Време, 21. 03. 1937., стр. 6
7
СГРАНА Л
*РЕМЕ
Р И В Р Е Д
Неделл, 21 март 1937
вот
ИЗВЕШТАЈ ПРИВИЛЕГОВАНЕ АГРАРНЕ БАНКЕ
Приход земљорадника у прошлој годинн повећао се за 257« Уместо 800 милиона, звмљорадници плакају свега 130 милиона динара камате
У недељу ће се одржати седми редовни годишњи збор акционара ГХривилегованс аграрне бзнке. За оваЈ збор управа банчина спремила је деталан нзвештај. С обзиром на велику улогј - ове баике у кредитиран.у зе.мл.орадника, овај извештај од значаја је и за најширу јавнобт. М-и овде нзкосимо главне моменте из прошлогодишњег пословања бан> чиног с освртом на њено свеукупно пооловање кроз седам година рада. Одлнчна жетва З т извештах>' се на првом месту констат>'јс да је прошла економска година била врло повол,на за полктрнвреду. Одлична жетва огледа се у рекордном прнносу кукуруза 19.60 м. ц. просечно по хектару. Од жетве пшенице добивено је просечно 13.20 м. ц. по хектару. Овакав принос није забележен од 1928. Рекордна жетва две најглавније житарице имала је за резултат претпрошлогодншњи укупни прииос пшенмце. јечма, ражи, кукуруза и овса био око 90 милиона метарских цеити. т. ј. преко 109с процента всћи. него и у једној години од 1928. а за 52.8 процен. та од прошле године. Повећање прихода од пол>опрнпредо Дал.е се у извепггају нстнче као повол.на чињеница могућност нзвоза услед скока цена жнтарицама на оветском тржипгту. Обилна жства и скок цена жнтарицама на светском тржншту омогућили су домаћој пол»опрнвреди у прошлој години приходе који сс цсне да су пећи за преко 2 милнјарде него у прстпрошлој. Односно за 257г. Ако ое дода и повсћан.«' прнхода од сточарства, можс ос конетатовати
Студентске нсплате за Немачку Народна банка изБештава да ће Рајхсбанка, Берлин, вршнти отсада нсплате нашнм студентн>та највнше до Рег. марака 150, без обзнра што бн одговарајућа вредност појединих уплаћеннх износа Шајвнше до Рајхс-мар. 80) могла евентуално да износн и више по курсу регнстер-марке од дана исплате. Са ноплатама на изложени начин Рајхсбанка је лочела од јануар^ месеца ове године, тако да су вишковн по свгкој поједнној нсплати — уколико су се појавили — задржани н одобрени засебном рачуну. Насталн вишкови код макоималних уплата од Рајхс-марака 80. износе: за јан>"вр око Рег. мар. 27.50 а за фебруар око Рег. мар. 20. Да бн се задржани вншковн могли лнквидирати, скреће се пажња свнма заинтересованим да приликом првог наредног слања новаца студентима у Немачкој уплате ону суму рајхсмарака чија одговарајућа вредност, заједно са вншковима из јануара и фсбруара, неће прслазитн с>->1>од Рег. мар. 150. Практично ће се. према томе. утврђивати сума рајхсмарака која се има највише уплатити. ако се од суме од Рег. м. 150.— одбију вишкови за јануар и фебруар. а остатак претвори у рајхсмарке. одбијајућн 53'Ј днсажлја. <На пример: вишковн износе — за месец Јануар — Рег. мар. 25.— ; за месец фебруар — Рег. мар. 15.— ; према томе: Рег. мар. 150.— умањено са Рег. мар. 40.— чини Рег. м. 110.—. Ова сума. по одбитку 53% дисажнја, претставља од Рајхсмарака 51.70 која се највише можс уплатити у изложеном случају.)
с№$ттпт ПИСАКИ ПРИБОР САВРЕМЕНОГ С ЧОВЕКА
I да се прошле годнне по .шжаЈ ' земл»орадника у некнм крајевн' ма зенАе осетно поправно. Али тнме су гамо нешто >-блажене лрилнке у прошлој години. Раздужење зсмллрадника Као други важан догађај за земл>орадника у извештају се истиче доношење Уредбе о ликвидацијн земл,орадничких дугова, од 26 септембра прошле године, којом се дефин-итивно регллише ово питање. Од каквог ће ефекта бити ова уредба по дужничке обавезе наших земл>орадника може се већ сада приближно проценитн. Првобитни дуг наших земл»орадника који ће се користити Уредбом износи око 7 милијарди. То је највећи приближно израчунати износ. На осчову Уредбе биће свсден након 4.300.000.000. Тако ће се доћи до општег смањења до око 409г. Поред смањења дата Уредба предвића и смањење каматне стопе. на редуцирани дуг и то на мање од половине на уобнчајене и законске камате. Предвиђа и рок од 12 година за исплату и онако већ редуцираног дуга. С овим пуштањем камвте редуцирају се обавезе дужника >ош за 20% од првобитног нзноса. РаниЈе су зсмл»орадници плаћалп 800 мн .1Иона камата Пред 20 априла 1932 земл>орадници дужкици ималн су да плате за саму камату око 800.000.000 на годкну. а за отплате и више. По Уредби камата на редуцирани дуг изнеће око 130 милиона. У току 12 година ови дужници имали би да дају годишње укупно око 400 мнлиона за камату и отплату односно око 10 процената на редуцирани дуг. Да би дужници земллрадници могли добити овакве олакшице држава је преузела на себе обавезе које се цене на око мнлгијарду дннара. Ранијн повериоци зеил>орадника имаће да поднесу један део отписа главнице н смањење интереса на остатак дуга. Све је ово доказ колико је замашно дело ликвидација земљорадничких дугова и колико је овом Уредбом учињено за сељака дужника. Пословањс банке За седам година рада банка Је одобрила и исплатила земл>орадницима хипотекарних зајмова 20.529 у износу од 572,600.000, задружннх зајмова по обвезницама 110.933 у нзносу од 367.3 мнл., зајмова задружним организацнјама 91 у износу од 370.4 мил.. хипотекарним зајмовима водним задругама 3 у износу од 13.8 милиона н меничних ломбардних заЈмова ЗЛ20 у износу од 31.1 мил. То укупно износи 1 355.2 и-ил. Ова сума обухвата 134.876 зајмова. Креднтнр&њс задругарства Нарочито је задругарству много помогнуто. Задругарство Је од
банке у току њеног седмогодишњег пословања добило зајмова преко 750 милиона. Треба додати дз Је и Један велики део банчнних хипотекарних и меничних дужника зачлањен у задругама, те не треба сматрати да су ови заЈмови одобрени искл>учиво земл»орадннцима незадругарима. И у хнпотекарннм зајмовима банка је првенствено спроводила полнтику кредитиранл ма.10г пол,оприпредника. Од укутшо 20ЛО0 д\-жника преко 9.000 су по. седници до највише 5 хектара земље а код 9.500 величина поседа креће се од 5 до 20 хектара. Само у 22 сдучаја зајмови прелазе износ од 500.000 динара. Управа банчина, говорећи о пословању у прошлоЈ години наводи да Је прилив средстава био за око 8% већи него у претпрошлој. Износ одобрених заЈмова пење се на 44 милиона. за 17 милиона више него у претпрошлоЈ годтги. Међу важније нове врсте кредита исткчу се извецгтаји ломбардних зајмова задругама на подлозн пшенице. кукуруза и овса, смештено у њиховим магациннма. а затим кредигги задругама у крајевима где је у претттрошлоЈ години била најслабија жетва. У прошлоЈ години. иако још у сасвим малом обиму банка Је почела да поново одобрава преко задруга кредите земл>орадн<ицима задругарима. Добило је кредите 245 задругара. односио 29 задруга. Ревизији задруга поклоњена Је велика пажња, извршен је преглед преко 500 средипгаих произвођачких и набављачхих задрута. Смањење каматне стопе Банка Је одобрила својим хипотекарним дужницима на које се иначе не би простирала уредба смањења каматне стопеза2#.За толико Је смањена каматна стопа и по задружним за>мовииа. издатим после 20 алрила 1932, уколико дгжници по овим зајмовима плате доспеле камате. По истим обавезама, по меничним заЈмовима гмањена Је каматна стопа на 6#. За ломбардне зајмове винских и млекарсжих зајмова банка је изједначила ка. матну стопу на 7%, а на зајмове по ломбарду хартиЈа од вредности смањила од 7% на 6%. Лнквндацнја землорадничкнх дугова Затим се у извештају говори о лихвидацкЈи земллрадничких дугова код новчаних завода и задружних установа коЈа се по Уредби врши преко Привилеговане аграрне банке као главног новчаног завода домаће пољопривреде, заинтересованог за напоре око срећнвања кредитних односа. Наглашава се да оптиси, које ће банка својим дужннцима нзвршити, не падају на терет банке. У том цил»у образован Је при банци фонд на терет удела државе и Класне лутрије
Промет државннх палира на Београдској берзи у јануару и фебруару ове год. Према подацима Беот-радске берое промет државиих пагтира у Јаиуару и фе<Уруару о. г. био Је у мнлионима дпнара:
у банчином капиталу. Годишња дотација државе износи 5 милиона почевши од нове б>тдетске године. ПреЧ»а томе држава сноси огписе. а банка улаже напор снижењем каматне стопе по овим зајмовима и усвајањем дужег рока за исплату кредита. Смањењем каматне стопе на 4.5*& и 5% код 82.12% укупног банчиног потраживања. на које се односи Уредба, као и смањење камате код осталих врста одобрених кредита. умањени су банчини прнходи. Услед чега Је и јемство државе за исплату дивиденде Уредбом сведено на З^с. Добит нзноси 18 мил. У извештаЈу се уз остало даје и опширна аналнза биланса банчиног пословања. У прошлој година банка је постигла чисту добит од 18.070.263. Дивиденде апсорбуЈу 16,471.396. резервни фонд 319.791, остали фондови 191.875 дин.. а тантиЈеме 903.513. од чега управном одбору 289.124 надзорном одбору 72.281 и чиновницима 532.107. Са овим дотацијама фондови ће износити укупно 40.894.300, од чега општи резервни фонд 36,569.691. У овоЈ години истиче мандат члановима управног одбора г. др. Милораду Недел-ковићу и Милутину Поповићу, од чланова поставл.ених од стране претседника Мгагистарског савета и на гтредлог министра поллпривроде и г. г Војт1>- Ђуричићу и Мнлапу НаЈданопнћу изабраним од збора акционара. Једно Је место >*пражњено смрћу Владнми. ра Пушењакд, поседника из Марибора. моЈи Је био изабрани члаи. У надзорном одбору истиче маидат г. г. др. Нико.ти Костренчићу поставл,еном од стране министра финансиЈа. Ивану Першићу поставл.еном од стране министра пол.опривреде и г. г. Душану Шаинонићу, Михаилу Цоцићу, Ђорђу Матејићу. В.тадн Савнћу и Андрнји Јаиопнћу, изабраним на з6ор>- акционара.
Регулисање робног и платног промета са Немачком Народна банка је 10 о. м. прописала извесна ограничења при извозу у Нсмачку. | Циљ јо био да се извоз сма; љи за 50% и да се на тај начин нешто допринссе да се смањи салдо наших замрзнутих потраживања у Немачкој. Тај салдо је већ сада дос-игао непожељну висину од 33,8 милиона марака. „Време" је већ јавило да су у међувремену Немци углавном прихватили наше предлоге у погледу регулисања и ликвидирања тог нашег салда. Према томе и одлука Народне банке била је моментано непотребна. ,,Време" Је нагласило да се у току ових дана могу очекивати промене и коначно решење. Пре свега одлука Народне банке о ограничењу извоза уопште се није прак^ички примењивала. Њено формално повлачење извршено је 18 о. м. Нова одлука гласи: „У сврху стварања могућности да се постигне спора-
БЕРЗЕ
НЕДЕЉНИ БЕРЗАНСКИ ПРЕГЛЕД
Почетком протекле недел,е на ефектном тржлшту Београдоке берзе чврста тепденциЈа иастаиила се н даље, као н скакање хартија. Изгледало Је као да ће се течајсви днзати н дал>е у правоЈ линиЈи и да неће бити Јачих реахцнЈа. МеТ»ткм то се, као огто су поједини рвткн берзиЈанци и предвидели. испоставило као ветачно. И пород великог оптимилма коЈи Је владао иа тржишту и поред свих окономских аргумената коЈи су говорнли у прилог непрекидног скакаи>а течаЈева ови су последњег састанка поклеанули. Уосталом. накнадио то, нвЈе изгледало ништа чудно. Заиста течаЈ ратне штете, који Је на Једном састанку отишао са 416 на 427. могао Је само нзгледати солидан, у ствари то није бно. И већ сутрадал почео Је да клеца на 425 да последшег састанка сиђе на, за сада, разумну границу од 418. У разговорима коЈи су се водили на берзи после састанка у петак могло се прнметити извесно разочарење код поједннаца. Спомиљало се, у прилог мишљењу да су овакви вагли скокови оправдаии, чињеница да то није прзтхна на ефектном тржишту. Треба имати у вид>' две ствари: да садашња хоса има врло здраве осиове и. да би то остала, цене треба да се образ\-Ју на чнсто тржишноЈ основи повуде
тражње. И вјго би се можда жезум О функцнонисању нлат- лело претставити од страие ног промета оа Номачком ! по преговор»та којп су У ј правдано. сталиа и све већа тражтоку из.чеђу наше владе П ' наЈширих маса капиталиста за Нрмвчкр 11апо 1Н1 сигурким и арло повољним пласмавладе иемачкс, мароднз иом Човш г , ве 1аЈ10 „ оанка СуСПеНДЈ-је ДО дал>е брзо ни на најмањи издатак, а поОД.туке примену свога цир- готову не на ч лагање своЈе готовикV тапа оп 1П о м кот се не И П °Р«Д жеље , "ал 0 кулара од ш о. м. који се тапп на да се бр30 посхигну ОДНОСи на ограничењо изда- течаЈеви од 500 или преко ал парн, иања уверења О обезбеђењу бол *е Је да се то постигне веома валуте по извозу у Не.мач- лаГЈШО> да се да времена тражњи ку". Као што смо напоменули ово претставља и формалко повлачење одлуке која се стварно није ни примењивала. Верује се да ће ускоро у Берлину бити постигнут споразум са Немачком (у Берлин је отпутовао и г. др. Иво Белин, вицегувернер Народне банке). На тај начин ће и на
ди хартиЈе од вредности у РУке. Све се ово Јасио видето на попедњем састагосу ове веаеље када Је ратна штета поиусгнла на 418. Заиста Је тешко било претпоставитн да држаоци ратне штете. коЈи оу Је пре кратког времена куповали по 360. неће реализовати. бар делимично, своЈе штокове при течаЈу 427. Карактеристично Је за ово попуштање да Је наЈвише. да не кажемо Једино, ратна штета бнла лабава. док су осталн ефекти бпл н или
ПШ ОДНОСИ 6ИТИ регулисани мирни ити чак и чвршћи. двостраним споразумом, а не Међу чвршћим и даље воде 7«* једностраним мерама које не Се лигма д * заЈмови. 7% и ТТ Селигман Је последп.а два састанпредвиђа Дрезденски спора- ка у надет,н раћен ал пари. Зум. I ПоЈединачно течаЈеви су се креСматра се да ће садашњи талн преговори у Берлину омогућити да се нађе начин да се постепено уклони и реализује наш салдо у Немачкој.
Ратна штета 4% аград>ци (1921) 4аграрцн (1034) 7% инвествциош 6% бег.т>-Ш1 I 6""! далматинци 7% стабнлизациони 7% Влер 8% Блер 7% Олнгман Лкције: Народна банка П. А. Б. Разне Термнин Ратна штета I Укупмо Промт Термнии
Нохшкиа
Промет
Номннала
Промет
9,6
3.6
19.6
7,7
0.4
0.2
0.2
0.1
—.—
—,—•
0.2
0.1
0.7
0.6
1.5
1.3
3.4
2.8
6.8
4.8
3.8
2.5
5.8
4,0
255.000 фр.фр. 0.5
680 000 фр.фр
1.3
54.000 дол.
1.8
33 400 дол
1.1
17.000 дол.
0.6
26.000 дол.
1.0
6.000 дол.
0.2
18.000 дол.
0,7
31 ком.
0.2
278 ком.
2.0
2957 ком.
0.6
4860 ком.
1,0
254 ком.
~ •—
124 ком.
ом. 3.8
1.4
ном. 7.8
3.1
13.4
26,4
1,4
3.1
Поштар.... пролази дневно око 7.650 степенииа. пвај огроман напор могућ је само ано носн
РА1.М А
ГУМЕНЕ-ТТОТГГЕТИЦЕ
ЈУГОСЛ.ПРОИЗВОД
Добиаају с« код сааног о0/ђарског маЈстора!
Мађари купују ноње за клање у Југославији СЈ-ботица, 20 марта. — Маћарска индЈ-стриЈа меса у Будимпешти купила је јуче 1 вагон коња за клање на суботичкој пијаци. Ово је први случај да мађарски трговци купуЈу коњс за клање иа суботичком тржипггу. извоз дрин>А ЗА ИТАЛИЈУ Суб®пп»ч, 20 марта. — Интересозање талијанских трговаца за бичке свиње још ниЈе престао. У току о. м. из Суботице Је нзвезено 20 вагона лебелих свиња за Италију, одакле су талиЈански трговци исте лиферовали за Шпанију. Талијански трговци плаћају 8 највише 8.26 динара по килограму. то значи да су се цене свиња према фсбруарским доправиле са 20—25%.
Приходи од царнна у прошлој годнни Према званичним статистичким подацима приходи од царина и осталих дажбина на наш увоз и извоз у прошлој години били су 1.232.9 милиона динара, према 1.070.7 милиона динара у 1935, што претставл»а повећање од 162.2 милиона динара или 15.15 од сто. У прошлој години свака тона робе у нашој спољној трговини била је оптерећена за 321 динар разних дажбииа, а у 1935 са 248 динара, пгго претставл»а повећање у прошлој години од 73 динара или 29.44 од сто. Волумен наше спол»не трговине у прошлој годинн износио је 8.453.1 милнон динара, а дажбине на спољној трговини 1.232.9 мнлиона динара, што значи да је наша спољна трговина била оптерећена са 14.59 од сто од укупне њене вредности. У претпрошлој години волумен спољне трговине био је 7.730.1 милион динара, а дажбине 1.079.7 милиона динара, што претставља оптерећење од 13.85 од сто од укупне вредности.
Кретање бродова Југословенског лојда 18 марта 1937 „Крал>нца Марија", 20-Ш креће из Сушака на 1 кружно путовање; „Принцеса Олга", 21-Ш креће из Трста на I кружно путовање; „Александар 1". 19-Ц кренуо из Буенос Аиреса за Авонмаут, 11-Ш прошао Авонмаут; „Авала". 10-111 приспео у Розарио; „Царица Милица", 11-1Ц кренуо из Кардифа у Чиле виа Панама; „Исток", 8-1И приспео у Кардиф. крца за Рио; ..Иво Рачић", 7-11 кренуо из Шибеника у лнннЈн за Јужну Америку; „Изглед", 7-Ш приспео у Нарденхам, крца за Сантос; Марнја Петриновић", — крца у Бахиа Бланка за Континент; „МарнЈа Рачић", 22-Ц кренуо из Гружа у линнји од Јужне Америке; „Немања, 18-Ц кренуо нз Бахиа Бланка у Марсељ, 18-1Ц прошао Гибралтар; „Његош", 6-111 кренуо из ТоЈне у Потро Маргера, 14-Ш прошао Гибралтар; „Прерадовић", 4-Ш приспео у Ла Плату; „Томислав". 2-]Ц кренуо из Антвсрпена у Плату; „Трепча", 24-11 крвнуо из Кардифа у Плат>-; „Триглав". 28-Ц приспео у Буенос Аирес; „Видовдан" 13-Ш приспео у Кардиф, путујеу Чиле виа Панама; „ВоЈвода Путник", 10-ИЈ приспео у Антверпен; , Зриноки". 5-Ш креиуо вз Солуу Аитвсраен.
Ратна штетв На почетку нелс.т.е врло чврста, скочила је на гтрвнз* састаицима са 410 на 416 н на 427. НаЈвишн те-чај бно Је 429. Затим Је претпослесп*»ег састанка Родгустида на 425, а послешввг иа 420 н 418 «оСЛе ^астаика. Пон>-да после састаика била Јс чврста: 419 и тенденциЈа Је остала неигго чвршћа. Укупно Је раћвно у току недеље за око 6 митнона дннара. од чега на терминске закључке отпада око 2 мнлиона. Тер-
Грађсље житиих силоса Стари Бечеј, 20 марта. — Одлуком владе подиже се велнки силос за смепггај житарица у Старом Бечеју, чија ће изградња минскн закључци сл- бкп чврсти коштати око 16 милиона дннара. " """ " - Подизање овог силоса у Старом БечеЈу претставлл један део мер»а, које предузима влада за подизање привреде и ојачање привредних односа и у овнм крајевима. Кредити за изградњу оваквих снлоса обезбећени су и већ су учнњени неки претходни радови у местима где ће се силосн подићи. На тражење Министарства грађевина старобечејска оппггина донела је једногласно решење да се уступи бесплатно потребно земл»иште на њеном атару за подизање овог силоса. Од изградње силоса у Старом Бечеју привредници у Старом Бе
ишли су упорело са промтттним течаЈем. Послеан.ег састанха ниЈе нх бнло. б^ бег.тучке обвелпнце Биле су живо раћене у ток>- недел»е. Веома оу миого скочиле. нарочнто крупнн комалч коЈн с>* нотнралн у понуди 79. Посладљег састанка ни*з> - раћеии. Тек после трећег звона бито Је закључака за ситне комаде по 72.50, средње по 76. и кр>-пне по 78. Остала Је и дал»е поц>*да за крупне по 78. тражња по 77.
да.тиатинскм аграр Нас>-ттрот 6 % беглучкнм коЈе оу знатно жинље раћене у току оае недел.е него ли у току претходие, вГг далматински аграр био Је слабо раћен. Ситни и средњи комадн раћени оу само на Јеаном састаику по твчаЈу 72.50. односно 73.50. Крупни комади су били раћенн по течаЈу 76. Последња забележена понуда била Је за крупне 76, тражша 74. Доларгкн ппјмопн Од доларских заЈмова коЈи су у току целе недел.е нмалн чврсту тенденциЈу наЈвише Је раћен 7% Селигман, иако слабнје него прет* ходне недеље. ТечаЈ се кретао од 99 на почетку недеље до 100 на по* следња два састанка. Код 8% Влера било Је закљгчака по 98.50. ТеиденциЈа чврста. 7% Блер Је нешто попустио на последњем састанку иначе Је у току недеље достигао у закључку 88.50. Лкцнје Од акција рађено је веома живо Народне баике по врло аисоком течаЈу. П. А. Б. нма врло чврсту тендеициЈу али Је атабо рађена. На претпоследњем састанкг забележила Је V закључк>- 218. На гтослеињем састанку Народна банка Је нешто ма-то поп>-стила. Рађена Је и по 7300, иако Је током целе недел>е нотирала 7350 у закључку. Од осталих на прво местс- по обрту долазе 4% нграрци из године 1934 коЈн су у току недеље скочили на 53.25. Последњег састаика нису нотнрали. 7% инвеспшиони Је такође доста живо раћен по арло добром течаЈу. 7% < табилизвпвоин Је нешто славиЈе раћен. Достигао Је почетком недеље течаЈ 89.25 али Ја претпослеањег састанка рађен по 89. Укупан промет на ефежтном тржишту изнео Је у току недеље око 11 мн.тнона дииара и био Је нешто већи него претходног састанка. Дааизно тржиште у току нелеље није имало већих промвна. ТендевциЈа Је углавном мнрна. иако знше лабава нвго чврста. Промет Јв бао врло жнв и изнео Је око 30 мнлиона динара. готово исто као а претходне неде-1>е. Фунтп Ф>-нта Је остала непромењена т току цете недсље што Је потпуно разумљиао када се зна да Је диригоаана. ОваЈ сталан течаЈ фунте пр>-жа велике користн нашоЈ сттољноЈ трговини и треба се иадати да ће се одржати н даље. ТечаЈ Је бно по 238 днн. за ф>-ит>-. Марка На почетку недеље чврста у току надеље Је стално попуштала. Тако Је течаЈ пао са 12.35 дин за марку на 11.91 дин. за марк-. на последњем састаик\-. Последњн тер минскн закључци нотнра.ти с^: следеће: за медио април по 12.06 лшн. за маркч-. За медио ■ \-лткмо маЈ било Је само тражње по 12 днн. Промет Је бно слабијн нСги пгетходне недеље. Шил1шг Шилинг је V току недеље био попустио на 7.88 алп се на постеањем састанку поправио на 7 93 дин. за шилинг и послелг.н закључци су нотнралн по 8 дин за шнтинг. Остала Је н даље поттл-да по 8.02 дин., тражња по 8 днн. за шнлннг. Лира Лира Је и даље без посла. Понуда Је попустила на 2.25 днн за лиру. али тражње штак нема. Грчкн бонови Грчкн бонови су у току недеље бнли чвршћи. Скочилн су са 31.50 днн. за 100 драхма на 31.75 дин. за 100 драхмн. Рађени су нешто слабнје него претходне недеље.
ТЕЧАЈЕВИ ДРЖАВНП.Ч ПАПНРА НА БЕОГРАДСКОЈ БЕРЗИ 19 март
чеју и околини очекују велике користи. Оваквн снлоси подићи ће се и у Новом Саду, Панчеву н у Шапцу. (Врсме)
4°с аграр 1934 6Ге беглуцн. 500 2500 5000 б 1 * далмат., 500 1000 5000 7°г Се.тигман 7<"г Бтер в^с Бтер 7% ннвостипиони 7% стабнлнзацнони Ратна штета. промпт 420.50 Ратна цттета. термин —.Народна баика 7325.П. А. Б. —
18 март 53.25 73.75 75.50 78.50 72.50 73.50
88.50 98.50 90.50
17 март 16 март 53 25 51.50 74.25 —76.50 —76.—
76.100.— 39.25
—.— 89425- 422 7350 218.- Лондон Берлин Беч Милано Солун
31.75
Овогодншња чиста добит „Трепча Мајнс Лимитед" бнће већа него у прошлој годинн Лондон, 20 марта. — Према ,,Фннаншел Њус-у", резерве руде у Трепча Мајнс-у износиле су крајем прошле године око 3 мнлиона тона. Руда са- 1 ЛОНДОНСКА БЕРЗА држи 9,4% олова, 6,4% цинка ■ и 3, — 4 >*нце сребра по тони. Београд' Радови се и у овој години Парнз развијају врло повољно. Ме- I ђутим, трошкови експлоата- I мнлано ције су повећани због пове- ј Мадрнд ћања надница и транспортних трошкова, као и због радова | Беч на вађењу руде из већих ду- Цнрјпс бина. Али, с обзиром на ве- Ј Лтокхолм лики скок цена, олову, цинку ј кооенхаген н сребру, предвиђа се да ће ово друштво иматн већу чисту добит у овој години, него у прошлој.
427.426.50 7350.—
88.50 89 25 416.25 419.—
87.50 410.75 410.—
ТЕЧЛЈЕВИ ДЕВИПА НА БЕОГРАДСКОЈ БЕРЗИ 19 март 18 март 17 март 16 март 238.— 238 — 238.— 238,1191.84 119436 798 83 788.46 225,31.75 1195.93
1197.96 785—
31.50
Доидон. 20 марта. 11.45 час. 214.106.41 29.0075 92.80 77.—
Аустрија је забранипа извоз старог гвожђа Парил, 20 марта. — Аустријска влада на својој последњој седници претресала је питање оскудице сировниа за гвоздену индустрију. У вези са решењом питања оскудице сировина решено је да се од 15 о. м забрани извоз старог гвожђа из Аустрије. Старо гвожђе највише се изеозило у Југославију.
СофиЈа Праг Варшава Будимпешта Атииа Иистамбул Б>-курешт
(-4- 0 02» (4-0.0011) (=) (4- 0.04) <=) 8 93 1 8 ( 4- 0,001.8) 12.1475 (=) 26.1 16 (=) 21.45 1 8 (4-0.00С8) 19 395 (=) 19-90 (=) (=) (=) (=) (=) (-4- 2.25) (=) (=)
22.40 398.140.1.8 25.77 24.75 547.50 610,667,— (=)
ИНОСТРАНЕ БЕРЗК Днверпул. 20 марта Пшенпца: март 9.2 18. мај 9.3 5 8, Јули 9.4 7 8, окт. 9.1 1 8. Кукуруз: март 25.6, април 25.6, маЈ 24.7 1,2. Ротердам, 20 марта Пшеннца: март 8.77 1/2, маЈ 8.70. Јулн 8.85. септ. 8.45.
Кукуруа: март 104. мај 104, јул* 100.50, сест. 101. Чшааго. 20 марта Пшеннца: маЈ 137, Јулн 122.75, септ. 120.25.
Грчка бн могла увознти шећер из балканскнх земаља Атина, 20 марта, — „Елефтерон Вима" доноси чланак у коме се каже. да је Грчка сигурно једина балканска земл>а, која још увози шећер из иностранства док остале њене сусетке спроводе аутархију, или у малим колнчинама допуњују своју домаћу производњу. Грчка увози шећер из других земал»а међу којнма није и Чехословачка. Да су односи са Бугарском нормалнн. Грчка би у великој колнчинн могла увозити бугарски шећер, што би за њу бдло много корисније. Пожел>но би бнло да се што пре остваре одлуке меродавних кругова о оснивању фабрике шећера у Грчкој.
Ј%-черашњв ..Народно бтагостап>е" доноси: Из урадииштва: По31гв на чин.енице, Маштарије н стварност. — ДогађаЈи и проблеми: Глосе уз Уредбу о пољопривредннм коморама; Државне фи- | нанснЈе у Јаиуару; Интересантна реформа закона о акцнонарским лруштанма у НемачкоЈ. — ОбавештаЈна атужба. — Коњ\цктура. Дздатак. Диализа ћмланса.
лиђе Ваш СЈОМАК. ако ла отћа- I и.с узнмате прлшак „МАГНА . I ку кашмку у бодн илн млску. ј Л" на брху но ча после јс.чл ј 'Дно нршсње нуждс, уклања ^
Као КРОНОМЕТДР ран.с Дсца 1 малу, одрасли I бслнку " К п ^' змсте ирашаћ „МАГНА" пи иоспсшу|е варењс, уредно у стомаку и |е\њаку. подритбање, по6р>ћ1'»,е. ПГчИ ^ ата Р стомака н црећа. шул>'6с, чирсвс ,п V стомаку. р. с Бр 47в8а2 Прашаћ „Магна" омот Днн 4.Стакленце ^а поромту Днн 9"*-- » 1Цн>мзволи ЛАВОРАТОРШ 1ЛГД, О Ш.!