Време, 28. 01. 1937., стр. 6
СТРАНА <5
Четвртак, 28 јануар 1937
Р И В Р Е Д
В О Т
..ВРЕМЕ У БУГАРГКОЈ" Зиачај задругарства у привредном подизању зелгљорадника Изјава за „Време" г. Гр. Дикова претседнина Савеза бугарсних задруга
Софнја, јануара. — Задр\*га рство у Бугарској последњнх година показује одлнчне резултате. Тнм поводом, посетно сам претседннка оппггег Савеза земл»орадннчких задр\та, професора г. Гр. Дикова, и умолво га да преко „Времена". да изјаву за југослов&нског сељака о значају задр>тарства у Б\тарској: — Земл,орадничке задр>те у току 1936 године. завршнле
су рад, са малим нзузетком, још н тежња за реализовање
добрим резултатом. У области зсмл.орадничке прнвреде су постигнлти новн успесн. Тако исто, постнгнути су успеси и у другим областима. Из дана у дан задругарски дух се повећава и у задругарским круговима се констатује већа компактност и дубл»е сазнање о улози задруга у јавном животу земл»е. Код наших маса се запажа
Наила привреда показује твндвнцију оживљавања У Моравској бановини привредне прилике су нешто боље Ниш, 27 јалуара- — Опште ста- [ 367.000 кг. Према врсти нзвезен>е наше привреде у прошлом ног воћа овај извоз текао је отромесечју није се знатније из- вако: свсже шл>иве 1,196.661 кг., менило с обзиром на претходно јабуке 435.096 кгр.. пекмез 619.513 тромесечје. Ипак, према изве- кгр., крушке 77.000 кгр., стоно грожНе 10.000 кгр. Банкарство По постојећој Уредби о зацггити новчаних завода и њихових веровника одобрено је одлагање плаћања за време од 6 година н смањење каматне стопе на старе улоге Брзопаланачкој банци. док је укинуто одлагање плаћања Посредничкој банци А. Д. у Параћину. Крајем 1936 године било је укупно 36 новчаних завода под заштитом. Туризам Недавно је прописан Правилник о устројству и раду месних туристичких одбора и предузете све мере зе оснивање градских туристичких одбора. Ради побол>шања саобраћаја и развоја туризма одржана је анкета за нови ред вожње и тарифе државних железннца. Дужина постојећих аутомобилских линија износила је 639 километара. Занатство И дал.е су у најгорем положаЈу они занати коЈима конкури-
сним знацима и поЈавама привредног живота може се закључити да Је и наша привреда лагано узела смер на бол»е и у прошлом тромессчју показивала тенденциЈу оживљавања. Привреда Моравске бановнне Према сређеним подацима на подручју Моравске бановине било је стечајева за последње тромесечЈе прошле године 2, док равнања ван стечаја није уопште било. Унуграшњи промет добара у Моравској бановини био је у прошлом тромесечЈу нормалан. У овоЈ размени долазе првенствено у обзвр производи сточарства, земљорадње, живинарства, воћарства и виноградарства, као главни пољопривредни производи Моравске бановине. Промет стоке на сајмовима био Је живљи но раниЈе. У току прошлог тромесечја завршена Је извозна кампања. коЈа је дала осредње резултате. Пзвоз Је вршен преко пет главних извозних станица. Извезена количина воћа и пекме за Оила Је следећа: Крушевац 105.946 килограма, Јагодина 732.616 кг- Кра.т»«-во 1,078.517 кг., Тр<теник 10.000 кг. и Прокупљ*
идеје о самопомоћи. Појачава се све више осећај код бугарског сел»ака, да задругарство ствара најбоље услове за преживљење савремене привреде и политичке кризе код нас. — Да ли што можете рећи о новим условима за развитак задруга, створеним особито новим законом за регламентирање трговине? — Могуће је, да у извесним круговима постоји жел»а да се спречи нормално развнће задругарског покрета, но они греше кад тако мисле, јер задруге имају велики задатак: да уједињују и окупллју народ и да активизирају ситне и слабе економске силе, пошто их претвара у стваралачке факторе у нашем привредном животу. То треба да буде задатак не само наше, него сваке државе. Извесне личности дозвољавају себи да критикују једну ' задругу, која није само наша, него сваког разумног човека, пошто истичу да постоји беда, која се може приписати само савременим економским односима. И кад чиним ту констатацију, скрећући пажњу на њу, ми испуњавамо један јаван и човечански дуг. На жалост, има код нас још људи, који ради извесних саображења и личне заинтересованости, не служе народним интересима и затварају очи пред његовим потребама. тих. м.
Милнон н по динара утрошнће Призад за нзградњу модерних сушннца у шљиварскнм срезовнма Босне Туз.ш, 27 јануара. — Призад ће као помоћ за изградњу 200 модерннх сушница у нашим шљиварским центрима, које морају бити готове до почетка овогодишњег сушења шљиве, утрошити преко 1,500.000 динара. „Призад" ће поделити до марта помоћ за изградњу 200 модерних сушница за сушење шљива по систему професора г. др. Велимира Стојковнћа срезовима Тузла, Брчко, Бијељина, Грачаница и Тешањ. За сваку сушницу одређена је помоћ од по 7.500 динара, тако да ће за ових 200 сушница бити утрошено 1,500.000 динара. Тузлански срез добија 42 сушнице. За градњу ових сушница отвориће се специјални дванаестодневни течајеви. Сваку сушницу прегледаће ,,Призадов" стручњак да се види да ли одговара свим прописима сушнице Стојковићевог система. (Време)
Извршење закључака Земаљске конференције Трговинско-индустријских комора
Новн Сад, 27 јануара. — Земаљска конференциЈа Трговинско индустриЈских комора. — одржана у Београду од 12 до 16 Јануара 1937 године овластила Је Трговинско индустриЈску и занатску комору у Новом Саду да извршн низ закључака те конференциЈе, коЈи се односе на унапређење нашег извоза. као н на друга важна актуелна пнтања. Новосадска комора се у смнслу тога овлашћења обратила меродавиим по следећим питањима: Ослобо1>ен»е од плаћања порезд на послопнн промет :»а набаике унућене IIрнзаДУ У Циљу извоза Већ годинама чини велике сметње нашем извозу пол»опривредних производа, а нарочито житарица, наплата пореза на пословни промет за те производе на оне количине које набавља Привнлеговано а- д. за извоз земаљских производа у циљу из воза у иностранство.
Немачкк четворогодишњи план дее општег ппаиа о наоружању Рајха
У једном од последњих бројева лист „Бергверксцајтунг", орган немачке тешке индустрије у Руру, доноси врло документован и занимлив чланак из пера немачког генералштабног официра и шефа отсека за привредну одбрану у министарству војном пуковника г. Томаса. У том чланку пуковник Томас излаже побуде и разлоге којн су навели Немачку да приступи извођењу свог четворогодишњег
Оснивање овчарсне селенционе и винарске задруге у Пироту
Прнвредно зближење између Бугарске и Румуннје Букурешт, 27 јануара. Бугарски посланик у Букурешту, г. Киров, предао је румунској влади ноту о отказивању садашњег привременог трговинског споразума. Истовремено је нагласио жељу и готовост Бугарске да се склопи прнвредни споразум који би био стављен на далеко ши
ме „Клефиш" 254.000 килограма
ре основе. Исто тако је указао на потребу закључења ветери- ; тона пирита; Фабрика сала1 иа V лвЛшг," ОГ4 ги~ил •-.. нарске конвенцнје. У овдашњим добро обавештеним круговима тврди се да ће Бугарска закл»учити и споразум о петролеју, који би био нзграђен по утледу на румунско-југословенски петролејски споразум. У Букурешту се запажа велико расположење да се изиђе у сусрет бугарским жељама. Пмрот, 27 јануара. — У ПОследње време, на инициЈативу пол»опривредних стручњака, ради се живо на томе да се у пол»опрнвредноЈ радиности овога краја постигне напредак. У ту сврху одржане су крајем децембра две шире конференциЈе заинтересованих пољопривредника. На првој конференцији су били окупљени одгаЈивачн оваца Према статистичким подацима у срезу нишавском има 150.000 оваца. Раса је мелез домаће овце са кривовирском. У погледу млечности је осредња. али вуна је употребљнва Једино за сел»ачко сукно. шаЈак н израду трајних ћилимова и шареннца, КонференциЈа се нарочито задржала на питању на који бн се начин могла увести раса коЈа би била повољнија у погледу квалитета вуне Тако да би наше фабрнке штофова, које по врло скупоЈ цени увозе вуну из иностранства могле покрити своЈе потребе из домаћег одгаЈивања оваца. Још пре рата вршени су у срезу нишавском огледи са увоћењем расе хемшир • цигаја масти. 46.000 килограма закланих | Мећутим, успех Је био слаб. услед сувише велике висине ис-
. шу велика индустриЈска предузећа посредством своЈих продавница. ИндустрнЈа ПоЈедине гране индустрије радиле су са приближним капацитетом: рудници каменог угља 60%. каменоломи 26%, металургијска индустриЈа 70%. ливница и обрада метала 40%. млинови 40%. прерада меса 20%, индустрија посластица 25%, индустрнја пива 30%, индустрија кожа 55%, индустриЈа дрвета 37%, текстилна индустриЈа 90%, хемиска индустрија 50' \, индустриЈа гумених производа 90% и електричне централе 65%. У последњем тромесечју 5 индустриЈских предузећа привремено Је обуставило рад. Од индустријских производа извезено је у иностранство: из Борског рудника 588 вагона бакра; из Мајдан-Пека
свиња, 393 сандука ЈаЈа, 20.000 килограма конлервисаних ЈаЈа, 176.000 килограма закланих ћурана. 108.000 килограма заклане живине. У прошлом тромесечју било Је 7 штрајкова у којима је учествовало 1590 радника. Разлози и захтеви ових покрета били су: склапање колективних уговора, побољшање услова рада и повећање надница. (Време)
паше и недовољне неге. КонференциЈа коЈој ,е присуствовало прско стотину сел»ака из среза нишавског, одлучила је да се оснује сточарска задруга за селекциЈу племенитих раса оваца. за бољу израду качкаваља и боље уновчавање овчарских производа. Одлучено је да се апелује на новоосновани одбор за вуну при Министарству
пољопривреде Да он помогне оснивање Једне огледне овчарске станице на чувеним суватима Старе Планине и селима ДоЈкннцу, Гостуши и Топлом Долу, радн испитивања гајења раса: мерино, цигаЈа. каракул и других, које дају вуну за индустриЈу штофова и крзна. Друга конференциЈа пол»опрнвредника била Је ради оснивања задружних подрума у Пироту. Пирот и околина (стари округ пиротскн са царибродским срезом) имаЈу изузетно подесне терене за винограде на којима се највише гаје две врло добре домаће сорте грожђа: прокупац и пловдика, које кад сазру дају ширу за 18—24 од сто грожђеног шећера, те су вина одличног укуса. питка н ароматична- Поред ове две врсте има засаћеног и ризлинга. бургунда, беле тамњаннке, хамбуршке тамњанике. афус али. смсдеревке, и др. НаЈвећи недостаци производње вина у овим крајевима Јесу рћава прерада, недостатак стандардизованих и типизираних вина и све оно што се примењује у винарским подрумима. Окупљени виноградари на конференцији решили су да у наЈкраћем року оснују виноградарску заДРУгу са седиштем у Пироту: Чланови задруге одредили би висину удела према броју чокота а апеловало би се и на надлежне у Министарству пољопривреде и Банској управи да оснивање ове важне пољопривредне установе помогну. И једном и другом конференцијом руководио је пољопривред ни референт г. Грбић. В.
привредног плана. Ту се поред осталог каже: „Светски рат је доказао да је привредно дејство исто толико важно као и војно. И поред великих немачких воЈних успеха краЈњи резултат се из дана у дан губио зато што се недовољном исхраном народ деморалисао и пошао ка револуциЈи, коЈа је избила 1918 године. Ова поука треба данас да буде искоришћена од стране ратне прквреде, која мора да оспособи Немачку да више никада не доживи сличну ситуацнју. ..Радни фронт" >е. такоће дете последњег рата и претставља покушај да се дух заједнице из ровова — битно разумевање између офицнра и воЈника — пренесе и на фабрнке, где треба да владају исти односи измећу послодаваца и радника. Ратна привреда је могућна Једвно у ауторитативној држави. Ово је једна од битних потреба данашње Немачке. То није само део национал - социЈалистичког схватања о држави. или велика поука из светског рата: то Је животна потреба немачког Рајха. Географоки. политички и војни положај Рајха нмперативно захтева да се све мисли и дела управе по ЈедноЈ јединственој ратноЈ привредноЈ линији. Мере које су предузели наши бивши неприј(Л»т»и Још внше оправдаваЈу наш^ намере. Ч;творогодишњи план је резултат напшх стремљења ка једноЈ линиЈи, коЈу Је поставила воЈна привреда и која треба да нам донесе оно пгго друге државе већ одавно имаЈу." На завршетку чланка пуковник Томас укратко говори о ..Радном фронту", па каже: „Радни фронт" има свету дужност да одржава дисциплину и сарадњу са државним органима тако. да се оваЈ систем привреде и ратна контрола могу са успехом да изврше. Велики привредни успех последњих месеци не би био могућан да у земљи влада социЈалпи неред. као што је то било пре у Немачкој. СоциЈални мир мора и даље да се одржи, а ..Радни фронт" треба да се брине и води кампању за одржавање сталности плата и цена. затим да указуЈе на последице повишења плата и цена, и да одреди крајњу тачку до које могу да се испуне социЈални захтеви. Најзад, сарадња „Радног фронта" биће неопходна у организовању ефикасног извршавања задатака и наредаба, коЈе власти буду сматрале за хитне."
Све до оснивања Призада, наши извозници били су ослобођени плаћања тога пореза с обзиром на законске одредбе, према којима Је извоз из наше лемље уопште ослобођен плаћања поре.ча на пословнн промет. Ово ослобођење нма за циљ што лак ше и повољније пласирање наших производа у нностранству. што доводи до Јачања и снажења земаљске привреде уопнггеНовосадска комора Је стога у име земаљске конференције трговинско индустриЈских комора упутила надлсжним министрнма претставке. у којима Је тражила да се наши извозници ослободе плаћања пореза на пословни промет за све оне набавке коЈе упућују Призаду у циљу извоза. Извоз брашна Приликом претреса геитања унапређења нашег извоза брашна на Земал»скоЈ конференцији установљено Је. да је у интересу сталне. уЈедначене тражње пшенице од стране млинова, стабилности цеиа, појевтињења хлебних брашна и сточне хране, затнм у интересу већег искоришћења капацитета постоЈећих млинских постројења и упослења незапослених млинскнх радннка потребно да се посвети нарочита пажња унапређењу нашег извоза брашна. Новосадска комора Је предложила меродавнима следеће мере за унапређење извоза брашна: 1) Обезбеђење приликом склапања трговиских уговора једнога дела контингента житарица у виду нзвоза брашна и то на тај начин да се брашно може пласирати под истим условима под којима се омогућуЈе извоз наших житарица на односним тржипггима. 2) Одређивање извозних премија за извоз брашна из преференцијала коЈи се добијаЈу за извоз наше пшенице. 3) Предузимање потребних девизно - политичких мера, коЈе ђе олакшати извоз нашег брашна. Претставници прнвредпнка у Саветодапном одбору прн Привнлегованој аграрноЈ б&нци У саставу саветодавног одбора при ПривилегованоЈ аграрноЈ банци, коме Је стављено у задатак да буде саветодавни орган за спровођење Уредбе о ликвнДвциЈи земљорадничких дугова.
ни]е заступљен ни једнл претставник професионалних организација нашег новчарсгва. Новосадска комора је стогв тражила од меродааних да св у Саветодавни одбор при Привилегованој аграрноЈ банци позову на сарадњу стручњацн из редова професионалних организација новчаних установа. Нацрт Закона о овл&шћеним нижсн.срнма Попгго Је поред нвчелних примедаба ставила и примедбе уз поЈедине одредбе нацрта тога Закона Новосадска комора се у нме свих прнвредних комора најенергичније успротивила изношењу тога нацрта Закона о овлашћеним инжењерима пред Нвродну скупштину и тражила Је да се таЈ законски нацрт вратн и да се постигне претходна и пуна сагласност између г. Мннистра грађевина и г. Министра трговине и индустриЈе, који се исто тако није сагласио са тим нацртом. Ограничење отварања угостнтељских радња У смислу закључка Земал»ске конференције трговинско индустријских комора Новосадска комора је упутила претставку г. Министру трговине в индустриЈе, по питању ограничења отварања нових угостител»ских радња. Комора је у тој пг>етставци истакла да мере које су предузете од стране привредних комора. као и од стране Министарства трговине и индустрије, у циљу ограничавања отварања нових угоститељских радња нису уродиле жељеним и потребним резултатом. Код огпптих управних властн се наиме, усталила пракса. да издају дозволе за утостител»ске радње сваком лицу, коЈе Је испунило услове у погледу спреме за обављање односне угоститељске радње. без икаквог обзира на броЈ угоститељских радња коЈе већ постоЈе. што Је прогивно одредбама Закона о радњама. Комора Је стога молила г. М»»нистра трговине и ин.тгстриЈе да предузме све потребне мепе у циљу упућивања управних власти на стварно и најстрожнЈе придржавање тога упутствч. к у сврху правилне прнмене Зиконч о радњама. као и заштите општих интереса н ннтереса нашег угостител»ства.
БЕРЗЕ
ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА Загреб, 27 Јануара лободпом проиетг 800— (—) 32.25 (4- 0.25) 1236.— (— 30.—) 1240 1244.50 (— 20.50» 1227.50 1230.— (— 25.—) 245.238— ( = )
Девнзе у с Беч Грчки бовови Берлин ултимо јануар 15 фебруар ултнмо фебруар 15 март Милало Лондон ТенденцнЈа слаба. промет је изнео 2,556.510 динара. Ефектн Ратна штета 384—385 7"с стабилизациони 85.50 траж. 7% инвестицнони 86.50 траж. 4% аграр. обвезн. 52.50—53 8% Блеров 89—80 7% Блеров 79.1 8—79.25 7°е Селигман 94—98 6% Беглуци 71—72.50 6П Далматински 69—60.50 Народна банка 7.200 траж. П. А. Б. 195—200 Тенденција чврста. Промет срадњи. АкцнЈе Гутмап 50 пон. Шећерана Бечкерек 700 траж. Шећерана ОсиЈек 174-176-170-177 Пагинце 650 траж. (ХЈечка л>еваона 170-190-170-190 Јадранека пловндба 360 траи Рагузеа 320 траж. Трбовл»е 225 траж. ОкеаннЈа 250 траж. ЛОНДОНСКА ВЕРЗ Лондон,
Београд
213.—
( —)
Парнз
105.15
(—)
ЊуЈорк
4 90 1/16 (• 0.0014/16)
Брисел
29.10
(4- 0.025)
Милано
93 15
(4- 0.06)
Мадрид
70.—
(—)
Амстердам
8.9525
(-4- 0.01)
Берлнн
12.185
С 0.025)
Беч
26.3-16
(—)
Цнрих
21.4375
Штокхолм
19.395
Осло
19.90
(=)
Копенхаген Софија Праг Варшава Буднмпешта Атнна Иетамбул Букурешт
22.40
(=)
400,—
(=)
140 5
(4- 03
25.1&16
(=)
27.5
( = )
548.—
( = )
614.—
( = )
671.—
(=)
Београд Париз Лондон Н>уЈорк Брисел Милано Амстердам Берлнн Беч
ЦИРИШКА ПЕРЗА Цнрнх, 27 Јан., 11.45 чае.
10.20.395 21 445 4.375 73.725 23.025 239.50 176.78.20 Беч испл. течаЈ 81.6
(=) (— 0.025) (— 0.025) (4- 0 003 8) (— 0,025) (=) (— 0.05) (• 0.2) (=) (=)
ИНОСТРАИЕ ПРОДУКТИЕ БЕРЗЕ Лнтерпу.1. 27 Јануара Пшеннца: март 8.2 18, маЈ 8.3 3 4 Јули 8.4 1/4. Буднмпешта, 27 Јануара Кукуруз: маЈ закл>. 14.41 39 25, служб. 14.24.25; Јули закљ. 14.66. Ротердам, 27 Јануара Пшешша: март 7.60, маЈ 7 .72 1/2, Јулн 7.77 12.
Кукуруз: март 97.25, маЈ С лн 95.
1.25, Ју-
Чикаго. 27 Јануара Пшеницр: мај 128.1/8, Јули П2.25, септ. 112.25. Кукуруз: маЈ 107, септ. 99 .25, нови уговор: маЈ 109.25, Јули 104.3 8. Линнпег, 27 Јануара Пшеннца: маЈ 120.75, Јули 117.75, окобар 106.75.
(Извештај са Париске берзе налази се међу последњим вестима из ииостранства на трећој страни.
ЦЈ1И'1П У 3, 5, 7.10, 9.30 ПРЕМИЈЕРА филма одличног драмског садржаја, шлагер сезоие Непозиата — Рје ипђећапп(е снимлено по чувеној новели КОНРАДА МУШЛЕРА Зашто се Мадлена убила? Да ли је за н>ену гмрт крив мушкарац ? Гл. ул. играју славна глумица СНБНЛА ШМИЦ и чувени француски глумац :КАН ГАЛАН Велики филхармоиијгки оркестар свира чувена дела ШУБЕРТОВУ Н-МО!, Гнедовршену) и БЕТОВЕНОВУ VII (А-01ЈК) СИМФОНИЈУ. У 8 сата места по 10.— дин.
шшз
\ 3, 5, 7, 9.30 ПРЕМИЈЕРА музичког супер шлагера : ДВЕ МДРИЈД - Усамљено срце Бењамино Ћиљи Кете На1) ЖУРНПЛ
2
ш
V 3, 5, 7, 9.30 ПРЕМИЈЕРА комедије над комедијама — из једне буре смеха у другу: ТРДКТОРИ НД ВЕЛИКО и МДЛО у гл. улози славни амерички комичар ЏО БРАУН ♦ Осим тога: ИНТЕРАЦИОНАЛНИ БАР и ЖУРНАЛ
колдрдц и врдчдр
У 3, 5, 7, 9.30 — ДАНАС — у 2, 4 и 6 ПРЕМИЈЕРА пожуде, еротике и узавреле страсти ДЕМОН ЉУБЛВИ (Дневник једне собарице) у главној улози најпопуларнији пар Роберт Тајлор Лорета Јанг Цене: код Коларца 10 и 15; код Врачара б 8 и 10
КОД ВРАЧАРА ОД 21.30 БЕСПЛАТНО ВКСЕЛО ВЕЧЕ са одабраним ииоскопгко-артигтичкнм нрограмом
Данас у 3, 5, 7, 9.30 НРЕМНЈЕРА филма пуног песама, музикс забавних и пустоловних дога!>аја ИНТЕРМЕЦО са чувеном оперском певачнцом највећнм открићсм ссзоне Треси Рулолф и Албрехт Шенхалс Филм грације и песама сиимљеи у романтичним пределима Шпаније
Данас у 3; 5; 7.10 и 9.30 ПРЕМИЈЕРА француске музичке комедије „МДНГУП" МЛДДОЖЕЊД" (Ип таитајз багсоп) У гл. улози дражесна ДАНИЕЛ ДАРИЕ и шармантни АНРИ ГАРА