Време, 21. 03. 1937., стр. 12

СТРАНА 12

ВРЕМЕ

АФЕРА У ДИРЕКЦИЈИ ТРАМВАЈА И ОСВЕТЉЕЊА

Да ли ће г-ђа Ружа Поповић

Живко Попадић који има свега четири разреда основне школе вршио је дужност благајника трамваја и осввтљвња ППЛТЦТЦ ПУМУ ОЛ 177 000 ДИН првко руку првтурио стотинв милиона динара ■■■«■■ / Ј п ■ Н ■

супруга бившег министра г. Веље Поповића

и Попадића није уцењивао чиновник Правног отсека г. Драгомир Николић, већ је, напротив, његова жена, г-ђа Милица Николић открила све малверзације свог шефа и пржавила случај властима

Зуче је саслушан као сведок њен муж г. Веља Поповић

Г. Драгомнр Николић

У току јучерашњег дана благајннк трамваја и осветл>ен>а Жнвко Попаднћ, којн је ухапшен пре три дана због проневере 1,300.000 динара, није саслушаван, јер је шеф кривнчне полнцнје г. Радомир Петровић био заузет другим истрагама. Поред тога чека се и нзвештај комисије Београдске општине, коју сачињавају г.г. Живојин Пандуровић, Митровић и Јеремић, а која ће тачно утврдити суму Попадићевих проневера. Комисија ће поднети извештај за четири дана. Г. Драгомир Николић, чиновник Правног отсека Београдске оппггине, кога је гђа Вукосава Попадић у изјави датој једном јутарњем лнсту оптужнла као уцељивача, који је под претњама потказиван»а изнудио од њеног мужа 15.000 динара, није уоппгге нн привођен у полнцију ни хапшен, већ је само саслушаван као сведок, пошто је његова жена, гђа Милица Николнћ, чиновннца у благајни трамваја и осветл>ен>а, и открила и пријанила Попадићеве злоупотребе. Јуче је г. Радомнр Петровић, шеф кривичне полнцнје поводом афере Живка Попадића, главног благајннка трамваја и осветљења дао новинарима кратку изјаву: — У току данашњег дана уопште нисам саслушавао Попадића, јер сам спречен другнм важним пословима. а и чекам извештај комисије Београдске општине, која ће ми дати тачне податке и цифре о свима његовим проневерама, чим прегледа књиге и рачуне... Према томе, све док се не добије извештај комисије Београдске општине, у афери Жпвка Попадића неће насту- ! пити никакви нови моменти. Око 15.000 динара Један јутарњи лист у јучерашњем броју донео је вест да је Живка Попадића уцењивао г. Драгомир Николић, чиновник Правног отсека Београдске општине и да му је под претњама пријавл>ивања његових злоупотреба властима изнудио 15.000 динара. Како о овом иследници нису давали никакве изјаве, нити се о томе ма шта говорило прилнком Попадићевог хапшења, обратили смо се за обавештење Правном отсеку Београдске општине. Тамо су нам рекли да се г. Николић налази на дужностн и да се против њега уопште не води никаква истрага. После канцелариског времена потражнли смо г. Драгомира Николића у његовом стану, Војводе Бране улици број 7, и он је био љубазан да нам да ову изјаву:

— Нажалост, у интересу саме истраге, и као општински чиновник, ја не могу по целом случају да вам дам никаква обавештења, док се не заврши истрага. Међутим, на изјаву гђе Вукосаве Попадић, коју је дала једном јутарњем листу, морам да се осврнем у одбрану своје части н части своје жене. Нелогичности у тој изјави потпуно одају неозбиљност и апсурдност њених тврдњи. Нарочито скрећем пажњу на последњи пасус у њеној изјави, у коме она каже да првим прегледом касе Живка Попадића, који је извршен у недељу, нису откривене никакве неправилности и да је тек на основу открића моје жене утврђена кривица Живка Попадића. Из тога се јасно види да је изјава гђе Вукосаве Поладић само плод њене жел»е за осветом. За све увреде и клевете које је нанела менн и мојој жени гђа Попадић у тој изјави, тужићу је суду, а најскорија будућност ће показати исправност моју и моје жене. Најзад, рекао је на крају г. Николић, молим вас да објавите да уопште нисам привођен у полицију, још мање притваран. Саслушаван сам само као сведок а н моја

па је чак добијао и похвале као врло савестан и ажуран чпновник. Та контрола била је толико површна, да је Попадић чак и онда кад је већ дошла јасна достава за његове неправилности и проневере, успео без по муке да сакрије милионски дефицит и да контрола, ко зна по који пут, не пронађе мањак. И, да није било једне чиновнице која је открила Попадићев трик око „једномесечне позајмице" која се годинама протезала, он ни до данас не би био у затвору. Све то јасно указује на потребу реорганизације општинске администрације и стварања што строжнје контроле чиновника који баратају општинским новцсм, односно парама Београђана. НопаднНа је жена упропастнла За Попадића његовн многобројни познаннцн кажу да није био расипник и да је доиста био добар човек, алн да га је жена упропастила. — Трошнла је, говорили су они, много више, него пгго је Живко могао да заради, а он

јс много волео па је за њу био у стању да уради и кривична дела. Он сам није био трошаџија, али је под утицајем гђе Вуке приређивао богате ручкове и вечеринке, на које су трошене хиљаде динара. Иначе, Живко се ннје коцкао а није много ни иио. Један стари Попадићев друг рекао нам је одлучно: — Живко је добар човек и његова је највећа погрешка што се оженио гђа Вуком, која је била распуштеница. По њеном првом мужу звали су је Вука „Кломферка", јер јој је први муж по занату био кломфер. а иначе веома имућан човек. Међутим, он је материјално пропао и то само зато, како сви кажу, пгго му је жена много расипала новац, и она се од њега развела и преудала за Живка. Иако разведена, она је првог мужа све до његове смрти помагала обилно материјално, па је о њеном трошку чак и сахрањен. Гђа Попадић је рођена сестра наше старе познате глумнце, пок. Јелене Милутиновић, жене Добрице Милутиновића. Од мужа је старија шест година.

Сутра бити изречена пресуда по афери са „Рустин" уљем у Министарству саобраЂаја Све је ово ситна риба, све је ово ситна корупција... рекао је адвокат окривљеног Савића г. др- ПишкулиЂ Јуче је био трећи дан суђења по афери са „Рустин" уљеи. На суд је дошао да сведочи и г. Фрањо -Флеш син оптуженога Флсша. Флеш млађи тврди да није знао ништа о неисправним радњама оптужених као ни његов отац. — Ја сам једнога дана допутовао у Београд да видим најзад шта је са наплатом испорученог ул»а. Састао сам се са оптуженим Павловићем код „Руског Царв" и он је рекао да ће телефонирати у Министарство да види да ли је све готово. Ја сам остао за столом а он се вратио и рекао да нема чиновника у канцеларији и да ће телефонирати доцни је. Ти његови разговори су се више пута понављали. док мн најзад није рекао да се опет састанемо сутра. Сутрадан ситуација није била ни мало јаснија и када је видео да се ја нервирам и да хоћу сам да одем у Министарство рекао ми је да од свега тога нема ништа, јер је уговор фалсифико-

верно Флеша да је уговор заиста потписаи. Тек после доста времена. пашто смо свакодневно инсистирали да нам се уговор покаже. једнога дана ми је код „Москве" Павловнћ казао да Је уговор био фалснфикован. На моје питањс ко му је помагао да уговор фалсифнкује одговорио је како су у томе учествовали Сгојановић, По

Рудица Хорват, шегрт, нестао је пре 40 даиа незнано куда, те се овим моли. ко би знао нешто о њему. да јави његовој мајци на адресу: Д. Петковић, Београд, Кнегиње Персиде 54. 41742, 1-1

Гђа Вукосава Поиаднћ жена, али о чему, то вам, у интересу истраге не могу да кажем. Вест о Попадићевим проневерама у Београду н целој земл>и Лзазвала је велику сензацију, а у Београду још и огорчење: — Зар нама, говорили су јуче озлојеђени Београђани, укида Општина струју ако један дан на време не платимо рачун од 30 динара, а он годинама крао милионе па још добијао похвале за савестан рад... Доиста, случај Живка Попадића веома је чудан. И карактеристичан. Жнвко Попадић, као што је познато, благајник је трамваја и осветљења пуних 18 година, за то | време преко руку је претурио стотине милиона динара а цела школска спрема му се саетоји од четири разреда основне школе! Каква је пак лабава контрола бнла његовог рада и уопште рада у благајни трамваја и осветљења, која даје готово главне општннске приходе, најбољи је доказ то што је он пуних осам година успевао да прикрива мањак од | најмање. колико је бар за сада утврђено, 1,300.000 динара, 1

После њега, саслушан је последњи сведок г. Еуген Елек власник заиггићеног патента ..Рустин" ул»а кога је он уступио Флешу на искоришћавање. Г. Елек је раније био технички директор великс немачке фирме Хофер и Шранц. од пре три године је у Југославији, маћарског је држављанства а не зна наш службенн језик и зато даје нсказ преко тумача. Он је јуче казао: — Познавао сам Павловића нз Новог Сада и једном сам га заинтересовао за „Рустин" ул»е. Питао сам га да ли познаје неког преко кога би могло да се пласира, јер нма много пренмућства. ..Како да не, казао је Павловић. Ја имам своје л>уде у Генералној дирекцији". Тада сам саопштио Флешу да преко Павло вића могу да доћу до пласмана у Дирекцији. а доцније је Павловић напнсао н понуду на три вагона. Ја сам долазио у Београд и даље сам се интересовао. Ишао сам у Министарство и одговарали су ми да је ствар потпуно сигурна н да ће понуда проћи. Затим су казали да је и уговор потписан. Нсвсрни Тома — Флеш н ја нисмо били задовољни овом изјавом и тражили смо да га видимо. Тада је у канцеларнји био оптужени Сгојановнћ. Казао је: „Ево га уговор, овде, у фијоци." Тражили смо да га покаже али кад је отворио сто, уговора није било, Онда је ка.чао: „А не. потписани уговор се н^ази у касн." Почео је брзо да пипа по џеповима алн се присетно да је кључеве можда код куће заборавио. Хтео је послужителл кући да шаље, међутим се онда установило да је кључеве однео у Берлнн (оптужени) Поповић кад )е пошао на Олимпијаду. Стефановић је најзад хтео да телефоннра у Берлин и да се кл>учеви пошаљу по- Ј штом у Београд само како 6« у- Ј

Сопствсник патента „Рустнн" сведочн повић и још два лица чијнх се имена не сећа. Да ли је и Елек хтео да шнћари на Флешовој дарежл.ивости Устаје оптужени Павловнћ н каже: — Када је Елек све овако лепо испричао о менн. онда нека каже да лн је и он сам преко мене тражио новац од Флеша јер је хтео да се користи мојом вештином у узимању пара. Елек је мојом заслугом добно 21.000 динара помоћу које је суме отпутовао у Берлнн. Нровнзије од 25% Адвокат г. Флеша објашњавао је дан раније да провнзије гарантоване у писму оптуженом Павловнћу у износу 25% нису имале да садрже н новац који је требао да се даје као мито чиновницима. Он је наиме чак казао да су провизије у таквим износима скоро нормнране у данашње време јер се иначе не могу послови ни свршавати. Зато је јуче суд прочитао н провнзиона пнсма осталих агената оптуженог флеша у којима се види исти проценат. После речи државнога тужиоца г. Владимнра Ђорћевића дао је реч г. др. Борота, браниоц оптуженог Флеша, који је казао да овај не може да буде кривац у целој овој ствари већ једино оштећеии попгго је на разне таксе и провизије дао равно 406.000 дннара. Претрес се настваља у понедел»ак када ће бити изречана и пресуда.

Сведок ЈБубомир Спаеојевић: — Ннс&м ја феномен да све запамтпм! Г. Ве.тл Поповић: — «Ја сам баш тада бно на власга... — О томе не може бнтн нн говора, пошто ни сам ннеам обезбеђен ... — Рекао је да ће убити Бакића, ја се на то могу

заклетн. Јуче је настављено сућење пред Другнм грађанским већем по тужби г. Божидара Радуловића противу гће Ружице Поповић за дуг од 177.000 динара. Рочиште је почело саслушавањем удове покојног Благоја Чупића. — Ја знам да је мој муж узнмао новац. казала је гђа Чупнћ јуче. Знам да је дуговао н по једној меници од 200.000 динара. — А колнко је ваш муж био дужан гћи Ружн Поповић? — Знам да је она потражнвала само 500.000 динара а никако — Јесте ли сигурни, пита суднја г. Ракић? — То знам врло добро зато што је мој муж на ту суму плаћао интерес па сам ја н носнла ннтерес. Ја сам одлазнла код адвоката г. Живка Шушнћа. — ...Да ли знате. почео је г. Шушић. где је... (ваљда је хтео да пита гћу Чупић где је била његова канцеларија. јер он негира да је гћа Чупнћ икада бнла код њега)„ Алн је сведокиња планула; — Молим вас сА вама не могу да разговарам.

— Алн како. почео је г. Шушић н зачас је дошло до речи нзмеђу њнх. Оуд је најзад утишао узнемнрене. а г. Шушић није тражио да се сведокнња закуне. Улазн сведок г. Љубомнр Спасојевић бившн писар у адвокатI ској канцеларији г. Шушића. Он 1 објашњава да је тужнлац Радуловнћ долазио у канцеларију г. Шушића и нудио да уступи гђи Веље Поповића целокупно своје потражнвање за суму од око 120.000 динара. Сведок нзјављује да је тужилац г. Радуловић са осталима претио г. Шушићу да ће компромитоватн Вељу Поповнћа пре

ко штампе или преко суда. 85 канцеларију г. Шушића долазао је и народни посланик г. Живо. јин Аранћеловић у цил>у да иостигне споразум између гће Руже Поповић и г. Радуловића. Сведок г. Спасојевић је на крају заклет и на своје тражење добио је од г. Шушића 50 динара на име дангубе. Изјава г. Вел^* Поповића После краћег одмора присту. пило се испитивању г. Веље Поповића министра у пензији. — Шта знате о потражива&у г. Радуловића? — пита суднја г. Поповића. —1921 сам се оженио. почео је г. Поповић. Том су приликом Добривоје Бакић и деда моје жене др. Војислав Бакић далн мени извесну суму новаца. некнх 50 до 60 хил>ада као поклон. Ту суму је Бакић задржао код себе, а нама је плаћао извесан инверес. Касније сам ја био адвоках_ добро се раднло... изабран са* н за народног посланнка и све Јпггећевине и ја и моја жена давали смо Бакићу. У 1925 годинн он је цео тај новац ставио на уложне књижице које су гласиле на име моје жене н деце, а књижице је задржао код себе. Тада је било већ око 800.000 н плаћао нам је по 7.500 динара гамате месец два, а доцније је престао да плаћа. Порицао је чак и дуг, и између нас је д&шло до затегнутих односа. На интервенцију др. Војислава. Добривоје Бакиђ је ипак прнство да овај дуг регулише и послао нам је 3 менице. — Добро, а зашто сте позивалн ове остале повериоце Бакиђеве и да ли сте хтели да и њихова потраживања обухватнте? — Хтео сам само да се ннформишем каква потраживања они имају. Госпоћи Станислави Глишиђ сам рекао, с обзиром на пријател>ске односе измећу пок. др. Војислава Бакиђа и оца гђе Глншиђ, а имајуђи у сеђању в јуначку смрт њеног мужа Александра, рекао сам јој да ђу од потраживања моје жене. чим до истог будем дошао, исплатитн њено потраживање. па макар на моју пттету. Она је доцније долазила и тражила да јој дам обезбећење. али сам рекао да о томе не може бити ни говора. попгго и ја сам нисам обезбеђен. То нмање је распарцелисано и продато, а сем тога то ]е само моја морална обавеза. и ја остајем н даље прн својој речи. — Да лн је на ту конференцију са вама долазио н тужилац г. Радуловнђ?, пита претседавајућн. — Није! Колико се сеђам није бно прнсутан. — Био сам, био. упада г. Радуловиђ. — Ја сам Радуловиђа први пут видео. наставл>а г. Вел>а Поповиђ, када је он долазно код мене да тражи намештење и ја сам му обеђао. А молио ме је ла му дам новац на зајам рекавшн да хође да гони Добривоја Бакиђа. Чак је том прилнком рекао да ђе Бакиђа убити. акв судским путем не дође до новаца. Мећутим. г. Поповиђ тврди дв је та меница била његовој жани дата на нме интереса. Потом је саслушан сведок Добривоје Бабовиђ па је рочипгве прекннуто с тим да се наставн Ј понедел»ак.

Ноплаве у Београду: горе, билстарница на Савн; доле, Царннска у.шца под водом