 ае бројпо великн, срепно је пробран и прбд<ггављао је мустре ндеалннх облпка, н опраддао реномв старих ку.тгура, а у неколико указао пут ка увођвњу новнх (рвпа, сточна н шоћерна, луцерка, вувЈ-руа аубан, модернц виноградн н тд.). МоноПолсвн павиљои располагао је са обпљем матернјала подепк'ннм према локалннм потребама. На жалост, велнкн процеНат матерн.ала није могао бнти показап, јер су просторнјв бнлв мале п нвподеспе. У излагању задржан је делнмично оиствм досадашњих нзложбн. Најзнатнија промена је у томе, што је на нзложби у Велосу чвлнн део павиљона највндпији и најважнијн, бно попуњен производњом расада и сушоњем дувана. Такав распоред узет је из техничвнх разлога, а још вшпе због тога, пгто је дефнннтнвно »1>ормнрано мншљвње да јв о* оновпц услов производње вваллтетшгх д>"вана у Вардаровој бановинн. Поднзал.е сушница н сушење помоћу њнх од секундарне Је важностн али нпак тако зпачајне, да долазн одмах на друго место. Значај сушннца повећава се тим што су оне запггнта против летЕИВ ш* ша којо оу вечита претња н најбољим пронзвођачнма, Овогодишњн рано расађени н на времв обранн дуванн, ватек.тн су св на зндовима н вроз 15 дана бнлн су нзложенн сваводневпнм кншама, н њизов квалитет аначајно јв оштећвн. Дуванн, којн се сада беру н ако не би моглн бнти првокласпи, помоћу сушница могли бн бнти макар средље-фннн. Производ расхода а с>тпењв основни су условн, зато су били најчешћа тема разговора у монополском пашљону. (А. А.)

Бароница од Монтењака у нашој земљи ЈБубл>ана, 16. новембра. — Овде борави председнмца като.титке међународне организације за заштиту женске младежи, Оароница од Монтењакд маЈка барона де Монтењака, који је пратио генератног секретара Лиге народа г. Драмонда на његовом путу кроз нашу државу. СиноН су женска удружења у Љубљани у сали хотела «Унион» гтриредила бароници де Монтењак чајанку. Том прилт<о.м Оароница Је одржа-та предавање о циљевима међународне организације за заштиту младежи која је основана 1897. подтше. Оргашсзацнја кма своје центра.те у Фридбургу ^ Швај царској, а има до сада 23 пододбора у разним државма. Долазак баронице од Монтењака у Југославију је у вези са оенивањем сличног пододбора у Југоставији. Из Љубљане барот^ца путује у гтратњи своЈе секретарке днм Маргарете Емерих у аЗгреб, а затим у Београд, где ће ступити у до^ир са тагмошљим женоким организациЈама. (Време)

Промене у италијанској дипломацији Рнм, 16. новембра. — Италијансни пистови доносв вепини указ о променама у италиЈансноЈ дипломатијн. Тано је премештен у министарство иностраних послоеа досадашњи италијансни послани« у Прагу г. Ванутели Раи, дон је на њагово мвсто поотављен г. Педраци Орацио који се истакао у борби око Ријене. Досадашњи посланин у Хагу г. Марни премештеи је за Берн, познати публицист и досадашњи генерални конзул у Хамбургу г. Атилио Тамаро постаељен је за посланииа у Хелсинфорсу, дон је за посланика у Будимпеигги наименован г. Арлота Марио. (А.А.)

Међународна изложба живина и голубова у Новом Саду

Нови Сад, 16. новембра, — У Новом Саду отворићв се 17. о. м. велнва међународна нзложба жнвннв н голубова коју организуЈв Удружење за гајвње жнвнне. Ова нзложба прећи ће градндо обнчне локалнв излоакбе, јвр }в, благодарећи од.тнчној организацнји за њу занпторвоован веливн број одгајивача зннннвв н голубова нз пеле Краљввннв, таво да ће број изложеннх прнмерака н број нзлагача прећи сва досадаппва очвкнвања н може се рећн да ћв ова нзложба бити Једна од најввћих воЈе су ове године приређвие на встосу Европв. Излолсбвне просторије налазе ое у магацннима Саввза хмелАрсккх Задруга. Укупно Је постављено 1000 кавеза у војима ће се налазити ово ЗооО парова живине и голубова од најбољих разнта примврака. Покровптвљства ове нзложбв примио св Мнннстар поллпрнвредв г. др. Отон Фрапгеш којн је изввстио прнређивачкн одбор да ће лнчно доћи да отвори нзлолгбу. Оонм тога обрааован је један почаонн одбор у коме се налазв најуглвднијв лнчностн. Почасин првдседннк одбора је г. др. Гедеон Дунђерсви индустрнјалац н велепосаднив из Новог Сада а чланови су г. г. Дака Поповић бан Дуиавсжв бановине; Добрица Матковнћ, помоћник Мипнстра ун>трашњнх двла; др. Внлво Балтнћ, ввливи жупан у пвнзнјн; Јапнћнје Красојевнћ, бнвшн велнки жупан Сремске областн; Мпта Клицнн, бнвпгн вомвсар Бачкв облаоти; др. Браннслав Борота, првдседшпс Новосадско оппггине; др. Сава Улмансви, професор Универзитета нз Загреба; Ђока Дунђерски, 'индустрнјалад и велепоседнгск; др. Емил ПоповтЉ-ПсиЈија, уредних »Пољопривродпог Гласннка»; др. ЈБудевит Прохасва, начелпнк Мнннстарства пољопрнвраде; Тодор Бугарскн, длректор фннансијске дирвкцнјв у Новом Саду; Мнрко Балубџнћ, днрвктор м>тпке гимназије у Новом Саду; др. Вељко Момнровић, шеф иовосадскв по-

лицнје; др. Болзидар Попадић, кнспевтор Мннистарства поллпрнврвде; Влатојв Јовић, шеф вабинвта Минисггарства пољоприврвде; Ђова Петровић овружнн школовн надзорнак; Ђорђе Ледерев, велвпосвднив;

Јулијв Оберхофер, днректор пољопрнврвдлог добра сБожја-Ковина*; грофнца Херберштајн, сопстввнкца ватнких поседа у Велењу; др. Бран ко Нлво.таћ, враллвско јавнн балвжнив у Новом Саду; Даиило Чув, финаноијстги тшспектор у пепзији; др. Огеван Крафт, адвокат; Мн-хајло Румлер, директор аграрнје; Душан Остојић и Дугаан Шешгћ, велепосодннпи ип Руме и друпи. Нзложба ће бнтн отворена од 17 до 21. новембра. (Времв)

Рад Зетске бановкше

Цотиље, 16. новембра. — У позедељак, 11. новембра ове године, почела је рад враљевсва банска управа на Цетнњу. Бан г С.миљанић тога дана ступно је на дужност. Да се због промвне нв би осетно застој у пословнма г. Смиљаннћ је прнвромено поставно за вршиопа дужности начолнива одељења г др. Зореца, за начелнква општег одељења г. Рамадаповнћа, за вршиоца дужности, начелнива управног одељвн>а г. РајнваЈна, за начелннка просветног др. Нешка Радовића, за начелника одељења за соцнјалну полнтнку н народно здравље др. С. Радовнћа, за пачелннка грађевннског одељења. Указом Љ. В. Краља постављен јо ва начелннва граћепинсвог одољења нпжењер г. Баучов шеф грађввинсвв ©.жције у Бечкерв-1

ву, а за вршноц& дужностн начелннва финадсијсвог одељења г. Максимоваћа нз Беопрада^ Са свима начелнипима бан је вонфврнсао у тову последњнх дана. У исто врвме бан је прнмао поједнне угладне лнчности вао вомесара самоуправе г. Радоннћа, предсвдннва окружног суда г. Милана Бошковпћа као н Једну депутацију нз Никшића воју је предводно председннк г. ШобаЈаћ. Прнлнком ступања на дужност бан г. Смиллпнћ примио је впгае од 200 поздравних депеша из овах врајева дожаве а нарочито нз Бановчне. Језерац.

Нпш Ф иллј Стара песма о енглесБсо« сов1етском при1атетЕ»ству

Е нгјсз : Нацам се, лруже, да ће овог пута наше пријатељство Оити тра)но.„

...А ји о заЈму не може Оити ни говора.

...Два месеца хоцниЈе: И посЈелњи пут те опомињем, човече, за престанеш са својом комунистнчком пропагандом.

...Осим тога не буди тојико безоСразан, да буниш моЈе И нји• Јанце против мене.

...На крају краЈева, то Је свињариЈа да не ПЈаћаш своЈе старв

лугове.

А крај ове пџсме ниЈе тешко ц^одмм.