Време, 02. 11. 1936., стр. 5

ПРУТКИН

СТРАНА 5

Понеделак, 2 новембар 1936

ВРЕМЕ Г> Т С1 Л ЕТИ У БУГАРСКОЈ

Стари рибарн у нристаиншту Варне

Пристаниште у Варш!

Варна, октобра. — Пр>ткин! [ Фамозни Пруткин, бивши управ- ! жик софијске полиције, бивши ро бијаш Фамозног Турмета-еофијског казненог завода, чију је ј цркву декорисао и украсио Фрес- ' кама баш тај Пр>*ткин. бивши учесник у свима анархистичким н социјалистичким покретима, бивши главнн полемичар у свима слободоумнијим кружоцим.ч со фијски>1, у којиЈЈа је Пруткин идеалисао као и његов отац Рус. а потом падао у ватру по својој катери Бугарки. Тражио сам га у Софијп. Ра•умв се, не у посластичаркици код „Цара Освободител>а" — где ■авраћају дневно по тридесет п>та и дневно по три пута узимају слатко од вишања Пруткинови бившн противници и сарадницн, као и његов наследник, један пуначак младић са вели.«им бројем диоптрија на бул.авим очима н црвеном машном око врата. Не у Коњовици, фамозно*. попришту крвавнх разрачунаван >а завађених. македонствујушчих табора. по чијим се сокацнма купају сада у прашини софијски безпризорни. носећи падимке не најпопуларнијих амернчких каубоја, него најомиљенијих љубавника са биоскопског платна. Пруткина је требало гражнтн После сусрета са Дамјаном Велчевом ПрЈткин је дошао на море у Турмету, у његозој ћелији нли негде ту. у близини, али опет иза решетки. Али Пруткина ннје било у овоме његоном десетогодншњем софијском „стану". Он се прошле године срео у затвореннчком кругу са Дчмјанпм Велчевим, чнји су га тадашњи пријател>и бацнли тамо после пада Стамболијског. и недавно му уступио своје место на пуно располагање. За бугарске појмове то није никакав парадокг. а за бугарску новнју историју никаква реткост. Пруткин је дошао ■ вамо, на море. Дошао човек. мало на промену ваздуха. И на песак и под црноморским сунцем позле десстогодишњег лежања у ме<-:ли. Или, можда је дошао дн буде н*> домаку воде која везује Цели свет. На домаку првог прекооке анског пароброда, који ће га при мити да риба палубу за Јелну вожњу до Огњене земље. Буенос Ајреса или натраг у Одесу, у гсмл.у његових предака. Сад свеједно, — Пруткин је, говорили су ми, у Варнн. Ради гамо, гопорнлн су људи, иешто — зараћује насушни хлеб на некн начин. Пруткинова посла... У Варни Али где је тај Прутхнн. чнји су млађи другови, ђацн треће софнјске гимназије спремапи атентат на Карла и Зиту? Он је не-

сумњиво знао и за паклене машине на балу у градс:сом казнну, које су на почетку Сзегскога ^ата требале да разнесу ссфијску елиту. Због тога је Виконти пошао. можда грешком, на вешала. Пр>ткнн, дакле, онај којн је 1916 године покушао да уграби Стамболијског од спроводнпка н ослободи окова — шета слободан по Варни. Међутим Варна је голема варош. Уз то. за њу се чини свр да постане плажа и скуп монденскога света. Припремају се атракције за светске пробираче. Међу стотинама белосвгтских луталица овде је теже заћн највећега међу највећим бугарским луталицама. „Царица Црнога мора" — „Красавица Црноморска" — . Але.м камен бугарске круне" — „Град срсће и најлепших жепа" — то су епитетн који су китњасто исцифрани испод речи Сарна на шароликим проспектима по свима светским путннчкнм бироима и билетарницама. А Бугарн су,

телн су којекако преудешени за боравак ..европејских" гостију за чнју се благонаклоност чннн све у Бугарској. сунце нажалост још никако да подеси своју гемперат>'ру и косе зраке према ћудима Црнога Мора и да спали кожу последњих сто Мађарица, док су се за задовољство европских хезардера постарали сами европски гости. На домаку плаже просторије Градског казина претворене су у градску коцкарн.чцу. у коју несме улазитн пнј?дан Еу- , гарин, који је државни чиновиик. официр, ситан занатлија и уоп- ' пгге бугарски поданик. који не | може имати паре за бацање. Игра се бакара, шмен де фер и ' рулет. Највећи улог је 7000 лева. I Најмање 20 лева. А двадесет ле- | ва није увек днезна зарада снтног бутарског занатлије. Посетиоци су странци. већином даме и софнјски богаташн. Коцкарницу је отворио недавно Италијан Роси, који је напустио Синају, пошто су тамо затворени сви локали за хазардне игре. Поред г. Росиа, тражила је одобрење за отварање коцкарнице једна проблематична мађарска грофица. али је брзо добила забрану за боравак у Варни. Установило се да он веђ месец дана не плаћа рачуне за себе и свога макроа. „Економичне" кафане Пруткина, разуме се. није било ни у коцкарници, управо ни у градском казину на монденској плажи. које он заобилази још из доба Викентијеве завере. Од луксузних кабина води уска путања до акваријума и даље

ми. и кокошкј * ви.^имо у лонцу. Около пристаништа готово све радничке јевтине прчварнице носе фирму ..економичних" гостионица и кафана. Ту одиста егкономично ручају амали врло често говеђе шкембе у сосу. уместо кокошке у лонцу. о којој толико сањају. У таквој једној гостионнци. вођен једним амалином срео сам фамозног Пруткина. који је такође јео ..економическо" бугарско јело. говеђе шкембе у сосу. ПрЈ-гкин међу рибарима Он је већ средовечан човек. Има благе црте лица и очи питоме. Можда све то значи умор и апатија. Овде је недавно дошао из Софије, где је оставио успомену своме имену међу интелектувлцима који слободно шетају и политизирају по посластичарницама, а и међу онима који својим политичким групама управљају из казамата. Први знају Пруткина по његовим ватреним речима и пакленим делима. а други само по једном богоутодном делу. Он, Пруткин израдио је иконе и фреске за цркву софијског казненог завода. Нашао је пријатеље међу црноморским рибарима. Они мукотрпно извлаче и бацају мреже до 300 метара дубине. јер у Црном Мору испод те дубнне нема живота — и ћуте. Он је десет година ћутао у казамату и сада не покушава да се одвикне од тога. — Зашто. господине Пруткин? — Прво, ја нисам господин. а друго — само ћутање је од постанка света било злато. И данас то вреди. — И нећете да се сетите својих лугања ? — Ја никада нисам лутао. Мој је пут био увек прав. — Шта је то било са атентатом на Карла и Зиту, са Викентијем у Софију. са вашим полицијским апаратом? — Као што видите: сада — ништа! Пруткин је натакао шубару на проседу главу и кренуо ћутке својим рибарима код рибарске берзе на обали. који такође ћуте као н.ихове рибс кефалије и скумрије. ТОДОР МАНЕВНЋ

Казино у Варни

нема сумње. изврсии рекламсри. Мимо то. нзрана су~се потрудилн да обезбеде бесплатна земљншга за колоннје разних купача из Средње Европе. Они "у, као стари мајстори у градинарстну урсдили на обали ..Морску градину" где се из огромннх звучника разлеже Тимотићов глас и песма „Адио, маре" са грамофонских плоча. Још су уредили луксузне кабине и, скрстившм руке. нису сели да задовољно посматрају како се лепршају по зеленим водама Црнога Мора плдве главе голишавнх Мађарпца, Пољ киња и Бечлнка. Коцкарнниа у Варнн Само, вештн рекламери изгубили су у први мах још три ствари из вида: хотеле, сунце и, поред сала за окретне игре — просторије за хазардне игре. Ипак хо-

до пристаништа, које Је препчно џакова са сунцокретовим семеном и амала, који ће бар половину од 160.000 тона сунцокрета, произведеног ове године у Бугарској, пренети на бродове за Анверс. Озаквих амала још нисам видео ни у једном балканском пристаништу. Има их хиљаду и сваки брине хиљаду брига за развој светске политике. Шпански догађаји забрињују их у највећој мери. иако већ више година већи теретни брод у варненском пристаништу претставља велики догађај. Ништа за то они врло брижљиво читају новине и прате догађаје у свету. Кажу да брод дође само четири пута месечно. а две наднице за утовар робе плаћају се 100 леза. — Лети се, веле, нађе некако пара за парадајс, а зими, бога-

Суд је ослободио бившег претседника Крагујевачке општиие који је једном јагодинском иидустријалцу рекао: „Марш иапоље, магарче један" Крагујевац, 31 октобра. — У чанцеларнји претседннка Општине 1 децембра прошле године дошло Је до оштрог сукоба нзмеђу тадињег претседннка г. Александра Обрадовића и Мнлнје Кнез-МилојковнНа. власника фабрнке чоколаде нз Јагоднне. Неспоразум је чскрсао због неких такса, које су они сваки на свој начин објашн>а валн. Прн овоме је г. Кнез-Мнлојковић енергично заступао своје мишљење. У једном тренутку г. Александар Обрадовић му је рекао: — Марш налоље. магарче Ј'едан! Овај је нзашао, алн је још истога дана по подне поново дошао у Општииу и наставно са г. Обраловнћем днскусију. Међутим г. Обрадовић му је рекао: — Са шверцернма нећу да говорим. н одмах је изашао нз Општине. Радн овнх ннкриминисаних речи данас је у Среском суду судија г. Јован Божић после нспнтане обе страие и већег броја сведока стекао уверење да је оптуженн занста крив, алн га је за оба дела ослободно само да плати судске трошкове. (Време)

Сиег око Коњица и Билећа Мостар. 1 новембра. — У пла- | нннским пределима око Коњпца I | н Билеће пао је снег висок око десет сантиметара. (Време) Отвореиа је јеврејска болница у Суботици I Суботица, 1 новембра. — Данас је отворена нова јевреЈ "ска болннца у Суботици у Ивана Антуновића улици. Ову згралу >права јеврејске болнице купилз је пре кратког времена. Золннца Је снабдевена са најмодерннлим лекарским ннструментима. Стара јеврејска болница продаће се. Вероватно ће ову болпицу продати Потиској дивизијској области, где ће се основати всјна I болница.

Испод рушевнна вагона и балвана код тендера локомотнве нађен је леш И.шје Папка

Изломл»ена композицнја теретних вагона преко којнх су набацани балвани СТРУЧЊАЦИ СУ КОНСТАТОВ АЛИ ДА ЈЕ ДО КАТАСТРОФЕ НА ШИПАДОВОЈ ЖЕЛЕЗНИЦИ ДОШЛО ЗБОГ КЛИЗАВИХ ШИНА

Дирљива сахрана жртава железничке несреће код Дрвара

Дрвар. 1 новембра. — До касно у ноћ иследни судија г. Фердо Јенгић са члановима комиг.нје Банске управе из Бање Луке н Окружног уреда за осигурзње радника водио је извиђај на лицу места, да би се утврдио узрок катастрофе теретног воза шумског индустриског предузећа Шнпад.

До несреће је дошло само због клнзавих шнна Поред осталих сведока, железничара као и оних који су се пуким случајем спасли, судлЈа г. Јенгић преслушао је двојицу ннжењера — железничких стручњака г. Јанковића из Дрвар I и г. Бруну нз Сарајева. Пошто су проучили цео случај и разкотрнли све околности које су могле предходити катастрофи, стручњаци су дали извештај. И они као и сви.остали сведоци тврде: да је до несреће могло доћн само услед клизавих шина, због чега је воз иатрпан балваинма >зео вс.шку брзнну, а кочиице су биле немоћне да га зауставе. По мишљењу стручњакз г.г Јанковића и Бруне кривице нека ни до једног од погинулих кочничара. ни до оних који су пуси.м случајем изнели главе из катастрофе. Исто тако они тврде да је и пруга била у добром стању, те нема кривице ни до чувара пруге. Штету струЗњаци нису још тачно утврдили, али се верује да је велика. Жене и деца погннулих кочннчара на месту несреће По одобрењу истражнчх власти и пошто је прута на мегту где се догоднла несрећа оправ.чсна, јуче по подне неколико теретних возова пуштено је у саобраНај, а тек после тога на овоме делу пруге пуштен је редован путннчки воз. који иде из Приједора у Книн. С једне и са друге стране пруге још увек се налазе поломљенн вагони и разбацани балвани. Преко целог дана женс н

Седамнаест поломл>еннх вагона са балваннма скрхани на једну хрпу

дечица пострадалих железничара долазили су на место несреће и дуго време остајали у грчевнтом плачу за изгубљеним хрзнитељнма. Дирљиво је било гледати, како деца и жене љубе место. на којима су издахнули њих-зн најмилији. Жене су падале у иссвест, а деца су из свег гласа јаукала. Преко 3.000 лнпа испратнло је жртве катастрофе Најдирљивијн моменти однгра вали су се при сахрани жртава. на којој је узело учзшћа ско 3000 грађана. сељака п радника. У једним велнким колима смештени су били сандуци Ачексе Доднга, Илије Папака н Илије Боснића, покривенн цвећем и Еенцима. Иза њих ишле су уцвел.ене породице. а затим друга кола са телом Фрање Сарића. Иза ових кола ишла је уплакана жена са троје дечице. Затим су се ређали многобројни венци. За родбп к>м ишао је уплакан диречтор Шипадовнх железница из Дпвара г. Душан Буднсављевић. којп међу радницима и осталим памсптсницнма ужава велике симпатијг.

I У његовом друштву били гу диI ректор пилане г. Петричнћ, шеф I саобраћаја г. Хлавач н ф/лкциој нери предузећа. Када је спровод кренуо на це! лој територији Шипада био јв ; обустављен сваки рад. Сви су са ј пет минута ћутања одали пој шту својнм настрадалим другоI вима. Сирена пнлане је пиштањем одала последњу пошту. Ка да је спровод дошао до желе| зничке рампе. све локомотиве у I један мах зазвиждале су и читавих пет минута трајао је њи' хов писак. Днректор г. Будисављевић одржао је дирљнв опроштајни го вор. који није могао завршита од плача. Папак. Доднг и Боснић сахрањени су у једну раку, а Фрањо Сарић сам у другу. Нема куће у Дрвару, на којој I се не лепрша црна застава. Одмах после спровода управа | ипада дала је породицама пострадалих железничара као свч ! ју прву помоћ по 20000 динара, Iа убудуће даваће нм сталну I потпору.

Л