Време, 28. 06. 1930., стр. 5
ч)°ота. 2?. јуна 1930-
с Љууг
Стпана .5
Северно-ахсричка царннска т арифа в ваш извоз у Сев ерну Ллгерику
Споменик маршалу Жофру у Шантијиу
Једпиствен је, можлд, прпмер ј исторпји да је веки законолавнн акт једне зеиље одјекнуо тако силно у другим аемл>ама као што је случај с 'Цариноком тарпфом СјеЈињснш АмеричЈах Држава коЈЈ' је пре некц дан потврзио претсезник Хувер. Да олакша тешко стаље северио-америчких фармера, претседиик Хувер је у свом програму у Кансас Сити оСећао зашт пту иољопрнвредним провзводима. Но за време дЈтотрвјног ■рада на ревизнји дојакошње царивске тарифе у оба дома, инду стрггјскч кругови успели су да, и проиш воље цретседвика Хувера- унесу што више одредаба аа запшггу северно-америчке ии дустрвје. Окоро две подтае во-
Г. д-р РаЈоник
аила се у Северној Амершш огорчена борба нзмеђу протекциоииста н протнвиша протешшонпзмв, н та борба праћена јв у Европи с вајвећом пажњом. Прттекционлстп су, најзад, по6едп.тн. А када је претседнкк Хувер, место очеклвааог вета, огавко овој потонс на царнноку тарнфу, усвојену од северно амернчког Конгроса. полетели су протести из иноаемства, и ако ое још нису ни зна.тн у детзл>пма новн царштски ставовн, мењанп у постедаим моментнма пред гласаае од стране парламентарних одбора јаднога и зругога дома. Француска, осећајући се нарочито погођена у нзвову својнх нндустрнјокнх артнкала, нарочнто луксузних, затражила је мншљеље својт трговаткш вдмора, да бн могла предузетн праве н ефнкасне мере за запггнту своје сполле трговнле. Ита.тија спрвма се ла ловнси неке своје цар^јне како бн онемогућнла увоз у Италију северно-амернчкн! фвбршата, особито аутомобнла. Канада је већ почела са нзрадом нове царинске тарнфе која ће на штету емерпчке пзвовне нндустрнје иарочлто фаворнзпратп енглеску нндустрију. Јузло-амвршчИе државе спремају се на слнчне мере, а Сжандинавоке државе, Белгнја и Швајцарока тоће да почну борбу са америчким вротекцноннзмом. П ако се у детал.кма још не знају спвови ревидиране парпнске тарнфе. у г.тавном је повната њена тенЈигаија. Нова цли боље ревндпрана иарннска тарнфв држи се прннципа да се внсокнм цзрннама овемогућн увоз оннм по.гопривредннм Јг индустријским ттроизводнма који се нзрађују у Сједнв>еним Ј\лернчким Дрд.авама. Сировипе и колонијални производи. којнх нема у земљи, увозе се у вемљу без царине нли оа веома невнатипм паринама. Тако оида V дојакопгњој тчрифи има повећања а само 225 смањивања дојакошњит царннскнх ставова. Код }-воса пољопрнврелгит пронзвода лрелвићају се чак и казне. док се ставови па увоз стоке удвостручаваЈу. на увоз свнња ^четвороструивају. а царша на масло и сир
повећавв св окоро о.о на сто. Повећавају се много парнне на луксузве индустрнјске производе, док је, колико се зиа, грађевни матери^ал оптерећен малом царином. а увоз вештачког ђубрета, сировог железа. дрвене мвсе. целулсое и т. д. допуштен без царине. Ревидирана амерачка иаркнска тарнфа неће много утицати на нашу спољну трговшгу Ми смо до сад нзвозили у Сев. Амервку поглавнто баукснт, цемент (већнном преко Италије) хромова, иешто мало храстовине, рузмарииова лишћа и т. д. У г. 1926. наш нввов у Сев. Америкт нзносно је днн. 59.561.154 или 0.92 од сто укупног нзвоза. V г . 1929. тај се однос нешто поправно. Извезлн смо робе у вредвости од днн. 123,726.537 или 1,59 од сто укупног извоза. Мећутвм, наш уво) пз Сев. Америке био је далеко јачи. Ј г. 1929 увезлн смо робе у вредностп од дин 360,261.393 н.тн 4,92 од сто од укупног увоза. Нашн спољна трговина са Сев. А-мернком бвла је> дакле, прошле годние шкмвна. И ако оу, колико се зна. нвшп извовни арпк .-»4 за Сев Ачерику оптерећени ннкаквнм нлн малнм царннама што неће ометати нашем нзвозу у Ссв- Амернку, ипак ревидирана царвнска тарифа неће багн од корнстн самој Сев. Америцн. ДокдауЈУ то месецима амернчкн еконс»мисти, извовници п б&нка.рспи свет, али још речнтнје говори зато спо.гна амерлчка трговнна у првој четврти ове годпне. Могло бн се рећп дд је већ спремање јако арсгтсклшонитичке америчке тарнфе. поред др>тих узрока. допр«нело опадању амернчке спољне трговиве. ^ п>Р* вом тромесечју о. г., нанме. опала је америчка спољна трговнна са скоро 300 мнлнјона долара, дакле скоро за једиу петнву црема прошлој годинн. А колико ће то паддњ-е тек чгги каж се покаже лвпај нове царинске тарифе' Ометањем европскога нзвоза у Сев Амернку слабл ое платна моћ европскш дпжава, ратних ДЈ'лапска СевАмернке, због чега је банкарски свет у Сев. Амервци много забрјш\т. Сем тога. објавв пзрннсвога рвта Сев. Америке Европи ттндаће да се економскн расцетгкана Европа нпак. на краЈ\ крајева, удружп за заједитгчку одбрану од Сев. Америке. Пред велвком амерпком опасношћу неће ое ввше поновити бедан призор Женевоке царшнске конферентшје. Пред том заЈедннчком опвсношћу. европоке ћв државе таети потнснутн у позаДВНУ посебне интересе. И ако претседаик Северво-амернчке Уннје има право смашигн царннсже ставове за оо I од сто. ОД тога не треба очеквватв никакве олакшице. Тим се , правом претседнпк, тто уобичаЈенојпракси. не СЛЈ "ЖИ ; А док ном пдрннска комисиЈа коју ће ! пфетседвнк Хувер ®внсмли. ! буде проучила све прегставке са странв н о њнма , буде донела саоје аредпоге.. взчениће се много претседннка > Белој КЧ-ћи у Вашннттону. С»; мо добро смншљеинм »Једаи Iкнч мерама може Европа паригати овај економски ударац А1Г срв ке. Овако посебно иступање као што хоће ИталИЈа по речнма Попопо Д' ИтапИЈ«, ОСУЈ^ НО је већ унапред ванедспег ДР. Ј08 РАДОНИЋ
У недељу је оваЈ Споденпк откривен, у присуству Маршала
' Нов немачки министар фвнанснја I Берлнн, 26. ^"на. — ВоЈфбиро ј јавља: Претсејннк Рајха г. Хин| Јенбург наименовао Је Шнас својчм указом лосахашњег минвстра ! привреле г. Днтриха за мнинстра I финансија, поверивши привренено вођење посЈова министарства прнвре^е зржавно ч поЈсекретару ми. нистарства привреле г. ТренлеЈенОургу. (А. А.) Ђаци из Снлита у Атини Атнна, 26. јуна. — У Грчку I еу стигли 1 гј Оплита ђаци Гралггељске пгколе. Онл су пооетнди Патрас, Ативу, Волос н ј Солун. одакле одлаве за Смнрну. ! "Бацнма сплптске ГраднтељI оке школе приређена је била У 1 јутословенском посланству у Атннн закуска од стране посланпка г- ЈЗучковпћа. (А. А.)
Бввша царипа Зита са депом у Шпани'и 1 Бвлбао, 26. јунв. — Бнетп-а царнпа Зита са своје тројр депе I лопутовата је данас у Лвквејнцно. (А. А)
Сељаци-соколи из околине Велеса код Њ. Св. Патријарха
Један редак гост
У Београд је допутовао из Лондона, први пут поспе рата, духовни вођа предрам босанске револуционарне омладине, популаризатор Мештровнћеве уметностн, г. Днмитрије Митриновић. нњнжевнин и публициста
Јуче по подне, једна депуташ1ја од шеааесет секђака нз болешког орега под вођством г. Синнше Вранића. свеппешгка н г. Милутнна Стефановнћа, учител»а у Велесу, посетнла је Њ. Св. Пагрнјарха Варнаву н чеспггала му у аме среза в&1ешког, као бнвшом епнскопу велешко-дебарском н мнтрополЈгту скопском. нгабор за срп- ког ПаЊегову Светост Пзтрпјарха поздравно је један сео»ак ггз Азата, потсетавшн га на његов плодан н кордстан рад у овнм крајевнма. На крају овог говорв свн прлсутнт! поздравнлн су Њ. Св. Патрнјарха тро-
струкнм «ааввео»! Одговарају&н на поадрав, Њ. С-в. Патрнјарх је топло поздравно велеампв сољаке, упућујућн пх дз н даље на ошпте добро Краља н отаџбпне. Крај његовог говора сељапн су поздравнлн кдицањем Њ. В. Крал»у и Њ. Св. Патрнјарху. Пат^нјарх је погом прс>вео са сел>адн»Ја д>же време у ра-зговору, антересујућн се за прнлнке у прајевлма кроз које је често пролаамо бодрећн н хра брећн наш свет да нстраје у борбн. Селлцн су напустнлн патрнјзршнју усхнћенн прпјемом. Од прв неколико дана у Београлу борааи г. ( Днмнтрнје ХЈнтрнновнК. један од ДЈхозли! вођа немдашал ревл.тпгнон*рне босанскв нлаЈехи н таораоа надпонално идеологнје јутосдовенске вапредц«> очлАдаае. нстакнутп публнцаст. кшнжсвнн критичдр н филоооф. Г. Мдтрадознђ ;е, неклда, пре рата бно не-^нчно познат и цењел у свнма омладанскн* кр^ггознма Сарајева, Звгреба. Београда н Љувљане. Један од трвдника „Босвнсјсе Внлв" пок. Нпколе Кашнковићв. сар>едннк српских. хрватских н словевачкнх кн>нжевннх лнстова, он је, р својв доба много јчннио аа култтрво з6лнжен»е Срба. Хрввга и Слозенаца. Он је међу првнна Јхотстакао онладину Храатске на одлучнијн нацноналнн рад у заједницн са Србича, е-споставио везе сд сдовеначком ввлредном омладнном '„...кад је ићн у ."Ђубллну аначило као данас ићи на Севарнн пол") н ствој-но платформу аа ааједннчкн напионалнн рад нлађнх телервција у пЈ-ечвнскнм крајавпма. Љеговв јв непосродна заслуга што је уметност Изавв Мештровнћа правнлно оцеаена и популври*лааа; он је бло тај који је Скерлиоа ваговорио да напишв пмнагу студнју о Антуну Старчезнћт; он је првп пстакнутв хравтсг.е омладпнце 'Марјжноввћв, Ујевнћа н др.) у1гутио у Београд н Србиту. Нетада пен>енн ка.нжевнн н умет. ннчки крнтичар. после студија у ЗвгпеЛг. Б »ч>грвду. Бечу. Б->рлнну, Рвму, ј Прагу. Минхену н Табннгелу, после мнопгтв* објавлених огзеда. студија ка>ихевкнх п уметвнчклх прнкааа, програмнпх чл&напа, г. МитриновЕћ је пред р>ат нзбегво у Енглеску н тамо се стално нвстанно. Већ блн?у двв депеннјв он непрекндно жнвн у Лондону. Од тада, до далао, нн к >?дном нашем ласту ?. Мнтрнновнћ ннје об^авно ни једног једндог реда. Па нпак. својим документсваним члвнцима о иашој земл>и (само у једном листу. Њу Еџ -т, об>вао је 53 дута написа) он је у Енглеској знатно корнстно нашој стаари. Ооцнјалнст по полнтнчком убеђешу, фнлософ н лнтерарнп крптвчар по струцн, он се ннтерестјв свнма поЈавама г .ултурног и нолнтичког жнвота код нас и у свету; у срвдишту света. он н двнас о несмаљенам инте-
Непогоде у Америци
ГРОМ УДАРА V ЛАЂУ Парш. 27 >уна. — Јављају нз Броквила, у амаричиој држави Онтарио, да ,е гром ударио у јвдиу лађу и изазвао експлозију 20 тона барута који се иалазио на лађи. Том приликом погинуло јв 31 лице. (А.А.) СТРАХОВИТА БУРА У АМЕРИЦИ Лондон, 26 јуна. — Јаељају из Буфала да је данас по подне тамо
беснела страховкта бура. Брзина ветра износила је 100 километара на сат. Приликом тоњења јадмог рибарског брода у пристанииггу удавила еу ©е три лица. Твлвграфски и телефонски саобраНај је уииштен, а варош је остала без електрпчног осветл>ек>а. л (А.А.)
Г. Макдоналд сматра да су вовн избори неизбежни Лонлон, 26 ј\"на. — Занос )е оЈржана прва зајехничка конференција претставннка ВЈа *е и ј ибераЈне партије у питању ОеспоСЈице. Јошјо је ло састанка у стану министра претсеЈннка г. МакЈОнаЈ ј а у Даунинг Стриту. Том приЈиком присуствовао је у име Јибера. јз, Јојл Џорџ, а ој ралннчке партије 6ији Су, пореЈ г. МакЈонала. министар финансија Снојн и новн министар чувар Јржавнпг печата Хартхорн. Изјава г. Маклонала ла ће у најкраћем вречену јоНн до нових избора изазвала је у парЈа*ентап ним круговима веЈиКу сензацију. У куЈоарима парЈамента товориЈО се ха ни ЈИбераЈнн консервативци још не желе изборе . (Врече)
Г. Хендерсон верује да ће на јесен дођи до споразума у патању разоружања Лондон, 25. ј>на. — Министар спољних цосЈова г. Хемерсон из• јивио је линас у ужем кругу ха је циљ енгзеске аоЈитике консојилацмЈа трајног мира који би бно ој користи за бухуће генерацнје. Треба увести пове четоле за стварање јнкнх брана лрсггив рата. Јелна ој гјпвних брана протнз рата јесте Јруштво нарола. Г. Хенј ерсон убеђен ха ће у нозежбру ове гоЈине. приЈиком састапка^ припремне конференције за разоружање, хоћн Xо јехног споразуна и хо Јехног закључка коЈи ће обухватити прехЈнге разоружпн*а на »?ору и на копну. (Време)
: »1 %Ц° , <р
ш?-
Ш
цвр е
V® 3
Г. Митриновић
ресс-ван>ем пратн све социјалнв н куд1^*рнв покрете, саа литерарна настојаша и о сзнма ствврнма говора као сја;вн еруднт, као високо културнн мнслнлац. После дугог ннза годнна проведених у ннострадству. г. Митрнновић сада првн пут дода-зн у домовнну. За човека којн је неказа био у средипттк' крупних дога^ја, који Јв актнано учествовао у јааном жнвоту своје земл>е. зв човееа којн Јв имао ореод вође једног покретв. поновнн повратак у отацбпну претстаал>а увек ннз свак^врсннх нзненађења. Г. Митриноанћ своје утнске — н леле, н с «е који то ннсу — ннје затајно. У једном ннзкрвзговора, које ћемо објавити на овоме месту, он нам јв изложио лична гдедншта на на)акгуелнв> патаља, давшн нпз сјајнпх вналнза нвше расе. нашег народа н човека, мноштво нзванредно орнгадалнпх опвжања о Престоннцн, о пашем јввном кнвоту, Македонијн. Орбнма е Хрватпма, будућносгц Југослазн.е, пацнфизму. ретнгнЈи. конфедервцн.ш Бвропе. Човек сЕвжне иддпвидуалностн н дтбоког аскуства* г. Мтрановнћ о свн-Ја ствврнмл има свој. личнн суд, одређен н нзрађен; свака аегова VIнсао носи печат једнв нзрвзите персоналностн н нма сзе др-ажн . особености луцндног духв. 0 свему, о Југославвји, Беогрвду (..То је сае феномен. Нпгде двд иста потеаа. Нигде двв слпчна угла. Ставнте канту у прозор и стангг сготвнв л»уди... БеогЈвд је на^ер/кЛНИЈА вврош на свету!"), о нашнм л>уднма („гСод нас Је свакк човек у дтхонном погле^ снмплнст: мо-
же .
едну
]у, а накако трн!"), о Пвневропн, ■сламу н православл>у. Галдн^г, Тагорн, пснховнвлнзн, Фројд(г и Адлеру. Богдану Поп<--вн1т7. Браннслвву ПотронЈгевићу. НиколвЈУ Велнмировнћу (. код нас млога посте од сто.чака. а нећв најпре да поств од твштине. У Бнглвској (И-ЛНКИ мислиопн посте нвјпр^ од лажн и сујете.,), о федерацн.Ч! балканскнх држава. о културном стаидардвг Европе — о свету томе г. Митрнноаић говорн сјлјиом елоквенцнјом ко]а открава мислиоца по пре**с1одству, једну изввнредно иаразпту млслилачку личност. еластичан ннтелект. в неоспорно внсоку културу духа. с сс^у^ратанском царстЕђ' гледало но тр-оимену Кр>ал>о-
! "Г. Матрннозаћ каге; I _ СеКаКете се и сами као новинзр да је важна и вепика промвиа режима у биашој вржавиој, фори" Југославије, у Нрал»евини Сроа, ХрЕата и Сповенаца примљена У опоЈте са снмпатијом и поуздалем по евролском Западу. Прнмљеиа |е и еа разумевањем. 1ису стеари ове земље иепознате и неразумљиве У вруговима интмм-ен-тих и одговориих јавних људи на стрзии. Миспим 1 нису сасвин неразуиљеие и непозиате. Ни спаеа. ни бру«а, и несрека. чаи « киподаштаваних бапханских полузори јеиталиих др»ааа не остају I тајиости и пренебрегнуте. Знате да ]е модерно човечанство. нарочито сада после грозног ратоеања у сред цивипизоване Европе, много ислретиаио и свеповезано. Бивша Југослави]а. она побачена бмвша ЈугославиЈа којој треба и одвише »ного опростити да 6и се Ове у њој могло разумети, та, нажем. злохуда, разносредишња и неустаљена Југоспааи. ја. Југославија разних покра|Ииа и етиичиих једииица нгееесиих и разваљених једних од других. та многоимена и неизговорнва бивша Краљееииа те Срба, те Хрвата, те Смвенаца и не знам кога )ош. посталз ј, била једаи проблем иитернационалне а нарочито еврогиже равнотеже геоподати-же. Она је дажава У неколино сииола постала сила Јвдиа жалосна мука Еероп«. з по мало и стид Слоаенстеа. 0=им тога, та |в држава почела бити једна брига ратних и заслужиих пријатеља овог вепиког народа буДуНиости. Што се »ене тиче, социолоојки посматрано, и баш у средишњем, бивственом смислу, ја вам тихо и лично мислим да јв отровно и грозничаво стање ове тешио се рађајуће земље било проузрочено фаталним заионом енономскнм — него немојто да говоримо ни о фаталиости нн о внонож«]«У осталом. ја нисам стручњаи у ото. ме. Напоминлм вам Да сам реч СОЦИ.ЈАЛИЗАМ нашао иотуштену У прокламацији ноеог стања. Гледа|УКи иао соци*а«ст на наказие т«о6, прошлог режима могуће |е разу1 мети многе појаве. V осталом их |в, баш у таме смислу, с тога гледишта могуће и лечити. I — Ко1 вас су взч>шеве маоге реформе... _ Велим аам Да стру>«.аи нисам у стварича пржреде и финамси|а. Негс сам довољно иросечно разуман и добзр соцнјални патриот Да -нам дз је заснивањем Аграрн« баида |е ке много створено ето мш , смиспу соци]ализма. НиОЈГ« « -гралавати И иначе налазим баш оиГетатистички режим даиаш«. напоедним и олободоумиим режи. ■» соцнјалие санације. Многом <" на.дам у правцу поднзања "љ»> и раднииа Што се ТУ је в<* псдоста постигнуто. Радни чио заксиодевство Југослшн,е ,. ку иапреднима и праваднима у ћв Р*' пн И мојој саора^и у -исли поли-гичној. хоћу да кажем бившим социј.л»сЈ«м>, доота се лравмн« п»теза данашњег стања свиНа. УзгрвД; и доста о томе: за соци]алисте има ствзри ноје јесу суштаствеие и има дпугих иоје иису. _ Вн нзгдеда, навнјате на СЗОЈУ. Ш-Ј се стварио иис.та у Еаглесхо] о вашеч вароду. и ијо м, Лритаипв народ расположен преуа Југославејн? _ Ви ств млад и без дааиине наставио је г Митриноаик. Али « као Југословен - а «0 таиви^мо ] сви од скора рођени и | *> 11 "ј и "_. иао биаши СрбиЈанац. ви са «ћате I да је било Срби|е. Постала |е Краље! «ина Орбија^ Та ј. 1 ушпа у светски рат у соетпу част и ослобођење Српства и Југословенства Србија је н бнла слаена и » >адшви ^ Тр ± 1 1 опште разумавати значзња, кажвм вам и треба де»пи ствари пц« еисоие и реалне, дносне. од оних но|е нису то. Ма| {. Југославиј. Срби|а, право М еам нажм« или ако „ то ^икладно. онда етац Данле Срби,з |е посто|3 па. царска Краљевииа Пи]емонт. истори,^ Д?»ава Постан^ Кажи« и пишит. да I« посто|ало Постање Древна Србија. мала. овенчаиа С УИ_ „ем н вевовнма будуИностм сво]в лостала је, н оиа је рат воднлз. моКни рат. V то Доба рата позн^^ и признато било српско име у Енгпе! сиој, Д.кл. то иажем- Ни]е само Дануицио. италијански песник и па, триот, пееао хими« војсци Ср6и]е. Не знам да л» сте читали , Жана Рушпена о Голготи Срби|в. ; д ли сигурно иисте читалм члаиж Енглеза Честертона о пропзсти и I јунаштву Србина. То је бно чланак престравленог. светог дивљем>а. I а | ко је било зз време рата. Чули сте да је помоК и симпатија Енглесиог ! народа. многих взжних личностм у I Енглесиом иароду. била вепика « искрена. Чулн сте о впском уопе»У ј умвтности И?»на МештроеиНа У I (Наставајч нл