Време, 29. 08. 1932., стр. 3

»ад?

СТРАНА 3

ТЕШКИ ДАНИ ПИРОТСКОГ ЋИЛ№.иРСТВА Живот и рад жена које израђуЈу чувене пиротске ћилиме

Израда ћнлнма у једној од прнваттшх кућа

Пирог, аагуста. — 0 Пвроту се 1|&ло зна. Међутнмаљо бисемврнлв ввовомскв вреаностн нашнх градоћа, Пирот (\н требао да дођв, на јед ком од првнх мвста, јвр ј« он због •вог ћнлнмарства у целом сввту поетао залста само чувен. Пнротскн кнлнмсвн су сасвнм оргнналнн. Они еу наш понос, јер нас на страни јгепрвзентују као народ са много сми ђла за уметност. Ћалимарство је У Пироту многима Јввзно занимање и од тога се асивн ■ нздржавају многобројне породиђв- Пнротск,и ћилнм данас се може ви жетн у школи, кућл, прквн, џамији и ђа свнма мвстима. Он дочарава поље, толнко су живе и орагиналне ње ^ове вомбинапије шара у којој су све 1тше жене вепгге, и што је највнше &азнело славу по свету пиротском ћи днму. Често богатнји свет из ииођтранства долази у нашу земљу да би набавио којн пиротскн ћилим за Јвоју кућу. Рекорд у куповању пи|»тс®Н1 ћилимова у последње време ђоон Беч, па затим према статистиђн. долази Лондон, Париз, Њујорк, кнм, Бврлин и некн другн већн гра-

ОсвеМење споменина азШнулим раШнацима у селу Лешку код Тетова Тотово, 28 августа. — Данас је У селу Лепису, нлвршено освећење спомеанка нзгинулнм офииирима и војнииима 13 пешадиског кадровског пука, којн су погинулн прнликом повлачења наше војске 1915 го дине за време борби око села. Освећење је нзвршено у присуотву изасланнка Њ- В. Крал>а брига дног генерала г. Владе Павловића. нзасланика Министра војске и морнарице г. Благоте ПајевиНа, команданта 50 пука и нзасланика Мнни стра утнурашњих послова г. Милорада Вујичића начелника среза доњо-пологаког. Ни нлша села не изостају много <увш гр&дова. Данас скоро свака ^еосва кућа има ове ћилиме, и то се баЈбоље да вндети на заветнни, слаби, крпггењу и свадби. Право да се поноси овом индустри К>м кма сав југословенски народ, ћди ипах првенствено сироте ћп.ти1варкв, и сам Пирот. Пирот са сво|ом околштом с правом се поносн. Шта 6и било од Пирота, да се у њене взрађују чувени пиротск и ћи лнмовн? Благодарећн овом артиклу, . се осмехнула дон©кле и сиропнротским женама, које се не г са разбоја само да 6и могле да %огране многобројне чланове своје ћородзше. А јш то њихово твпгко зарађвно пархлеба, често је горко јер су ћилнкарке без залггнте, и производња силнмова је н ворганиз ован а. Обнлазно сам ове вредне жене пре &« еи дан по највећој врућини. Упгао сам у прву авлију. Тесна и ^вст а. У дубнан дворипгга мала купица Смех.... Смејале су се жене ћи пнмарке. Соба, у којој су оне журно ^адиле да доврше један велнки ћиличнла је помало на какав ка®ев.- На њнзовпм лицима видела се оладоћа, последнпа тешког и напор&ог живота — Бго, мучимо се да зарадимо коЏјг хлеба, али верујте она нам је гор <ва, гвлсе нам једна старија жена. Ту нам се ова старипа жали, како •в«Ју малу зараду и како раде од раног јутра до мрклог мраха, или каво оне кажу од мрака до мрака. Изаш.тн смо на улнпу. Продужииа.._ Брзо смо се нашли у другој кући. Случај исти. Око разбоја седи ђеколнко жена и удара тупипом у килнм. Руке им лете по жнцама, као каква машнна, те св просто ломе од брзнне превијања. Иза ткаља које се^е са прекрштеним нопама, на левој ^тграни, седе у прашнни деца и жур. ио мотају пређу. Дечја лица су испи §ена и бледа. Остављају тежак утибак. Није бољи случај са женама кој е ^дв поред разбоја. Где би Пироту ђио крај да је производња ћнлимова ђрганнзована! На моја питања, ћилимарке одговарају кратко н јасно, не прекида$ући рад. — Каква је дневна зарада? питао ^ам. — Е, господине, колико за хлеб, — са дубокнм уздахом, одговара мн једна ткаља. Ткаљина надница креће се од 15 —20 динара Што се деце тиче. она зарађују око 10 динара. И човек се 'с правом пита, зар ове раднице, ко"јима се поносимо занста заслужују вамо толику надницу? . Ипак се мора признати да све ку ће нису такве и ла у њнма ннјг/ и'сто стање. И.ма неко.тнко лепо уре1 ђених кућа, хигнјенскн удешеннх за рад. Обичпо се један ћнлпм ради и нзрадн за месеп дана и продаје се од 1000—1.500 динара. Разуме се, ћилимарка озакав ћнлим продаЈе за 700 —50 динара. Ттлимове '.упују трговпи који се баве, купо-продајом. и за. тим их извозе у нностранство. Купу •је их н овдашња Иплимагспа задру-

Ђилимарке су незаштиНен!" 1 . а П Р° изводња ћнлнмова неоргашкЈОвана. и СД* ТТЛ УТТКТ И ТТ^МИ Т-^Т

трговцима којн нј ввспдовткшу до крајностн. Они у бвсцење купују ћн. лим и на њему доцкнје аарађују велике суме. Прннуђене, често куЈтним незгодама, свој, знојем иврађвнн ћилкм, коме се диви цео свет, продају буд запгго, зеленашнма којн од тога себи подижу велелепне палате. Зар смемо онда да се не заантересујемо за судбину пиротсвнх ћилимарки? Кад ћилнмарка донесе трговцу ћи* лнм он је дочека неуљудно, нстичућн да му тобож нису потребни витпе ћнлимовн. »Лагер мн је препун, а тражња је слаба«. Замера пгго је мали, или што је велнки. И ако је глад или болест најмилијег код куће чека, ћиЛимарка продаје свој ћилим у бесцење. Био сам у једној радњн, где је јед на ћнлимарка плакала да јој трговац купп ћилим за 80о динара. И пгга је је бнло? Трговац је успео да од жене узме ћилим за 60о дииара. Она га је радпла внше од месвп дана Добила јв надницу. А где је новац за утрошени материјал? Случај није много бољн ни са овдапгњом ћнлнмарском задругом, која често неће да купи ћилим ни од своје чланице, а камо ли од нечланнпа. Свакако је последњн тренутак да се ове јадне жене узму у заштнту. Велика је штета што се на органи зовану производњу овог нашег драгоценог артнкла није иомислило много раније. Јер када би постојао план и ситем рада, не само да би се много допринело ткаљама, већ бн се сачувалн наши стари, а избацнли из у потребе страни мотиви. 0 томе се данас не води рачуна. Мн ни у ком слу чају несмемо дозволити да нз нашес редине ишчезну наше нацноналне шаре. Мн с правом захтевамо од ћилимарске задругв у Пироту, да о томе поведе рачуна. Ткаље не мере ћилнм на метар, већ по старој мерн — аршину, који је доцније претворвн у м^тарску меру и износп 68 см. Шаре су прекрасне. Али се мора истаћн да су се у последње време почеле увлачнти и стране шаре> француске, немачке и т. д. Шаре се мењају и усавршавају. Напга уметнд цн могли би да корисно послуже овој нашој националној радиностн, када би старе наше мотиве пракупи лн и нздали један атбум, какав не мамо. Техннчка израда ћилимова је увек иста и она се ннквд не може претворити у фабричву нндустрију, тако тврде наши стручњала, јер нзрада захтвва велику гнпкост прстију, који извлаче жице на основе. Ову радњу прстима не могу заменитн нн какве мапгане. Интересантно је нст®ћи, да је разбој за ткање ћилнмова остао неизмвњен од дана када је ћилимарство одагавело до данас. Никакав покушај није учнњен да разбој усаврши. Међутим можда има потребе и могућности да се ое усаврши. Да би се непгго учииадо аа унапређење пнротског ћнлнмарствв по требно је да се ћилимарство у техннчком смислу усаврши. н да се ћи. лнмарке заштите од економсвог пропадања, затим да се оснује јсдна стручна установа, кроз коју би било "бавезно да прође свака ћилимарва. На тај начин показало би им се пгга значи здравље и како га треба чува ти. До сада пи једна меродавна уста нова ннје ншпта учиннла на овоме пољу. Најзад, осећа се потреба за поди зањем једне велике радион1гце. у којој бп били инсталирани разбоји раз них величина. На тај начпн ћилимаР ке не би морале да седе по цео дан својнм нехигиЈенсвнм собицама. Иста је потребна и за једном модерном радноницом за прераду сировнне, као н бојаџнн1гаом у којој би бојење било савршеније. Све то не би стало мпого новаца, само би требало да се појави приватна нпнцијатнва. која си гурно не би штетила на овој индустрији. За сада у Пирот уимамо неку врсту ћилнмарске школе, једно одвљење у Женској занатској школи. Ово одељење Занатске школе. оспособл>ава ученнце да послв као учитељиие развнју делатност у своме крају. Учеинца »гма из свих крајева наше земље. а нарочито из Црне Горе Требало бн испитати могућности • за отварање ћилимарске школе, тим пре што су свима познате користи од нашег ћилимарства. Т и*

НепознаШа лововш обили су усред дана загребачку Дисконтну банку и однели 55О.0О& динара Загреб, 28 августа. — Непозваги обијачи провалпли су данас у Дисконтну банку на Зрињевцу број 19 у центру града. О»ворили су веливу касу система Вврчимцм и однели у домаћој н страиој валути укупч<550.000 линара. Лопови су се осећали врло сигур но у згради што се вш»и и по тра_ говима. Они су још у самој банпи у соби директора поделнли плен. Међу папирима који су на поду нађе_ нн остало јв још око зО.ооО динара н неколико долара што очигледно лопови нису приметили. Рачуна се да их је наЈмлње морало бити четво

Орцццјјиш дтктнва иемачког квјзера 1Мрв н гурсжт вудтама Аблул Хмсиаа

Бврлин. 2в влгуста — У својнм мшоарима које објављује «Ахт Ур Абвндблат> и о коЈИма јв већ »Вре. ме> Јавило, Димитри Јоцов, деток. тив цара Виљема за Оријент. говори о врло ннтвресантннм догађаји. ма у вези са Виљемовом политиком продирања на Исток. Абдул Хамид се у почетку држао веома резервисано према Внљемовим покушајнма да се сприЈатељи с њим, у коме је пиљу већ једном био одлазио у Цариград. <Ја својом уроћепом притворношћу, Абдул Ха-

Поред изасланика били су присутни још подбан Вардарске бановнне Красојевнћ, сенаторн г.г. Васа Благојевић и др. Џафер Сулејмановић, Риизнародни посланик г. Марко Петроттћ. Днрекиија завода тврди да улага делегати нз унутрашњости и велики чи завода неНе битн оштећени. број грађанства из Тетова и околине осим тога банка је била осигурана Приређивачки одбор на челу са код Јадранског осигуравајућег друпретседником Општине лешачке г. | нггва Држи се да су лопови однев. Глигоријем Јовановићем постарао се 1 ши новац побегли аутомобилом. Једа се ова свечаност што лепше из-1 дан сумњиви ауто виђвн Јв у око.

веде. Нешто пре 9 часова дошла је пева«гка дружина >Бинички« из Тетова, а после 9 часова почели су пристнвати угледнн претставници и гости. У 10 часова почело је освећење на коме је чинодејствовао протојереј из Тетова г. Јордан Поповић уз асистеицију 7 свештеника. Затим је споменик от*рио нзасланнк Њ. В Краља генерал г. Влада Павловић једнии лепим прнгодним говором у коме је приказао значај ове свечаности. На крају је позвао прнсутне да одаду пошту блаженопочившем Краљу Петру н изгинулнм офицмрима и војницима. Певачки хор „Биннчки" отпевао је песму „За Краља н Отаџбину". Затим узео реч тетовски протојереј који је укратко изнео историјат борби и победа наше војске, па је Јовановић, претседник општине,, Једнии лепим говором поздравио госте и присутне.

Претрес јелном словеначком жупнику у Горнци Љуб .Ђана, 27 августа. — У Горици је одржан јуче претрес 37-годишњем словеначком католичком жупнику Фра ну Че.мазару, из Опатјег Села. Он је био отпужен зато што је међу верни иима делио словеначке молитвенике и разне друге словеначке књиге и тиме угрожавао фашистички поредак држави. Све су књиге фашистичке 1асти 'заплениле. На суђењу ј *е дошло до великог изненађења. Жупник није био осуђен као што се уопште очекивало него /а је суд ослобожио сваКе одговорности, пошто није мотан да устаногаи да се ради о каквој националној пропаганди. Вест о оослобођењу жупника Чемазара изазвала је у Опатјем Селу оггаггу радост. Изгледа да су фашистичке власти у последње време у неколико промениле своје становиште у колико се тиче католичке цркве у Јулијској Крајинн. јер се надају да ће за најкраће време по пристанку Ватикана протерати и последње словеначке свештенике и заменити их Италијанима.

лини Загреба али о њему нема ни трага. Оси.м оби ; еве касе налазиле су се још две касе с новпем али их лопови нису дирали када су у првој нашлн богат плен. (Врвме>

Деметрову награду ове године добио је г. Милаи БеговиЂ за драму «Без трећег« Загрвб, 28 августа — Коначво је пала одлука у погледу додељивања Деметрове награде за најбоље драм ско дело у прошлој сезони. Као пгго јо Време јавило. жири којн додељује Двметрову награду, а којн се састоји од по двојипе чла нова Матипе хрватеке и Друпггва хрватских књижевника, додвлнло ј< Деметрову награду Петру Прерадовићу млађем за његову драму «Ра_ зумјемо ли се?«. Мвђутим одмах је било јасно да та одлука жирија нв можв бити деФинитивна. јер јв то дело налисао Прерадовић не на нашем језику, пгго јв један од првих услова за до_ бпјањв Деметровв наградв, него на немачком. Дело је ^а нвмачк')''' пгввввдено на паш језик и према томе није се радило о домаћој драми. Коначно }е у_ тврђено и то да Петар Прерадовић млађн ни сам себе нв признаје за нашег књижевника. Он је дао јавну изјаву ко'а је изашла у позориганом листу у Мннхену у коме тврди да он није југословенски нвго немачки књижевник. Иоводом свега тот-а. '»ниво се са стао жири за додељивање Деметрове награде и издао комуннке, у ко. ме је изнео тај случај са Петром Прерадовићем - млађим. Због тога је понипггена одлука да се њему до делн нагрвда и донео другу по којој награду добија г. Мнлан Беговић за драму »Без трећег*. (Врвмв;

Управа рудника Трепче повеЂала је награду оиоме ко прокаже убицу Виктора Лакнера Косовола Митроввпа, ге аегуспа.Дирекцвја рудннка Трвоче повећа. ла јв нагрвду од 30 на ЗО.СОо динара за онога који пронађе или прокаже убицу вор| Јв нвврпшо злочиначкн напад ва нижвњвра Виктора Лакнера, воји је 80 јуча 19®з г. иввршен на тгу1*у Коосч»©иа М^грав1гоа Трвоча (8ремв>

Нупжћев »Народни постаник« приказива^е се и у Пешти на мађарском језику ОубоФнаа, 28 аагуста. — Недавно је прввадека на мађарски јзоик Нуптећева комеднја Народни послаикн. Ови књижекни и позоришни кру гови каво јавља.|у пеоггански ли. гтови. взјасннли ^у се са дивљењем о овомз Нушићевом комаду, па ће о®а(] вамад по свој прилици бити још ове сезане прнтазан у пегатансирм позоригатнма.

Теажа несрећа на ггтту Чачак— Иожега Чачак, 28 августа. — Јуче по подне око 4 часа на другом километру од Чачка на путу Чачак—Пожега догодила се тешка саобраЈ»јна не срећа. Том првдивом теае !е повређева Разуменка жвна радника Маркиче внћа из Рнђака у ореву трнавском Њу је прегазио мотоннклом Сава Столовнћ фотограф из Овчар-Бање који је путовао на мотоциклу саже ном у Чачак. Г. Столовић и његова оупруга Софита такође су повређени, алн су њихове повреде лакше природе. Повређвва Разуменка магка четворо ситне дечице. Чнм се освестала она је молила лекара да јој дозволи да оде деци, али јој жеља није могла битн нспуњена пош то је ковстатавано да јој је улубљена лобања. а вероватио и напрсла Поред тога сломљена гој је кључ на кост и задобила је вигае мањих озледа по пелом телу. Повређенима је указана лекарска помоћ у санаториуму »Овчар« одакле је потом Разуменка препета у бановинску болницу.

Хапшења у Шпанији иастављају се

Мадрид, 28 авг>ста. — (А. А.) Хапшења у цело1 звмљи наставллју се. Тако је у самој престшици, у везн са скорагањнм покугаајем преврата, ухапгаен потпуковник Гандија. У Севнљи је ухапшен пуковник Малсијо. У Кордови је, због учешћа у побуњеничком покрету, ухапшен г. де Бојл. ЗАШТО ЈЕ ПОМИЛОВАН ГЕНЕРАЛ САНХУРХО Мадрид, 28 августа. — (А. А.) Министар пољопривреде дао је листу «Ла Луи« интервју у коме је говорио о помиловању генерала Санхурха. Још пре суђења генералу Санхурху и друговима, рекао је мннистар, један део пггампе упозорио је владу да би се смртна пресуда, ако до ње дође, требала безусловно да извргаи, како би се Шпаннја спасла повог проливања крви и трзавица у , будуФгнлллчг

Влада је међутнм прешла преко тог мишљења, рекао је министар пољопривреде, па је помнловањем генерала Санхурха сачувала углед Шпаније пред целим светом. Од стрел>ања генерала СаНх>'рха ннко не би имао корнстн, већ би сви мали само штете. На крају је мини стар рекао да је Шпанија из пеле ове стиарн нзашла морално ојачана ПОРОДИЦА ГЕНЕРАЛА САН ХУРА ЈЕ У БЕДУ Парнв. 28 августа. — (А. А) По вестима из Сан Себастијана бралилац генерала Сан Хурха, аавокат г. Франписко Бергамин изјавно је да ће се осуђенн генерал сада наћи у врло тешком положају, попгго је избриса« из редоаа војске н нема своје уштеђевнне. Пбродипа ће му живети скоро бедно од пензије на коју генерат има п{)вн<\ -као .иосилаи .доввсннх одли-чја

Абдул Хамнд мид Је све понуде примао са највећим одушевљењем макар одакле оне долазиле. али је увек умео да изнгра свакога јер уопште ником није веровао. На тај начин је међутим само успео да створи неповере. ње према себн на свима европским дворовима. Виљем Други је имао муке док је нашао погодног посланика за Ца*)чград. Најзад је у барону Маршалу фон Бибершха^ну нашао чсрека каквог <е желе<^ни г м месту. Маршап одмах схватно да ће морати у султанов двор да уведе неку жену коЈа би му бпла одана и која би ста ја:.'а у њогов"ч о-ужби јер му ;е било Јасно да бп само једна жена могла потпуно продрети у душу тог тако сургвњивог султана. Кад год је хтео да покаже до кој'о је мере Абдул Хамнд био притворан н обазрив, Маршал је прнчао следе_ ћу анектоду: — Никад султан нвЈе нн с кнм

св одввзао у султанову палату. као Јв своме посланику: Гледајте да удесите да осрвиеж* сами са султаном. — Али Величапство. кано Не»гв св моћи са њнм споразумети? Он говори само турски. — Па лепо, рекао је Виљем, оида Немо турски и говорити. Кад је послв ушао у прест"'ну са лу. у којој С у га дочекали паше упарађене у два реда, Виљем је ступио у разговор са султаном н одмах приметио да је ова; необично вешт у развлачењу разговора и задржавању на безначајним ситнипама и то га Је енервирало. У осталом све је ишло преко тумача н султан је говорио само турски. Видевгаи да султан никад неће прећи на оне ствари које су њега интересовале. Виљем је оДЈвдном рекао ту мачу француски: «Пдите одавде'« Тумач се одмах повукао, на велико нзненађење султаново. који није могао ни помислитп да ће се икад неко усудити да заповеда у његовој палати. Виљем је међутим рекао: — Боље је да наставимо разговор у четири ока. Ја знам врло лобро да Вагаем Величанству није потребан тумач. и да ћемо се француски врло лопо сами разумети. Султан није могао да дође к себн од нзнепађења. али исто тако ни е могао ни оспорнти да зна француски. Рекао је само: — Вате ће Велпчанство схватнти да имам хиљадг разлога да то остане у тајности. Не желим да водим директне преговоре са диплома тама који су код уене акредитовани. Можете се уздатн у мене, одгово рио Јв Виљем, јер је менн највите стало до тога да нико не зна да смо моглн водити неки важан разговор насамо. Том приликом, Виљем је покрепуо идеју о савезу између Турске и Немачке, који би једног дана могао постати најглавниш фактор светске политике. Абдул Хамнд је примио ту идеју са великим интересовањем поглавито зато што је био веома неповерљнв према Бнглеској. и птто Јв очекивао да ће тај савез моћн да парира њене планове. Разговор између љих тра;'ао је дуже времена н Виљем је брзо увидео да је Абдул Хамнд необичпо добро упознат са свима дипломатским догађа;има и са нзмерама поједипих вели*их снла После тог разговора. односи изме.

друкче разговарао него турски. За- 1 ђу Турске и Немачке постали су

то нико нн>е ни знао да Јв он савршеио говорно фраицуски. Међутнм равговарајући уввк прево тумача, он је могао лепо чути све што су днпломате говорнле н одлично про_ зрети њнхове намере. а при томе, у случаау потребе, бранити се да је тумач рђаво преводио. Ово је нарочито важило за случајеве кад би он учннио непгго оасвнм протнвно онсме што је обећао. Кад је 1808 годнне Виљем Други дошао по други пут у Цариград, на њега ]б стари турскн пвремонијал учинио велики утисак. Пре него што

много срдачни?и. Немачком послани ку Маршалу био је отворен пут, он јв постао «персона грата* на султановом двору. Внше од шеснаест го. днна Маршал Је бно посланик у Царнграду и успео је да у економ. ском и политичком погледу постигне врло велике успехе. Он је пости_ гао да у своју службу уведе као до стављаче највише дворске достојанственике. Од највеће је важностн бп ло да је успео да за гаефа дворске таоне полппије будв постављеи један Немап. Исто тако бно је потку_ пио н гаефа евнуха. <Време;

ПАРАДОКСИ МАЂАРСКОГ ПРАВОСУЂА ЗаШо што /е и пре несреће био иросјак, човек коме је Шрамвај оШсекао једну ногу нема право на оШшшету Будимпешта, 28 августа. — (А. А.) — Велико интересовање изазвала је у будимпештанској јавности пресуда коју је донео пештански првостепени суд у спору између престоннчког трамвајског друштва и неког просјака из Дебреиина. Тога просјака, који је био без једне ноге, прегазио је трамвај. Том прнликом је просјак изгубио и другу ногу. Просјак је тч жио трамвајско друштво, тражећн велику новчану отштету. Суд је одбио тужноца и ставио се иа гледиште да у овом посебном слу_ чају повређени нема права иа отштету. У разлозима суда вели се између осталог да је повређени и пре ове несреће већ био богаљ. Главни цнл» отштете која се у оваквим случајевима досуђује јесте накнада за уништену или смањену способност повређеног за привређивање. У овом пак случају, пошто је повређени по занимању просјак, његова способност за зарађивање овим несрећннм случајем не само да није умањена, већ је на против увећана.

Рат и ваздухопловство У уводном чланку г. Тадаје Сон дермајера. објављеном под горњим насловом 27 о. м. промакла је једна штампарска грешка. У чланку је објављена речешша: »Француска војска после победе достигла је своју апологнју«, док је та реченица требала да гласи.»Француска војскд п«->сс1е победе досткгла је своту мтогеуу«.

Приходи Француске од жиШа износе /2 ми• лијарди франака годишње Париз, 28 августа. — (А. А > Приликом отварања задружннх жнтннх магацнна н једног силоса у Вердену на Дубу. франпуоки миннстар по.т»опрпвреде г. Гарде одржао је говор у коме је рекао да је проблем жита веома важан за Франиуску, пошто њенн приходн о-д жита износе годншње 12 милнјарди франака. У Француској жнто је засејано на простору од 5.00п.о0о хектара. Како је међутнм после рата упа пређена пољопривреда у Франиуској. увоз страног иснта, чијн је проценат некада нзносио од сто у сравњењу са домаћим прнносом жнта. сада је свега сведен на 3 од сто. Мннистар г. Гарде затам је ре<као да је сада важно органнзовати форсирање жетве н чување жнта До бољнх цена. Нагло нзбацнвање дамаћег жнта на тржншта треба избегавати. Пољопривредници, рекао јв г. Гарде, морају се чврсто оргаинзоватн н дисцнплнновати, а влада ће н даље воднти гчуна о њнховнм ннтересЈкма.

Пут г. Ериоа за Џсрссј Париз, 28 августа. — (А. А > Иа п>ту за англо-нормандска острва претседник француске владв г. Ерно укрцао се данас у 15 часова у Хавру на један пароброд, који ћв отићи у Гернезн.

Устоличење сењског бнскупа г. Старчевића Загреб. 28 августа. — Дааас ј« у загребачкоЈ катедралн у присуотву бана. претставннка власти ч лвввга нпје нз Сења било свечано устојги. че»ке новог сењског бпскупа г. дг Ив&на Огарчовића -*•