Време, 29. 08. 1932., стр. 4

ГГРАНА 4

Понедељак, 29 авгу4т ТЗЗ?.

Проолвва четвртог иола &сгослО®а 4огосл«в*јв Са. Сав«. — ЧетЕрто ко до ботслова Ббгословвјв Сз. Оавз У Беогрвл> - прослазиће 1 еептемЛра о. г. двааео€тх»годшпн»ппу од свршстка гко.т«. У и.зо тагпза о^ржаћ? се параетос взгннулам н \"ог,'-тг-?м нагтавннпкха н друповнма у Свборној прквн. Увече у 5 часова зај?дннчка вечера с* авставкаанма у Ратшгчком дому. Поанвају се свн како класнн таво V старијн н млађн др>товн Богосло вне С«. Саве у Београлу да учесгву ју ва Јмерастосу н вечера н да нзвесте о томе г. Кнрнла Јаннћа, рефв^ оентн Мнннстарстаа пр-"к:.вете (Ба-Т■ажка ул. 6р. 7) најда -Ђе До 31 авгу ?та.

ПОРТРЕТИ ВЕЛИКИХ ШЛИЈУНА < 1» < и0| ■> <»»

ГенералшШабни иуковник аусшријске во/ске Лдолф Редл

Соава 8 артилерисног пуиа. 8 аргалерисвв пу* дрославнће на даа е сегттембра о. г. своју г.чаву као успомену на дан формнрапл ттука. Благодареље н сечеле колача у 10.30 часова у круту касарне. По подне војничко весел»е. Домаћнн елаве је в-адаидаат путса пуковнвк г. Вмнл Рад-' ♦ Пр®д«мње проф. г. С. Штејма. — Предавање проф. г. С. Штвјаа о Аксавову бнке у повсае .1 >ак, 29 авгуета У 1^.15 час. (Дечансва ул. 18) "" ♦ Збор Ветерингрсиог удружен,«. Југословенско ветерннарско УДРУжење одржаће од 3—5 септачлра т. г. у За^требу с»ој ред.^внн једанаесги подипт« збор, н то у дворанн Коморе ча тртх»внн>*, обрт н индуетрвју, Внлсонов трг. 6р. 2. ❖ Лвтовалиште беогргдсне деие у ВДнику нод Целл. _ Штићешши впптшовог Централног уреда за за тттугу матера н двце, којн су проке.тн месео август у В ојншу , враКаЈју се у понедел>ак 29 авглтта 1032 год! у 12.30 часова. Умол>авају се родјгге.ч.и да прнме свфу депу на *елезннч»?ј станнин. ❖ И* Удружеил свршаних ученииа Више трговачнд шиоле Б. т. о. — Удружење нзветптаза своје редовне члан'»е н свршене ученике Внше трговачке пволе, да ће се друга редовна годншн >а скушштиа Удружев>а одржати конпем сеатембра о. г. Моле се редовнн члановн да своје чланоке улоге нзволе 6лаговремен> нзмнрнтн Уггас вршн канцеларнја Удружења Кнез МихаЈлова 14/II. Редовнн чланови Удружења могу евоје чланске улоге послатн н преко поппе на чекоинн рачун број 64622. ♦ Оргаитација приватиих наме — Радн пгго 6ол>е заштнте ековомеки* н сопијалних ннтереса приватант намештенипа (посредовања намештења, правне заштите. стручног и сипптег образовања и т. д.> формнрана је Женска севганј « у склопу Савеза приватннх намегатенгам Југославнје. Канцелари;а се налазн у Немањиној улиии број 26. други спрат соба број 18, где се примају чланови и дају информалнјв свакн дан од 16 до 20 чаеовв. 2 Са нздавањем овога плана Редл је почео актнвношћу ко»а )в требала да буде ио аустријску војску све опасннја и страшнн-а. Деснло се непгго неочекивано. Још пре но што је Редл ушао у шпнјунску службу аустрнјскн обавештајнн отсек ангажовао »е једног руског офнцнра варшавског штаба, којн је био веомадобро обавештен н невероватно вешт. Овај Рус био је главни стуб аустријске шпигунаже у Руснји. Он је јавно једног дана Бечу да Руси имају у рукама план кампање аустроугарске војске, са свнма детал>има. То је била једна необично тешка вест за аустријски генералштаб. Она је нзненаднла све официре, изузев. мајора Редла. Било је јасно да нико други није могао добити наредбу за истрагу односно предаје тога плана, већ са.м мајор Редл, шеф аустриЈ "ске контрашпијунаже. Овај догађај толико је узрујао војОвај догађај толнко је узрујао војне кругове да је било потребно већ ради са мог престижа да се ухвати мздајник, ако је Редл хтео и дал>е да остане шеф контрашпијунаже. Редл је вршио анкету. истраживао, чинио разне констатације, и једнога дана без ичијег знања некуда непознато отпутовао. Тај пут још ни дан дањи није познат. Свакако, једног јутра он се вратио у своју канцеларију и обавестио прет постављене да је пронашао кривце. Озна«жо је да су ти људи: интендански пуковник Екајло, из лавовског гувернмана, мајор кавалер фон Виековски из станиславске дивизијске команде н капетан Ахт, ордонанс-официр команданта лавовског армијског корпуса. Интендант Екило побегао : е нагло, и у највећој тајности, за време трајања анкете, и одједно.м се сазнало да је он фалсификовао признаницу, да би прккрио проневеру војничког новца. Интендантскн пуковннк Икаило био је ухагапен у Бразилнјн. Легитнмисао се руским сасошем н ставно се под протекторат руомог конзулата наводећн да Је руокн поааннк. Рускн конзулат ниЈе познавао пуковника Е&аила. Али је бразнлнјанока полициЈа пронашла у вофернма пуковашса једну аустријску униформу, коју је пуловник у забуни, услед наглог бакства, пометњом спаковао. Он је акстрадиран зато што је нзвршно проневеру, а у Бечу признао је да је вршно пшијунажу за рачун Русдје. Признао је сасвим отворено, јер је зиао да интерналионални захонн о евстрадипији ннсу допушталн Аустрији суђење за шпнјунажу; али је одлучио одбијао да је он издао плаг нове кампање Руснји. И друга два офшгара, Агг н фон Вне«ковоки. били су ухашпени. алн су прнзнали дело шпијунаже тек када нм је пуковннк Реил поосазао њнхс«а својеручна пвсма која су \иутнлн одељењу руаке пшнјуноке службе. Редлова Је тајна била одакле потнчу ова писма; у његовој књнзн издатака бнло је следеће заведено; »ноплаћено 20.000 круна непознатом лнцу радн уступања д(жазас. Да би испунио неку малу празннну у доказима протнв ухад1шена три лица, Редл је предложио комиснјн . ко>а је водила встрагу,

Аустро-угарски генералштабни офианри кспитуЈу докумлггш у обавештајном отсеку (Фотографија уаета нз филма »Афера пуковтж« Ревла")

да се траже нека тајна докумевта централне шпиј\*нске службе у Варшавн, од руског официра • при штабу Варшавске команде, гаоји је био У службн АустриЈе. Русвси офицнр примно је налог н хтео га извршити. Упутио се дубоко у ноћи у канцеларију која је бнла одвојена од пггаба Варшав^ке вомалде, и у тренутку када је лажним вл>учем отворио орман у коме су се тражена документа налазила, врата су се отворнла н појавнла су се трн руска офицнра са упереннм револвернма, па га ухапсили. Данас се већ зна, да је Редл израдно преко својнх руаких приЈател>а, да му се издаду аустријскн офшшрн Екаљто, Ахт и фон Виенвовсзки, који оу већ одавно вршилн шпиЈ >*нажу за Русију; на тај начин могао Је показати усшех у своју корист. Руси су му предали такође и донументе за доказ, али су тражнлн од њега у замену друг> - услугу. Нанме, морао је да изда баш оног руског офшшра при пггабу Варшавског гувернемана који је био најопаснијн аустрнјакн шпијун у Рјхнјн. У саоразуму са Руснјом, Редл је овот 1 руског офнцира увукао у клопку, и тај је човек, после кратаог претреса, обешен. Иетражна комиснја огласила је официре Еканла, фон Виенковеког н Ахта за крнвце ради крађе плана за нагпад. и ако су онн то упорно одрицали, а преттгоставлАло се то у толико пре са снгурношћу јер се доказало да су они били плаћени од Русије за вршење шпнјуиаже у њену корнет. Изгледало је, у нзвесном тренутку, да ће спор против три офицнра узетн други обрт, јер је Редл у току претреса нзјавио како је он сада убеђзн да је сам пуковник ЕЈкаило лродао планове за напад, а да су Ахт н фон Виенковски невини. Нн ова изјава Редла, који је међутнм сам био поднео раније документа,

Из док умената немачког обавештајн ог офи онра X. Беридорфа да је његов стан опжолен због хапшења. Али, РеЈД је и на други начин чинио Русији веома драгоцене усдуге. Он је систематски мењао новости кое су даваж аустријски агенти из Русије, и које су се односиле на повећање руске војне снаге. Ако је неки шпијун јављао чешће иовости о повећању руске војне снаге, Редл би га одмах деиунцирао Русима. Тако се само могло десити да је Русија при објави рата имала 74 дивизије активне војске више но што је Аустрија претставлала, и о чему Немачха нкје имала ии појма. Редл је демаскиран под необичним околностима. Као што бива са свима официрима на служби при штабу Врховне команде, и пуковник Редл био је упућен за иавесно време у опе. рациону јединицу да не би изгубио додир са активним трупама. Редл је наимеиован за начелника штаба Пра_ шке дивизије. Била је јавна тајна да ће амбициозж официр бити унапређел у виши чии и враћен у штаб Врховне команде, пошто буде провео одређено време у неком дивизијском штабу. За време његовог боравка у Праг>', његов наследник у дирекцији шпијукске службе основао је један црни кабинет. који је једиим ударцем укинуо осиовни закои државе, — тајну гшсма — и у томе кабинету отварала су се сва писма чији су пошил>аоци или примаоци изгледали сумњиви. Једнога дана кабинет је приметно два писма која су била упућена на пост-рестант главне бечке поште под знаком »Оперски бал, 13« Писма су отворена, и у њима су нађене суме од 6.000 и 8.000 круна. Ове су пошил>ке у толико више биле сумњиве што су биле утпфене из Ејткунена. са руске границе. и то не препорученим писмом, или писмом са декларираном вредношћу, већ сасвим обичним писмом. Да би се ухапсио прималац, кога су а приори сматрали за шпијуна, поставл>ена су два ииспектора у једној канцеларији поште која је била везана електричним звонцем са шалтером. Читаве недеље су два службеника чекали на пошти. Најзад, после дугог времена, једно поподне звонце је зазвонило. Оба инспектора прешли су преко ходника, и када су стигли у хол поште приао им је службеник са шалтера и јавио им да су оба писма издата, а да је човек који их Ј "е примио малочас напустио зграду поште. Инспектори и поштански чиновнкк истрчали су на улицу и приметилк како је онај човек који је по казивању поштаиског службеника био прималац писма, сео у један такси н удаљно се.

воЈа су теретила оеа два офнпнра, ниЈе помогла вгапта, н оботииа су осуђени на робн)у.... Редл је по *ушао по налогу Русије, да спасе ова два официра, који би му моглн бити од користи као активни офнпкрн за његову обавештајну службуРусија је бнла незадовољна овнм неуспехом Реоловнм и ставл>ата му је све веће н веће захтеее. Вускја се ннје више задовољавала да еазна све тајне аустро-упарске војске, и тражнла Је од Редла да јој ■преда листу свих а\*стријокит шттијуна у Русији. Аустријска шпијуаска слуавба добијала је тада ударце један за др\тим. Неколнко иаутпособнијих аустријокнх шпијуна билн су нагло ухагапенн у Руси^н, а новоувршћени, и понова упућеин агенти. свршилн оу у РуенЈИ на грован начин. Нико није умео објасннти како је то могуће. Напослетку, 19(12 године десио се један случај којн Је надмашио све раније н који Је изазвао чак и у круговнма аустриЈСког двора огромно залрепашћење. -Због мнстериозне околностн која се таоа није могла објаоеитн. Аустро-угарски престолонаследник учинно је незванкчну посету рускоме цару, а у његовој пратњи налазио се и аустро-угарски војни аташе потпуковник Милер. На повратку, потпуковнику Милеру претставио се у Варшави један руски п>ковник Врховне команде и понудко му, уз огромну награду, целокупан и скроз поверлив план евентуалног напада Русије на Аустрију. Милер је свратио у бечки шпкјунски отсек и предложио аустријској Врховној команди да пошаље неодложно у Варшаву једног официра у грађанском оделу, са лажним путним исправама, и са траженом сумом новаца. Тако ј *е руски план за напад откупљен, али је Редл демаскирао руског пуков»дака, који је тај план издао, а овај је једним метком извршио самоубиство у тренутку ка-

ДЕБЕЛИ ЉУДИ имаће тачном употребом природне Франц Јозефове горке воде уредну столицу без напора. Многобројни стручнн лекарски нзвепггајн потврђују, да су и онн који болују од бубрега и улога (гихта) од реуме, каменца и од шећерне болестн врло аадовољни дејством Франц - Јозефове воде. Франц-Јоаефова горка вода добија се у апотекама, дрогеријама и колонијалним радњама.

ЕнГлеска експедицаја у пошрази за благом ВелихоГ МоГула Огромне количине драгог камења, слоноваче н злата у једном понорЈ у Персији Лондон, 25 августа. Овип даиа налустила је Лоидон једна експеди* циЈа саставл>ена оД копача жел>иих авантура н познатих алптшиста. Онн су се укрцали на лађу за Јужну Персију, у намери да тамо потража тувено благо Велнког Могула. Учесиици те експедииије искрпаће се у Персијском Заливу. па ће затим жра нјти у брда Сербас, југоисточно од Кирмана. Према неким старим изеа штајн.ма ,у Једиом од тих пснора на. лазе се тобож огромна блага, воја су још пре 20о годила на романтнчаа начин доспела у оне пределе. 1736 годнне постао је перснјсвса шех поглавар тукменског племана» Он је ушао у историју опд именом Наднр,-шах. Овај је водио више ра-. това против Турака, Афгана и дру» гих источних народа, а 1730 година кренуо је у поход против Индијв. Овај се рат свршио са успахом, а Надир_шах освогио је престонилу др жазе Великих Могула, Делхн. Ту ја у то време владао Мухамед-шах, члан чувеее мухамеданске династи« је, која је основала још 1бо5 годинв и у Источној Индији нагомилала та ко огромно благо, да је ово још тадд ушло у пословицу. По уласку Наднршаха у Делхи букнула је револузш« ја у престоници, и персн)сж н шах био је приморан да угуши ту равол* цију нечувеним покољем који је тра јао од зоре до вечерн. Војска, која је прн овом општем масакру побеоне ла, има,ха је довољно времена да оп л>ачка и покраде огромну и богату пелату Великог Могула, одневпш иа ње све ствари од вредности, до по« следњег комада. Војиици су саиупл лн огромне колнчине предмета од злата н слоновачг, украшене драгим камењем. Све су то ани однела у персијски логор. Из те плачке по тиче такође и чувени брилијант Кох* и-Нур, који је, после дугого лутаља, постао својина еиглгске круне. За. тим, велкка количина смарагда и бн сера до тада још невиђене велнчв не. Најдрагоценији комад била јв престона столипа Великог Могула, која је била израђана у масиваол злату, а њена наслоњача одавала је огроман реп једног пауиа који је сав био украшен драгнм камењем. Све ово благо натоварено је на ка мнле. па са цео караван креиуо да пренесе драгопаности у Персију. Је дан од тнх каразана када је хтео да пређе прево брда Сербас, дошао ја до неког опасног теснаца. где га јв затевла страшна иепогода. Том ее приликом десет *амила сурвало у дУ бок понор са целокупним товаром. Ажо се узме у обзир да редовна терет једне камиле износн од придн ке неколико стотине килограма, изла зи да је целокупан губитак овог ка раваиа изиосно око 5000 килограага. Ова околност може служнтн за доказ колика ја огромна вредност блага за којим сада трага екследицнја. То огромно благо је н прнмамило ек* спедицнЈу. Азсо она успе да дође до тога блага биће од великог ннтереса какве ће сва драгоцености изнћн на видело, н какве ће материјаже н у, метенчке користн донети (Време) ј

КОНЦЕРТИ И ПРЕДАВАЊА

КонцерШа Токатјана, Јерице а Таубера, а предавање професора Пикара у Београду

Богат раслоред једие коиаертне сезоне. — Балетска трупа Алаиове из Иоите Карла. — Прелавање француског писца Клода Фарера. — Низ чувеннх челиста, внолишкта и пианиста

Налазнмо се пред концертном сезо■ом која заиста претставл>а најбољи орограч који је до данас Београд мо гдо да види. Повлашћена концертнопоооришна агенција Удружења глумаца, чији је дкректор г. А. Жуков, једаи алигаи и пробирд>ив оргаиизатар, >*слела је да савлада тешкоће које се намећу одредбама о девизама, и да обезбеди за сезону гостовања првокласних светских имена. Разноврсиост и ексклузивна и.мена, то је био прин. шш којим је састављен овај велик и богат раслоред. С друте стране, сем савладавања девизних тешкоћа. плодвост сезоие је и резултат случаја да »♦ Београд стекао једау велику и повољну концертну салу Коларчеву задужбину, са преко 1500 места. Док се раније није могло помишљати у толикој мери на велике ангажмане, у недостатку смештања све заинтересоване публике, данас је то готово без изутзетка за свако нме и сваки наступ, могућио. Чак је могућио направити и јевтине цене. Сем два-три изузетна случаја улазнице иа свима концертима * предавањима варирагће између 10 до 50 дикара. Где су пак захтеви уметнкка би.ти превеликн, аигажмаи није 0 узет у обзир само зато да се не би суввие тражило од публике. Тако није аигажоваи чувени филмски глумац Морис Шевалије, из разлога што је трежио за ј *едно вече у Београду 2000 далара, ма да се шансонијер сам пријаемо за гостовање^у Беаграду. Г. Жуков нзложио нам је цео свој ђтгхтн програм. Одма* ће се видети Ш тај програм почиње већ у септемфу, н да сразмерно највише обнлује ^аикстима V певачима. Са гаедст* са&ам цај фјц е фод

име Владимира Хоровица, тог гениалног виртуоза. који је признат за ненадмашног и иајсјајнијег мајстора клавира. За њим следује гостовање чувеног шопеиисте Унннског, који је ове године стекао завидну прву натраду на међунзродној утаккици Шл; -нових де ла у Варшави. Трећи пианиста који ће нас посетити јесте сјајни иемачки вир. туоо Бакхауз, једннствени интерпретатор Беквена. За њим следује Николај Орлов, наш прошлогодишњи по. знаник, који се моментано налазн блокеран револуцнјом у Брзтилијк. Симпатије према овом уметнику су толи. ке и код нас, да није потребно рећи ниједне речи у његову корист. Боровски, чувеии руски мајстор, без сумње један од највећих савремених пкани. ста, долаои први пут у иашу земљу, вероватно у току новембра месеца. Ту је, даље, и с.тавни мајстор Сауер, па затим Рубинштаји који је у целом свету познат својим необичним осећа. њем савремених комлојигора, као и професор Розентал који те мајсторе са страшћу лансира на сеојим богатим концерти.ма. На крају листе пиаииста налазе се већ чувена имена Леоноре Шпенцер и чувеног пољског мајстора Алфреда Минца Шпенцерова је једииа жена-пианист која се особито про. чула. Виолиннсти су малобројни, ати савршено пробрани. Натан Милштајв, не, сумњиво најјачи савремени талеиат, долази већ у првој половини октобра. Миша Елмаи, једна особита звезда концертног подијума. повнат је одавна својим имеиом и нашој публици, која га искрено жели видети на првом кои. церту у престоиици. Познати мајстор

Зубрицки. наступиће у Београду у току зиме. Други пут долааи сјајни ма. ђарскк виатдаиста Сигети, музичар који је код дас у једно.м замаху осво. јио сву могућу коицертну п>Ч5лику и одушевио је особитим дражима своје интерпретације старих и нових м>-зич. ких дела.

Г. Ј. Жуков Иза виолиниста следује иекатнко ванредних челиста, уметника који су понели европску и америчку публику одједно.м и учинили да се њихова име. на бележе у листи геиијалних интерпретатора. Григориј Пјатитороки не. сумњиво је међу њима најчувенијн и најсавршенији. Њему следује и друти руски челиста, млади Амфитеатров, (Ј&таг руишг прцпоаадача, јздад

од наЈлеттших талената овог дивиог инструмента. Најзад, Макнарди. који је са одушевље-њем прииљеи прошле сезоне у Београду, долаои дрлти пут у престоницу. Од камериих ансамбла ангажована с>- два који и по квалитету н по име. ну заслужују особиту пажњу. Први је па реду повнатм Ротшилдов кзартет. а други Трио белгијског Краљевсгог двора. Међу певачима тса учтрвво р»нзационалних аигажмана. Највећи је, без сумње, ангажмвл Марије Јери-' ие, која претставл>а далгас '^единстве но «ме у музичком свотј *. Бнвша чланице бечке оперзи Метрополвтзна Марија Јз|реца ј е уметница једног недостиланог квалитета. По н^вну ч>*вени и кроз филм прослављевн Рнхард Таубер постоваће у Београду у нзвзмбру ме^ецу са најодабранијим дел»>вима свог великог музнч ког репертоара. Његова пс(,ава претставл»аће јеотако атракпију за ужу музичку елиту вас н за многобројну »ашу филмску п\*блнку воја ће свог љубимпа пре свзга хтети да види, а затим и иепосредно да ужива у његовој »нтерпреталији најмодернијег музогчког текста. Танор Метрополнтена, А. Токатјан ко>и је на својо^; турнејн по Европи побрао успехе каквима се нико није надао 5 долази вероватно у току децамбра у Бзоград. Невероватни темперадЈенат овог Оријенталца, и о;аЈна музнчка култура његова, претстављају двоструку сензацију за радозналу публпку. Слнчно инте расовањз показује се и за другог светског тенора, Л. Мелхиора, којн ће у Беопрад стићи у токјј, јануара. НаОзад, ту су још у прЗграму имена чувених певач1ша: сопраниоки ње Зикове, гарвз на листи савреме«нх европокшх певачица, Аделе Керн и Марије Гулијелмзти, чувоннх колоратура, па најзад особитз колоратурне певачице Жантнл и слазне Шпанкиње, атгисткињ« Марије Баска^ во^а пс*л>ушво пеаа арн^е из

вКармен«, у војнма је управо неаад машна. Балетсви прсграм сззоне ннје тотико обнлан колнко Је с>а^ан по св>>м ква."сггзт>". Велика руска трупа, базетсЈа екнпа кз Монте Ј^арла' са славном балервном Алановом на челу. претставља нес>"мњиво једну особиту н ретау позоришну сензацију. Лзлота стила н лепота личностн главне су одлике умегаостн ове ванредне руове трупе, Јвднв од вајзначаЈшцнх у нашзм времеиу. Да«ас ое о Алааовој и њеиоЈ трупн го вори са већим поштовањем н прнзнања\* нзго и о гениЈалном балет^ком пару Захарова, кс^ему амо имали прнлнхе н код нас да сз днвимо. Дал>в ћв нас поново гаосетити позна та и лепа балерина Николска, као и ванредно оригннална гђа НикитиБа н г. Внлтзах корифеји сјајне в чувзие трупе Дапилева. Разноврсн-хт програма доп>-њена је једним низом предавања чувених лнчноста нз науке н уметности, као н Једним феноменом магије. Обезбеђено је пре свепа једно предавање неоумњиво најактуелнијег и наЈинтересантнијег човека савремене на\чсе. професора Пикара, који се прославио не само својнм успелим и хероЈским летовима у стратосферу, већ н веома поузданим резултатима свог научног рада. Лнчност Пикарева, који је у Београду, невнђен, стекао популарни наднмак »Чика Пнка«. заинтересоваће н оне масе које никада не посећују кониерте н предавања. Драж личноста 1Л1ног херо >а науке и хероја нашега времена уопште. уме да се ценн н осети у средиии која је одувек имала поштовања према херојнма свих врста н свих подвнгаНа краЈу треба рећи да је међу предавачнма и име славног француског писцв Клода Фарера. који је био ангажован раније ал п није могао доћн услед повреле стечене за време атентата Горгулова на пок. Думера,

Новитет у овој класи људн је сјај нн маг, телапат и графолог Фред Марнон, чија ј 'е вепггнза ствк-та једно неподељено прнзнањв науке а лаика. * Из разлагања г. Жувова осећа св велнко старање његозо да се једном већ реши проблем нашег снмФонијсжог оркестра. Нанме, наш симфонијски оркестар не одговарв нд квалнтетом ни агилношћу, н потребно је да буде задгењен једннм реорганизованнм н сталинм скмфониЈс «им оркестром кога бн помагала сва наша музичка др\*пггва н целокупна наша музнчка пубонкаНе може се тражити да тај задата* упразни оркестар Гарде, јер он својнм саставом и својнм положвјем има другв пнљеве н могућлостн. Али се захтева да овакав један сим фониЈскн оркестар буде удотпуњен внсоко образованим изабраннцнма нз редова напшх музнчкнх. друпггава, и да таква једна трупа буде у, стању да стекне најбоље име на Балкану, као и могућвост да јој диригују за то спецнјално ангажовани, с времена на време, чувени светоки днригентн, којн бн, самнм тим, бнли прнморанн да увежбаЈу н наша музичка дела п да их, стицајвм околности, преносе у свет,. днрнгујућн их п па странн. 0а каква. је то важности за нашу музнчку пропапанду, ннје потребно говорнтн. Само недостатак таквог солидног оркестра вод пас лншно нас је задово.љства да посматрамо у Београду на делу једног Огравннског нли Провофјева. Најзад. један практпчан п користан проблем Југоконцерта: ндеја г. /шукова односно абонмана на сезонске каицерте. Ова лзла ми п ао оствариће се ускоро, и публнка, коза жели да буде заиета сталан посетилац великих концерта, нмаћ§ прнлнке да за 20 од сто јевтннијв унапред обезбедн своје место на свима клнцеотнма п прнредбама т хокјг оааква! богатах сизода.