Време, 28. 01. 1937., стр. 4
СТРАНА 4
ВРЕМЕ
Четвртак, 28 јануар 1937
т
ПОЛИТИЧНИ ДНЕВНИИ СТАВ Г. ЈЕВТИЋА ИЗАЗИВА РАСЦЕП ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАЦИОНАЛНЕ СТРАНКЕ
Сукеб у воћшу 1НС Г. др. Шећеров тврди да у парти'и све више долазе до изражаја фашистички елементи
Настојање г. Богољуба ЈевтиЗа да у Југословенској национал вој странца доће до што већег изражаја н директног утицаја*на н»ену целокупну полнтичку активност нзазвала су, као што се
Јевтнћ да би само себн обезбедно претседнички положај у Централном одбору. Поступак јс толико јасан да је сасвим излишно доказивати неправи.~ност поступка, коме је. са провндном
предвићало незадовољство н ј намером, прибегао г. Вогољуб поновна трвења у партнЈском ' Јевтић. са неколицином својих воћству. | пријатеља. Већн број чланова Извршног ! н Главног одбора све одлучннје | ВИВШН II САДАШЊИ ШЕФ нгтупа протнву г. Јевтнћа н пре_ | ЈНС ма цслокупној н-егопој груан за- | Морам Да нагласнм да у тумаузима један одлучан став. Тако ! чељу н прнмтгп партнјгкнх стасе све вншр нспо.т»авлју теиден. 1 т >та раннЈг ннје бнло ннг.акве
ције које нду за тнм да с« за-
, опасностн св»
донде лои се на
националној странци ја сматрам да се наша г^еологиј^ мож? Vчврстити само . у том случају а:<о ухвати к^рена у самом народу и ако се увек води рачуна о тежњи шн^оких народинх маса. Само тако, ослањајућп се на народ, може се Југосла"н"а узднћн до пуног проспеп^ет? кроз националну дсмократију а не кроз фашизам и наметаље одозго. чиме се руководн г- Јевтпћ«, завршио је своје нзлагаље г. др. Шећеров.
Свечаном освеће&у нове зграде женске гнмназнје у Нншу прнсуствовао је мннистар социјалне полнтике г. Драгггша Цветковнћ Нши, 27 јануара. -т- Данас пре подне извршено је освећеље нове зграде женске реалне гнмназије у Нншу. Освећењу су присуствовали изасланик Њ. В. Краљп генерал г. Блажо Ћукановић, министар соцнјалне полнтике и народиог здравл>а г. Драгнша Цветковнћ, подбан г. Бранко Паштровић, претседник општине г. Драгутпн ЖивкоенИ, управник полнције г. Гојко Ружић, начелници Банске управе као н велики број гра;,анства. Освећен»е је извршио нишки епископ г. др. Јован уз аснстснцију више свештеника. После обреда г. др. Јован је говорно о значају националног васпитања омладине
Пропао покушај малнх земл>орадника протнв м^ђарског мннистра унутрашњих послова Вудимпешта. 27 /акуара. П .рламентарни одбор за инкомпатибилност одбацио је данас п;'едлог м:л»истра >-нутрашн»их дела г Козме о завоћењу поступка протизу н»ега лично. Према тоие је пропао покушај партије малпх земљопоседннка у парлементу противу г. Козме. Поводом вести да ће министар увутрашгјнх дела г. Козма ускоро нг пустити свој положај саопштено је са званичне стране у штампу. да г. Козма није још преморен п да ки у ком случају не мисли на то да иапусти свој положај.
оштјн-нн односи у врховнма ЈНС I "Р«ИК<- нчпзио г. Нпко-1а расчнсте н улога грун« г. Јевтн. 5 3 >' иов "' 1 - као парлвћа осветли правои Ч.лаловн воћства ЈНС који су не. расположенн према г. Јевтићу в
ровоћен>е днктаторскмх наче.-ш. IУосталом ваља нстаћи да је и сам наш садашњи шеф странке којн са мпого опрезностн прате г Петвр Живковић у својој п н.егов рад у партиЈН отво рено ј во ј „зјази КО ју ј е дао јавности, нстнчу да г. Богољуб Јевтић, са прилнком преузнмања претседсвоЈом групом, тежн завоћењу ничког положаја, јасно и отворе- I фашистнчкнх метода у партнј. > И о рекао да ће он тежнтн демо'кој делатностн. кратаји н демократским поступПОСЛЕ ИСТЗПАЊА ,,ама у жнво-гу. Зато | Г. УЗУНОВИЋА Је п ° та ^° неумесао увлачиг« у I дискуснЈу личност самог шефа
статут Београдске општине дон<?т онако како га је предложио г. Божа Павловић
Отуда је изгледало да је после нступања г. Узуновића и његових присталнца из ЈНС' у врховима странке завладао прнви. дан мир. Али ова привидна сагласност трајала је само дотлв док је г. Јевтић био у подређеном положају и док ннје испољавао своје тежње за преузи. мањем важних функција у Југословенској националној странцн. Међутим први потез г. Јевтића и његов избор за претсед. ника Централног одбора ЈНС у Београду изазвао је негодовање н отворен сукоб, коЈи је изашао нз уобнчаЈеног оквнра партијских унутрашњих дискусија н пренео се у Јавнот Тако је избор г. Јевтића био у ствари само повод да се си. туација расчисти н да нзвесни елементи коЈи нагињу више ка демократиЈи и парламентарнзму окушају своЈе снаге у првом сукобу са фашистичком групом г. Богољуба Јевтића. ПРЕД НОВИМ РАСЦЕПОМ И ПРЕГРУПИСАВАЊЕМ У ЈНС Отуда политички кругови о. правдано сматраЈу да Југословенска национална странка стоЈи пред новнм расцепом прн чему се не би могло Још поуздано рећн која ће струја надвладати и однети победу. Према садањем расположењу у Главном одбору ЈНС може се закључнтн да се развој ситуацнје не да внше за. држати н да ће нзмеђу прндошлнх фашистнчких елем-тгг.та и старих умеренијих прнсгвлнпд ЈНС доћн до дефннитнвног об. рачунавања н коначног разлаза. При овоме се у добро упућеним круговима нстиче да су симпатије садашњег шефа странке г. Петра Жнвковића стварно на страни г. Вогољуба Јевтића, са којим Је у прошлом дужем периоду времена г. Живковић непрекидно сараћивао. Уосталом познато Је да се г. Живковић ангажовао и ауторитетом претседннка странке прилнком поновног уласка г. Јевтнћа и његових присталица у партију, жртвуЈући г. Узуновића и не презаЈући чак и од опасности неизгладнвих несугласица у самоЈ странки. Овде треба нарочито подвућн да свн досадашњи поступцн и држање г. Жнвковн. ћа говоре да ће он до краја истрцјати у погледу своје сарад. ње са г. Јевтнћеи н да ће уложити све напоре да њему обез. беди потребан престнж и полошаЈ у партијн. ИЗЈАВА Г. ДР. ШКЋЕРОНА У циљу разјашњења садаш њих односа у Југословенској националноЈ странци обратнли смо се Јуче члану Извршног и Г Л ав ног одбора партнЈе г. др. Славку Шећерову. коЈи је први указао на фашистичко расположење Јевтића и његове околине. Том приликом г. др. Шећеров нам Је изЈавио: — Једна од основних тежњи приликом реорганнзације Југословенске нацноналне странке пред партнјскн конгрес у јуну месецу прошле годнне, била је да се странка демократизнра да се из статута уклони раннји прннцип „фирерства". Док је по раннјим статутнма шеф страике бно у нстнни воћ од кога је зависила целокупна актнвност сада се дошло до закључка да таЈ фирерски приннип и гв. моћност шефа партије треба >-блажити и огпаничитн сарадњом са Изпршним, односно Главиим одбором •сао врховним партиЈскнм форумима- То Је новим статутом и учињено а статут Је на конгресу прихваћен и усвојен. Према томе шеф странке не може да има неограничену власт већ се он мора у свему придржаватн статута и правила, који су као што сам вам рекао, прожети овим духом. Исти принцип требао Је бити спроведен и кроз избор Централног одбора ЈНС за град Београд што значи да претседника н остале чланове управе имају непосредно бирати делегати на скуппггини. Дакле овај мандат скупштинв ниЈе могао никако. по одредбама статута, да се пренесе на неки одбор као што је то овде •лучај н као што је то учннио г.
странке, пред којнм су народни посланицн за управно подручје града Београда били неискрени. Баш ти народни посланнци на седници привременог Централног одбора ЈНС од 21 о. м. изјаснили су се да у претседништво Централног одбора не треба биРати ннједног од народних посланнка. То су мншљење заступали г- г. ЈеремиЈа Протић, др. Никола Соколовић, Бранко Пауновић и други. Под утнцајем њиховнх пред. лога на конференцнји. коЈоЈ је претседавао г. Јевтнћ, једногласно Је донет закључак да се на. роднн посланнци не кандндују
не само престонички него и општинсни слунчбеници целе земље
Загреб, 27 јан уара. — Бор-1 ници Београдске општине не- | ба против службеничког статута Општине града Веограда коју је почело „Време" изазвала је код чланова Градске општине толико интересовање да је у њнховнм редовима та тема и данас главна и једина. Нарочито Удружење
— Нас чуди да је Бего и службеници града За- оградска општина могла и греба јер би београдски ста- ' помншљати на доношење јетут послужно као преседан и ' дног оваквог статута који за Загребачку општину, служ- Ј са организационим статутом беници града Загреба као и ј чинн једну целину, јер оргацео Савез заузимају исто низацнони статут је костур становиштс које је заузео и админнстрације па тек после „Граннца око Шпаније биваш лнст, рекао је претсед- треба изграђивати детаље. Мо- | ће разделена у осам отсека.
И ЕНГЛЕСКА ЈЕ ЗАДОВОЉНА СПОРАЗУМОМ О АЛЕКСАНДРЕТИ Жспрпа, 27 јануара. — Енглески минкстар иностраних послова г. Идн рекао Је да Је и Енглеска потпуно задовољна посгигнутим споразумом по спору око Александрете, те да овако посгигнути споразум дсхказујс још Једно.м да се посретством Женеве могу да решаваЈу и тешки мећународни спорови. као што Је било питање Александрете. Како се вечграс сазчаје г. Арас састаћ« се 3 фебр>*ара у Милану са кталијанским мии'«тпом иностраних послова грофом Чаном. Г. Арас задржаће се у Милану највише један дан. Из Милана отпутоваће право за Београд где би требало да стигне најдаље 5 фебруара. Савет и дал»е наставља у тајно1 седтгици да решава питање избеглттца у страним посланствк ма у Мадриду. ' МЕЋУНАРОДНУ КОНТРОЛУ ШПАНСКЕ ОБАЛЕ ВРШИЋЕ ЕНГЛЕСКА, ФРАНЦУСКА, ИТАЛИЈАНСКА И НЕМАЧКА ФЛОТА Лондон, 27 јануара. (Телефонски извепггај) — ? Одбор за немешање у шпански грађански рат одржаће у четвртак врло важну седницу на којој ће се дискутоватн о такозваном контролном плану ради спречавања одашил»ања ратног материјала зараћеним странама. Према ннформацијама „Ивппнг Ст?ндарда", као база за .-1 искусију служиће следећи ^лан:
у претседннштво Централног од-' службеника града Загреба, ко- ник г. Баховец. Ако Београд-; рам напоменутн још и то да | Први отсек оно он фјранцускобора. На истоЈ седници поверс. је се сматра у целој држави ' о је овим посланицима да сутра | као једно од најјачих н нају-
Г. БАНДЕРВЕЛД ЈЕ ПОДНЕО ОСТАВКУ ЗБОГ НЕСЛАГАЊА СА СПОЉНОМ ПОЛИТИКОМ ВЛАДЕ Брисел, 27 јануара. 'Телефонски извештајЈ — Оставка министра народног здравља и шефа социјалне странке г. Вандервелда према мкшљењу кругова блиских влада не значи још крвзу владе. Г. Вандервелд. пре оставке, изЈавио Је на седннци владе да према његовом »тишљељу сви они згнутрашњи политички разлози коЈи су у јуну месецу 1936 годиче довели до образовања садашње коалиције владе трвју странака Још увек постоје. Зато се верује да социЈалиспгжа странка неће све своЈе претставннке повући из владе. него ће предложити за министра н">родног здравља другог једног првака соцнјалне странке г. Ваутера. Са стране социЈалнста показуЈе се велика резервисаност. Листови су мишл>ења да Јв до оставке г. Вандервелда дошло услед размимоилажења измећу њега и претседннка владе Ван Зеланда у питању спол >не политике. Г. Вандервелд је (жатрао да се белгијска влада нсувише енергнчно понашала према валевсијсжој влади у вези убиства Једног белгијског дипломате, а сувише благо према италвјанскоЈ влади коЈа Је дозволила рексистичком воћи Дегрелу да држи говор преко италијаноке радио станице. (Време)
дан (22 о. м.) оду код претседника г. Живковнћа, да га упознају са овом одлуком и да му предложе да се он сам прими положаја претседника у Централном одбору. Мећутнм народни посланици су. под утицаЈем г. Јевтића, са. мовласно н без овлашћења изменнлн ову одлуку. На састан. ку код г. Живковића а под њиховнм сурествјана, донета Је та. ј ошптину ко сасвим супротна одлука да ' сви народни посланици уђу у претседништво. ма да Је то, као што смо видели, по одредбама статута немогуће. Попгто су се дакле, овако очигледно огрешнли о своЈе сопствене одлукс овн народни посланици нису смели да дођу на седницу привременог Централног одбора 23 о- м. него су се са тим предлогом појавили пред Скупштином, злоупотребл>авају ћи утицај и престиж воћства странке. Према томе неко »констнтуисање« Централног одбора и >избор« г. Јевтића за претседника не само да није у духу стзтута већ ннје ни паметан са чисто полнтичког гледишта. Ми који смо радили на обиови странке још онда кад Је г. Јевтић у своме клубу имао преко 800 посланика замерали смо нашим приЈатељима што нису оставнли Јевтнћев клуб и основали посланички клуб ЈНС. Ми тада нисмо нн моглн очекнвати од г. Јевтнћа н његових другова да ће се они ма када придружнти ЈНС, јер су се окн ње сауда >т1орно одриполи. радећи I јавно протнву н.енн\ присталнца- Зато је обнавл>ање н органнзацнја Југословенск« пацноно.1не странке нлвршено без овкх фашистичкнх елемената, па чак и мимо њнхове вол>е. У раду око обнављања странке мн се ннсмо ослањалн на посланике већ на чланове старог Главног одбора и на сенаторе. коЈи су остали верни ндеологијн Југословенске националне стран
ска општина донесе такав статут по пројекту г. Боже Павгледнијих у Савезу општнн-1 ловића онда би, наравно, то ских службеннка Краљевине | био преседан за све градове Југославнје, свакодневно одр- | па смо вато решени на непожава састанке и саветовања' колебљиву борбу протни тог као н сталан контакт са сви- ј статута н солндарнн смо са
ма функционерима којн долазе у обзнр за борбу протнв статута које би евентуално могле донетн и друге општине по угледу на Веоградску
свима намештеницима како у Београду тако и у целој Краљевини. Ми ћемо се свим легалним сретствима борити да се један такав статут у Београдској општинн не донесе Претседннк Удружења град. по законима који су донелн бивШи реЖнмн. Што нарочито треба нагласити то је да су све оппггине у нашој бановини потпуно солидарне са нама и нашим гле« диштем које делимо са вашим лнстом н са службеницима
ди-
ке. ПРЕВЛАСТ ФАШИСТИЧКИХ ЕЛЕМЕНАТА У ЈНС Међутим, данас све постаје олигледније како у последње време у странци добнјају превласт баш онн екгтремнн елементи н онн послакицн, који оу тек недавно ступили у ЈНС, који су прожети фашистичким убеђењима и који улажу све напоре да потисну у поааднну демократски расположене чланове. Тако је на пример г. Васа Јоваиовић, бивши претседннк Нос ланичког к.1>-ба ЈНС, морао да уступн место г. Јенш Нротићу, пријатељу г. Богољуба Јевтнћа. Тако је г. др. Коста Кумануди морао да уступи место г. Богољубу Јевтићу, иако је г. др. Куманудн имао већ изграђен и органнзован привременн Центра.ши одбор који је најактивније учествовао у организацијн партијског конгреса у јуцу прошле године. Тако се н сада у поједнннм бановннама и бановинскнм секторнма појављују људн као органнзатори странке људн којн са партијо.м и иародом ннкада нису ималн и »:нти ће иматн икакве везе.
ских службеннка града Загреба инжењер г. Баховец н главни секретар инжењер г. Звонимнр Кавурић изложнлн су у једном невезаном разговору са вашнм допнсннком цело стање које влада данас у редовнма градских службе- града Београда. вике у Загребу и у целој ба- Шта сс „ е10 са п010 . новини с обзиром на доношење статута Београдске општине. Г. др. Баховец велн: — Неки градови код нас хтели су такође да донесу службеничке статуте. Међу тнм градовнма првн је у Савској бановини бно Карловац. Карловац је још раније имао статут алн тај статут није могао да одговори прилнкама које су настале у Карловачкој општини. Општина је имала много чиновника па је доно шењем новог статута хтела да себн у основн прибавн једно прелазно наређење о растерећењу Општине од великог броја градског особља. Тнм
жајем генералног ректора Секретар Удружења градских намештеника града Загреба г. др. Фрањс Бангез један од најагилнијнх радника у овом Удружењу нарочито је подвукао становиште да би евентуални генерални директор имао да буде админнстративни регулатор а никако персонални диктатор у Општини
наше Удружење жели да код шпанска граннца у Пиринејидоношења статута суделују и | " а и ов Д е би контролу вршила претставници сталежа који ће ј ФР ан Ч> ска : штитнти ннтересе градских ' Други отсек био би северна службеннка. Наша ошптнна ' °бала Шпаније од француске без нашег стручног удруже- ј нранице до северо-западног ња апсолутно нншта не пре-
дузнма сама у свнма пнтањима где се ради о општинским службеницима него увек консултује наше Удружење, завршио је г. др. Бангез.
Сахрана шабачког адвоката Драге Петровнћа Шабац, 27 јалуара. — Данас по подне уз учешће многоброЈног грађанства и претставннка
свнх друштава . ( сахрањен Је пок. Драгомир Дра-I жа Петровић. адвокат из Шапц«. На погребу Је узела учешћа н маса сељака вз његовог родног места в околнне.
краја Португалије. На овом отсеку контролу би вршнла заједно француско-енглеска морнарица; За трећи отсек северна граннца између Шпаније и Португалнје, још није одлучено ко бн имао да врши контролу; Четврти отсек би претстввљао шпанску обалу од португалске границе до Гибралтара, а затим дал»е до Малаге. Овај отсек би стајао под контролом енглеске флоте; Пети отсек био би шпанска
гез, ми сазнајемо страшне стварн у вези с том титулом која би имала да доминира целим намераваним статутом | Београдске оппггине. У поје_ днним општинама код нас постатутом била су права град- ( стојалн и је гене ских службеника доведеиа у „ ДЈфек10рв , они „ нсу питање и то ошпс служ- шаЛ инеке^нарочите ввгеревбеиика КОЈИ вису малн I цжје Референта су поред њнх бнли потпуно самостатни у
Од стране адвокатског реда са покојником се олроство г. МихаЈло Шкорић адвокат, а од стране суда г. Момчило Лакић старешина Среског суда. Још су говорили над ковчегом г.г. Ђока Јовановић у име Градског већа, Петар Гроздић у име Удружења резервних офнцира н — Међутим, вели г. др. Бан- ратннка, затим Миле Мнхајлопић учнтељ у пензиЈи и Нинко Мартиновић бивши народнн посланик. (Време)
I обала од Малаге до Картагене. Овај отсек који је под владом у Валенцнји био би под контролом немачке владе; Шестн отсек од Картагене до Француске границе бно би под контролом италијанске морнарице; Седми отсек су Балеари. И овде би надзор вршнла италијанска флота изузевшн Мајорку где бн француска морнарица предузела контролу; и Осми отсек би био обала шпанског Марока под надзором шпанске морнарице. Цела контрола бнла би вршена изван тернторијалних вода. (Време)
внше службе од 10 година. Ради тога Савез никако није хтео да призна овај статут Карловачке општине јер је он
својнм правнма и дужностима. Г. др. Бангез даље вели да I тај статут не треба доноситн био у потпуној противности са баш због тога ^ се он осни . осталим правилима службе- м на давашњем 3 „ г ад . иика да се оии сани «ор«ЈУ I ским општ1шама 1(0Ј1 / Је доке1 иитересовати за своју судби- од 6лвших режнма . Ј На Ј ша 6ор . Н У* ба протнв доношења тих рђаСтатут Београдске оп- 1 вих статута везана је за наду штине погодно би ин- се Ускоро укинутн члан 159 и 160 Закона о градовн-
тересе оиштинских сл>жбеника из целе земле Овај прнмер карловачког статута функционери градскнх службеннка грдда Загреба наводе као једну безопасну ситницу према ономе што би могло да настане после евентуалног доношеI ња статута Веоградске општине. Ипак су функционери Југословенског савеза град| ских намештеника као и саве-
Старешина свесловенског соколства г. др. Буковски поклонио се гробу Краља Александра на Опленцу затии !е посетио гообље чехословачких во ника, стрељаних 1918 године
Дал»е г. др. Бангез нзжкк
Крагујевац, 37 Јануара- — Ста решина Чехословачког и Словен Станнслав
, ' "* " ског сокола г- др. СтанислаЕ да Је у оквнру њнховог Удру- Вуковски са секрстаром Свеслоустановљен један
жења установљен Један спецнјалнн стални одбор чланова нз свих општинскнх струка који дају нацрт статута од стране самог Удружења а у исто време прегледају н дру. ге статуте. Закључак овог одбора је да би доношење службеничког статута у оквиру данашњег закона било врло
за градских намештеника Сав- | штетно Јер влада мишљењ ске бановнне и града Загреба Д а ^ е ускоро бити избори за
првсли најогорченију борбу против доношења овога статута карловачке општине јер наглашују да ту има нечег слнчног са београдским а то је да се и ту хтело донети службенички статут пре организационог статута.
венског сокола г. Кеплом посетио Је данас пре подне Тополу. где се, на Опленцу поклонио гробу Блаженопочившег Краља Александра Првог Ујединителл Чехословачки сзколи су данас у 3.30 час. по подне стигли у Крагујевац у пратњн г. Гангла. г. Смпљаннћа и ^ланова савезне управе г. г- Тодоровнћа, Вучкоонћа. Брзаковнћа, ВоЈнновнћа и старешине Р>-ског сокола г. Лое лингаКод села Чумића госте су са)екали члановн управе Крагу
жупе г. Милојем Павловнћем. днректором Учитељске школеГости су се ту задржали читав час, Јер ^след велнких сиежннх сметова нису могли да нагтаве пут. Тек када јс пут рашчншћен
градске општине и да ће онд» Јевачког сокола са старсшином нова већа понова доносити но- • ве статуте, због чега би се градски службеници двапута излагали пертурбацијама које ннсу баш тако пријатне. — Колико смо обавештени ' гости нвставили за КрагуОпштина града Загреба стоји ,е " 0 ^ с,0) " м «™«обшти» , потауно на нашем становишту I ™ ™ЛV - - ... , . — Ч 1 ™ се тч< ' статута коЈн ; т. Ј. да се доношење нових ник». кој« су 1918 годи. сгреНасупрот оваквнм методама Ј е треоало да цонесе Београд- организацноних и службенич- 1 л,& "и близу КрагуЈевца н где рада коЈе сада извесни људн х«ј - I ска општ ина, а од кога бн н- ких статута остави новим н- 1 им крагуЈевачко гра' а тство ће да заведу у Ј/гословенској' мали штете не само службе- забрашш већима. * ™ х ?_ гл6 сдом *иик. Ту су чсхо-
овим борцима за народну слободу, гт су се затим одвезлн у Соколскн дом. где нх је поздравио старешина Крагујевачког сокола г. Драгољуб Миловановић, адвокат На његов поздрав одговорио Је сгарешнна Словенског сокола г. др. Вуковски. коЈн Је наглвсно да Словенство ради на зближењу свих Словена и да му је краЈљи циљ стварање једне словенске државе. у коЈу би ушли сви словенскн народн На крају Је рекао да се тај ндеал може постнћи само мнрним путем и да Словени мораЈу бити сложни у одбранн мира. Говор г др. Буковског био Је бурно поздрввљен. а затнм Је гостима послужел >шумаднскн чај«. ГЧигги су после тога свратили до споменика палнх Шумадннаца, а затим су отишли у Официрски дом, где им Је сервирана закуска. КрагуЈевачки соколи предали су етарешнни Словенског сокола г. др. Вуковском за успомену Једну бронзану фигуру споменика. који Је подигнут Чехословацнма код КрагуЈевца.
ЕНГЛЕСКОНТАЛИЈАНСКИ СПОРАЗУМ О ПОГРАНИЧЖЖ САОБРАЋАЈУ У АГИСИНИЈИ | Рим, 27 јануара. (Телефонски извештај). — После преговора који су трајали 10 дана, данас је у палати Кнђн потписан један италијанскоенглески споразум о регулнсању извесних односа између Етнопије и Британске Сомалије. На основу овог споразума погранична племена у Британској Сомалији добијају права за употребу пашњака н бунара на етиопскоЈ' територији, дакле на земљи под италијанским суверенитетом. Поред тога дошло је до споразума за оживљавање трговачког промета нзмеђу Етиопије н британско-сомалијских лука, Зејла и Бергела. Циљ овог споразума је растерећивање француског пристаништа Џибутнја н железничке пруге Џибути—Адис Абеба. Данас закључени споразум значн свакако даљи напредак на путу који је недавно закључен џентлменскн споразум означио у односима нзмеђу Италије и Енглеске. ЗА ЕВАКУАЦИЈУ СТАНОВНИШТВА ИЗ ДОЛИНЕ ДОЊЕГ МИСИСИПИА БИЋЕ МОБИЛИСАНО ПОЛА МИЛИОНА ЉУДИ Вашингтон, 27 јануара. — Мм. нистар војин г. Будрннг наредно је да се одмах предузму све мере :ш евакуацнју Доњег .Чнснснпна у шнриин од 73 км. те реке код Канра у савезној државн Плннонс код Н »у Орлеана. Те прнпреме тр.-ба д» се нзврше до пет1:а увече. Ако не паступе неочекнванн догаћајн. веруЈе ее да ће евакуација моћи б !ггн нзвршена до означепог рока. Пз Вашннгтона Је данас отпутовало неколнко генера .1а коЈи ће у Џексону, у савезноЈ државн Мисурн ооразоватн „Г.шпнн штшб за евакуацнју". Сматра се, да ће битн потргбно да се мобилише око пола мн.шона лниа за рад на евакуацнјн. >1обилнзова. не су не оамо регуларне трупе него н чланопп добровољне радне службе н Првсног кргта.
Гостн су Крагујевац
слоааткд сокајш одалн воштјг | граА (врмм)
вечерас напустили вратвли се у Бео-
Синоћни Светосавскн бал у Офицнрском дому Синоћ Је у свечаној сали Офицнрског дома одржан траднционалнн Светосавски бал. Као и рапиЈих го^ина Светосавски бал Је и ове био продмет великог интереса угледног београдског свс. та. Вал Је потпуно успео. Прирећивачки одбор прнмно Је велике прилоге. иако Је броЈ посетнлаца бво знатно мањн него раније. На балу су прнмећени изасланик Н>. В. Краља бригаднн коњички генерал г. Жарко МаЈсторовнћ. миннстар просвете г. Добрнвоје Стошовнћ. претседник Оппггине београдске г. Влада Нлић са госпоћом. ректор Универзнтета г .др. Драго. слав Јовановић. проректор г. др. Петар Мншић. г. др. Воја Јанић бнвшн мннистар и народни посланик. прзфесор Уннверзктета г. Нешић. професор Унизерзитета г Душан Томић. великн број про фесора Универзнтета н дру» гак угледни грађана.