Време, 28. 01. 1937., стр. 2

СТРАНЛ 2

ВРЕМЕ

Н У АМБУЛА1ГП1 ПОСТОЈН РД0к1ОГЕД ГАДА

Д<ж .

т

граДУ на дам 20 \ најзећа кошавв, да мн у Мом сггану детс не би назсОло. бнла сам принуђена да га склоннм стд станодавке. Како н моја газдаркца нма сннчаћа то су се деца у топлој собп нграла. Алн у Једном

ШТА ЈЕ НАЈСКУПЉЕ У ВРШИ> .. ■ Ахо кгде постоји јефтнноћа намирнаца н осгагге јефгнн живот. то је Вршац. Лнтар внна I 2, 3, 4 н најбоља 7 ди«ара. Последње се точн по тој цени у кафанама. Иначе, шпрнцер и једна „Драва" за динар. Пансион? У н&јбољем лока-

ЉУБАВНИЖИВОТ КРАЉА МИЛАНА

Четвртак^ 28 Јануар 1М7

Пише МИРКО СРЕЋКОВИЋ

моменту синчић моје газдарицс Т>"- 40 дннара дневно. У Вршцу су скј-пи Једнно фкЈакери. .Јер, ако се намерн неки странац ко.

лал>лтио се и лопатнцом за песак ударно моју ћерчицу добро по главн. Узела сам дете и брзо га завнла у шалове. превила му на брзу руку глазу и по највећем ветру упутвла се у амбуланту. Дете је старо пет година и доста тешко за ношен»е на руАмбуланта је од моје ку-

ји тражи пансион оа 40 дннара, лако може да му се догоди да плати само фигјакер: 10 дкнара дању а 15 ноћу. Па и то још није тако опасно, али ако се нсти странац враћа на станицу фија* кероМ, и то још у рано ј\-гро.

ће далеко скоро километар. Али можв га фијакеркст и да остана моју несрећу нико није у ам- ви > Ј е Р Често се догађа да неки, буланти био да јој превије гла-

ву. Рекоше мн да господа лекари за децу раде пре подне и што је ннсам пре подне донела. Када сам им објасннла да се несрећа овога часа деснла и да би било добро да ми макар који лекар превије дете. она су мн сасвнм одлучно наредилн да је носнм и доћем када нека смена лекара б>*де дошла, а то је тек СЈ -гра дан пре подне. Замислите моје невоље! Са дететом у рукама по највећем ветру враћати се кући, да бн опет сутрадан по }ош већој кошавн пре подне дошла у амбуланту на превнјање. А крв што цурн детету из расечене главе то се лекара који прегледа само одрасле нншта не тиче. И у амбулантама постоји рас. поред рада! ТАЛНЈННИ Л>УБАВННЦИ У БИЈЕЛОМ ЗАГГЕБУ Загребачко казалнште распола:ке са два љубавника, једним ј малнм са бујном .ћелом. а ДРУ* гим високнм. кршним и са бујном косом Гол диференцнја нз- ј међу њнховнх плата претстављена је са 3.000 : 2.000 динара у корнст малог н ћелавог. Та гол - днференцнја страшно боде очн доброј загребачкој публнцн, поред још неразумљивије чнњеннце. да се онај ћелави. наравно под периком, много чешће појављује на позорницн од оног лепшег, способнијег ј и талентованнјег. Пнтам једнога од сталних по- ј зоришних посетоца, како он гледа на ту ствар, а он мн, видн се, искусан човек, одговори: — Шта мислите вн? Па вал*да н у нашем позорнпггу оосгоје »тетке«. Поред тога, постојн још н-...— Доста! Остали ме разлози као нзлишни не ннтересују. *пј.'10г •. : • - . - v- ; Ј МСЈЕ Л ГЕЦ У центру Загреба држи гостионицу један познатн Србин. омиљен у целом граду и од стране Хрвата и од

не сви. несавесни кочијаши дођ>' касно по путника, или уошптв не дођу. Истнна. таЈ број неса. весних кварн углед добрих и савесних фијакернста. Углавном, сви ау добро зарађивали; али како ће отсада, још је неизвесно, пошто је понова зафеден аутобуски саобраћај, који није радио од чувене аутобуске катастрофе, откада о>- фијакеристн у тој несрећи гледали своју зарад>'. Надлежни треба више да поведу рачуна о несавесним фијакеристнма. јер Вршац треба да одт>жи реноме турнстичког места. Укрштене речи

к не лрвата и од стране" Срба, н Т** познат под наГ* димком ..Загре& бачкн геџа".

У његовој гостионнци слЈтке се познати србијански специјалитети. У њој је он пре три дана прославио своје крсно име и у исто време и крштење свога сина. Све је бпло у стилу, по нашим старннским народним обкчајима: н жито. и ракија, и киселе паприке — па све до велнког дуката господива кума. Једино пгго је гостнма боло очн био Је јеловннк са чисто француском кујном. наравно на француском }езику. Из тога јеловника гостн Србијанцн разумели су и са разумевањем поаили једиио цриу кафу. После свега овога није ни чудо пгто је и надимак овога србенде ..Загребачки геџа" претворен у ..Мсје л Гес".

И полнтнчари који уобразхавају да су дали све за народ н неполитичари који за народ ннсу ннпгга дали чак ии у виду обећања, позивају се да што пре прибаве и прочитају највећу колекцију обеђања у виду хроничних мука аосланичког кандидата под насловом СВЕ ЗА НАРОД од Обрада и другара. Књига износи 200 стпана и по цени од 10 динара може се добитн у свима већии књижарама, киосцнма или писиа Обрада Снмнћа. урсдника ..Времена".

Волоравно: 1 најшира класифн каанЈа људи, 5 пронлвод атмосферског пражњења олектрнцптета, 9 муслнмански свештеннк.. 10.женсгк о нме, 11 варош на КкспнЈском Мору- 12 Уље, 13 чувени руски књИ-:-вннк. 16 грчко Г-тово, 1Ф-СтарИ рнмскн бог ветра, 17 нгр&ћа карта. 19 одупнрање, П тржиште. 23 одјек, 25 човек којн се бави политиком, 2в врста песме, 27 чувепи стари франц>-скн књпжевник, 28 карактеристнка људског ума, 31 латннока свеза, 33 друга (словеначки>, 34 француска >-питна заменица. 35 ковачки алат, 38 мршаве. 39 обуЈам, 41 наркотнчно средство. 42 турпиЈа, 43 Јадна од планета. 44 мера за хартиЈу (хрватски). Успрапко: 1 францус.кн днпломата (бнвшн фран. пос.ланнк у ВеограЈЈу), 2 чувенн старп вталиЈански градител, вполнна. 3 врста мушког одела, 4 амаЈлиЈа, 5 вулканскн отвор, 6 земл>орадпнчка алатка. 7 просториЈа, 8 месец у годипп. 14 властито, 1ђ помагање, 18 парннце. 19 анонса, 20 елоквеитан. 22 сродство, 24 варош у ХолавдиЈн, 29 позната европска фабрнка оружЈа. 30 област у Француској, 32 камцнја. 34 уџвеник, 36 припадник изумрлор алнјатског народа. 37 глас •П-рскн), 38 ЈедаН од Ноемових синова, 40 мекан. ГКШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА Водоравво: 1 салеп. 6 Балатон, 8 К>-ба, 8 опет, 11 Угарп, 15 Ева, 1« сатирнчар, 16 тр, 17 Харк, 18 оса, 20 Ннта, 22 скуп, 24 сено, 26 атом, 28 љут, 30 Орел, 32 ло, 33 паралитик. 36 онн, 37 овера, 38 Јато, 40 арар, 41 Селадон. 43 Татвр. Усправно: 1 сабат, 2 Аларнх. 3 ла. 4 ето. 5 попечитељ, 6 Вугарска, 7 Нева. 8 кустос, 10 Тара, 12 Иран, 15 Ирис, 19 ауторитет. 21 ан >-лиран. 23 пора. 25 Отокар, 27 „Мело", 29 споЈ. 31 ливада, 34 анас, 36 терор, 39 ола, 42 ат.

Састанак бријачких и власуљарских помоКника Састанак чланова подружннце савеза бријачкнх и власул »арских помоћника -ца одржаће св вечерас 28 о. м. у 20 часова у просториЈама радничке коморе на коме ће референт г. Мнл. Топаловић говорити „О применн и будућем колективном уговору".

20 Алн... узалуд... Крал. се ниЈе враћао, Он је омрзнуо гђу М., алк је омрзнуо н Крал .ицЈ-. Ове две супарнице занавек су биле избрисане из његовог срца. У крал>ици, као и у гђи М.. он је гледао омрзнуте непријател>е који му раде о глави. Ту фнкску идеју нико није могао да одагна из крал>евог мозга. * Крал>ичнна повереннца још нстог дана поподне посетила је гђу М., која тога дана случајно ннје одлазила у Двор због јакс главобол>е. Како јој је крал>ичина повереннца долазила са својим мужем, само о слави, то се гђа М. изненадила веома њеној посети. Пошла јој је љубазно усу срет: — Каква част да вас опет видим у својој кући ? Седите, молим вас госпођо!... Лице краљичине изасланиЦе било је ледено. Села је на крајичак фотеље и погледала озбил>но домаћицу. — Госпођо, дошла сам по наређењу Њ. В. Крал>а! Гђа М. се тргла. Погледала је зачуђено и радознало лице своје посетитељке. Било је хладно и веома озбил>но. Гђа М. се најзад одлучила да проговори. — Какво то имате наређење од Њ. В. Краља, госпођо? Глас јој је мало подрхтавао. Предосећала је нешто, мада није још знала шта, Краљичина изасланица је устала: Њ. В. Крал> је изразио своју жељу да више не посећујете Двор... Гђа М. је била запрепашће на. Ноздрве су јој се беСно рашириле, а усне са пакошћу стисле: — Не верујем, госпођо, да је такво наређење Њ. В. Краљ могао да изда... Краљичина изасланица је слегла раменима: — Мени је наређено да вам то саопштим. Збогом... Изишла је из собе уздигнуте главе. Гђа М. се обукла и пошла у Двор. Међутим, преко ађутаита Краљ јој је саопштио да су њене посете у Двору нежељене. Вратила се бесно кући и начинила читав лом. Разбијала је све што јој је до руку долазило. а њен муж, незнајући шта је посреди, доброћудно је смиривао бесну жену. Хистеричан напад трајао је неколико дана. А онда је почела полако да се умирује. И да смишља освету. XII БКЗ ЉУБАВИ Рекли смо већ раније да је једна од главних мана краља Милана био страх. Тај страх од свега он је видно испољавао још у Влашкој. Чим је дошао у Париз свом васпитачу професору Хиети, овај је одмах запазио тај велики, неразумљивн, урођони страх младог васпитаника, и старао се да дечака на сваки начин излечи. Али, имао је мало успеха. Страх младог Обреновића био је неизлечива болест а био је у ствари само страх од смрти. Откуд тај страх? Пре свега, бесумње, то је последица „васпитања" неке старе владареве дадиље у Румунији.. А затим: млади владар никако није могао да заборави ,,топчидерску катастрофу" убиство кнеза Михаила. Међутим, два догађаја играла су пресудну улогу у том погледу и покварила и оно мало што је професор Хиет успео: Једне вечери, 1871 године, ј док је млади владар био на претстави у позоришту, на Те- ! разијама је експлодирало јед- I

но дванестофунтовно старо ђуле („Теразијска бомба") к Млади кнез био се уплашио за свој живот и читаве две ноћи потом није могао ока да склопи, ма да никакве опасности није могло да буде, па све да је ђуле н експлодирало у моменту кад је он туда пролазио. Министри су покушали да умире младог кнеза, али је све бнло узалуд: страх који је јоШ од раније прожимао цело ње* гово биће, ч који је био рефлекс његовог вечитог нервозног пснхичког стања, бпо је јачи од самог кнеза. Као за пакост, убрзо после „Теразијске бомбе" дошао је ..Смедеревски намештај": баш кад је кнез био у клозету, овај се изненада срушио. Кнез је одмах испалио два метка из револвера, и послуга је дојурила... Тај „Смедеревски намештај' учинио је да више није било те силе која би могла младог владара да излечи од страха. Кад је кнез био у великом страху за свој живот због ова два догађаја, врло сумњива и готово безначајна, није ни чудо што је готово лудовао од

I муж је имао ранг највишег чиј новника н био је са службом ј у Двору. Њена породица била ј је стара и чувена, и зато се официр запрспастио. Осмелио се чак да Каже: — Величанство, то не би смели да учнните...! Когод је краља Милана одвраћао од неког непромишљеног, пренагљеног корака, замерао му се. Краљ би тада ћутао, али је већ после два месеца сменио официра а мало каеније га најурио у унутрашњост, у неки мали гарнизон. Покушао је са овим предлогом и код свог ујака, алн је и овај био одлучно противан: — Никако! То би изазвало скандал да би брујала цела Европа... Пуковних Катарџи био је један од веома малог броја људи којих се млади владар скоро детињски прибојавао. И слушао их. Послушао је и овог пута свог ујака, али је истовремено донео и одлуку: — Од сада чуваћу се добро жена...! ј Међутим, био је сувише жеI нољубац да би ту одлуку до

ВРЕМЕ ДАНАС:

Ветар ће ојачати у целој земљи

Оледро, облачио,(^="' облачно.^*^ облачно.ф-ћотп. облачно.ф-магла.-^сиег.^^кишиа зона, показује правац вгтра, в иоиречнс цртнце његову јачниу (краћа Цртнца до % м/с, а дужа до 4 м/с) — - изобаре, А = антнцнклон (аисок притнсак), О = Деиреснја (цнклов) ннзак притисак. Температура озвачена бројевпма.

ОПШТИ ПРЕГЛЕД ВРВМВНА НА ДАН 27 ЈАНУАРА 1937 ГОД. У 8 ЧАСОВА У ЕВРОНИ: Хладан талас постепено попушта. али се Још одржава над источном половином Европе. Топли талас захвата западиу половнну континента изаливајуПи кншу на западннм обалама Европе и на Средоземном Мору. Снег пада у облаоги Алпа. на Балканском Полуострву н у области Карпата. У ЈУГОСЛАВИЈИ: Облачно у целоЈ Крал»евини. Киша на ПриморЈу а снеГ дубл.е на копну. Кошава у Подунавл»у Је ослабкла. Температура опала у северннм краЈевима а порасла у осталим пределима. Мннимална температура: Вараждин — 20о С. Максимална температура : Шнбеник 16« С. ПРОГНОЗА ЗА КРАЉЕВИНУ ЈУГОСЛАВИЈУ ЗА 28 ЈАНУАР 1937 ГОД.: Облачно«У целоЈ Крал»евинн. Киша у западним крајевнма и на ПриморЈу, а снег местимично у осталнм првделима. Ветар ће оЈачатн у целој земл>н. Температура ће порасти. Сунце излази у 7.02. а залази у 16.40 часова.

ПРЕГЛЕД МЕТЕОРОЛОШКИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ДАН 27 ЈАНУАРА 1937 У 8 ЧАСОВА I * I « а • 1 Љубл»ана 1014.8 -8 -в -8 1.8 си«г Сушак 1004.2 1 0 -1 15 киша Марнбор 1013.3 -10 -5 -12 2 облачао Загреб 1014.2 -9 -в-10 снвг В. Лука 1011.5 -7-5-8 2 облачио Сл. Брод 1013.3 -7 3-9 2 облачно СараЈево 1010.3 -0 2-1 облачно Калнн. 1006.3 5 в 3 20 магла Ковнл>. 1012.9 -5 -5 -8 облачно КрагуЈ. 1016.1 -6 -О -• 3.2 снег Веоград 1014.3 -в -6 -» 5 снег Н. Сад 1013.5 -7 -в -9 7 снег Ужнце 1019.8 -4 2-6 1 снег Сента 1015.4 -10 -10 -11 9 дел. обл. В. Град. 1015.7 -7 -10 -11 2 снаг Ниш 1016.1 -2-6-5 3 облачно К{>ал»ево 1015.8 -7 -8 -91.2 снвг ЗаЈечар 1017.7-12-14 -14 11 снег

Плевл»е Скопл»е К. Мнтр. Прилеп Сплнт ВиДубровн. 1013.1 2 12 1015.7 0 1 1014 .5 -О -0 1016 .1 1 1 1006.5 11 15 1004.9 7 12

6 магла -1 облачно -1 облачно -1 6 облачно 9 15 облачио 2 облачно

1007.4 12 13 11 3 магл* Ерцегнов 1008.9 14 13 11 облачно ООјпшљење знакова! 1 метеоротошке отанипе. 2 ваалушнн понтисак у мнлибарнма. 3 темпеоаттоа v степеннма ПелзиК'са панас V 8 часова. 4 макснмална темпаоат\т>а 1тче. 3 мнннмалв« твмпеоаттоа ланас. 6 воденн талог v мнлв« метоима за 24 часа в 7 воеме

Разбијала је све пгго јој је до руку долазнло ....

страха после оне беладоне гђе М. Љубавни напитци били су у то време веома у моди. Врачаре, гатаре н травари имали су пуне руке посла. Муштерија је било много, и нз свих друштвеннх слојева. У оно време владало је уверење да се љубав ствара љубавним напитцима. Гђа М. била је једна од највећих поклоника овог веровања. Она је била уверена да ће је краљ волети докле му год буде давала бунику. Била је далеко од сваке помисли да га трује. Није ни имала рачуна. Ова жена је била властољубива изнад свега, а беладона је за њу била само љубавии напитак који ће створити краљеву непоколебљиву, одану, велику љубав, коју ће љубазница умети да искористи. После извештаја који је прочитао његов ујак, краљ је наредио да се гђи М. забрани приступ у Двор, а да се њен муж смени са свог внсоког положаја у Двору. Међутим, размишл>ајући дуго и несметано у свом кабинету, док је страх струјао целим његовим бићем, он је најпре помишљао и на то да ухапси жену коју је до пре неколико часова волео изнад свега. О томе је нешто и рекао једном офицнру на служби у Двору. Гђа М. је била веома угледна дама, њен

краја одржао. Два месеца краљ Милан је живео повучено, без љубави. А онда, крв Марије Катарџи и Милоша Обреновнћа поново је почела да пече његове вене. Као једина успомена на ову краљеву љубав остала је песма која је неколико годнна била веома у моди у Београду и Србијн, а певушнла се свуда, по канцеларијама и кафанама, на журевима и по паланачким баловима. Тринаестога марта показаше врата гос' генералу, дворскоме маршалу, и госпођа Мици дворској маршалици. Показаше пута да по Нишу лута, и у нишком граду да праве параду. Ситна кпша капуће, а Он Мици шапуће: Ајде, Мицо, ствари вежи па из Двора бежи, шалај...! И тако се у нишком гарнизону, баш као што песма каже, свршила ова љубавна авантура гђе М., која је прилично глупо хтела да освоји краља и — краљичино место... (Наставиће се)

Скупштина II пододбора Црвеног крста

У свечаној салн Главног одбора Друштва црвеног крста одржана је прекјуче годншња скупштина другог Пододбора. Прво је прочнтана посланица Главног Одбора. а затим је прочитан го. дишњн извештај који је показао велику делатност овога одбора у прошлоЈ години. Нарочито се истакао агилан рад око летњиковца у Кошутњаку н кујне за незапослене раднике. Претседник пододбора г. др. Лука Ристић прочитао је предлог одликовања Главног онбора заслужним члановима овог одбора и то: г. Мнка Ефрајнм орденом Црвеног крста, г-ђа Даннца Жижа сребрном медаљом, г-ђа Софнја Киш и г. С. Заболотн,н захвалницом. Присутни су били од стране Главиог одбора Црвеног крста потпретседник г. Светозар Томић, члан управе г. др. Лазар Генчић н днректор г. М. Марин. ковић а београдски Обласни одбор заступао је потпретседник г. Стеван Павловић као и велики број делегата и редовних чланова. У име Главног п Веоградског обласног одбора говорилн су: г. др. Лазар Генчнћ н г. С. Павловић. који су у својим говорима нарочнто похвалнли волнки н пожртвовани рад овог одбора. Затим је изабрана нова упра. ва на челу са својим дугогодишњим претседником г. др. Луком Ристићем а за потпретседнике г-ђв Љуба Кујунџић н г. Мика Н. Ефрајим, за чланове управе г-ђе Драга Ннколпћ, Дани Жнжа, Велннка Мићићева, Софнја

Кнш, Жижа Антопнјевнћ. Ме.таннЈа Царнчевнћ, Дара Панић, ј Живојнн Савић, Драг. Урошевнћ, Ранисав Комаднннћ, Сает. Маро. . дић, др. Ганц, с Заболотши, др. Д. Протић, Ј, Павловнћ, Мишв : Голдштајн, г. Пешнћ, Милан Ј®1 вановнћ итд.

Предаваае о музичној драми „Међулушко бпаго" од г. Св. Настасијевнћа вв Коларчевом уннверзнтету У уторак, 2 фебруара у 1§.11 часова одржаће се предавање о музичкој драми „Међулупжо благо", за коЈу је текст нмш*о познатн кжижевник г. Момчило НастасиЈевић, а музжсу његав брат. истакнутн млађи београдски композитор, г. Светомир Нас-тасијевић. Предавање ће одржати књижевник и мј-зички критичар г. Сганислав Винавер. Уз ово предавање извешће се. као музичке илустрацнје, поЈедииш делови из овог интересантиог националног музичког дела. Из®ођење ових >г>"зичких одломака поверено је нашим најбољкм певачкнм као и клавкристичким смагама: г-ђнци Анити Мезетовој н г. г. Жарку ЦвеЈићу, А. Вутакову и Конрадиу.

АВАНТУРЕ ПРОФЕСОРА АЦЕ Соруг1«Н1 ђу Орега Мап<11

ПРЕДАВПЊД

ПРКДАВАЊК Г. ДР. МИЛАНА ЗЕЛИ1\А „КАКО ДА СЕ ЧУВАМО ОД РАКА" На Коларчевом народном уввверзнтету одржаће у суботу Ј0 а. предааање о овој темн г. др. Мнлутнн Зелнћ. Предаааше ће бвтн нлустровано пројекцнЈама. Почетак у 18.15 час. УВОДНО ПРЕДАВАН.К Г. ДР. ГАВКОВ1ГПА ПОВОДОМ ДАВАП»А ДРАМАТНЗОВАНЕ ПРИЧЕ ОД ЛАЗЕ ЛАЗАГЕВИ-ПА „ОВЕ ЋЕ ТО НАРОД НОЗЛАТИТИДраматнаована прнча Ладе Л*' заревића ,,Све ће то народ позлатитн" даЈе се данас 28 о. м. на Ко. ларчевом иародном уннаерзитет>-. Изводе чланопи Омладннског Позорншта. Уводно предавање држп г. др. Милош Савковнћ. Улаоннце по 2 н 3 дннара. Почетак у 18.15 час. ГУТРА НА КОЛЕРЧЕВОМ УНИВЕРСИТЕТУ ДАЈЕ СЕ ФИЛМ ..ПЛАНИЦА" Даје се на Коларчевом иародном универзитету у петак 29 а м. филм ..Планица". Уводно пр4давање држи г. Јозо Горец. Почетак у 18,15 час.