Време, 28. 06. 1930., стр. 4

т^ана^

С ^%-ЈЈ

&

Субота, 23. ј.и1а 1 мп.

Писма ..Времену" са Јужног попа Један сусрет с морским псом и пингвинима иа њиховом

легалишгу

VI

Јадногв дала. око 9 часовв пођосмо ја 11 мој пријАтел> лешр иреко брда, ■« соверно западвој -<4Јн острва, да поселпЈО највеНе легадшпе пигенва на овоме острву. Ишлн емо наравно на ■ кнју ' п обезбеђена храном, електрнчкам бзтернјама н ком: аснуа. м& ла је мој прнјатељ овај пјт впше птта прешао н крто добро повнавао. Попесмо се ва косу првнх брда, са којих ов лађе члне веома мале, Дан је днван н днм се над бродовима двже, верпгкално дрма пврјаиица. На морокој путонн вадесмо две китоловнце у дал»ннл и по врви пут, тавозвану Грахамову зе *ц>у, "планине 60 морскш ми.к ва југо-нстаку од овога острва. Снегсш покрнвенн, врховн планина бнлв су осветллнн оунцем. После трн и по часа спушт« нл н пељања, си Ј уј С мо у ве.тику долнну у којој је пингвнвско леп&лнште. Овде их сада нема више од иљаде. Ка» се легу, у почегку антаргичког лета. новемОра - децембра, оаде их шга више од сто хиљадаОвде, на обалн. напђосмо чдм дођосмо. на једиог морског поа. Лежп на снегу некид 20 метера од саме воде и спава. На снегу се видн траг, који је пас пузајући из воде оставио. Прибтажисмо му ое до на пола метра пре него што га је наш разговор пробтдно. Посмвтрасмо га с гтаве. Када јв отворио очи ми Сесмо први предметп које је упедао. Пас не поквзиваше ннкакав знак изнеиађен,а. вли бојазнн. Само му светле црне очи. чшга ми се. посташе црње и тамније а ноздрве почеше да ое запарају л отеарају. Длака му беше тад(но сива п кратка са нвколико повећих неправплни! м тамно жуте боје. Крвно мор ских паса је без врадиости у ово доба године. Ншрочито фела мор скнх паса лови ое зарад крвна у сентембру и октобру, пре него што промеии здмску длаку. Њнх јв пре двадесет гоолна бпло у велнхом броју овде. но ловом су сасвгсм встребљеки. Годинама ни један пас ове врсте није внђен на овјрм остршгаа. И оствле феле ретко се виђају на суву. Пас илс је посматрао минут два а затнм је свој поглеа и пажњу орзреиуо некдм птнцама које су нашнм досгаском преплатене, над нама нзгс-ко вружиле и грактале. Затпм се десп једна чудновата ствар: морски пас поче да штуца. Ми се погледасмо н почесмо се смејати. Пас нас посматраше. Ускоро престаде са пггуцањем и опет леже. Кажо се пас није помииао и како је цето време на десној страни лежао, мн поиислнсшо да је можда рвњен. Та нам с<з пркдпоставка ушни нарочнто могућа због тога цгто од његове пврњаке иије било трага. Мн се још више при б.тшвисмо псу да би па натерв.тп да крене. Он се приоижв и каза му бесмо довлђно близу да га дотакнемо, што он ннје желео, пас окрену главу и отоцила се полако низ б.тагу падину ка води н ту заустави. легавши уз нвке всдам на обалу нан'тс комаде леда, као на јастуке. Остависмо га ту и отидосмо пингвинцма. * ■ (егалиште је нв јадпом. врло м«цо чнад обалом узвишеном зем.гшпту. Ту нађосмо раштрканит неколкко стогнна овнх птшш. Посматрвли смо са интереооваи^-м качм пннтвини искачЈ' из воде на суво, на врху таласа 1Сада је врх таласв при самој о'ала, нз овога наједаттпут, зо тадв непримеггни, пингвин иско1и 1ао стрела и палне целом тежквом тела иа суро , днгие се ц почне да шета своме сувоземном циљу. Пингиини нвс посматраху из прва приличио уплашсно,' но кад видеше ла ми сеаосмо да ручамо т. ј, да на њих не ци.гамо, они почеше да нам се приближују. да се ловнкују н рвзРоварају. Бацисмо нм пармиће ХЛеЛа, м <-са с!ира и сардине Овн су спе јсти Ја не јамчцм да воле снр, али све остало

прождрљиво једу. Оа.чо шј се хрзла мора да баци у вис, изнад глава да бади, јер ако је у паду не ухвате, онв је са звм.ље не могу да длгау. Пингвинн су у ств&рн првокласни вештацп у хваташу залогаја у ваздуху. Но ако промаше. они га посматрају на снегз* некако бевазлеио и смепшо. Јер кад нвшто близу себе, на снегу, гледају, они главу окрвну на •трану (као кад човек нешто ослушкује) пгго их члши веома комлпним. Интересовало нао је да нвкв парчад иамерно башгмо поред њих п да цх за све време обвм оставимо да их посматрају. Нама изгаеда јасно, да би ову храну могли да покупв кљуном, каа би лег.ти на стомак, као пгго то чине некада, када спавају, нан се оадарају. Но ии јадан од пингвина номаде довољно паметн да ово ушни, ма да ое за храну о. тимаху свц од реда кад им се бацп. Мп тада решисмо да ид.у ћег дана оградимо један простор на обалн луке у којој су наше лађе, да ухватнмо неколи ко ппнгвина, којих, на обалл увек нма но нвколкко, и да пх ту затворнмо, пошто претходно неколнко риба бацимо на снег. Значајно бн бнло впдеги да ли бн онл поумиралн од глади, пре него што бн се невољи довиши. Но ми нашу намеру никада не остварпсмо. Овде много што-шта не зависи од човека... Док шо се овако зашатлп, срећни II весвли, као п&тке цосле летњег пљуска, горњи слојеви атшосфсре су се пунилн облацима. Ми ово тек првметиомо када, око два часа по подне, пођосмо натраг. Ускоро јачш ветар задува а затпм снет поче ла пада. Не бесмо нл пола доллне прешли пре него што је урагал почео да дтва. онако, како то чили само у овим преде.1тма. Ветар брише, тачно као струја, а временом се, рекао бих, унетостручи, као да му је одједалпут неколико централа ветра нвгде око пола притекло у помоћ. То је ошптв оссЛеност олује у овнм пределима. Овога пута, у тим појачаним размацлма олује моралп смо да «лвгнемо на вет»р» ла нас не би тошт.љао у противно же.љеном правцу. Ово »легаше на ветар- је ввома нрпјатио искуство. Но то иије »ослањан>е», то је налетаљв тако. да тело прави угао од 30 степени са земљом. Кад ветар појача, ви ое полако натањате, док ветар и тело не успоставе равномврило; а како ветар ослаби вн полако заузмете усцрваан положај, помоћу штапова. Чита® један сат борисмо се са ветром када приметисмо да нлсмо нл пола километра прешли. Управо, на пеколи/ко метара нза иас нисмо могли ој мећаве ништа да видпмо; но, прнметнсмо да је камен, који прођосмо пре пет минута. иа нексктико метара иза нас. Решис.мо да се ск-лонимо у завелрину и причекамо да ураген и.1и пређе, илл ослаби. Ворити ге противу њега безцнљно је н ззморно. Ову одлуку оаопштисмо више зпацима. него разговором, јер се човвк на овој олуји не можс да чује нл на најмањој раздз.љини. Прво, ка.тпак вам покрива цслу главу осим очију и вр га ие скидате, ако се на који .трути начии можете помоН« Обично се направи тунел ол отвора за очи до јелног уха лршком од ски-штатв (рукавнце се не свЂче...), но овај је недово .1Бан: ре чи вашег саговорника су далеко огишле ииз до.тину, пре него што је ваше чуло мог.то да их ухвати Им, ухватате по неку реч, овде Оиде, и дпте нагађате, — Да ти сте има,*к1 при .-ике да из свег гр.та вдаете некоме чија је глава готово уз вашу? Ви или вичете, лок не изгубите дах, или док обојуша не причетате ко.тико је тај покушај счешам и бесииљан Д-Р МИЛОРАД ПЕТРОВИЂ (Наставак у сутрашњеч броју)

Бивши помоћнин америчког министра финансија, г. Марлс Ђуеј, о привредним прилинама у нашој земљи

Р ј МО

пг и

ЕГЈ1

| чонолада заошћарање ]

Бнвшв помоћннк америваноког мшшстра финанснЈа н оаддшњн фвнанснјсвгн саветннк Пољско народне банке г. Чарлс Ђуеј којж св веК нокоднко дана бавн у Београду, посетно јв за то време све наше водеНе лнчности н нстакн>те прнвредне радннке. Јуче је Ђуеј прнмно* београдске новннаре н дао нм ову н^јаву: Ииа сморо авК три године кано сам иаабран за члана одбора Пољске народне банне, када сам позват да постанем финаноијсни саветнин. За времв мог боравка у Пољсној. имао сам прилик« да посетим и земл >е цен-

Г. Ђуе) тралне Европе, и да се упознам са њиховим проблемима. Рвзултат тога био је да сам стекао врло висоно мишљење о словенсној раси, њвном озбилном схватању цил>а и њеној радиности. Са врло мало помо-Ни с поља, земл>е централне Еероле су постигле много у погледу обноее онога игго је рат уништио, као и У погледу развитка једног здравог економског основа за будуки просперитет Ја верујем да је дошло време да се природиим богатствима и народној радиности дода још и потстрен увођења страног напитала и ис. нуства, кано напредан не би био сувише спор. Да би се овај потстрен и потпора учииила привлачиим, потребно јв доказати безбадност иностраног учешКа. Штета је, што је сада у овом добу радиности, сваии заузет решавањвм својих сопстввних проблема у толиној мери, да му остаје мало аремена за проучавање проблема осталих, а иарочито оиих чи)и се занон и обичаји разликују од њихових. Стого би било саветно да се убрза са доношењем закона, нојима Не се заштити интереси мањина анционара и нојима би се положај страног напитала поставио на исто место као што је и домаНи, када је питање о потреби ула-

гања страног клитала. Његово Не учешНе допринети да се богатстеа и нуповна моН земљ« повеНа. Разлог економских тешкоКа, које данас постоје, лежи у потрошњи. Производња се повеНала танвом брзином, да нуповна моК целога свгга, није могла иНи истом брзином. Најбржи начин да св ово исправи, јесте напредан широких маса целога овета, чија је нуповна моК слаба. Изгледа да би најповол»нија средина за танав напредан била меКу народима цеитралнв Европв. Оее оу земље саме по себи природно богате, народ је иителигентаи и радаи, те се уназу. је потреба 6ол»е организације и стандардизовања пољопривраде и индустријв, што Ке св постиНи помоКу удружења са усавршеиијим методама и употребом јевтинијег капитала Ја. као Американац, верујем да Ке пословање и финансијско интвресовање моје отаџбине бивати све веКв и веКе за овај део света, упркос удалеиости Америчких сједињених држава, и цил> моје посете суседиим земл>ама Пољсне јесте, да проучим њихове проблеме и потребв како би, по свом повратку у Америчке сједињене државе ионцем ове године, што бол>е нористио кано њиховим, тако и интересима земл»в у којој сам последњих неколико година радио са велиним задовољством, У даљем разговору са новинарнма г. Ђуеј је подвукао да он нз прннпнпа сваку земљу иропутује два п>-та, једанпут да се упозна са водећим људима у њој, а други пут да се упозна оа економоким прнлнкама. Обећао је да ће кроз неко време понова посетнти нашу земљу. ОдговарајуНи на постављена пнтаља, г. Ђуеј, када је бнла реч о новој америчкој парпнској тарнфи, је рекао да се у Европн губи нз вида једна врло важна ствар, а то је да је законом о новој царннској тарнфи устеновљен један наротнти од бор на чијн гтредлог прстседник републнке вма права да боз паЈрламента промени ставове у колтао то нађе за сходно. — Па то значн ревизнја залона? приметно је јодан новипар . — Па, моисе св рећи — одговорно је г. Ђуеј. Г. Ђуеј је изразпло своје дивљеље гтрема огромном напору којн >е наша земља "учнпнла на уклаЈБању ратних последица, и казао је да је сада наступило вроме да се гтрнст>*гш још конструктнвнпгјем раду. Г. Ђуеј ће се бавити у Пол»с|сој до краја ове годнне, затнм со враћа у Аморику н као пгго омо горе напомеиули, ускоро намерева да се опет арати у Европу и да поново пооети све оне ввмље у хојима је до сада бно. Г. Ђуеј вечерас пут}'је за Варшаау.

Исплата купона 61 0 обвезнвца за фвнанснјску лвкввдацвју оштета за беглучке земље у Боснв н Херцеговннв

Чланом 3. Закона о финансијскоЈ лнквидацији оштста за беглучке звмље, овлашћен јв М.пнистар финансија, ла за всплату оштета аа дооуђене беглучкв аемље може излати в од сто обвезнице за финансијску лвкввлвпвју оштета аа беглучке аемље у Босни и Херцеговини. ^ номнналном изнооу динара 15С.ооо.ооо. Исплата оштете за беглучке земље већ је отпочела. пошто су ове обвезнипе пуштене у оптипај и тиме лржава стунила у обавезу ла отпочне службрг по овим обвезннцама. Рок плаћан»а ннтереса по првом куиону са оввх обвезннпа почише 1. јула ове голине. Исплату иптереса по овоче, првом купону. као и по осталнм ггупоиима са ових обвезнипа, по Закону вршиће: 1) Олељеље државиих дугова и државног кредита Миннстарства финопсија; 2) Финансијскв лирекцијв и Порескв управе; 8) Управа Пошталске штелионипв и н>еие филијале са подцучннм поштама; 4) Новчани заводи. који су вршили упио 7 ол сто инпестипионог заЈма од 1921 голине и коЈим је заволима поверена исплата купона помонутог зајма. Исплата купона на касама напрел ознапених установа воши св на исти начип. на који се већ врши исплата купона 7 од сто инвм-типионот зајма од 1921 и 4 ол сто обвезнипа аа фннан ^нј^ку ликвилапп>у вграрггих односа у Босни и Херпеговиии. Право иа паплапу ипт^реса по купонимл са поменутнх обвезнииа застарева за б голнна. Овнм обвезнипама прнзнато јв праоо: да се могу купити аа пупилне масе. полагаги у каупију, употрлЛнти за фонлове. залужбта« и лепозите клд јавинх Ллагајннца. признаЈући им ове повлагтипл које ужива.ту остале државне обвезницс. И>их ће као такве мггћн прнмати у залогу <ломбарлован>в): Иа[«олна банка. Лржавна хипотекарна Линка и Поштанлка штелионица. Лржавиа 1ипптекарна Ланка и Поштаиска гателиониил већ су објавиле ла ове обвезннце прнма)у у ломбарл са 75 од с!о од љихове номиладнв

врелности уз плаћање 7 од сто интереса. Обвезнипе гласе на доносноца н носе 6 од сто годншљег локурзпвног интерес А почев од 1 јула 1930. Свака обве -знипа има свој купоиски тобак са 50 к^пона н талоп који служи вскључнво за излаваље новога ктпонског табака, по исплати постојећих купона. Интерес се гглаћа полуголишше 1. Јапуара и 1. јула сваке годгше. Ове обвезиипе имаЈу се пмортизовАти за 43 годиие почев од 2. новембра 1930. голине. Лмортвзапнја обвеаница вршнће св путом извлачења по амортнзацноном плану. којн је опггампан па свакоЈ обвезпици. Извлачења ће се вргаити у Оле.гењу лржавних лђтова в државног кредита сваке голнне 2. новембра полев са 1930 годнном, нв натви и по проггисима како се врпго извлачела обвеаница других држааиих зајмова наше Крв-гевине илп првога наредног лана. ако 2. новембра бтле пра-гнпчан дан. Амортизоване обвезннпч исплаћнваће се по њиховој иомпналноЈ вредности почев од 1. Јануара наредпе голине по објављеиом извлачен .у, ка .та простаје тећп н камата по амортиловаиим обвезиицлмп. Амортизовано обвезнипп морају иматп све купопе коЈнма рок исплатс Још није приспео, иначо ће св вредност купона. коЈи недоста)у, одбнти при исплати обветница. Обвеаницр срг иалатв у комалима од по 50о 2.500, и 5000 дипара номиналннх и полел.ене су у 6000 серија снака по 50 бројева. Обвешнце од номиналннх 600 лина ра су л/убичасто боје и носе сорије 1—1 поо од помииллннх 2500 линара су прпснкаото-оранж бојв н носе серије 1*4—Ч20Г1 н ол ночипа.1пнх 50Г<0 динара су зелешсагто-плави боЈв н носе серије 3201—влоо. Обвеаннце којв постану неупо^ребл.ине аа прлмот (услед тога гпто оу похабане, поцепане. нагореле итд. могу се замснити код Одељења држапних лугова и лржавилг крелнта по паплати на имв трпшкова. по дипара 5 по свлком комалу. Из одвлења Државних дугова и Др чредита.

Финанеијска ликвидаци/а рата

Банка за међународна птхаћања

1Т / За ово кратко врсмв од свога постанка, Банка за моћународна плаћања јо оправдала надв Којв су у њу полагане. Њеннм иосродством, 11. овог мссеца потпнсш« је у Парнзу уговор о немачком аајму од ЗОО.ооО.ОоО долара, н према последшнм востнма њвгов јо успех такав да су доавољено иаде за скору мобнлнзацвју « другш траншн нсм1а.чког ропарацноног дуга. Интересна стопа овог зајма јв 5 и по од сто са роком исплато од 35 гсднна. Е<мноно1ВИ курс у свнма зсмл»ама је 90 од сто, и да бн се добнло 300000.000 ефективннх долара, било Је потребно емнтоватн зајам у иошгналном нзносу од 350.1*56.5-15 долара. Зајам је подољен у 9 транти од којнх долази на: Француску 98.535.185 долара Сједнњене амср»гканске државо 94.250.000 » Енглес«у 58508.720 » Холанднју 29Д48.090 » Шведску 29.478.900 » Швајцарску 17.751.400 » Немачку 8.575.560 » Италнју 6.Т09.8ОО » Бедгију 4.846.400 » Пада наротнто у очи франпуска градппа, коЈа је највоћа од овију па чак и од ОЈје Сјодањоннх американскнх дриаана! У овом се најбољв оглода данашње фннанснјско ст&ње Фрашгуске, коЗа Је за кратко време успела обновнти овоју предралчгу фнзганотЈску моћ. ОваЈ се факат огледа, поред оскоптне стопе од 2 н по од сто која Је најггшка на своту, јогп и у златноЈ подлози француоке Народне банке, која је такоЈјо сразмерно најјача на свету, јер њена метална подлога износи внше од 1 шестинв злата овагх саетокшх емисионих банака (1.633 мнлиоиа на 10.299). Овоме троба додати сток банчиних дешгза от 25 М1илиј «1рдн франава, односно милпјарду долара, поред стока довноа Француског државног тре зора, ко/н, према изјаан г. Руфа, ннспоктора фшшнсија у Француокој, износи внше од 10 милнјардн франака! Вредно је још напоменути да Је оваЈ зајам у ФранцускоЈ ослобођен гакоа н порезе, услед чега Је изузетно емнсионн вурс у Парнзу бно 98,25 од сто, Разднка између емнсионог курса у другнм државадга и У Француокој, дакле од 8.26 од сто, иде у ворнст аутономне благајне за амортлзациЈу ратног дуга у Франнуској. Према вестима из Вазела, француска тралша, која одговара суми.од 2.515 мнлттона франака, упнсана је преко 3 пута, Из овог заЈма, 20о мнлиона долара ће бити раздељено Са®езницимв, према припадајућим »м уделима, а 10о милнона иду у корист Немачке радн нзвртења ннвестншготтх радова. Немачка се беаусловно обавечЈује врпштн службу по овом зајму посредством Банке за међу»ародна плаћања и у странмм девизама. Две грећшне овог вајма, осим тога, узкиваЈу специјалну гарапцију ттриосода немачкнх железница. На таЈ начнп новршен је почетак мобилизацнЈе н консо.тндалшЈе немачког репарацноног дупа, велнку добнт консолидације мира у свету, а нарочнто у Европи. * Банчнн капнтал је подел.еи на 200.000 акција од по 2.50о шваЈцарсктис франака свака. Од овог броја седам емисноннх банака уговорганца: Бе.лгије, Енглоске, А-мернке, Француске, Немачке, Италнје и Јапана оа Швајцарском, ХолаадиЈом н Шведском паделиле су 121.0о0 авдцја. Разлнка од 76 000 комада адсцнја је резорвисана за остале емисионв банкв. Свв банчннв акције имају бнтн уписвнв у рољу од 2 годинв. Дод<м.гпш контнгпнат акцнја цептралне баггке уговортше су упнсале за свој рат^-н (нзузов два случаЈа, где спало Фрапцуска). Француска Народна бапка за свој удоо Је

отворила јаван упнс. I! пубпаа, схватају1ш сву вожност н будуК* ност ове велнке свотскв Баико, одазвала св упнсу као инклд до сад. Француск.ц удоо од Ш.ооо акинја упнсан је 158 путаЈ Н» другој содннцн управног <мбора Банко за моћулародњч пдаћа. ња, одржаној у Бвзелу 1в. овог месеца, решавапо је о расподолц оститкн ноуииоаних ашнЈа. Носло СОД ницв, на коЈој оу решавана п друга врло крупна питања, гешералнн днрактор г. Кено доо Јо следећи комунлисе, према парнској >Нн(1»ормаинЈн» од 18. овог мосоца. »По емнонјн Банчиних акцпја н немачкцх облнгаггија Јанговлг плана, двема операцнЈама које су погпуно усполо, Међународна банка жели сад да се посоетн свом правом иитернациопалном задатку. У том цнљу, н у првом реду, решено је да св упутд познв за учошће у упнсу остатка неупнсаних а *ии ;а 1КЈВвсним емвсвоним банкама, и то аустрнјској Народној банци, Мађарокој, По-љскоЈ, Румупокој,' Грчкој, ЧехословачкоЈ, Бугарокој, ФшгскоЈ, Слободно варопш Данцнга и Данској. >Оснм тога, две друге баггке бнНв позвапе да се прндруже горо и-меиованнм банкама н то: Југословснска Народпа б&нва и португалска, под условом да ове две банкв извршо законску стабилизацију свога ноица, према плану којн ће св доста внти Багши. »Прома томе Бапка за мођупародна плаћања доћи ће у директну везу са много веНнм бројом новчапнт тржнпгта н њена фушллгја у цнљу одржавања међународне монеторне стабилностн ће се пове1штн. »Свака од горе поменутнх бапака има1»е право упнсати жвљешп број акиија до максимума од 40о0 комада>. Првма востнма Економото-финапсиЈскв агонције нз Базела од 17 овог месепа, којнма св такођв саоппггава предња одлука, Банка ва међупародна плаћдЕМ јв спромна на Фананоијску сарадњу радн спровођења наше и португалоке новчане ста бнлизапије. Благодарећн фактнчкоЈ стабилтгзациЈн динара Још од половино 1925 године узета је наша землл у комбннацију за учешће у акцнјоко.м капиталу ове. нптерпаццоналне Банкв, мада још ннсмо нзвршнлн ваконску стабнлиаашгју коЈа је један од битних услова за учешће. То је Један разлог више да стабилнзацију пгго пре спроведемо, прихватајући сарадњу Банке за међупародна плаћања, у толико пре пгго ће њеоти условн бнти снгурно НајПОВОЉНИЈН у оваком погледу. Што се пак тнче нашег учешћа у банчнном кагаггалу, он мора бнта осигуран у оваком случају. То нам ■налажу нашн велшш интереси у репарационим примањнма, као и ноопходна потреба прноуства и сарадње у »ајврћем међународном финансијском форуму, бео чнје св сагласностн, кроз кратао време, неће моћн швестн ни Једна велика фннансцјска операдија. Пралм репарационн.м зајмом је трасиран пут коЈкм ћв се у будуКв врптнти и свв остале емиснјо дрлсава којнма су потробни странц шгвестнцнони капнтали, као што је наш случај. Задатак пагае државе дакле^е да св упнше цео понуђепи вш удоо од 4.000 комада акцнја, што укупно претставља 10 мшлиоиа шваЈцарових Франака. 1(ако је прн угенсу само једпа четвртнна платнва одмах, то значн да би за сада нмоли осигурати свега 2.500.000 швајпарсних франака. Народна банка, услед свог малог сопствопог капитала вероватпо ћо бити у не»могућности сама уппсати понуђени ЈоЈ део акција н паше новчапв државно установо: Држввпа хнпотекарна бапка н Попгга,пска штсднонииа дужне су прнтећн јој у помоћ н оснгурати сарадњу пашв државе у овој међупародној новчаноЈ устоогови, чију огромну важност и зиачај за сада једва назнремо. Евеитуалио би се могао узочч! у обзнр упис ашнја н од стране публнке. ДР. МИЛОЈКО ВИЛИМАНОВИЋ

Берба опијума ]е завршена

Скопл.о, 27. Јуна, — Берба опнЈум А Јо завршена, Опн>ум Је подбацно услрд кнте, тако да Је побралн) свога 4о од сто. За квалитвт со можв калати да Је добар. Проголого.тшпњо пепо су се кретале од 700 до 900 днпара по кнлограму, док со оло године цене кроћу измсђу ЗОо и 35о дииара. Пноко ионе стварају прекупци, посродншгн н раани шпекулантн. Окопгкој рвдакоијн Времеиа њ« пнте мо^та жалилн су се произво ђачи опијума тепофовом н тражлглн су да се Време заузме код меродав-

шгх како би се овоЈ спекулапиЈц разиих посредника стало иа пут н помогло произво1>лчима помоћу нптервопгпгјв властн бар у толнко да св неив огшјуму успоставо тако како бн одговарале расхолима коЈв го на оваЈ арпгкал тропш до њогове бсрбе. Појава змија у Словеначкој Л^убљАна, 27 )упа. — Ово годрие поЈавио сп у свима крлјевнма Словеначке велаки број отровннх вмија. којс <-у нарочито опасве за дец.у која нлу Пооооога. Готово сввкога лана дешав« ов ио пско.шко случајева уједа.