Време, 26. 09. 1937., стр. 17
ВРЕМЕ
11емачкојугослобенски односи
Васпитање и образовање у служби рада
од д-ра Вила Декера
у области промета странаца
ОД Хермана Есера
ТТ Немачка и Југославија могу последњнх годнна забеленштн у аналнма своје туристике знатаи полет и напредак у области интернационалног промета странаца. Јединствене лепоте Далмације нарочита особеност Јужне Срби-1 је, оријентални карактер Сара- ] јева, густе прашуме и питорескна језера Босне, а као кру-1 на свега, уметничко благо читаве земл»е, привлаче све већом снагом посетиоце других земаља, жел>них нових, неслућеннх емоција. С друге стране пак. налази се у несумњнвом порасту и број посетилаца Немачког Рајха, који желе да се упознају и уживају у немачким природним лепотама, оригиналности немачкнх градова, многостраности немачке културе и уметности и да се на лицу места увере о напретку немачке технике. Не може се никако спорити да интернационални промет странаца претставл»а како за Југославију тако исто и за Немачку несумњив конструктивни фактор не само прнвреддни већ и политички. Посетилац из стране државе може на лнцу места контролисатн своје познавање економских и политичких прилика у дотичној земл.и и тако несумњиво утврдити колико су његова уверења о култури, политичком животу и карактеру дотичног народа била тачна. Сваки странац , са мало добре вол>е и смисла за психолошке опсервације, може тако врло лако исправити најбол>е ранија уверења о становницима посеПеце земл>е. Ни цародна екоцомија сваке од ове две државе, не губи из вида велику вредност промета туриста и одлично уме да цени користи, што произлазе отуда. Стога та економија и подупире свим силама и расположивим материјалним средствима његов успон. И у Немачкој п Југославији, владе су потпуно свесне политичког и економског значаја интернационалног промета странаца и као последица тога долази вотирање потребних средстава за његов просперитет. Немачка је путем закона образовала Државни одбор за промет странаца а затим и један Савез установа за пг»омет странаца у Рајху, као врховну инстанцу за организацију не само пропаганде и врбовања посетилаца Немачке, него и за разграњавање и поделу целокупног посла. Том пропагандном послу приступила је као одличан помоћник Централа државних железница. Тој организацији, која данас има заступништва скоро у свима културним државама, стављено је у задатак, да развије до крајњих могућних граница промет и размену страних туриста, као што је то случај на пример између Немачке и Југославијие. У овом послу труди се ова организација да се прилагоди индивидуалном животу земал>а у којима развија своју делатност. Она сваком приликом указује на лековитост немачких бања и лечилишта, очигледним приказима и сликама упознаје туђину с природним и културним лепотама Немачке, указу је на значајне историјске моменте, изложбе, разнолике приредбе, постројења технике, и обилно помаже свима, који се на њен позив одлуче да посете Немачку. Да не спомињемо заиста тешке проблеме, пред које је била ставл>ена Цснтрала немачких државних железннца за време олимпијаде. С поносом се може констатовати да је централа у сваком погледу савршено удоволила свима захтевима, чему је сведок огромна маса посетилаца која се у то вроме служила немачким желеаницама, Сталан пораст носете страранаца Немачкој, нарочито од Ј933 године, евидентно докааује да пронагаида, која се си-
стематски спроводи у иностранству, почива на здравој основи. Из дана у дан расте број посетилаца Немачкој, што је, наравно. могућно само у случају да пропаганда изноои и приказујо ствари и чињенице онаквима какве су у стварности. Као пример изнећемо неколико цифара из саобраћајне службе престонице Рајха, Берлина, о кретању странаца у року од 1933 до 1935 годнне, Годн- Немцн из на прођннц. Странцн С5сга 1933 839.787 1 53.788 953.575 1934 951.663 130.403 1,082.066 1935 1,04-1.586 158.492 1.203078 У годинп 1936 показује се још већа цифра, што се најзад нпак не може приписати искл>учиво Олимпијади у Берлину. Око 650 туристичких места која су регистрована у статистицн, посетило је само у међувремену од априла до септембра 1936 године 12,8 милнона странаца са укупно 54,7 милнона преноћпшта; око 15 од сто односно 12% више но претходне године, А пуних 50% од тога сачињавао је пораст странаца. Питање страначког промета између Немачке и Југословије регулисано је донекле Уговором о путовањима од 1 маја 1934 годнне; тек нешто касније проширен је тај уговор после исцрпног већања и преговарања Југословенско-немачке економске комисије у Дрездну. Немци који одлазе на путовање по Југославији дсбијају путни чеу до износа од 500 рајхсмарака. Утврђено је наиме, да Рајхсбанка има да стави на расположење за путовање у Југославију, месечно 500.000 рајхсмарака, што износи шест милиона годишње. Уколико се износ једног месеца не би исцрпао, може се салдо пренети на идући месец и накнадно искористнти. Укупном износу од 6 милиона рајхсмарака придолази још и сума новоустановл>ених путничких марака, које Југословени утроше на своме путу кроз Немачку. Тако је оваквим аранжманом с потпуном сигурношћу обезбеђен несметан дал>и развој туристичких односа између обе ове земље а нарочито прираст немачких туриста у Југославију, што се види из статистике коју нам показују ове цифре: Посета Немаца из Рајха Југославији: Број по- Број преГодина сетилаца ноћишта 1934 25.265 141.487 1934 29.160 145.387 1936 (јан.-авг.) 24.881 128.445 У обратном смислу, т. ј. за посету Југословена Немачкој, такође се може забележити сталан и осетан пораст, иако се наравно та посета не може мерити са посетом Немаца Југославији. Поред чисто туристичке размене посетилаца нзмеђу ове две државе, значајну улогу има и привредна. Нарочито што се тиче посете Југословена Немачкој. Вели магнет у овом случају претставл>а чувени Лајпцишки велесајам и Интернационални сајам узорака 1 немачке технике и индустрије, који је сам по себи довољан да привуче значајан број југословенских поданика. Слика пролећног Лапцишког сајма изгледа овако:
То су цифре које нас на веродостојан начин упознају оа вредношћу посете Југословена Немачкој. Док се број посета 1933-4 године налазио скоро на истом нивоу, попео се године 1935 са читавих 83% док у 1936 достиже висину од 172 процента. Он необичног је значаја факат, да многи посетиоци немачких велесајмова, који долазе из свих балканских земал>а, из Турске, Бугарске, Грчке а делимично и из Румуније, не обилазе Југославију. Они се скоро без изузетка, задржавају у пределима Југославнје, посећују и релативно дуго се задржавају на њеним јадрански обалама, у Београду, и осталим познатијим местима. Како тај саобраћај изгледа можемо јасно видети из ових цифара: На пролећном сајму у Лајпцигу било је: Го*н- Тур- Бугар- Руму- Сћене ска Грчђа ска ннја га 1933 51 21 38 291 401 1934 66 35 88 234 423 1935 77 59 211 405 752 1937 82 143 348 477 1043 Пораст износн у годинама 1934: 106.5%, 1935: 187.5% и у 1936: 264%. У мере које су предузнмане да се овај промет странаца дигне на максимални ниво, можемо убројати на првом месту оснивања специјалних путнич ких и туристичких бироа. У Београду је пре две године отворен ,,Дојче феркерс-биро"', (Немачки саобраћајни биро) који држи заступништво Централе немачких државних железница. Биро тежи да сваком Југословену, којн зажели да посети Немачку, постане меродаван и поуздан саветник. Он даје компетентна обавештења о разним , знатним повластицама, које посетиоци Немачке уживају приликом путовања кроз њене територије. Он званично извештава о стању девиза, израчунава цене свих врста путовања кроз Немачку, информише о хотелима, пансионима, универзитетнма, школама, сајмовима, разноврсннм приредбама, и о свима важним питањима, која интересују по-
сетиоце Рајха. Поврх свега тога, даје се странцима могућност, да се у специјалној дворани, преко аутентичних филмова, снимљених по разним, жнвопнсннм крајевима Немачке, лично увере о природним лепотама земл>е, о народном животу, уметности н техннцн у Немачкој, Пошто сем горњега, постоји у Београду већ пуннх десет годнна н нарочити Бнро за Лајпцншки сајам узорака, који неуморно учвршћује привредне везе између Немачке и Југославије, може се с правом констатовати да је, као туристички, у сталном напретку и привредни путапчкн промет. Што се Југославнје тнче, и она није остала скрштених руку. Недавно је отворен и у Берлину Југословенски путнички биро са задатком да пропагира путовања у Југославију. Ја, специјално, поздрављам ову похвалну појаву и нарочито ме весели чнњеница, да се оснивање оба поменута бироа, у Југославији и Немачкој, не сматрају ни за тренутак неком врстом конкуренције, што би у сваком случају било савршено погрешно и неоправдано. Верује се, наиме, да повећање путовања у иностранство иде на уштрб унутрашњег туризма, алн се штета не показује, ако се узајамнн туризам развија између две земл>е паралелно н у приближним размерама. А та је праведна пропорцпја обезбеђена поступком сам^х посетилаца. Југословени причају Немцнма, приликом одласка из Немачке, о лепотама своје земље и нуде Немце, да им врате посету, С труге страле, Немци у Београду или на Јадрану износе занимљиве моменте из Немачке и позивају своје домаћнне на север. А што је изнад свега значајнпје, развојем нскрених и срдачних туристичких односа између Југославије и Немачке и приближавањем на овом терену, припрема, се сигуран пут ка споразуму у свима осталим областима, у којима се додирује две државе, на корист обеју земал>а н у интересу светскога мира.
Немачка омладина треба у служби рада Рајху, не само да ради на немачком тлу, него при том раду и баш помоћу њега треба да се васпитава и упућује у ново схватање рада, треба да упозна и проживљује нацпоналистичко гледање на свет. Стога и у служби рада, упоредо с радом на тлу, и рад на човеку истиче као велики васпитни задатак, који служба рада има да испунн у области васпнтања омладнне. Ваопитати значи формирати човека у његовом ставу и карактеру. Васпитање немачке омладине управлено је, дакле, на то, да се од те немачке омладине по карактеру н ставу, исформишу свеснн Немци, који — хра- I бри а не кукавице, вредни а не лењн, горди а не понизни, јаки а не слабн, који прппадају своме народу и држави, а не себи самом — располажу чврстом вољом, да као Немци игпуњавају своје дужностп према Фиреру, народу и Рајху. Да би се тај васпитни задатак могао оотварптн, потребно је систематски образоватн ту омладнну, која се нз свих кругова немачког народа скупља у логоре службе рада, у којима свуда влада исти начин рада и исти начин живота. Образовати значи дати омладини знања које јој је цотребно да би свој рад могла правилно схватити и да би у пуној мери била оспособљена да удовољн свима постављеннм задацима. Овакво се образовање постиже у служби рада тиме, што се у вежбама на ред и у унутрашњој служби радници привнкавају дисциплнни, реду и чистоћи, затим, што у фпзичком васпитању осете истинску радост због негованог, здравог и отпорног тела, док у областн државнополитнчког образовања, у претпразннчке вечери, уче све што један Немац мора знати пз историје и културе свога народа. Ово образовање много доприноси решењу васпитног задатка, јер омладина пружа она знањс., која ће јој каеније у животу бити потребиа. Да би се у служби рада омогућило јединствено и систематско васпитање и образовање читаве омладине, створио ј је вођа рада Рајху, у оквиру државног воћства службе рада Рајху, надлештво за васпитање и образовање. Овоме надлештву је стављено у задатак да се брине о извођењу прописа вође рада Рајху на терену васпнтања и образова-
ња немачке омладине. За сваку васпитну и образовну облаот одређен је по један специјални стручњак. Али пошто све областн образовања служе истом цнљу, наиме, националсоцијалистнчком васпитању омладнне, не стоје оне саме за себе него су упу ћене једна на другу, сконцентрисане у надлештво за васпи- I тање и образовање воћства ј Рајха. У служби рада је заиста' први пут пружена могућност | да се у новој жнвотној формн I заједничког рада заједничке логорске службе и заједничког логорског жнвота пређе од различитнх схватања прошлости ка новом схватању рада н заједнице немачког народа. Сви радници носе исту униформу, врше исти посао и подложнн су истој покорностн и истој дисциплини. У својим логорнма срашћују они у једну солидну, чврсту заједницу. И како се ово осећање заједннце данас ствара у логорима рада, тако оно има једном да се прошнри на чнтав немачки народ. Тако су нај^ад побеђене и разбнјене све класе. сталежн и странке. То још не значи, да су сада сви људи једнаки. И у логорима долазе до изражаја различнти карактАри. То се нарочито запажа у претпразничке
вечери, на којима се јавља бескрајно великн б р«.Ј таленлта. Обично ее то запажа на украшавању дворана и соба за становање. Сваки здел>ак има свој оригинални изглед; то је несумњиво већ један цок&З да стваралачке снаге не ашчезавају у изједначпвању. него да се напротив у заједници добива најјачн потстицаји. Заједннчки живот у службн рада јесте, дакле, из тога разлога, конструктиван за кулТ УРУ ДО највећег могућног ступња. Није кам ни на крај паметн да стварамо неку нову култуЈЈу, алн васпнтање и образовање у служби рада. ако је правилно, ствара дела од културне вредности. Наше песме, које су поникле из саме службе рада стнл наших светковнна, наших свечаних дана у Ннрнберг> украс нашнх логора, непобитни су докази о целисходности и успеху оваквога васпитања н образовања, које доносе човеку понова животне радости и понос иа дело његовог народа. Непобитнн су доказн, да та омладнна не сматра внше рад проклетством, него благословом. У духу тога начела дела надлештво за васпитање и образовање воћстиа Рајха на свима задацима службе рада, како би немачка омладина путем рада, службе и дужности добила нов карактер.
М ИАЗСЖИЕ^РАВШК диС5Ви»С-МиВМВЕИО'А'С* ;мори НЛ УПОЈНИ плин за дрвени угљен, дрва итд. НАЗЗЕФТИНИЗИ ПОГОН
3 а с т'у п н и к: ОвлашН. електро - машински инжењер Бладимир Р. Путник Б еогр а д Телефон: 26-040 Нондина ул. 18
МОШИНЕ 30 ГРШЊЕ ПУТЕВО,
За пролећни сајам 1933 1934 1935 1936
Посетилаца из Југославије 216 223 393 587
за ауто.мобплске друмове, железннчке насипе п за бушење тунела, за регулацнју река н канала, за грађење нрнстаништа итд.: УНИВЕРЗАЛНН БАГЕРН са једноставним управљањем помоћу само 2 хебела, ДИЗЕЛ-КОМПРЕСОРИ и алат за компримиранн ваздух, ДИЗЕЛ-ЛОКОМОТИВЕ за пољске и јамске железнпце. Осим тога електричне днзалицв: ОЕМАС-20СЕ ОД 125—10.000 кг. носивостн, ВНСЕЋЕ КРАНЕ до 3 тоне носивости. ЗАТРАЖИТЕ СПЕЦИЈАЛНЕ ПРОСПЕКТЕ ОД НАШЕГ ЗАСГУПНИКА
-