Време, 29. 08. 1932., стр. 1

ПОНРД ЕЈБАК 29 АВПГСТ1932 г.

ДИРЕКТОР СТАНИСЛАВ КРАКОВ РЕДАКЦН1А И АДМИНИСТРАЦВДА ПОЕНКАРЕОВА 4—6 ТЕЛЕФОНИ: днрскцнја предузећа 24-007, диосктор и секретар листа 24-009, блага|на и админнстраиија 244)03, уредници 24-001 н 24 002. стенографи 24-004 и 24ЧХ)6, штампарија 24-008, огласно оделење 24-005, спортски из&ештаји 24-001 РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА1У.

Бвоград, гол- XII 4 Број ЗвМ

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТД ЗА (ЕДАН МЕСЕЦ. НАША ЗЕМЉА и ДИН. ИНОСТРАНСТВО 10 дин. ЦЕНА ОГЛАСИМА. РЕКЛАМНИ ДЕО: » см. I стубаа 12.- дип. ТЕКСТОВНИ ДЕО: 1 см. I стуоац 20.— дин. МАЛИ ОГЛАСИ ПО ЦЕНОВНИКУ. ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ ВР. 52204.

ДОКУМЕНТИ О НАШОЈ НОВОЈ ИСТОРИЈИ

Српска војска и солунска офлнзива

Студија армиског геиерала г. Милана Ђ. Недића

од

Прекјуче је изашло из штампе јвдно од врло зеачајних и ретких дела наше војне лптературе Српска војска и солунска офанзива од армијског генерала г. Милана Ђ. Недића, командаита III армнјсве области, који је за време офанзиве на Солунскоме фронту командовао једном бригадом Тимочке дивизије. Ово изванредио документовано дело, претставља најбољи прилог за нашу модерну историју. Своју књигу генерал г. Недић је посветио: »Победнику српском војнину из све душе»Као уводну реч својој књизн генерал г. Недић дао је ове редове: Данас, када се у иностранству, после 14 година понова покушава од непријатеља наших, па чак нексјих пријатеља да се за исход светскога рата солунска офанзива потцени; и да се улога и значај српске вој сие у томе покрету окарактерише • ситнсм услугом савезницима,' дужност је нас, учесника у томе делу да најпозванијем судији за оцену овога понрета — Историји (^гавимо на расположење своју реч истине Такву реч наћи ћете у овој књи зи. Она Не вас обавестити: о солунској офанзиви и значају њезиноме за исход светскога рата; какву су улогу у томе покрету имали Срби; иолико ]е и каквих жртава поднео и на томе делу српсни народ; но је на томе послу био уз нас, а ко против нас; и иолино су нам пријатељи били иорисни, а непријатељи штетни. Из сазнања о томе доНи ћете и сами до занључка да је овај велини понрет с југа на север углавноме дело нас Срба, дело — народа епсиога витештва, велине вере, велииих патња и великих страдања, —народа који је био 3 године погребен под тешком плочом Аустро-Нема ца и Бугара,—народа ноји је 1918 у спео да разбије ту плочу и да последњим напорима својим прокрчи пут остварењу свога веновног сна и постигне своје ослобођење и уједињење. Понолење ноје је то велино дело прихватило од ратничниг народа то смо ми. На нама је да ове теновине народа, вечито пушкараног и вешаног, али никада непобеђеног, сачувамо за све и за свагда онано јединствено и онано недељиво, нако их је наш ратнички народ замишљао и хтео иада је 1918 понова с обала Јегејског Мора хитао — у смрт. Ми који смо једном изгубили отаџбину, јели горак изгнанички хлеб и окусили сву раскошну свирепост судбине, знамо да се љубав према отаубини не може ни степеновати ни замењивати. Отаџбина се воли изнад свега и више свега У животу се налазе ствари које усхиНавају оно и срце, али се ничада нису могле наНи и ствари нојима би се могла заменити отаџбина. Они, пан, ноји другачије мисле и раде, нена прочитају ову нњигу У њо) Не наћи дубонога смисла за живот и најјачег уверења да се отаџбини најбоље служи, када се чувају и - зштују дела оних ноји су М жив«,м и умирали за будуНа по-

Армијски генерал Милан Ђ. НедиН

колења и за будуНа материјална и духовна добра народа свог.» Из саме књиге објављујемо два њеиа маркантна дела која имају не само војничко — већ и велико политичко значење и послужују да осветле неке још довољно непознате моменте из нашег слома 1915 п сјајне победе 1918 годинеПрве део говорећи о војним прппремама Немачке, Аустро-Угарске и Бугарске, према уговору у Плесу, да би се напала Србпја, доноси и мере које је наша влада и Врховна команда предлагала да се тај папад паралнше, као и нндолентност савезника. Тај део гласи: НАША ДУХОВНА БОРБА — Све ово што се код непријатеља дешавало против нас, наша Врховна команда пратила је будним оком, на по се оне политичке припреме у Берлину и војничке на обалама Дрине, Саве, Дунава и Тимока. Чим су почели прегоноре између Бугара и Немаца, наша влада похитала је да на ту појаву скрене пажњу савезницима у Паризу и укаже им на опасност оваквога савеза. Наглашавала им је да Не про паст Србије имати врло тешких последица и за њих саме. Али наши савезници не понлонише довољно пажње нашим предвиђањима, гамо зато што никано нису веровали да Не Бугарсна моћи и смети да се определи за централне силе. С коликом наивношНу савезници беху водили у Софији разговоре с Бугарима о томе, сведочи најбоље руски посланик на нашем Двору, кнез Трубецкиј ноји тврди да се, прилином тих разговора претседнин бугарске владе, познати германофил и изразити претставник бугарских менталних особина, «деца Радославов заклео на инону Св Николе да неНе нгпасти Србију». Српска врховна команда, поучена иснуством из ранијих ратова, била је више него убеђена да Не нас Бугари и овога пута мучки напасти. То своје убеђење саопштавала је и нашој влади и претставницима савезничким, али ови, немарни и лако поводљиви, уз то без познавања менталне стране једнв балнанске нације, место брзих и оштрих мера, узеше још Бугарску у заштиту на рачун наш. Да би је умилостивили да остане неутралном, понудише јој источни део Јужне Србије до Вардара. Бугарима и ово беше мало, па ипак преговарања са савезницима нашим наставише, али сада с циљем да до бију у времену и у уцени. Отуда и,

саму ствар ставише на дипломатско надметање: ко да вишо И докле су наша влада и Врхоена команда ишле од Понтија до Пила та, дотле се у потаји спремала пропаст Србији. ПЛАН СРПСНЕ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ Свесна велике опасности која јој претстоји и одговорности пред исто ријом за будуНност државе и наро да нашег, Српска врховна команда сама, из сопствених побуда, кренула је у прикупљање својих најбољих дивизија на источној пограничној зони према Бугарима. Мисао њезина била је: што шире искоришНавање централнога положаја српске војске: енергични на пад на најопаснијег непријатеља у то време — Бугаре и задржавање Немаца и Аустријанаца у исто доба, сразмерним снагама на Дрини, Сави и Дунаву. Хтело се да се сврши с Бугарима, да би се после свима уједињеним снагама тукли понова Аустријанци и њихови савезници Немци. ИЗВРШЕЊЕ ОВОГА ГЕНИЈАЛНОГА ПЛАНА ОМЕЛА ЈЕ ПОЛИТИНА НАША И САВЕЗНИЧКА Руси су нас, у својој безграничној наивности, уверавали да је бугарска мобилизација уперена противу — Турске. А наша влада, поводом тога, издаде оно фамозно наређење: «ко на граници бугарској, са наше стране, отвори ватру на Бугаре, биНе стре љан»Ето, у танвим се прилинама налазила наша Врховна команда. Њен

ло више места на Дунаву. Хтео н« хтео, морао је да нареди својој војсци отступанзв преко Угарске. Смтуаиија је била оваква Бугарсиа калитулирала; Турска и АуСтр 0 Угарска потписале сепаратна при. мирја; Немачка остал а потпуно усамљена. Шта смо ми у таквој оитуацији требали да радимо? 06рет и се ча Немачку м проду. жити енергичну офзнзиву свим она гама Команде савсзничке војсие прено Беча у бси и у позадииу немачке војсне на француСиоме фрон. Т У, данле, нскориитити отшгту победу до нстраге. Али за ово трабао је Командант саеззничке војсне да има ово деоје. трупе с«уп뻈не под својом командОм и одрешене руке. Напротив он је рзстурио своје д и визије по целом Балкансном Полу острву с разним политичнкм цил»евима. Само Цариград одве 0 *»У Ј е осам најбољих дивизија. Поред овога, у Француској требао је да буде на власти вођ 0 д духа и расуђивз. ња Наполеонсвог. У отсуству озих погодаба за искоришКазањем победе до истраге предуззте су полумере. Нешто што је у војничкомз по, слу значило снсро ништа. У целој солунској офанзиви и њеном исноришНавању ов 0 је био најважнији тренутан. Тај моменат није онда схвгНен и зато данго пати цела Ееропа. Победа није исно-

ао/ие ммоијв. рад* одржаван»а везе с мниистарствима Народне одоране. Псред овота, по тражен»у Нарздно. га веНа из Хрватске и Словеначие, послати су поједини пукови срлоне војске да држе фронтове на Јадранском Мору код Сушаиа, на Алпима, западно од Љубл>ане и на Караван кама прем а Немцима. Двојна монархија АустроУгарс ка. вековни тлачитељ словенсних племена и азангарда немачиоме про. дирању на Исток, гтрестала је по стојати. Осталм делсеи њезин и о6разовал и Су засебне држзее (Чехсслсвгчиу, Угарсиу и Аустрију). ПОСЛЕДИЦЕ НЕЗАВРШЕНОГА ДЕЛА Прсбој солунсиога фрснта и со. лунска офанзива 1918 године ту су нашли свој ирај. У тим великим војничним радњама српсиа војсиа имала је главну улогу и сме се ре Н и без устезања да је сна допринела аитивко и непосрздно ра^паду централних сила. Усамљекој Нема чкој ноја мглансаваше езН под ударцима наших савезнкна на заладнОме фронту, н ије остало ништа друго, но да и она погне главу и мол и за мир. Молила је и прихваНена је. Учињзно је опет нешто на штету чо. вечанства и доброг завршетка сзет сног а рата. Изгледа као да у редовима савез

Говор Краља Карола ссиашу букурешт. 27 августа. — (А.А.) Комнсија сената прелала је ланав Њ. В Кралу Каролу олговор сената на Краљеву посланнцу. У говору којн је том прнликом олржао Њ В. Краљ Карол подвукао је значај уске саралње између парлачента и влале, наг .гаснБШИ да Је решење приврелних проблема сала најважнији аил>.

ришНена до ираја. А свака победз ничких политичара и всјн^на не

беше онда људ и с далеиссежним п® гледимг. Свз нао да је гледало на ондгшње ствгри с девизом: од данас до сутра. Због тога се уговори о м*ру и изигрзвају, од пријатеља се праае непријатељи, оборенн и се дижу и делз Европу

чеисксришНена до краја садржи себи нлицу за нов и рат Ксмандант савезничких војсака, пошто је у одлучивању изгубио драгСцено време, око десетак дана, нгредио је I српсној армији <двсма план пропао је, нао Ш(0 пропадају дивизијгма, моравској и дучавсној) и сви остали војнички подухвати, да прзђу одмах Дунав и пресзку ј ревизије уговора о миру. У првоме где се умеша политика. Време је главн у железничку пруг у Темиш- | тгбору су, с Немачном на челу, Ипролазило и најповољнији трену- вар—Арад, иуда је мораз да прође . талкја, Аустр^-ја, Мађзрсна, Бугар. так за напад на Бугаре био је из за Немзчку гро Маненззнове вој -|сна а у другоме, с Француснгм на губљен. сие. ; чел У, Југ>славија, Пољсиа, Чехосло. Политина је учинила да буде про- Прилике су веН биле изгубљоне , Вгчи а и Румунија. У позадини с пуштена једна изванредно повољна и ова се наредба показгла излнш- ј неизвеснсшНу у ствар стој е Русија

Крал> Карол „Потребно је разгранати индустрнју, рекао је Њ. В. Краљ Карол. и увећати пронзволњу пољопривреде новим методима културе, а исто тако потребно Је наћи повољније кредите којнма ће се осигурати рентабилност." Затнм је Њ В. Краљ Карол рекао следеће: ..Срећан Сам што постоје добри односи са свима државама. Ми смо оллучно решени да се ослони.чо на наше савезннке и да у сарадњн са њима без престанка радим 0 на учвршћивању идеје мира и сарадње измећу народа." Најзад је Њ. В Краљ Карол поновно свој апел на све факторе у и пр^тив земљн да булу сложни, збпју своје 1 релове н прегну на делу плодне и корнсне сарадње за добро земл>е.

прилика и покварен један најефи- ном; 11 новембра потписано јз опкаснији операцијски план. ште примирје ноје је прекратило Да је било онано нано је хтела неприј'атељства на свимз фронто. Српсна врховна команда, извесно вима. је да би се догађаји другаче окре | Немачна и ст 0 0 нзно, нао и Бунули и да би наш народ био псште- ггрсна, вештим политичним манзђен албанских гудура и црногор- вром, и стргла је нашим сззазници. ма сам плод победе. О^тало је отво. |ре-но питањз о одмазди недотученога непријатоља. Према одредбгма уговсра о П1>и мирју. Мзкензеч је са целом свсјом во сном требао бити интерниран У Угарсној, Мађгри с у ову наивну францусну одредбу изиграли, кзс доцније и све мирсене уг:зоре; пустили су свих 12 дивизија да неузнемираване пређу Мађарску и здра ео се врате у Немачну. Једино задовољстБО имала је Ксмзнда сазгзничне војсне, што је ипан стигла. с једним пунсм мароиансних сзфија, да задрж и после.дње возове немзчие. У тим возоаима би 0 је глазом сам Манензен. Он је, иао стзри џантл мен, ченао да му сва војсна оде за Нзмачу, па теи он да се нрзне последњи. И тано Французи мезто Да ухвате немачну всјсиу, ухвзтили су немачног мзршала Маиенззна. Зарсбљенога на овјј иачин Фран цузи су дожали једно време у Будимпешти, затим у Београду, па најзад нао интер.чираног екопедо. вали у Солун, одакле је, ионц>>м п 1919. враНен Немачкој. Пр„ враЈУ *»,нге, п«лв исцрпно Уг , ка0 првказаши опвраииЈа у 1918 годп-1 к> Велиии п0 не Ш. лолалн врло важно поглми..: ј задовоп>вих иарода из6и<! |€ на све ПРИМИРЈЕ — ПОБЕДА НЕИСМО- стране, нарочито л^венсиих плзмзна. Нашсј влгд и и Врховној иоман- Ј

и Енглзсна. Шта Не из свега овога Да изађе? НаОе 0 питањенијз тешко сдгОБзрити и псред хумгне мисије Друштва народа и поред свих пантсва и дипломатсних игара око ра:сружања. Енглеска минисШарскч савеШ расправља о уговорима у ОШави •Л-жаон, 27 августа. — (А.А.) Данашња седница министароког савета трајала је пет часова. На седници је поред осталог нарочито днскутовано о мерама које парламенат треба да предузме у вези са уговорима закљученим V Отави.

ских кршева. Тачност ове наше про гнозе утврђиеали су и тадања тренутна ситуација на осталим бојн. штима и немачни званични подаци

РИШЋЕНА Цео овај немзчни план остао је само у замисли; Аустро Угарсна, потресена из темеља солунсном о фанзивом, срушила се изнонада пре него се то ино могао надати и пре него што јој је могао саопштитити примирје номандант италијансне војсне ђенерал Дијац. Што је најважнија и Угарсна се јављ а с тражењем сепаратног при

Г. Мусолини о лозаиским спора« зумима и Жснсвској коифереицији

Лондон, 28 авп.-ста. — (А. АЈОвлашњи лист »Сендеј Рефери< у свом данашњем броју доноси ч.тцнок из пера претседника италијанске в.т аде г. Бенитп Мусолинија. У том чланку, г. Мусолини побија мишљење да су европске државе у Лозани створиле заједнички фронт нротив Сједињених Америчких Држова, па- између осталог вели да Еврона позива Сједињене Држове на сиридњу за оишту привредиу обнову света.

ди сстало је да иснористе то стање и узму оно шт 0 је наше. Зато је Српска врховна комзнда наред*ла да Прва и Друга армија пређу на територију бившо Аустро Угарсие, и то: I армија- коњична и моравскз ди визија да заузму Бснат; дунавсна Бачку, дринска Славонију; II армија: тимочка и шумадиоиа

мирја и прено Белз Линдера отпо. дивизија Босну, Хзрцегсвин у и Дал чиње преговоре у Београду. мацију; југослсвенсна Црну Гор у и Шта је могао да рзд и маршал Новопгзарски Санџан. Макензен у своме вртлогу од раз- ј У Хрватсној и Слсвеначној обрзних нација и сд разних смерова? зована су пссебна Народна веНа и Његов положај био је тслииз олз. хрватсн? и словеначиа војсна. У За. сан да њзговим армијама није би- греб и Љубљан^ изаслане су нашз.

По мишљењу г. Чусолинија. Јо зански споразум гесте најбољи пд свих многобројнит међународних споразума закључених од 1919 године на овамо. Што се пак Женевске конференције тиче, она је по мишљењу г. мусолинија дала пре негативне резултате. Завршила сс. вели. гедном двосмисленом декларацијом коју је ^саставио г. др. Бенеш. Ту декларанију г. Чусолини сматра као произчот акције управљеие против разоружиња у а којом акцијом руковпдц Француска.

Вгнредна сгсија Савеза Међунлродног бироа рада у Женеви Преиог италијанске владс с« увед, 40-чаСовна радна недеља радн сузбијања незапосленостн Савет Међународцог бироа радз састаће се 21 септембра у Женеви. Ова ванредна сеснја сазвана је пово' лом захтева италијанске владе да се Савет изјасни у прилог једне међунаI родне конвениије о увођењу чстрдесеточасовне ралне недеље као мере за сузбијање незапосленостн. Може се очекнвати да ће то.м приликом пнтање вештачке редукције редног времена у вези са питањем незапослености изазвати ннтересанпн дискуснју. Ако тај предлог италијацске владе буде усвојен, онаа ће се ндућа међ\'народна конференција рада и.маги да позабавн доношењем јеане м°ђ\ - маролне конвенције. ко'ом ће аржаае усвојити недељу ох 40 часова кло нормално радно време. Као јелинн југословемски члан Сата.чо рпггиа »алнп гчтанл • таогн, ! ет2 л ' е| 1У"ароз"ог бироа рала иК"< • ђ е на ва „р еЈНУ г

Мусолинн Л С'(.1иц.нним Америчким Државама. вели даље г. Мусолини. ии,е нвпознћто- да блиго; таи.е Аисрике у вглико зависи од благостања Евро нг. Евронске државе Јозанским споразумима нис.у нскључиле никога. всћ су нп против начином ко/им су

ле оснпиу на > оч стп:т рад ка струкци/и свега.

''1,1' ла се

др Ми 1аи • - I -Бурчин, секретар Пенграле инл\сточј економско) рекон ј ских корпораци!а Г лп Тлчрчин полачи септем(Јра за Жене^у.