Време, 29. 08. 1932., стр. 7

Понедељак, 29 август 1?32.

СТРАНА 7

ХГ.НРИ ЈХАШН1Л

СОКО сл

Заним .љиБости И'

з света

Дд«Д"л тада залита Кајра: — «До бро. Шта Јв г-е затим деснло?« — Тада ме нападошв. 11рво ме Је она ударнла, аа ме >е .>атнм пн почео давитн, н нзвалио мн ништољ «а џола. Ја не омом нн вамнслитн ПЈта 6н оан тада са мном учмннли да вн кнсге дош.тн &аш тог тронутка. Мвслнм да 6н ме тада н дотуклв. Када је он отншао да вндн ко звонн, њу Је оставно наоружавшн Је пн штол>ом да ме чува«. Брнинд 0' Жонеен скочи са сто. липе н вскну; — Ама зашто г% нв нате^рате да каже праву детнну« па з&пш опалн Кајру шамар. Кајро раздра. Ллнли одгурну двлдЈку натраг у столнцу руком ко)а му Г»вше слободна н про&фмл>а. >То се н* може«. Опејд запалн цигарету н благо се насмешв кроз дзш « рече Тому: >1км иулснвна је«. Том рече: — Јесте. Даидн ое намрштн на девојку н валнта ј «: — »А шта 6и вн желелн да мн мжјтнмо да је п^тана?« — Не оно што је он казао, одговорн иу оаа. «Апсолутно ншпта од овог еото ј« вопрнчао* оиа с< окреггб СЉејду н залнта га: »Зар не?с Она аабра чело н погледа га уггнтнам в збуњемш погледом. Там Посгхаус налфпгаи се нвзадовољио. Двдлн којн Оош беше љутнтнм поглвдом посматраи девојку, не обрагн ввкалву ттосњу на ово пгто Соејд 6в шв рекло, в залнта је; >Ако он нв говорн асттвну, онда како је дошло До тога да ои виче за помоћ а не нн? — Пв. ашало да нн^в умро од сттра ка када "ам га ударнла, рече она гледајући Кајра првзрнво. Кајрово лние поарвеве пде не 6еое уоорљвво црвл>у, н он рвче: »Бго, оавг лаже!« Она га ногом ударн у ногу, ннсока потпетада њеие плаве цапелв доб & чн га баш нспод колена. Дана2Ш га одаучв од ње^ а Том јој ое прн бтижи н стаде поред ње, мрмл»ајућн: »Но сестрнде лакше, то вам не срнлвчн.< — Овда га натервјге да говорт истину, рвч« оеа пркосно. — То ћечо и учиннтн, нв бојге ое, рече јој он, »алн ''амо, уздржавајте се<. Даадн, посмацрајућн СИојда, овојнм веленам очвма, тврднм н задовољнам потеотђг рече свлме потчнњвнозс, »Томе, нзгледа мн да квћемо аогр«пити вјп ово тро>« поввдемо у звтеор«. Тоо« тужио глнмну глвлом. Опвјд се одмаче од врата, н сггаВе на средшн собе, бацнвпти ингарету упут у пвпеллрник. Његов осмех н држање беше пријател.сжо в мирно. — >Не жураге се, рече, свв се може објасннтн«. — ВвруЈвм, верујем, рвче Дандн подругљнво. Фгејд се поелонн девојцн и рече »Госпођаце 0' Жонесн, дозволнте ме да вам представнм поручаака Данрфа н дегектгосвог нарвдника Полкауа. Он св поклонн Данднју н рвве: »Госпођнца 0* Жонеон је детек тев у мојој служби« . Цовл Кајро узвнвну љутаго; Го није нстина, она је Опејд га прекнде, н јаким алн ипак љ\*6азннм гласом рече: — *Ја оам Јв узео у службу прв врло кратвог времена, уттраво јучв. Ово је го оподнн Џоел Кајро, пра^атељ — у овааом <*лучају познаннк покојаог Герзбнја. Дашас после подне он је дошао вод мвне у канцеларунју и пожутпао да ме најми да пронађем нешто што }е Терзбн нмао онда када }е погануо. Начин на који ми је он содноо своју повуду азгледао јан Јв Цаао сумњнв, те сам за то одбво.. Ваоаа уе о® уперио пнпггољ на мене, — але о томе нећу поворитн, осим •во се не будемо узајамно оптужнвали. — Када оам се лопав)е о цецој гтзарн порааговарао са поспођ®&->м 0' Жонеси дошао сам на мнсао да 6н можда бало могуће од њвга ивпгго сална о убнствима МаЈЛса И Тврзб^а, зато сам га позвао овамо. Мовсда смјо га малко н сувише грубо иопитивали, али му »ншта инсмо чинилн — у свагом случату №]е бало потребе да зове за поавоп, е сада сам му ооет морао отетн тги ПТТОЉ. Докле је С оојд поворао КаЈрово л»ше постаде забраауто, он поче да баца погледе час овамо час онамо, &ае је гледао Опејду у липе, час на «мд. Дандн ое окроте према Квјру и сапита па грубим нагласком: — >Но Шта датате на то да кажете?« Кајро ароћута окоро пво мннут в за то време поглед му беше упеЈкзд на поручникова проа. Када диЈке поглед, веН беше опрезан. »Па везаам шта да кажемл рече ои тило. Нвгладало уе Је однстижжи бао вбуњен. — Пробајте да испричате оно што се стварно догодило? рече му Данди. — Истину? Алн какве гаранпКе »мам да ће се веровати м^јим рочи\кх? Кајро се узврпољи пр?мда не №".де сзој поглеа са поручиикових ОВИ.-У. — Не врда/ге. Једино пгго тсате |-р)г— да ое еајџ&то Ј*

су вас хтели убнтн, а судсад пнсар вер»зваће вам довољно н напнс-аће ре шење које Не их све стрпатп у истражаи затвор. С-пејд рече ве^е.»: — »Хајде Кајро, уорећитв га. Кажпте му ла Кгге то учтнапн, зат;ш ћемо се мп зактетн протвв вас, н тахо ће нас он све покупитн«. Кајро се закашља и стале гледатн свуда унаоколо, а.1и ннком у г»чи. ' Дантн уздахну дубоко н истера ваздух но плућа промерн их попедом све редом н рече: — »Узмите ше шаре«. КвЈро оогледа Опе\у» уттвтво. по глед му беше забрлнгг, н су^рете Спвјаов гвздругљав поглед. Сч1в)д млнеимигиу и саде на тапетиран наслов једне наслоњаче. *Па, лево.ттипе и дечапи« рече он гледајући од Источ њака на девојку и натраг, погледам у војем не беше ннчег другог ооим веселосои; «3ар нномо давно извели?« Данди се јогп јаче нимргххаи и рече отсечно; »Шешнре вашв узмнте«. Оаеди ^е ваомепш на погручнтпса, рш се боље намести т столтон и рече: — Па зар вв не укгагге дз осетнте када се иеко с ваиа шали? Том Полхау* попрвене. Дандн се још внше намршгп. Лнце му беше потпуао непохснчно, само је скоро непрнметно уснама кретао поворећ5!: — Не, атв то ћемо ^ве расправнтн када будемо догали у По лнпнјску канцалариЈу. Опвјд устаде н ставв својв ша*е у цепове од пантвлона. Он стаде саовил право да 6н могао алоого гледати поручшг^а у лтгав. Осмех му јв ^но увредл>та, и пело његово држање одавало је ввлкво самопоуздањв. — Давдв, чнкам ваг да вас повеаеге у затеор, рече му. »Смејаћемо вам се ттреко с-ваког листа у Оан Фрашгаску. Ви ва-гда не мислите, да ћемо се м,и >*за>амно оптужлвати. Пробуднтв се. Све је ово била л а мг> једна шала на ваш рвчун. Чим смо чули да заоннте, ја сам иалао роспоћнон (У Жонесн и Ка^ру: то су опет окн проклетн полипајпн. Постају већ досаднн. Хајдете да се мало пошалимо на њихов трошак. Чам чујете да одлазв нека јесгно ол вас закука па ћемо дв вктттмл »^окле ће мо их моћн да вучемо за нос докле е не пробуде. И.Брнцнд О' Жонесн наже се напред у СвОЈОЈ С10-1ИШ4 н ПОЧв ТИСТОрНТНО ла се смеје. Кајро се трже и насмвши. али ие беше живота у његовом осмеху. Том се вамршти и рече; — То Семе не вие. Опејд ~е глаоно насмеја и р*че: — Ама ја вам прнчам оно што Јв стварио било. Мл.... — А заапто су му чето н тсиа ра сечвна? затшта га Дддди ггрезрнво. »Каво је се то догсдало? — Шта ја знасЈ? рече Опејд. ДнтаЈ те њега самог. Можда се ее посзкзо брнјући се. Кајро поче брзо поворнтн пре него што га је Данди могао »пгга запштати. Мншићи његовог лица дрхтали су да 6и могао одржатн свој <у мех докле је говорно. >Пао сам. Мн смо хтелв да се грабимо аа пипггољ, као бајаги, н да нас вн тако затвкнете, алн сам гтао, "аплво оам се за кра(; од простврке и пао сам дов смо нввграаа.-н тучу*. Данди речв: — Причајгв вн то другоме. Опејд рече: — Е мој Данди. Варовалн вн нли не веровалн, нас се ни шта не тиче. Главно је да је то наша вз »аза, н да ми од ње нећамо одустатн. Ноиине ће то отштампатн па махар н ве веровале^ дејство ћв бити исгго н у једаом н другом случа ју, можда ће ча* бнти смешквје алоо нам ннко не буде вероаао. Шта ћете ан оида ралнти? Шалаго °е в& ра чун једвог полнцаоца нн>е ннкатв злсчии, зар не? Никога од нас не можеггв ннчнм оптужити. Све што СЈ« вам казалн бкло је тавођв шала, — саставан део аоте шале. Шта млслите сада чннитиУ Л ј анјун окрвте леђа Опвјду и ухватн КаЈра за оба рамена: —То не гутам, рече. Ве сте ввкалн аа помоћ и' сада вада је дошла морате Јв прнмити«. — Не, господанв, рвче Кајро. «Све је то била шала, казао мв је да сте ви његови при>атвљ(н и да ћете "ве разумети«. Опеод се гласао мсмв*. Дандн грубо окрегге Кајра држећ« га сада за >а*у н за једну руку. ►Нас ћу зв савЈ® случај повестн собом зато тпто сгге бесправно ао-^нли оружје«, рече о®, »а вас остале повешћу да виднмо ко ће се олвЈатн на вашу шалу«. Уплашешш очнма Кајро оогледа Опејда страшаоше. Спејд рече: — Ама Данди. немојте бити будала. Без тог тпптоља шала нз би нмала двЈСтва, а иначе ои пркпадв мени. Штета пгго му )е калибер свега седам и по мнлтшетара а не девет нначе 6и можда моглн тврднти ла су њнме Маутс и Тероби билн побиЈвнн. {Настамћ« св)

Етлески бродовласник осшавља сво/е имање у наследсшво 200 својих капеШана Лондоч, 27 августа. — Претссдннк упоавног одбора паробродарског друштва Орнјентал Стим Невигејшен Кампенн Лорд Инчкеп оставно је, после своје смртн, тестаментарио једно велЈтко имање бродарскнм капетаЈ*има овога друштва. Свнх 200 капгтана, који су се нала зн.тн у служби тога друштва пред :мрт лорда Инчкепа. добиће из наследства свакн по 20.000 динара. Према томе поделнће се мећу капетаиимз сума од четири мплиона диаара. (Време)

Шша се највише чиша у Енглеско/' Лондон, 27 августа. — Енглеске општннске билиотеке објављују неколико ннтересантннх података о УКусу емглеске читалачке публике. И данас је најптпуларнијн и највише читани писац Дикенс, а од песника много В41ше оу омнљени Тенизон и Лонгфело но дзнашњи ж.и&и песници. Али, данаинне тешко стање >*пућује чнтаоие већином на дела актуелне прнрЈде. Необично је велика тражња лела Винстона Черчила „Светска криза". Неки мисле да Не се за данашње крнтично стање иаћи лека у делима ечоиомске садр/кине. (Време)

— 11дет« <ч!ават«, Ана, ввше ми аисте потреблн. Пробудите ме с\тра УЈутро у девет часова. — Да вам помогнем опрвмптн ствари, мн-тостива госпођипе? — Не, ^оремићу сама. Девојка се удаљи. Поноћ >е већ давно прошла. Ре-

, Јша нзађе на мали балкон, умотав-|в.во мој ограач, мој накпт а ево кљу Јтн се у крзнесш огртач и управн јчевн од »1сете ( чуваЈте све. Ја ћу ^е поглед пут звеодалог неба, Одјод - свући. Кроз десет митгута можете

Победнак на немачким аушомобалскам Шркама игра за филм

Победник на великим овогодишњим немачкнм аутомобилским тркама, Манфред фон Браухич, пристао је да изведе цео низ вратоломних трка својим аутомобилом за филм. Констатовано је, да аутомобилске трке до сада још нису снимане за филм без трика и са сам-их кола која трче. Да би се то извело сада, за

Тсамљене жене оснивају друшшво због заједничког — јела Њујорк, 24 августа. — Женска удружења у Сједињеним Државама чине јаку пропаганду око тога да се осиује једно друштво за усамл>ене млале деаојке и младе жене, али не ради њеховзг провода, нити пак ради заједн*ичког изласка, већ ради тога да 6и заједно, у друштву јеле. Верзирани пснхолози изјављуЈу, да је за једну усамљену жеиу најочајнији моменат дана када мора да седне за сто потпуно сама. за време ручка и вечере. Мушкарац може да прнбере снаге за време јела. док једна млада жена не уме да буде гурман. То су они тренуци где јој недостаје интиинос^ огњишта. Један чувенн енглесхи књижевшск изјавио је то исто: — Не могу да нађем никзкве сласти у чагу, свм ако ми прави друштво неко лице које је менн пријатно. (Време)

Браухичев филм „Борба", филмска камера монтирана је испред хладња, тако да се за време трка може снимати возач аутомобила У свима фазама напора при трни. Свакако, овај начин снимања једнако је опасан по тркача као и по оператера, чији је положај на колима веом-а тежак. Како се храни Греша Гарбо Штокхолм, 26 августа. — Грета Гарбо је опет проговорила, али не о својим будућим плановима, нити о свом будућем утовору, нити ма о чому другом што би узрујало свет, већ о својој линији. Она објашњава, на опште задовол»ство многобројннх обожаваоца, и у корист многобројних обожаватељкн, *ако она одржава своју скоро неприродау фину онлуету, и како постизава, упркос својој висини, тежину од 55 килограма; и на крају говори о томе зашто су њени куковн ужи од њених рамена: —У Еаропи се много једе, — рекла је божанска Грета, — н храна је тамо сувише мното куваиа, сувише богата, и оувише тешка. 3» такву каква сам могу да благодарвм једино америчкој дијети. Ујутру попијем сок од наранџе и поједео« пар че печеног хлеба са млеком. Мој се ручак састоји од салате, поврћа и чаја. Скоро ннкад не једем месо. Навече једем кувано поврће, без икаквог соса. И то је сва мо|а храна.

Часна рсч

л ебн н да је загрлн алн га реглла нежно саби. — Дајте ми десет мннута времена да се навакнем на ту мисао. Он хтеде да се спустн у фотељу а-ад му Регана н то одбн. I — ЧвкаЈте ме у моме будоару. Кроз десет мннута бнтн ћу готова.

ном осетн невво кретање ноа себе. Нагло се окрзну. Као нз звмље никао стајао Је Јвдан човек поред ње, којн хладшм осмехом алн онгурном рувом затворн врвта од балкона. * — Господине Фон Арвен — како се УуђУЈвте — шта тражзгге овде? — Нпсам ли вам пре неколико неделл ресао да ћу вас следнтн Регвна? Вп одбнјате моју љубав бежнте испред менв, а ја вас слевим. Нв могу дуже изнграватн од|'<кЈвног љубавника. Данашња ноћ мора доиетн рошење. Ја вас ^ош једанпут пнгам Регава, хоћеге тв ннпуститн уметност — хоћете лн бнгн моЈа жена? — Мислкге ли, гослоднвв Фи« А.рве«, да ће ме ваша нвчувена др^кост прнсн.-вгги дв одговорнм са «да?с одговчри хладао уметннца. — Не само нечув зна дрсвост, него н ово овдв. И уз ледвн осмеж нзвуче фо« Арвеи реиолвер вз џепа. Бирвјте, Репина. Илв ћу вас још ову коћ убнти — вас н л ебе штн ћете бнти ;моја! — Вн ми претате/

доћн. Ннкако пре. Са чудним, светлећим очнма погледа му у лнце. Он узе њену руку која је држала скупопевн навнт и пољуби вршке таиких прстнцу. — Б«ће ми вечност тих десет минута, али ћу чекати. Уметннца, смејући се запретн му прстом. — Моја девојка јв отишла, дакле лепо и у реду да постввпте све на сво)е место. Крзно у ппг'Ј>оњер а огрлнпу у каоегу. — Тамо је лопов — ухватнте га! Фон Арвен се трже. Шта је то? Врата од будоара бнла су отворена а у њима је стајала Регнна са два човека. Један од њих прншао му Је и ухва-пно га за раодаа. Још увек аиЈе могао да схвати У чему Је ствар. Погледа Регину, њен триумфујући поглад. Свв је јасно. Однграла је нздајничку игру. Посла ла га у будоар да 6н могла несметано дооватн хотелску послугу у помоћ, поверила му скупоцени накнт да бн га могла претставитп као ло-

— Ја вам не претнм — ја сам вас јпова. доста матно, све могуће преддоге ј Фоа Арвен се нс-правн и са гађе-

Бноскоп Н0ВАК0ВИЋ

у са.чи и башти „Париза". Јединст&еио дело Џека Лонлона Морски вук Мнлтон Снлс и бессла немачва оперета Насмејана срца Фрнц Шулц, Кстс Дорш, Мари Елзнер

УРАНН|А прићг^дује оперету Песма, пољубац и девојка Густав Фрелих, Марта Егерт Фрнц Гринбаум Почетак: 5, 7, 9.50

КАСИНА дба тонфнлма уз цене 5, 8, 10 дин. 1) Слободна љубав Норма Ширер, Кларк Гебл, Лнопел Баримор « Хало, госпођице погрешна веза Магда Шнајдер

КОЛОСЕУМ башта Вечерас Један од најбољих о(ч>годпшњнх немачкнх филмоба Блуднн син мој Леопог.д Густав Фрелих Луци Енглиш, Хгрман Тимиг У САЈТИ дћа тонфилма: БЛУДНН СНН Густав Фрелих 2) БИЋЕШ МОЈА, Вили Фрич

Вечерас у башти КОЛАРАЦ Међународие рвачке утакмицс за првснство Балкана 1952« г. Вгчерас се рву: КОП — ФИШЕЈ) ПЕТЕРСОН - КЕЛЕР Велика решабајућа до победе КОРНАЦ—ПОЛФУС ПОЧЕГАК РВАЊА У 10-30 Пре рвања од 9 30 одабран мешовнт тонфнлмскн програм

ставл.ао вама, ви сте ш се смеЈалн. Ви сте м« натералл у врајнот вашнм држа&ем. Не пок>тпавајте зва тн у помоћ. Соба гша двострука вра та која су закл>учава. Вн сте у мојој властн. — Ја вас првзврем! — Драже мн о« н ваш« првзирање него валпа рввнодушност. Алн са да ма&е речв. Бнрајге! Сђга га опггро погледа н уздрхта пелнм телом. Све на н»ему одавало је одлучну еиергију. — Ја ћу зватн у помоћ. — Не покушавајте, јер чим пустш те н Један глас обортаће аае - кугла на земљу. — Вн авате да ж ам добар стреста«. Стреловнтом бравном струјале су мнслл н»еннм мозгом. Шта да редн? — Где је нзлаз нз ове н-еугодне снтуацнје? — Вн сте одбилн моју понуду да мн будете жена. Ја сам с« са тнм по мнрно. Захтевам да барем >едно крат во вр«ме, барем ову једнзу ноћ будетв мв^. — Ако то учнним, јесте ли све^нн последнпа? Ја бнх вас одмат с\тра предала ттстнципи. На то вам дајем с®оју часну реч господине фон Арвен. Смегаак запггра на љегоннм уснамл. — Зар мож«те помнслити да бих дуже остао у »ивоту, кад сам "вестан да она која је једанп\т бнла моја, неЛе мш за ашвота внше гтрнпадата? Ја ћу рано ујутро неприметтао ншчеонутн кал пгш оам и до. јшао. У мојој собн завршнћу с« жн 'вотом којн >н татсо нема за м*не вн ј шв вредностн. — Вн желите взазвати сжандал? — Ја желим вас ! Зашто се одјпарете? — Ја вас поанајем као чо®ека од јчастн. Једна жена мс аволн, отндите| — Вама је позната мо>а одлука. — Смилујте се. Ја ћу вас се увек са погатован>ем сећатн. Уместо сваког одговора он отка ж затварач на рвволввру. ј Регнна, оа страха паде пред н>нм јна воленп. — Нећу да умрем, ја ћу у«вг»итн све што тр&жите од мене. Он опусти руку ^а револвером. — Репнна, будлте моја само <>ву ноћ. Затвори очи само за једаа грен а ондл пођв кио пон»она зверка кроз собу нз једног угла у другн. Напокон, уздахнувшв дубоко, рече: — Нева буде. Алн став .ч >ам један услов. — Који? залнта он >-збуђеннм гла сом. — Вашу вајсветају тасну реч, да нећете ншгоме одатн пгга се у овоме чагу однграло , да ме нећеге ком1» р о уит-јв атн. — Регина! — Ја захтевам вахпу часну реч! — Зоф мо!жете н похшслнти да Ке Једаа плеапгћ погазетп! -таст једре жен©? — Ево мо)е руке. ј Св чврстам гестом о6у*вата она јњегову десвипу н погледа му очн. ! — Ннкоме нв свет>* ма пгна се лесчнло? | — Моја часна реч. ) — Онда добро — нека ввас «*е же л.а вспдрн. Ј Фов Араев птде » > Ч*»пе

н»ем стресе хотел л ког слугу коуи га Је држао. — Господине, пгта тра»л1те овде? угогга га друти човек. Фон Арвен Је ћ>тао. — Сигурно Је овалм проваллз, рече Ј-метнниа. Опазао >е да сам накит однела у ову собу н хтео га украста. Позвалн су још двојнну ктелсшх ч&мештеннка који остадоше стајатн пред вратима. — Телефанарајте по полнцнју, за поведн Регина. Бев речн доеволи фон Арвен ла га воде. Сместнше га у Јадну собу у партвру да га претходно преслушаЈУ. Регина Јв бнла прис^тна. — Дакле, одгоеарајте. Шта сте тралснли у соби ове даме? Фон Арвен подоже главу н погле да уметннду продарућим погледом. Презрав осмех залгра му о»о усана. — М ј А уд )е нстнну рекла, хтео сам украотн н.ен налпрг. — Воднте ме, рече он ледеинм миром. Вал руменнла зали уметанчине образе. Осетнла. је да му ча^на реч веже Језнк. Знала Је да ћв радије до зволитн да га осуде непо погазнти дану реч. Она обори очн, прстн су јој се грчевито стезалн « опуштаСлушала је дал>а пнтаља поставл>ана фон Арвану на која је он овз окк>лнпЈаван»а одговарао; да гоопођу не познаје тек да је о њеном скупо ценом накнт>- слушао. И ^воје име је првћутао. Одједном Регнна пдла V грчевитн смех. Окренувшн се улравнлку хоте ла погледв га очаравајућим поглеДОМ. — Опростате хнллду пута, госпо днне, што сам вам ову узбуну прн редила. Мн, уметншш внсмо увек урачунл>пви. Раднло се на?осе о једној фнлмској проби. Ово је м<$ колега г. Бсндеф са иојнм сам хтела лробати Јвдну крађу за фнлм. Ми с.\оо вас увнецврнлн али су нам потребни били л»уди којо нису упућени да се ради о пробн - како би бо.г« н вернији ефвкат постнглп. Опростите по хнл>аду пута због ове ноћне узбуне гчулодо. А господнне управнн\-чиннћете ми част ако сутра будете прв^уствовалн закуспн код ме не на којој Не битн н мој колега господи« Бендвр. Сада, драга г. Бендер отпратнте ме до мчје собе да се о даљем сиоразумемо. Залреоашћечга остадоше управник и хотелска поллуга, ади пошт«з су навнкли на сваковрсна нзненађења од стране уметннка војн су у хотелу отседалн, затресоше главама н смеЈјући се пустише дво;е умвтевка да оду. Са галаитним наклоном пружл фрн Арвен р>тсу уметннии п поведе је уз степомице. Пред вратнма њене ^обе застаде. Рвгина му се благо осмехну. — Човек, ко.и своју реч верно о. држи, може рач>*нати на награду, Изволнте Опет леден поглед а онда отсечдн одговор: — Жвшг, чијег се погледа гаож^ не поклањам својо времв, Један кратак наклон. И он ое удаљн. Ч 4 м. Т шч