Време, 05. 02. 1940., стр. 6

СТРАНА 6

Изјава претседника владе г. Драгише Цветковића

Понеделак, 5 фебруар 1940

„Нашн полнтички људи погрешно данас расправљају о граннцама баноннна, над знају да нзнад сонх бановина ностојн једна шнра, јача, већа н моћнија, споњна граница Југослаонје, иоју смо данас одлучнн свн да бранимо н ноја омогућава решење сонх лроблема унутра"

(Насгавак са прве стране) Тиме је бнла започета једна нова оријентацнја у нашој уНЈтрашљој политнцн. Одмах после тога, у бЈ-џетској дебати, говорећн о унутрашњој политицн Крал>евске владе, ја сам још јаеније подвукао да решење овога проблема, у сваком случају, мора бити такво, да Хрватнма створн и формално н стварно, равноправност V

граннцама ове државне заједннце, коју они ннједним својнм полнтнчким акто.м ннсу пореклн. Оба ова политичка акта и моја настојања наишла су на пуно одобравање како у Народној скупштини, тако и у целој нашој јавности. Сви су били сагласни, да се овом проблему мора тражити хитно решење.

Улога и држгње поспедње Народне снупштине

Али суипак извесни политички кругови скептички и са неповерењем гледали на цео овај мој подухват. Једнн су говорили, да ћу и ја у своме раду поћи познатим путем тактизирања. Некп добронамернн прпјател>и чак су ми саветовали да не журим, јер, када се проблем реши и када се скнне са дневног реда, онда може престати и потреба за политичком комбннацнјом, коју сам ја створио. А код нас се је, међутим, често пута више водило рачуна о томе да једна политичка комбинација што дуже остане на власти, него да успе. Било је и таквих скептика, који су говорили: „Са Хрватима је немогуће наћи једно праведнг решење". У сваком случају један врло мали број политичких кругова ођекивао је ипак повољно решење. Уместо празних комбннација, ја сам одлучно пошао напред, да на базн пуног поверења, са претставником Хрвата г. др. Маченом, остварнм оно што мн је бнла дужност. Мојн политнчкн прнјатељн н полнтичка партнја, којој сам прнпадао, Југословенсна оадикална зајед ннца, једним ^обрнм делом, одлучно су ме »омоглн да у својој мнсијн нстрајем до враја. Оно што се ретко догађа у полнтичком жнвоту, а то је да политичнн људн, стављају у пн тање н своју личну позидију, само да би помоглн остварење једног полнтичког програма, десило се са многнм мојим политичким пријатељима, којн су се држали одлучно н пратили ме до краја у мојим подухвати ма. И улогу н држање последње Народне скупштине у реша вању овога проблема, која је н

по цену своје ликвидације, до последњег момента помагала остварење моје мнснје, забележнће наша полнтнчка нсторнја као један акт од велнког значаја. Овога пута сматрам за дужност да свнма тнм сарадннцнма нскажем своју захвалност. Поверење и правичност основа споразуму

Једном правнлно постављен проблем, нашао је брзо своје решење. Основна база била је: поверење н правнчност. На томе смо само нзгра ђнвалн споразум. Из тнх разлога споразум је тако брзо и искрено остварен. Мојн првн сусретн са г. др. Мачеком већ су давалн наде да ће овај Горднјев чвор бнтн брзо и одлучно пресечен, а подржавање н разумевање, које сам имао са Највишег Места, учинило је да се ова, за нзвесне кругове неостварљнва жеља, врло брзо прнведе у дело. Поред овог најважнијег проблема као претседник Краљевске владе и носилац једне поли тике, ја сам тада јасно изнео своје погледе и свој став и на остале пробз^еме нашег унутра пхњег политичког живота. Сматрајући да пуне консолпдацнје не може битн ано се не успо ставн један нормалан политички живот, ја сам још у својој првој декларацији у Народној скупштини нагласио да ће Влада настојати да се створе и о- I сновни услови за ову нову о- I ријентацију наше унутрашње политике.

[ стране оних, којн су до јуче најодлучннје заступали ову полнтнку и сагласили се у њеннм основним лиинјама, ми мо рамо да укажемо на све негатнвне стране акцнје извесних нашнх политичких кругова, који сваки политнчки проблем по сматрају само кроз најужу прн зму својих полнтичкнх потреба и полнтнчких интереса. Спо разум са Хрватима имао је да задовољи основне тежњ.е Хрват ског народа, испољене не само за последњих 20 годнна од Уједнњења, већ н много раннје у свима његовнм историским бор бама и настојањнма. Те тежње, по мом схватању, ннмало не ометају постнзање велнкнх цнљева наше државне заједннце и учвршћнвање н остварење ве лнке Југословенске мисли. Сам г. др. Влатко Мачек у својнм нзјавама јасно је подвукао своју југословенску оријентацнју, што треба да буде гаранцнја за сваког доброг Хрвата, Србина н Словенца. Наши политички људн погрешно данас расправљају о гранпцама бановнна, кад знају да нзнад свега овога, нзнад свих бановина има једна пшра, јача, већа и моћннја, спољна граница Југославн је, коју смо данас одлучнн свн да браннмо и која као таква, омогућава решење свнх проблема унутра. Ако се тако постави проблем, онда ће се споразум о једнакостн и равноправност и Срба, Хрвата н Словенаца, извести у потпуностн, до краја. ' Више правде за најсла-

0 спободи штампе и полнтичним законима

Слобода штампе, хао један од првих услова за здрав полнтнчкн живот, добила је, још првих дана, у слободној политнчкој репортажн и објектнвном претресању битних држав ннх н националних проблема, своје право обележје. Ја мнслим да ће ми и самн претставници штампе бити сведоци да сам, са своје стране, чинно све да штампа дође до пуног и слободног изражаја. Ако ипак неки напш кругови внде нзвесно ограннчење слободне штам пе, они ће морати прнзнати да се за ово кратко време н у садашњнм међународним прилнкама, није могло ни више, нн боље учннитн. И у погледу ових проблема било је скептнка н злураднх полнтичара, којн су на све ово гледалн са свога уског, партиског ннтереса. Још увек су сумњиво одмахивали главом, да од свих владиннх обећања неће бити нншта. Време ми је ипак дало за право, а њихова претсказивања ннсу би ла остварена. Када сам у Народној скупштинн говорио о полнтнчкнм законима, сва критика и у Скуп штнни и ван ње, своднла се на то да су обећања Владе у погледу политичких закона један обичан маневар и да се ти закони неће донети. И овога пута време, које је најбољи савез ник, демантовало је све ове злу раде прогнозе. Један од главинх политичких закона је готов, и он је израђен на принципнма здраве и широке демоЦратнје. Споразум — гарантнја

наше снаге

За ову годину дана образовао сам две владе. Моја прва влада извршила је једну велику мисију. Благодарећи схватању и разумевању г. др. Влатка Мачека, ми смо, у најкрнтнчнијнм моментнма међународне ситуацнје целом свету казали одлучно и јасно, да је наша Домовнна сложна, да је духовно уједињена и да је готова да одлучно брани своје границе. То је, по мом схватању, највећн значај споразума Срба и Хрвата. И када историја буде ценила наш рад, она мора прнзнати једно да смо у тим моментима и др. Мачек и ја, у потпуности одговорили својој дужности. Може се споразум критиковатн; може он иматн и својих недостатака, алн једно је сигурно: без споразума и заједничке сарадње Срба, Хрвата н Словенаца не би могао у овим тешким моментнма правилно функционнсати наш државни мехаиизам, нити бнсмо са довољно снаге моглн стати на супрот оним тенденцијама које би ншле на то да се ослаби наш положај. Споразум је нмао да задовољн основне тежае хрватског народа ( Данас кад се у јавностн чу1 је критнка споразума чак и од I

бије класе Шта да кажемо сада о нашнм стеченим нскуствнма и о ономе што ннје добро и што треба нсправљатн, па да наш жнвот буде срећннјн н бољн? У полнтнцџ народног живота, по мом схватању мора се поправљати и исправљат н све оно пхто је до сада у том матернјаЈШом жнвоту било негатнвно. Внше правде, внпхе жнвота, више схватања за најслабнје класе нашег народа, то морају бнти основн наше економске, финансиске и прнвредне полнтике. У том правцу још се ннје довољно ураднло. Реформе су неопходне. Днспропорција између оннх нојн стварају, који раде и оннх којн то користе, мора у многоме да се ублажи. Сељачка земља, каква )е наша, мора воднтн праву и истинску сељачку похштику. Све установе, које треба да служе сељачком народу, морају мењати све оно што је томе народу далеко и неприступачно. Сами људн, којн управљају у тим установама, морају мењати свој менталитет и прнлагођаватн га интересима шнрокнх сељачкнх маса. Целокупна наша производња, њена рацноналност и њена квалнтативна страна, може се поднћн на бољи степен само тако ако се кроз све то остваре основни интереси нашег сељака, а наш сељак тражи само једно; да му буде достојно плаћен труд и да му се омогући да скромно жнви. Индустрија н праведнн ра днички интересн Наша нидустрија не може цветати и неће бнти фактор благостања, ако у своме раду не буде ншла руку под руку са праведннм радннчким интереснма. Стандард жнвота нашег радног света још је увек врло низак. Те негативне стране морамо отворено н јасно да прнзнамо. Учињене социалне реформе решиле су многе тешке радне односе, алн њнхово прнвођење у дело још увек је недовољно н неодлучно. И у овом правцу менталнтет и схватања људи морају се из основа мењатн. Не може се внше у производњи ићи са старим схватањем о господару и слугн. На велнком поспу наше нацноналне привреде може битн само са-

радника н крајњн је моменат да се са тнм схватањем стварају нови услови живота. Искуство за ову годину дана научнло ме је да н у овоме домену допуним своје погледе и да внднм све негативне стране нашег друштвеног жнвота. И ја ћу се труднти да из стеченог искуства нзвучем н за себе и за народ корисне н добре поуке. Ово је биланс мога годншњег рада, а јавност је ту да оценн све што је V њему познтивно н не^атнвно« — завршио је своју изјаву претседник Краљевске владе г. Дригиша Цветковић. НИШКИ „НОВИ ПИСТ" О ГОДИШЊИЦИ ВЛАДЕ Г. ЦВЕТКОВИЋА Ниш, 4 фебруара. — Нишки „Нови лист'', који је близак политици владе г. Драгише Цветковића, посвећује свој данашњи уводни чланак годишњици владе г. Цветковића. Пошто је поменуо узроке пада владе г. др. Стојадиновића, „Нови лист". између осталог, каже:

»За првнх шест месеци владе г. Драгише Цветковића нађен је пут једном апсолутном споразуму између Хрвата и Срба. Да је само то урађено у том кратком времену г. Цветковић бн оправдао све наде које су у ту владу полагане.« У чланку се даље каже: »Ми видимо да се одмах после првих дана, када је влада ступила на дужност, директно иде ка остварењу споразума и демократизацији земље. Први део владиног програма у потпуности је био остварен када су се два претставника двеју најјачих политичких група Срба и Хрвата споразумели о даљем животу ове државе и примили на себе одговорност за тај споразум.с Даље се у чланку износи да треба све заборавити што је на роде у Југославији делило, јер тешка времена, у којима се сада налазимо, диктирају нам потребу да удружени изграђујемо свој мир.

пшппПШШНШППШПШНШШШМ!

Јаље уређење односа између Хрватске и Србије и уређење целе државне заједнице бнће много ланши посао" — изјавио је г. др. Мачек бугарском листу „Зора"

Софнја, 4 фебруара. — Лист „Зора" на уводном месту са фотографијом г. др. Мачеке објавг љује изјаву коју је потпретредник владе ^ ЈЈР с .М ла -Љ9и Д?*ЧИ16. дао дир е ктору овог листа г.ЈКрап/ Чеву. Лист објављује" ову""изјаву под насловом ,,Нов обрт у животу Југославије и његове ( последице за бугарско-југословенске односе". Г. Крапчев подвлачи де је г. др. Мачека нашао свежег, доброг здра^ља и енергије. Са нарочитом љЈ-базношћу г. др. Мачек му је дао следећу изјаву за коју је овлашћен да је објави: „26 авг-уст прошле године донео је велпки обрт у жнвоЈугославије. Кроз више од 20 годнна међу Хрватима и Србима водила се тешка бор. ба. Узроцн те борбе налазили су се Ј- посебним схватањнма самог облика Југославије. Док смо мн Хрвати сматрали Југославнју за нову творевину, коју су образовалн српскн и хрватскн народ, српска теза бнла је да је по среди једноставно проширење Србије са једним народом. Алн, када су внделн да то народ ннје само срнскн, учнњен је покЈтнај са фнкцијом, са Југословенским народом. Пошто се народи ме стварају законнма, већ су Божја творевнна н творевнна историје, то наравно ни ти опитн нису моглн да успеју. Поотојн пак нешто друго: то је да најразличитијн народи, најразличнтнји по етницком пореклу н по језнку, жнве у слоои у једној државној заједници. Зашто онда да то не могу Срби и Хрвати, којн су и епгички н по језику тако блнски, рекао бих чак и једнаки? 26 авгуота бнла је Хрватнма призната народносна инднвидуалност, и право на власт и територију, а то су два главна принципа ради ко. јих смо се борили више од 20 година. Сада ће дал>е уређе. ње однооа између Хрватске н Србије н уређење целе државне заједнице битн по мом ми-

РЕИС УЛ УЛЕМО г. Спахо код претсевннкг владе г. Цветковића и Њ. Св. Пашијарха Реис ул улема г. Фехим еф. Спахо, ноји се од прекјуче напази у Београду, посетио је претседника Краљевске владе г. Драгишу Цветковића. Сем тога, у пратњи вакуфског директора из Сарајева г. др. Хазима Муфтића, посетио јв министра просвете г Божндара Максимовића, миннстоа правде г. др. Лазу Марковаћа и министоа шума и рудника г. др. Џафера Куленовића. Јуче по подне Реис ул улема г. Спахо посетио јв Њ. Св. Патријарха г. др. Гаврила. Реис ул улвма г. Спахо и Н>егова Светост г. др Гаврило остали су у дужем разговору.

ш.љењу много лакнга н једносташшјн пооао. З.хам да и данас има у Србијн људи који мисле да је тнм споразумом 1 .сцпсхво^дшгубжло. нешто. Алн, , ТИА.Љ.УДИ Ј^ мали н поред тога пгго подиж>- велнкн шум. Широки слојеви српеког народа Су уверенн да СУ тим споразумом стеклн, ако не ништа више, а оно безбедпост против сваке онасности спол>а. II зато сам уверен да ће имена Његовог Крал»евског Внсочанства Кнеза Намесннка Павла, као н Његовог помагача мнннстрапретседника г. Драгише Цветковића бнги записахга златним словнма не само у нсторнјн Југославнје, него н у нсторнјн српства". Затим је г. Крапчев поставио г. др. Мачеку следеће питање: „Нешто о спољној политици, господине потпретседниче. Кажнте нам неколнко речи о Балквнском споразуму и о односима са Бугарском?" Г. др. Мачек је одговорио: „У продужењу овнх м«јнх мисли треба да нзразнм ж е л»у да с« једно.м ср е ћно уреде и одно с и Нзмеђу српског н буг а рског народа, а као последнца тога н °дноси између Југославије и Бугарске. Тако ћемо пред целнм све т ом оповргнутн мхшхљење да славенство ннје снОообно да ужива у велнкој с лободи." ОДЛУКЕ СПЛИТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ХСС О УЧЕШЋУ ЧЛАНОЗА ПАРТИЈЕ У КОМУНАЛНИМ ПОСЛОВИМА Сплит, 4 фебруара. — На седници месне организације ХСС, на којој је, између осталог, решавано и о питању оставке инжењера г. Вјекослава Иванишевића, донесена је ова резолуција: Тражи се: 1) Да се изврши ревизија рада ХСС у Сплиту од 1935 па даље, 2) да се одмах смени повереник градског поглаварства, а исто тако и лица које су постављена у Градској штедионици, електричннм предузећима и т. д. без претходног саслушања народне воље; .3) да чланови у подитичким организацијама могу бити само они чланови који су у ХСС ушли најкасније 1935 године/ 4) да они чланови који су преко ХСС дошли до службе, не могу Г"*~ ' у управу политичке организације ХСС, 5) да се укину повластице бесплатног уживања стана, воде н гаса, које су до сада имали извесни општински службеници, 6) да се продаја соли и других монополисаних артикала додели Господарскј со'н. која ће користити сељаштву, и 7) да се у ~лтересу праведнијег и успешнијег учествовања појединаца у раду разних управа избегава поверавање појединцима члпновима ХСС, више функЦија. 5 ФЕБРУАР 1939 — 5 ФЕБРУАР 1940 Г одишњица владе Г. ии III

Годишњица заиста значајна и пуна историског збивања. У кратком временском раздобљу изменила је ток нашег народног и државног живота и упутула га новим, реалнијчм иравцем. пети фебруар означава дубок, одлучан прелом у нашој унутрашњој политици. Прелом који долази после једног двадесетгодишњег система у управи земље. Хрватско питање притискивало је државни организам. Уместо међусобног поверења, било је доба оптуживања, уместо братске љубави, борба на свима линијама. Догађаји око нас указивали су на потребу јединствености у.одбрани заједничк-ог дома, на потребу опште народне слоге. А у ствари лутало се у оптужиаању и интерпрети• рању теорија од интегралног Југословенства, до федерације. Народ годинама није исправно консултован, нити је појединцима било могућно, без личног ризика, изразити јавно и отворено своје гледиште. Избори су били форма, којој је ваљало удовољити, да би се кроз такве резултате о• безбедила власт. псеудодемократија г. др. Милана Стојарс?#ШЖЈ/ ЛШР°г. равДОЈ * ушпмени као пример којим не ваља иоћи. Г. Драгиша Цветковић образовао је 5 фебруара своју прву владу, која је одмах нагласила пуну преоријентацију у унутрашњоЈ политици. Још првог дана г. Цветковић је у својој изЈави пред Народним претставништвом указао на основне линије политике свога кабинета, на напуштање старих метода и на неодложну потребу искреног споразума са Хрватима. Г. Цветковић је са најмеродавниЈег места учинио признање и дао изјаву о постојању посебних народних индивидуалитета, Срба, Хрвата и Словенаца, у• виђајући да се живот и традициЈа, и Срба и Хрвата и Словенаца, који су живели под различитим приликама, не могу избрисати једним потезом пера. Видело се да нема споразума без задовољења хрватских захтева на бази истинске равноправности и међусобног поверења. Али, ту атмосферу поверења требало је стварати пролазећи, дугим, тешким путем и отклањати заблуде које су се кроз године тало дубоко уврезале у наш заједнички живот. Ваљало Је, сем тога, савладати низ тешких препрека у самом Народном претставништву, донети буџет, убедити људе поштеним и искрени.м разлагањем у неопходност споразума, отупити оштрицу пропаганде и, најзад, савладати отпор Удружене опозициЈе, ч мјм су интереси новим политичким курсом оили цогођени. при томе поступано је најопрезније у духу демократских и либе% тлних погледа. Све су то тешки задаци, који су наметали своЈе рехиење, пре ма ка> ;их ?сговора са Хрватима. Коначно је дошао дан првог састанка у Загребу између г. Цветковића и г. др. Мачека, после кога је г. др. Ма• чек својим најближим пријатељима изЈавио: „Не знам ни сам зашто, али ако склопим споразум оа ким од Срба, осећам да ћу га једино склопити са Цветковићем." Тада тек почињу у ствари преговори, праћени неизмерним напорима г. Цветковића и г. др. Мачека. племенита настојања рада на споразуму, руковођена највишом иници■ јативом, садржавала су у себи толико живости, толико обимности, толико занимљивих п оштрих дискусија, толико тешког саглашавања и трудбеничке истрајности, да пру-

жа драгоцени материЈал за посебна историска расматрања. Најзад, у мутним данима, када су границе држава на карти Европе почеле да се мењају и када је ратни хук претио да захвати свет, из чаших заједничких патњи, срећно, у отсудном часу, родило се велико дело народног споразума. Његов први неимар, Њ. Кр. Бис. Кнез Намесник потписао је 26 августа у Дворцу на Брду протокол споразума закључен између г. Цветковића и г. др. Мачека. Истога дана г. Цветковић је на Бледу о бразовао владу народног споразума. Споразум је догиао у право време, да испуни земљу надом у бољу и сигурнију будућност, а прошли болни догађаји остали су већ далеко иза нас. Дакле, ова годишњица донела је споразум, коме се узалуд тежило кроз пуне две деценије, донела је решење хрватског питања које је у политичком речнику обележавано као неразрешива загонетка Али, баш за то, крајњи биланс овог једногодишњег ра«. да, 'псиуње'ног углавном напорима на консолидацији наших унутрс њих прилика, толико је обима н и далекосежан, да његова коначна оцена остаје ва н садашњег мишљења и расположења, па можда и ван суда садашњице. Пред нама се налази основа на којој треба да се развија југослоеенска заједница по н овим др• жавоправним принципима, оживотвореним споразумом. На реду је спровођење споразума, али тако да топлину заједничког дома осете сви подједнако, и сви Срби, и сви Хрвати, и сви Словенци. Тридесет седам влада, са преко пет стотина министара, сменило св на врховној државној управи од ослобођења до образовања владе народног споразума. И, без претеривања, може се мирно рећи, да је кабинет Цветковић — др. Мачек један од оних који је у најсудбоноснијим тренуцима преузео на себе озбиљну дужност и велике одговорности. Али дужности и одговорности су олакшане, ако се оне кроз демократију и равноправност што пре поделе са народом, и са Србима, и са Хрватима, и са Словенцима. Влада г. Цвтековића већ је пружила доказа да рачуна на народну сарадњу, т^м пре што носи име: Влада народног споразума. Она зато мора слу• шати народни глас, глас слободног и равноправног народа у слободној југословенској државној заједници, јер он треба да јој да снаг за сва њена прегнућа. Влада народног споразума може бити задовољна ако њен рад непосредно посматра и узме у оцену сам народ, који је одавно већ спреман за овакву сарадњу, чврсту и постојану, сарадњу кроз слободан политички живот. Споразум треба да остане до краја велико народно дело, спровођен правично и несебично, без бојазни да ће ма чији интереси бити повређени или доведени у питање.

РЕЗУЛТАТ ОПШТИНСКИХ ИЗБОРА У СТАРОМ СИВЦУ Старн Сивац, 4 фебруара. Данас су у Старом Снвцу нзвршени нзбори за претседннка општине. Биле су постављене три кандидатске лнсте. Резултат иабора је следећи: прва листа ЈРЗ (кандндат г. Калић) добила )в 601 глас, друга листа ЈРЗ (кандидат г. Плавшнћ) добила јв 117 гласова н трећа листа (кандидат г. Ђурић) добила је 458 гласоаа.