Време, 29. 08. 1932., стр. 2

СТРАНА 1

Понедељак, 29 август №31

Припреме за светску економску конфереицију Наонсао X =-гуууг Б Батлер, д>ф€»ггор Мв^умародног

6иро а рада.

Вопха 1 Јђл.-, бер То ■о-.! :с

ЛУ*ЗС«СТ БО!У ;е ЈТЛј ОХа-^Ј Ла '^ЈШ А вИ»ОСТ КаО ПГГО • Ма ћл* ЛаКа СГвар и.^иео М^в^м.Јиа С. Ј( .. ра.т* смрћу Албсра Томе. по мом \-'нш.1»ењу е некахналл« То>п -е бао &дна о*1 еа|с;а'ни;ах лнчностн ко,е сач нкад иозиаоао. Нха* орган'!&швош! таленат, н>егосо тмћеље, пех% нечх-нчн-> :аки. Још н лааас се сећам нлшег праог састат.-з. у хшуару 1У20. 1>*ш сам завршно релрговање транагсте тачке всрса.скоР угобора. Тома вне Ово ту н јако сам се зачудно кал бам внд^о ла је оре ове ранн е гачке могао ла казге та«пто напамет, реч по реч. Свакаме >с пиалаго Ла :е Лл<Хр Тома Оио лобар Ф|.чшд>з, н чак Брло лоОар Фралцуз: то му нн»е ин МаДО см«. гаЛи Ла. исхи Гако Оулс н БрлЈ ло.-ар ннтервацнонллисјги 1г»е!\>в иа.-веКи ндеал — сбн његозн нпиорн тежндв су ка нзмнрењу народа — Оно »е да економске прнлнке по.1ранн у корнст радвнпггва. Адбера Томе нема внше међу нама. а.1н .а сам Сло његов ла;бо.»н арнјате.г. н мо.а ,е дужност. кзо ње говогд замеанка V Бнроу р&ла. ла уп>тнм актнваост Вн)»оа опнм в_ стнм правпем н у нстом росположе Шу &_-;е нам је Тома пока. Међунаролнн баро рада еалазн прел мн-л-оброЈннм а вр .то компла вованнм п-.словнма. Његва .е ду*_ ност у толнко те*:» што се светска екЈаомска крнза сзе внше заоштра»а. Наша е највеКа салашња брнга да прнпремнмо светску економску ћемо

•дест ј *ерч оста.;. без посла. Лазас нма мар-Јарло многз нндустрнјасмх г?а?*а у Ал-1 којимз лва радннка свршавају исто нт&к

онолнко пхла колкко четрлесет пре него што је машина у фабрике. Прошлог века мислнло се да је на^боли начин да се стане на п>т незаг.осдености уништавањеч машина. У Енг.теској је заиста и \-ништен један великн број машина. Р->.зуме се, то : е био сзсвим примитиван на«»1н борбе против непри ател»ице галчика. Дана^ се мораЧ- ■.потр?бл>ава'П! сасвим *руга сретства ?а бн се решио ппобтем раиионз.тизац:''е. Јосаха то Н"је проучеио V ир.г,ти. али 1е ичвеснл 1а ће и та» ппоблем ускооо бити пр»1мет оп-*е;чи*х ст\-1и?а еконо.миста. Ако * змемо 1? сгавнЈујемо салашсистеме: економски. тоговачки.ј

Нова револуцаја у Јужној Америца Парна, 23 авглста. — (А. А ) Авас авл>а на Квнта да ,е тамо нзбно револуцноварнн покрет ко н је у рукзма воске н раднака. За претседннка репубднке је проглашен г. Боннфас, ко н је олмах потпнсао укаа о ра:пуштању парламрнтз. Лоса.ташњи претседннс, г. , Макарио склонно с<

Очекује се да 200.000 ткачких раднака у Енглеској сШуВе у штрајк Лонлон. 27 августа. — (А. А.) У вези са преговорима који се воде између власника и ргдника у ткачницама лаикешнрске области и у којима Још није дошло 10 споразума односно смањења надница, у меродав-

аргентинсЕо послан-! круговима прглвиђа се 13 ће ие1 миновно аоћи 10 штраЈка ткзчких радника. Иако ће овзј штрајк бити делимичан, ипак се мисли да ће око 200000 ткачких радника ступити у игграјк.

Извештај гувсрнсра Народне банке о стању привреде у друго** тромесечју Ј932 године

Тврлн сг да су из Амбата н Рно Бамбе кренуле ва Квнто трупе ола-

Беликн говор г. фон Папена о политичкој и економској ситуацији Немачке

А.)

пооизроћачки са онима из 1Х-ог века охмах ће нам пасти \-очи. п^е свега. да 5е долЈр.ча постепено за 10611.13 све вгћи Vна поивзтнг економи<у. Шта то треба аа значи? Ништа 1Р*'го него да ће се то мешање државе V економски живот сзе јаче испол»чвати. докле гот држ!ва "е погтане нанцелар врло јзско иаложио гтоглврегглатор националне економије. Д е влсде што сг тиче Взјмгрсиог устаеа

Берлнн. 28 ззгуста. В^лфбиро Јааља: Гсеор ксји је држземи ианцвлар г. фсн Пгпен одрмао да н ас у Минстеру на кокгресу сз/цачмог сааеза, додцруЈе све оСг.оене орозлемв Нвмгчке и по њ^ма јесно лрецизира гледнште владг. Измзђу остал-г на рочито је запажено да је државни

садаш:*>ег држааног сбли-

политние Немачие. ве^ јв у првом реду последица рата к.ји јв уни. штмо мнпмјврдв стварннх вргдности и уздрмао ооредаи гтооиаводњв и пстроц»*»в. Нанцелао јо изргзио на. ду да нвмачка вапута нв*>а оити уздрмана овим мврзма з а прхвредну обнову землз. Влада Ке храбрити и помаггти приеатну иницијативу на приергд. ном пољу, али одбија свгкз иепо средмо мбшан* у проиаводљу. Затим јв канцелар ремао да је вла да черст 0 решјна да приступи ре шзаан>у прсблема беспослице који с« с пр?вом сматра као сргдишн* народни проблем данашнл Немачке. План иоји )в садашк,з влада спре мила н а тсм пол>у кзмснуЈв Ф* нансиЈСка ерадства До изн-Са од две милијардв марака. Средства за остварење свог плана неКе се на6авит и путем примудког зајма нао што је то било погр-гиио изнесе но у јаенссти, ес* Не се имчтовати бонови, кгјнма Ке као псдлога с пу кон*»}реаци;\ аа којо, ћемо арет_ , ^, с "" тем " ко ји М " е одожавала равноте- ван з а највиши положај у држави , ЖИТн ^9^ која има да се наплати став.мту све трн гт-\-пе заступ.т>е- , жу рзме ђ у ПГО изводн>е и потрошње " а «0Ји Ј* претендсеаз. Г. Хитлер у врем€ну од 1 октобра 1932 го д и ае у М. Б. Р. а то су: р&дннпБ. по_ .Мгћутим. та равнотежа је у дачашње нема^права да сматрз једну мз>*>ину нв д 0 зд септемора 1333 године, Ови слолавпн н лржаве Атн. ла бн с_- доба нарзтиена ти.ме што су готово ноја је уз њега кго читави н-мачки мо^и ћв да се употреблују дошло ло п-'БОЛ>анЈнх резу.ттата, све државе постале индустонјске народ. трговачком промету, моЈ>и ће да потре-ЈНО ;е ла по^елнне гржаве ре- Свака «д њих хтела је дз обезбеди : БореКи се данас против г, Хитле- служе за плалање царинских даж ше прзтходно ргааа пнтања ко;а нр 1 своју индустоич- појачањем пооизвод- ра , рекао је рржаени кзнцелар, не- 6киа иао и За рлаЦзнЈе сврх врста сиада.у у вашу еаллежност. алз 01 њ?: тако '. е >"бР 30 настала огорчена мачна влсда сз бсри за интерзс др- пореза изузе« порезе на приход. решрр>л лавн^н н решењ* <-а конк\*ренција 1*змеђу поЈединнх држа жаБ е, за интерес згк^нитости , Г в., г . Пге свега о^ао . ~ ™^?п"^ј Је ла се постнгне спораз>*м нзмећу • зем^ла ззннтег есованнх у ратнпм Как „ ^учак треба из свега то -ј дуговнма н у реиараинјауа га да изведемо? Да је мећународна ; Оа решења тог патања аа&всн сарадња на економском пол>у велкка о дбина пелог света. Посте тога и- потреба. Изгубљева равнотежа због ј мамо лунавасн ороблем. Не може конк>*ренш?је мора се валтостзЕити се помиш-г.ати на повраћање благо- ј пттеч међтаародне саоадн,«?. У том

»Да ли занста идемо добрим путем ках до- __ по „ . ит ,. и звол.авамо да дожзва \већа*а свој у- ' д е ,Ј^ 1трезј на пливатну еконочнју? №•: петорице хнтлзровацз осуђеннх на ли садашње кпизе много оштоије не- °*Фт у Б^Јтену. По овом питан»у го оне v поошлим вековнма?< канцелар Јв изјзбно да влада не миДа би се одговорило на то питање с ли ово пита:-»>е да ргшава под првочпглешо опоавлано. потребно је ба- сијом какгог оило политичн:г т^-ро. цити један поглед иа услове пот ко- ра, биго са деснице било са лзвице. има сс производнло V току прошо- Влада Не то питање решити само века. У почетку развитка технике, и и једино ма снснозу права и државдо краја прошлог века. постојада је ^ х иН терс-.а. ГозороИ и о проте само једна стецифично индустријска ј е г Хитлер објавил прили земл,а. а то је била Еиглеска. Енгле- оВе смзтие преСуде, кгнцелар с»а ]е бнла проарла са својнч инду- ^ ^ ј0 г хиттер тим пртесгш <•* "ајбо^е квалкфиио-

Гувернер Народне банке г. Бајлопн на основу члана 33 банчнних статута, поднео је Управном одбору извештај о стању народне прнвреле у другом тромесечју 1932 год.. Г. Бајлонн је нзмеђу осталога нстакао ла друго тромесечје претставл>а за нзшу прпвреду прелазнн период. У по-Ђопрнврелн владала је у овом тромесечју кива лелатност. али не п у осталнм гранама наше прнвреде, које ће ожнветн тек кад се реалнзу.е жетва. И у овом тромесеч-у осећа се депреспја светске прнвредне крнзе, алн ве у то| мера као у друптм лржавама ко;е су внше везане за оптпту светску прпвреду.

стзња у Европн све лок не буду отктон>енч узропн чеповерења цсзтрално? Езропи. Огнм тога, нма још јелча читава серија других проблема којн чекзју на решење; тако нз прииер м -нетарни проблем. Кал с»и тн проблемн булу савладачи, побол>шање екоаоиске ситуасч.е бић<» свакако блкско. Алн, остзће гош 1елан проблем који ће н у будућностч прелставл>ати глазни узрок незапослености: то је проблем рацчонализаинје рала Још > почетку прошлог века знајо се дз |е машина јелан ол главних \зрока «езапослености ралника. Сза како; машина 'е допрннела ослобоћсњ> Јалнлштва. али »е ипак донекте проузроковала ч његову беду. Док производн>а сталко расте благо- даоећ« гга.тном техничкои усзвршаР1ч>-. дотлс раднипи у чстој сраз-

случају, економи : а којом би држава управл>ала мотпа г > ћ бртн спасоно снд по народ. С.мањење радних часовз тгкоће може допрннети решењу пробде.м? незапосленостн. Јер, не с.мемо заборавитк да ограничење часова рада није само сопиални проблем. него и економскн Један од најглавнијих задатака А\. Б. Р. т прошлости као и уј будућности, биће спровођен>е осмочасовног радног дана и неделе од че-! трдесет часова. У том погледу већ смо постигли велики успех. напочито што се тиче рагле.ментирања радних 1 часовг _ рудницима. Међ)тГаоодна сарадња на ечономСком и подитичком пољу: то је поа-. ви лек недаћама од којих пати чозечанство. СорупеМ ћу АеШ(, Раг/5

Одржана је завршна седница пол>спривредних земаља у Варшави

Взршзва, 2> августа. — (А. А.) Снноћ е. под претселањем г. Росеа, Директора у плђ -. ком мннастарству поллпрпвреле. олржана завршна грдннпа одоора поллправредннх др жава Срелње а Источае Европе. Носле ус&1<ања преллога резо-туцн-е, поднесеннх од вођа по:еднннх делегаан а, чланове одбора је поздравно по.&скп мнннстар пољоправреле, г. Лутки ; евнћ. Г. Луткнјевнћ -е у свом говору нзмећу с>сталог рек&о: »Са горлошћу мјжемо да утерлнмо чањенпиу ј & ваша за1теаа налазе на све ве1у нажњу н ва све ■'■ол-е разумевање у мсђународннм круговима, * захгал>у;ућн нашем уиорном раду н брнхлнвом проучапању овнх пнтања кота нас у том погледу интересуу. а у којнма се показу емо солиларни. аерен сам да ће резолуције што их је олбор усво.ао, а ко,е обухаата у најважннја наша а:нвотва питања, претсгавл>ата полазну тачку за рад конференпнје у Стрезн.« У нме чланова одбора пол>опривредних лралва Срелње н Источне Квропе отпозлравно , ; е шшнстра румунскн делегат г. Мари:ен. Ло Злвршеном заседању, чланова одбора су присусгвовала летњем поселу (>гарден-партн*) ко]е је у њнхову част прнреднло мнннстарство лоллпривреде, а коме сУ прасуствовалн п чланова владе, већн број угледних прнвредннка н претставнапи пгтампс. ШТА ЈЕ УСВОЈЕНО НА КОНФЕРЕНЦИЈИ Варшава. 23 августа. — (А. А.) Пат >ав .1 >а: Завршве одлуке ко : е е усао:но ој К^ р полопрггвредггит лг.: ; ,ва Сред ■>е н Источне Европе обухвата сле§еће тата;

1) пол>опрпвредне лржаве нзражавају жељу да се поступно ублаже препреке на које сад наилаза међунароона прнвредна размена. 2> Повернлачке лржазе треба да олобре држазама кое нм д>т\-ју, ларочнте >*возне контингенте, ла бн тм тнме олагшале да се одуже. 3) одбор тражн уво^ње поалаш".еннх парпнскнх стазова за пол>олрзвредне пронзводе. 4) одбор препоручује дал>п рад на ол>ем уређењу пн;аиа, а у сврху топра е Ее цена пат>опривредних пронзаода. Што

Г. фон Пспен аутсритета власти. Г. Папен ввли да су неоројени глзсачи к-ј и су иа избсрима за РајхСтаг дали с&ој глас Хитлзрозој стрзнци^ гл&=али зј Ту странку и 3 истих п^буда хтејући да тиме гла-ају за државну по. литику, а против сисгеме усиих

Затим је канцелар рекзо да ће сз послодавцимв одобритм порсска премија и да ћв им св омсгућити снижен>е надница до гр^нице к:ја негв тангирати минимум вгзистен ције. На крају свога говора држгвчи канцелар је ржао дз се слаже с а кишл.ен>ем претседника С;един>зних Амсричких Држав а г. Хув'ра 0 ' резулзтима л=занске конферв»-.ције. Г. фои Пален вели да и Он мисли, да лозанске одлуие уливају наро дима нОа у наду и да с у кадр е дати им нове снаге за рад. Ослсбсђсна терета ргпарација, Немачка ће мо Ки Да очекујг да Нв стварно и да ужкза пподове сзог нзпсрног рада, ВЛАДА Г. ФОН ПАПЕНА Рс'1> т ЧА ЈЕ ДА ПРЕККХНН СА ПОЛИТ1 КОМ ДЕФЛАЦМЈЕ Париз, 28 авг\ста. — (А.А.) — Јавд>ају нз Берлнна: Немачки политнчкн кругови са велнкнм ннтересовањем очекују изјаве државног канпелара г. фон Папена о привредном програму владе Исто се тако са ве1икнм ингересовањем очекују резултати разговора што их је у Нојдеку имао државнн канцелар са претседнкком Рајха, г. фон Хннденбургом. Као што Је већ у више махова наглашено. очекуЈе се да ће прва седннпа новог РаЈхстага, изабраног 31

партиЈСких режима. Од првсг дана Јула, а који се састаЈе у >тооак, би-

по доласку и а власт садашња влзда није знала за друге цил>^вз и дру ге пгбудз. Кгнцелгр вели дз из верује да Не хитлерсва стрзнка коначно отићи у опозицију по сваку цену, а са исиључ^зим цил>ем да обори једиу владу која ради за буд>:.ност Немачкз. У дал>ем току свога говора, каи. целар је кагласио да јв впада чврсто решена Да манар и сил-м ззг^рантује земл,и закокитост и једнакз^т е ф [нанси!СЕНХ питања тн- с в*х грађана пред згнсном. Влада

олСор прсп- ање Ј е чврсто решена да још сд сада, дск посебннх фондоз;1, из ко ах ба о?'Ј е е Р е « е . зггзи сви взрнице гра^анпомогле креднтне установе држава Ск0г Р ата но е ти њају у земл>и, лужннка, како бн се тнм установа као и У 0П! ^~ 6 Да сузбије све тожње ма позратнла ликвндност. Затн?' к0 Ј е се 0ПИ РУ обнови земљ.. одбор препоручу е у нсту сврху за-! Затим је дрмавни канцелар гКдиг

тн врло бурна. Тврди се да Је г-ћа Клара Цеткии. пако тешко болесна, чврсто решена дч тога дана врши фуиканју претседпика која Јој припада као иаЈсгарнјем вослачику по годинама. Што се дад>ег програма рада садашње маде тнче, то се рачуна са радикалннм променама. Поред остадог тчрчи се да Је влада решеиа да прекине са поднткком дефласнје. С друге стране се тврди да влада спрема нову порезу на ииов-чу.

к.гучен>е пссебних зајмова на страннм пнјапама, с тн* ла ти зајмовн по могућсгву буду гарантована од чругзх држа&а. На ; .3'1Д је олбор прелложно ла се илуНа конф^ренцнЈа п.хх>опрнвредннх држава Средње а Исгочае Европе састане у Букурешту, с тим да на њој буду заступл>енн не само пстакнутн прнвредннци тнх земал>а, већ и одговорнн управл>ачп тих држава.

Број становника на земљи износи Вреко две милијарде ЖснезА, 27 августа. — У голнп

нутим гласом рекао; »Влсда Рајха «е мисли да се уда. љује ни од садашњег устааа ни нзисшта у Друштва парода с»бод садгшњзг државног о6лкиј. У јазл>епа статнстнка стаповшЈПггва установ„ претседнкка Рајхг, и д= еа ку ГЛ н зе мз.т,стој за №32 голнну. мскратској и аутсритатквнсј у ••

сто време, она гледа средиште сна ге немачког народа«. Говорећи о привреди:м програму владе држгвн и канцелвр јз редаа да влада мор а да одбије сааку пз. мисао на начело привредне аутар. хије, пошто емачке не можв да се одреккЈ толиких сазјих важњчх ма.

Према тој статнстица број становпиштва износн у свему две мила:арде н 12,000.800. Према статнстнцн нз 1031 године, овај број зеачн пораст од 2о милнона душа. Азн а н дал>е остаје као на населеннјн контанент. са једном мнлијардом н 103,000.000 д\ша А а показује пораст

ђународких приередких односз. Ап " милпона. број укуппог становсолутн а је потреЗз д а се успсставе анштва Северпе и Јужпе Амерчке _ .и нормглизују основице за снгоде. нзносп 255 мнлпона са порастмм од оСЛГЧСКи књижевник вгње земле, Канцелар нг спори да четнри мплиона према прошлгм гоМорис У1етерлинк добио врло тешко Дозести у раз. линн. Евроиа оала први пут пргланотежу интересе немачке унутрњз зе граннпу од пола милнјарде стаи спол>нв трговинв. У тсм покледу иовника: то зпачи пораст од ос-а« канцелар признајв потребу изваснсг милпопа према прошлој годмнн. У умереногспутгван>а увоза. Иностран , Енглеској не постоји нпкамз поство Не, сумње нема, имзти дгзол. раст стлновништза. а у Итали и се но ра.зумеаањз за потребу таквих смањио број становништва за 40.000. •;?терлии1. Поводом овог гоћечлаиа мера. Оно тре -ба да схвати да садаш Р*>-снја је о^тала и надал>е нај.ача белгијоки крал. п- ларао је Метерл- њи приврадни положај нијв нгстао ј лрл»ва у Езропи, по бро у становинку тнтулу г^рафа 1 само збот досадашње прие Ј >еднв ншптва, које ндноса од 127 мнлнона.

је шишулу графа Парнз, 28 азгуста. — (А. А-> Јав.^.у нз Брнсла да ће тамо сутра прослазитн свој 70-годншњи роћеилан чузе«н Ењнжевннк г. Морис

Г)*вернер Народне банке г. Игњат Еајлонн Прнвре :ша Ернза на ^више је погоднла наш тргозинскн бнланс. Нешто мало бно је погођен н наш унутрашњн промет. Незапосленост у поређењу са знмскнм месепнма је у опадању. Г. Бајлонн је нстакао да свн знапн говоре да е криза достнгла вр1унап и да се у јесен већ мол.е очекнватп знатно по6о.т>шање. Затнм је г. Бајлонн нзнео пословање Народне банке у другом тромесечју. Што се тиче нашсг новчапог тржншта уоппгге. налазн да је оно у једном прелазном стаднуму. Обрти на нашим девизним и ефект. ним берза.ма сведенн су на најмањн обим, тако да износе укупно 160.4 милиона динара пре.ма 624 у повом тромесечју. Од обрта у висини 160 4 мнлиона. долази на трговину девизама и валутзма 111.5 а свега 48 ° на обрте хартијзма у вредности од чега о—■•»■•а највећи део на државн? пагшре. БАНКАРСТВО Привилеговала аграрна банка I Хнпотекарни зајмови који су крајем јуна износил;! 488 милнона, не показују готово ннкакву промену пре.ма стању у марту. Задружни пак зајмови мало су у порасту и б^леже на крају јуна 257 мнлиона. Улози на текућим рачунима порасли су од 18 нз 29 милиона, а улози по књижииама, који су износили у јуну 16 мнлиона, тгкође су ге нешто повећали. Поштанскд штеднонниа. — У току ј тромесеч]*а укупан обрт по чековни.м ' рачуни.ма изнео је 13 60"> мил:-она, према 16.158 ми.*она у исто.м тромесечју прошле године* а од тога, плте.м виомана 6 304 милиона. Држгвиа хмпотекарна банка. — У тоеу дру1"Г тром^с^а сума хгп-.к текарннх за:мова гм1.»,ила се на трп милнона. ол 2.301 на 1 2^>? Зајмовп самоупразннм телпма пзносилн су кра ем Јупа 546 унлпоаа, т. 12 ^плноча зтппе него крајем марта. ! Капнталн н Ф^ндози ; авчпх устаноза сман.плп су ое оз 1»51 иа 1247 мнлн-ша. смањнвши ге за П4 мнлно на. Док су се с друге страке арнзат чи капнталн н депознти којп пре. тежно претставл>а'у улоге на штелњу. повећалп за н мнлиона. то јест, ол ло< па 705 мплнона. -Залпжиппе и обвгзптие у оптнпа;у, ^мањнле су ср ол М7 ра мнлиоча Пр^атне банке. — Кол прнеат. нпх бача*а су се прглнке у тлку труго? тсомссечја п горшале. Те• шгоће ил:зпане банкарском кпнзом \* ; *сезн п^ошле г<>знне. нису могле бнтн лпквилира м е. н њихов се \-п». па ; још осећа. Позлачење улога и ~ал.е ге т-аставпло Кра^ем тромесеч^а укупнн улозн на птте~њу по тр^-\-ћпм па^нгмп г^ногилн 11.02 мнлгаплн днчага пгема П-^7 мнли артн у ппетходт?лм троме^еч*у. У г ло зи крзјем другог тромесечја одго_ варају отп^илнке тап.у у истом пегиоту 19->о годпие. У току тромесеч а ко^истиле с\* се г>лге бом За. кона о ?аштнтн зем.гора тнп^а Прва ховатска гателпоннпа. .Т>убл»аргса гг»е7итга банг.' и трн мањт ппозпнии л «га ?аз'ла Кол актнвннт банкар с^ич тгоелпр« г,пп*'рН\-'*» се да .тиг. вилна срелства (б^гачта н жноо пот^ажизап.а кол Наоодне банкр) нз но^е мплно"'?. н^и за М мнлиона више него у југу 19Ж1« тто сгакак« пг.-еттавл,а знатно повећање лнквнл п"стп. ДРЖАВН^ ФИН/ 1 НСИЈЕ У гоетању држ.азннх прнхола запажа*у ср на ^едно! гтранн срз^чјскп утнцајп ко ч чппо д.ч }е пеппол апрнл 1уш! по притппа : у прихода т»едовно глабио н у нсто време изван ^типа : а чистл г»зоиског карактера, нспо.тлпа с»* п утипт- прнвррлие кризе. Очл лат чпнпоца довсла су у току тромесеца до дал>ег опадања

укупнах државнах прахода. Најја-. че опадање впдимо код посредних пореза, које не долаан толнко од узрока локалног карактера »ер су прнходн од трошарнна осталн готово непромрр>енн, већ од ослабелих трговачкнх размена са иностранством. Прихозн ол парпна ко : и верно региструју интензитет паше спол>не трговтгае пзлн су у току другог троме> п ч а на 184 мнлнона. према 203 у прошлој н 366 у претпрошлој голинн. Према нз ави коју је г. Мннистар фннанснја дао Народној скуппггннн може се очекнзати да ће прнхоДи за ову буцетску годнну изнетн укупно 9350 милиона дннара, уместа 11 -320 мплпона предвпНеннх буцетом. Што ср рвгхола Влада нг« сто и да се нздапа сведу на на^мању мог>-ћу меру. Буиет опште админитрапнје пред вндео је за прва трн месепа укупан расход од 1890 мнлнова, а од тога 1в утрошено 1540, н уштеђено 350 мплаона. По буџету државнах прнвредннх предузећа постнгнута уштеда према одобреннм кредитама износн око 100 мнлнона. Ззатну уштеду у овогодншњем буџету даће н аранжман којн је закл>учио г. Мнннстар финап^пја у Парнзу а по ко-. ме је наша држава добила олакшн-. пу у плаћању дугова Француској, Према овоме аранжману, сва плаћлња наше државе од 15 октобра ова годнне, до 15 октобра 1933 у нзеосу од 185 милнона фр. фр., одтаже св за годину. дана, а прод\*жен је н рок нсплате монополског кредита од 100 мнлнона фр. фр., за отг>'П д\*зана. Постигтта је олакшнпа за наш б \ТЈет за укупну суму од 630 мнлнона. ПО.ЂОПРИВРЕДА Стање шиенице је из.међу доброг и слабог. Квантитатнвно и квалитатив но овогодишња жетва биће слабија од продЈлогодишње. А главни је узров житна рђа у главни.ч житарским кра. јевима — Дуиавској бановини, источ. ном делу Савске и незнатно у осталим. Јечам и овас су између доброг и врло доброг. Раж наполнца, круп ник и хел>да су добро. кукуруз је врло добро, нарочито у Приморској ба. новинн. Мах\насте бил>ке такође врло добро. Коренасте и кртоласте (кромпир, репа за стоку и мрква) између доброг и врло доброг. Од индустријских бил>а*а дуван и хмел су добро а остале (шећерна репа, лан. конолла, олајна реп^ и дуван) између доброг и врло доброг Лпваде, де. телишта и пашњаии су нзчеђу добоог и врло доброг. Вбће Је слвбије него прошле године. Шл>нве п јабуке нзмеђу доброг н врло доброг, крупше добро, орасн лобро, а у Моравсвој бановннн н одлнчно. Постоје изгледн за обнлну бербу Стока и исхрана стоке повољна Цене већнне пропзвода ратарства показивале су чврсту тенденппју, само је код некпх у јуну забележено извесно попупггање. индустрија Опште стање пндус1рнјске радп' ностн у другом тромесечју карак тернше се погоршањем у оннм гранама, ко.е првенствено раде за нзвоз и местнмнчннм побол>шањем у оном делу нндустрнје. која пронзволн за домаће тржнште. спољна трговина Кретање наше спол>не трговнне у лругом тромесечју карактернзовано је дал>нм опадањем обима трговннске размене с иностранством н нстовременим побол>шањем трговнчског бпланса. Насупрот раннјнм голннама. ове годнне је у другом тромесечју постнгнута нзвесна актива. ЈЕЛАН ЗНАЧАЈАН ЛАТУМ У ИСТО РИЈИ НАШЕГ БАНКАРСТВА СедамдесетоГодишњаца Тправе фсндова, данашње Државне хипо• текарне банке Данас се навршава седамдесет годнна (а не седаидесет пет, како м у једном београдском аисту погрешно об|ав.т>ено) од осннвања Државне хипотекарне банке — ранк;е Управе фондова. Банка поводом своје седамдесетогодишњиие неће прирећиватн ннкачву свечан\- прославу. Ипак ће овај значајан датум битн забележен не само у аналнма банке, већ н у историјч разво!а иелок>*пне наше привреде. када се буде писала. Закон о осчирзњу Управе фондова донет је 16 азг>стз 1862 по старом календару. Тим законом круннсанн су успехом пок\шаји Кнежезине Србије да почнр са ствзрањем ?авних фондова и да са њнма раанонално маннп>лнше. Упрааа фондова је н тада у малој Кнежевини Србијн а доивнје кроз све епохе чашег напионалног разво:а а и у ооследњим годннамз кзо Државна хипотекарна банкз Кралевине Ј>тослави1е. потп>*но олговарала сво'Чм цнљевииз. којнмш служн и постав.1>еннм залатпима. , што 101 је и онда признавано, а и . ланас јој се признаје.