Време, 05. 02. 1940., стр. 7

Донедељак. 5 фебруар 1940

СТРАНА 7

ПОЛИТИЧКИ Д НЕВНИК

99'

рСтварн су пречишћене и разговори су завршенн" изјавио је г. Крста Милетић после јучерашње посете г. Аци Станојевићу

Ннш, 4 фебруара. — Бившн мншистрн г.г. Крств МнпвтнК н Мниош Бобић, као и члан Главног олбора Радикалне страннв, професор универзитета г. др. Мирко Косић, посетнли су данас пре подне по четврти пут г. Ацу Станојевића у санаториуму г. др. Петро»нћа. Састанак са г. Станојевићем трвјао је скоро цео сат. Поспе састанка г. МилетиК је рекао вашем дсписннку: — Стварн с пречишћенс н разговорн завршенн. Вечерас путује-

мо, а пре тога још једном ћемо посетнтн г. Станојевића да га поздравнмо н да се опростнмо. /Према обавештењнма која су се могла добитн, утв^^ена су гледишта по организацију странке као и о подепн партиског рада по окрузима. Г.г. Милетић, Бобић н др. Косић, са својнм поијатељима, обишли су данас Нншку Бању. . Г. Станојевића посетио је и г. др. Мил"тнн Копша, који је данас допутовао у Ниш.

На састанку чпакова Главног одбора са нишккм раднкалнма г. др. Мнрко Коси* |е гсвоцио о полнтичкнм акцнјама на територи;н Војводине

Ниш. 4 фебруара. — Бнвши минкстрн г.г. Крста Мипетић и Мнвош Бобић, као н члан Гпавног одбора Радикалне странке, професор г. др. Мирко Косић, одржапн еу снноћ са својим партнским прнјатељима ужу конференцију, ва којој је говорено о нашој унутрашњој попитичкој ситуацији по спе споразума Цветковнћ — др. Мачек. Прнлнком ове конференцнје г. др. Коснћ истакао је на примеру Војводине многострука н слож е на двјства попнтике Загреба н Београда на томе подручју, које је веобнчно осетљнво за укупну дркавну попнтнку, с обзнром на хародносне мањнне у Војводинн в настојавања да се нскористе у восебне сврхе тн топнко споженн односи. У току данашњег дана г.г. Михетнћ, Бобић и др. Косић у два наха посетили су г. Ацу Станојевића у санаторијуму г. др. Пет»овића. Другу посету учинили су пред сам повратак у Београд. Онн су залршипи са г. Станојевнћем консултовања, а према оном што су кзјавипн вашем дописннку, заврхсенн су сви разговори о текућим партискнм пословима, нарочнто о органнзапионим пнтањима Радн»алне странке. ПОВРАТАК Г. Г. МИЛЕТИЋА, БОБИЋА И ДР. КОСИЋА У БЕОГРАД Ннш, 4 фебруара. — Г.г. Милетић, Бобић и др. Косић нагласипн

Г. др. Мнрко Косић су вашем ~дописнику том прнпиком да у воћству Народие .радикалне странке влада једнодушност гледања на политичку ситуацију у земљн. Г.г. Милетић, Бобнћ и др. Косић отпутовали су вечерашњим брзим возом у Београд. С њима су отпутовали и г. др. Мипутин Копша, лекар и Милорад Токмаковић, адвокат из Београда.

Велика конферентга босансккх радикала у Сарајеву на кодој је тражено (единсгво и обнова Радикалне странке

Сарајево, 4 фебр>-ара. — У раднкалском до>г>' под претседништвом г. др. Д>игана Јефтановића, претседника месног одбора Радикалне странке, данес пре подне у десет часова започела је конференцијв делегата градова срезова Високо. Вишеград. Рогатица. Чајниче. Зеница и Среза сарајевског. Био је и делегат из Травника, иако је Трааничкн срез прнпао Бановини Хрввтској. Ци.т, саствнка био је обнова Радикалне странке у овим краЈевиха. Састанак је отворио г. Јефтавовнћ, па је затим узео реч г. Милутин Поповић који је изнео нсторијвт Раднкалне странке и н>ен значвј у нашем политичком животу, као н потребу њеног обв?вл>ања. Секретар месног одбора, г. Јово Шошић, нзнео је програм Радикалне стренке. Исгахао је да су за последњих дввдесет годнна у нвшем животу на водећа места долазили л>уди који сУ мало жртвовали за опште интересе земл,е. Г. др. Милан Јојкић звтим говори и развија мисли г. Шошића, излвжући положај раднкала у двнашњем полнтичком добу. Г Симо Бегоаић, протојереј са Пала, пледирао је да се све српске странке фузионишу и створи једнв српска странка, како Срби у овим крајевима не би узалудно г}"били глвсове. Говор је закл»учио да, вко не дође до фузије свих странака на изборе неће изићи ни 40Гс процената Срба, а то значи да у Сврајевском изборном округу Срби неће добити ни једног посланика. Затим је говорио г. Јефтвновић о обнови радикалне странке. — Са извесне сгране, каже он, настојало се утицати да се отпоч не нов живот, али на начин који није усвојив. накме да странка поће за појединцима. Затнм је рекво какзв став Глав нн одбор заузима према вестима Де се стварв Југословенска радикална странка. По г. Јефтановићу Глввни одбор, и радиквлп, неће ступити у ову странку. Затим је говорио г. Авакум Перичић, о организацији Народне радиквлне странке. Г. др Душ9н Петровић говорио је о уло•и Радикалне странкв и њеном формирању.

Сељак г. Остојв Трифковић у име сељака поздравио је обнављање Радикалне странке која је донела ослобођење. Делегат из села Борика. Срезв рогатичког. гВасо Пленојевић, тражи да чланови месног одбора Р*адикалне странке у Сарајеву обилазе села и оргенизују странку. Делегат из Травникв г. Сулејманбег Хафизадић, бившн нвродни посланик Радикалне стран ке, говори о потреби груписања свих радикалаГ. Лука Кочвн предлвже да они који организују стрвнку окупл>ају и омладину. Сељлк г. Ђуро Лубура, из Чајничког среза, говори о потреби ближег контакта са народом. На крају су прочитана писмв из Рудога, Вишегрвда, Фојнице и осталих места у којимз се поздравља обнавл>ање Радикалне странке. Са свствнка послати су поздравни телеграми г. г. Аци Ствнојевићу и Миши Трифуновићу. АКЦИЈА НА ОКУПЉАЊУ РАДИКАЛА У СЕНТИ И СРЕЗУ СЕНЋАНСКОМ Сента, 4 фебруара. — Јуче је v вепиком броју присутних, у ресторану „Бела лађа' одржанв шира конференција присталица Народне радикалне странке ради избора, и конституисања акционог одбора за окупљање радикала из града Сенте и Среза сенћанског. Иницијативу за сазив ове конференције дао је г. Данипо Јвкшић, који је у свом дужем говору изложио цип> састанка. Он је конферисао са већим бројем присталица Радикапне странке у месту и срезу и они су му изразипи жељу да се најг хитније приступи организовању партије. Подвлачи да сваки она; који жели да ступи у партију и жели активно да сарађује треба и да својеручно потпише овоје приступање. Ово објашњава тиме што је до сада било достч неискреног рада, јер Главни одбзр, поечистивши са извесним поја, вама које су владале, чврсто је 1 остао на принципу да се може

На конференцији Демократске странке у Београду г. Божидар Влајнћ је говорио о питан>у избора

и мора радити само са искреним присталицама. Говор г. Јакшића једнод^шчо је прихваћен. Уједно је предлсжено да се упути поздразми телеграм шефу странке г. Ацч Станојевићу, као и г. Миши 1рифуновићу. На крају је донесена ова резолуција „Одлучујемо да се одмах приступи ширем избору Апционог одбора, који ће извршити организовање странке у Сенти и Срезу сенћанском, да се порадн на томе да се окупе око Радикалне странке, њеног шефа г. Аце Станојевића н Главног одбора, двн припадници Народне радикалне странке и да се организација изведе у најкраћем времену." Потом је изабрана управа Акционог одбора у Сенти, у којој су: г. г. Данипо Јакшић, фотограф, претседник; Митар Перић, економ, благајннкЈ Јован Пејин, економ, први потпретседннк/ Фрања Маћко, гостионичар, други потпретседиик; Шимон Гордан, бравар,трећи потпретседник и Коста Чичовачки, учитељ, секретар. За чланове одбора изабрани су. г. г. Божа Кривокапић, пензионер, Мнљан Ђурић, економ, Томо Томовић, пензионер Пецарски Цвета, економ, Александар Ђорђевнћ, поштански чиновник, Мирко Борђошки, економ, Аћим Каблар, еконпм, Младен Добрички, економ, Андрија Кривокапић, државни чнновник, Јосип Каплар, радник, Милић Ковачев, економ, Петар Пандуровић, економ, Лазар Удовнчки, економ, Милош Воргић, економ н Јозо Габрић, келнер. НА ЗЕМЉОРАДНИЧКОМ ЗБОРУ У КАЧУЛКЦАМА ПРЕТРЕСАНО ЈЕ ПИТАЊЕ ТРОШАРИНЕ НА ВИНО И РАКИЈУ Чачак, 4 фебруара. — У селу Качулицама присталице Земљо радничке странке одржале су велиии збор, који је отворио г. Бора Штављанин, бивши земљораднички народии посланик. На збору су говорили г. г. Сре доје Бркић, сенатор, Радомир Вукосављевић, претсед^ик Општине љубићске, Ђорђе Поповић, адвокат и члан Главног од бора Земљорадничке странке, Андрија Прелић, земљорадник из Јеловице, Александар Радуловић, учитељ из ЈТасца, и други. На крају донесена је резолуцнја у којој се тражи да се одмах измени или укине уредба о трошарини на вино и ракију. Потом је извршена организација сеоског већа. За претседника је забран г. Бора Штављанин, бивши народни посланик, за потпретседника г. Александар Вујовић г за секретара г. Десимир Радосављевић. ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ У СРЕЗУ ПОЖЕШКОМ Ужнчка Пожега, 4 фебруара. — Јуче је одржана конференција Земљорадничке стоанке у селу Рогљама, а данас у селу Гугљу. На овим конференцијамз говорили су г. г. Миливоје Илић, бивши народни поспаник, Петроније Аћимовић, наставннк грађанске школе из Пожеге, Љу тица Гавровић, претседник општине из Гугља н Славко Јоксимовић, пуковник у пензији. На конференцијама је једногласно примљена одпука Окружног већа Земљорадничке странке да се на Три Јерарха одржи у Ужичкој Пожеги као и остапим срезовима, конференције поводом Уредбе о трошарини на вино и ракиј^. ОСНИВАЊЕ ВЕЋА ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ СТРАНКЕ У ТРАВНИЧКОМ СРЕЗУ Травннк, 4 фебруара. — У присуству већег броја сељака, у Витовљу крај Травника осно вано је веће Земљорадничке странке. После говора повереника Земљорадничке странке г. Стеве Поповића, прешло се на избор чланова већа. За претседника је изабран г. Лазар Ма рић, за потпретседника г. Јако Марковић, за секретара г. Никола Војковић, као и десет чла нова извршног и надзорног одбора. СледеКих дана биће основана већа Земљорадничке странке и у другим селима Травнич ког среза. Одмах по оснивању ових већа одржаће се већи збор у Травнику,

Београдске организације Демократске странке за Осамнаести и Двадесетдруги гласачки реон одржале су јуче пре подне заједннчку конференцију у кафанн „Смиљево''. Конференцији је претседавао г. Прока Ипић, претседник Централног већа странке за град Београд. Пошто је поздравио пријатеље, г. Илић је позвао г. Божидара Влајића, члана Извршног одбора, да изнесе гледиште странке на попитичку ситуацију. Г. Влајнћ се прво задржао на питању Изборног закона и избора за Народну скупштину. Демократи су се, вели г. Влајнћ, за све време од 6 јануара залагапи за слободне изборе као јединн пут за изпаз из ситуације и, према томе, јасно је да и данас они то своје гледиште нису могли промени^н. Они су били и остали најдоспеднији претставницн народног отпора на српској страни и баш зато они највише полажу да се народни суд што пре чује. Але демократи сматрају да ће се у данашњим приликама Наоодна скупштина, која прва дође, наћи пред судбоносним задацима и стога је, продужује г. Влајић, потребно да се прво остваре сви законодавни и политички услови, како би на биралишту дошла до изражаја права народна воља. Овај захтев прво су истакпи демократи, али он је-толнко убедљив да га је прихватило целоаулно јавнс мншљење на српској страни. Под притиском јавног мишљења данас се води рачуна да ли се сме изићи пред српски народ пое бпаговременог доношења политичких закона и пре успокојења

српског осећања постављањем и за Србе равноправних погодаба које су већ постављене за Хрвате. По општем уверењу те равноправне погодбе пеже пре свга у овомв! као год што су Хрвати још унапред и пре коначног решавања Антања преуређења земљз тражипи претходно обезбеђење у својој, хрватској једииици, то, кад се већ тим путем пошло, траже и Срби. Г. Влајић затим указује на положај у коме би се нашла влада, односио српски део владе, ако се сад избори врше, и износи положај какав би имала пред бирачима Демократска странка и целокупна опозиција на српској страни. На послетку г. Влајић истиче значај који би у претстојећој избориој борби припао Београду. Београд је, казао је г. Влајић, средиште државне заједнице и главни град српсиога народа. Према томе на њему већ због тога лежи двострука мисија: да заступа идеју заједничке државе српско-хрватско-словеначке и да буде носипац српске миспи, која је по својим најбољим традицијама увек била и мисао слободе, широкогрудости и човечности. Г. Влајић верује да ће Београд крај свих тешких непоавди које му се са извесних стоана чиие подједнако одпучно испунити и своју српску мисију и своју дужност према заједничкој држави. За то ће се, закључио је г. Влајић, демократи заложити непоштедно. Осим г. Впајића говорипи су још и г. г. Драгомир Бошковић, члан Главног одбора и Раденко Радосављевић, а у име демократске омладине студент г. Стевчић.

Велика конферентга Демонратске странне у Тителу

Тнтел, 4 фебруара. — Данас у два сата по подне одржана је у гостноници г. Луке Бузаревог, вепнка конференција Демократске странке. Као депегати Главног одбора Демократске странкв учествовали су и говорили на конференцији г. г. Брана Тодоровић и Андрија И Поповић, адвокати из Београда и чланови Главног одбора странке, и г. Во)ин Војнновић, адвокат из Беогрвда, делегат Главног одбора Демократске странке. Пошто је конференција отворена узео је реч г. Брана Тодоровић, који је у почетку свога говора поздравио присутне у име шефа Демократске странке г. Давндовића, а потом опширно излагао о српској демократнји која је на површнну увек избацивала најбоље политичке морал не и нацноналне вредности. Због тога је српски народ некад био задовољан и са одушевљењем, у часовима нужде, приносио све жртве када их је нужда захтевапа. Поспе г. Тодоровића говорипи су г. г. прђта Ђорђе Парабућски, посланичкн кандндат Демократске странке за Срез тителски, Војин Војиновић, адвокат из Београда, и Адолф Солонтаји, адвокат из Титела. Они су говорнли о општим политичким питањи ма у земљи, а у вези са евентуапним изборима за Народну скуп штину. На крају, као главни говорник на овој конференцији говорио )е г. Андрија Поповић, члан Главног одбора Демократске странке и поспанички кандидат за Срез цетињски на прошлим изборима У своме опширном и документованом говору г. Поповнћ је изнео генезу постанка наше државе, узроке и последице српско • хрватског спора, као и напоре Демократске странке да се спор споразумно реши на задовољство и једне и друге стране, а у корист општих националних и државних интереса. Нагласио је да се будућност заједничке држвве најсигурннје може ослоннти на споразум Срба и Хрвата, али тај споразум мора бити истинско дело народа, а не предмет партиских погаћања. Затим је говорник рељефно изнео узроке економских невоља у народу н подвукао да се само кроз економску демократију може доћи до благостања у земљи. Потом је конференција закључена. ПАРТИСКИ САСТАНЦИ Г. ГРОЛА У НИШУ И АЛЕКСИНЦУ Ниш, 4 фебруара. — Данас пре подне бивши министар и пр вак Демократскв странке г. Милан Грол одржао је ужн састанак са демократнма из Ниша. На овом састанку г. Грол је изнео унутрашњу политичку си туацију. Г. Грол је и по подне одржао ужи састанак са својим попитичким пријатељима, после чега је нзјавио нашем дописнику да ове састанке одржава у цнљу оЈвавештавања пријатеља о послед

н.им догађајима у земљи. Сутра ујутру г. Гроп одлази за Алевсинац, где ће такође одр жати партиске састанке са својим. аопитичким пријатељима. ОРГАНИЗОВАЊЕ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ У ЧАЧАНСКОМ ИЗБОРНОМ ОКРУГУ Чачак, 4 фебруара. — У сали хотела „Лазовић" одржана је данас окружна конференција присталица Демократске странке. Конференцији су присуство вали делегати свих срезова ча чанског нзборног округа, као и делегатн из срезова Студеничког и Моравичког. Нонференцију је отворио г. Манојло Сокић, члан извршног одбора Демократске странке. У своме говору он 1е истакао потребу реорганизације странке у овим крајевима. Говорили су затим г. г. др. Ћуро Ћуровић, као претставника демократа Среза љубићког, Милош Царевић, адвокат из Београда, Миодраг Жнвано внћ адвокат из Београда, Јеремија Радојевић, земљорадник и бивши народни посланик, Миша Рафаиловнћ, Душан Илић и Велимир Ивановић, земљорадник нз Гуче. Говорници су реферисали о стању и раду Демократске странке у својим срезовима. На крају конференције извршена је организација извршних одбора у свима срезовима чачанског изборног округа којима је стављено у дужност да организују странку. КОНФЕРЕНЦИЈЕ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ У СРЕЗУ ПРЕСПАНСКОМ Ресан, 4 фебруара. — Овнх да на боравио је у Ресну г. Велимир Анђелковнћ, бивши народнн посланик Демократске странке за Срез преспански. Г. Анђел ковић је обишао неколико села свога среза у којима је одржао конференције са својим политичким пријатељима. Данас је г. Анђелковић отншао у Срез крушевски, где ће се такође састати са својим партиским пријатељима. САЗИВ БАНСКОГ ВЕЋА ЗЕТСКЕ БАНОВИНЕ Цетнње, 4 фебруара. — Бан Зетске бановине г. Божндар Кр стић сазвао је банско веће Затске бановнне за 8, 9 и 10 о. м. На овом заседању банско веће ће расправљати о пројекту бановин ског буџета за 1940 41 годину.

У Суботици је јуче основан Српски нултурни клуб Рвзопуција подвлачи српски карактер Војводине и Суботице

Суботица, 4 фебруара. — Данас је одржана оснивачка скупштина Српског културног клуба у Суботици. Оснивачкој скупштини присуствовало је преко 500 лица. Скупштини су такође поисуствовали и делегети Српског културног клуба из Београда г. г. др. Владимир Ћоровић, професор Универзитета, Даиило Данић, касациони судија, Коста Поповић и други. Скупштину је отворио привремени претседник Месног одбора г. др. Јован Манојповић, који је том приликом рецитовао песму „На збор" од Јована ЈовановићаЗмаја, па је рекао да је та песма актуепна и даиас. У даљем свом говору г. др. Манојловић изнео је значај оснивања Српског куптурног клуба у Суботици. На предлог г. др. Драгомира Димитријевића, претседника Удружења резервиих официра и ратника у Суботици, решено је да се изаберу, у знак јавне маиифестације једииства Србије н Војводине, два претседника и то г. г. Јован Манојловић, адвокат из Суботице, и др. Миодраг Аћимовић, професор Правног факултета у Суботици. Онда су упућени поздравни телеграми Н>. В Краљу, Н>. Кр. Вис. Кнезу Намеснику и претседнику Српског културног клуба у Београду г. Спободану Јовановићу, професору Универзитета. Читање телеграма присутнн су поздравили топлим аппаузом. -Затим је г др. Миодраг Аћимовић одржао говор, у коме је између осталога, рекао: — Једва једанпут без бојазни да се поздравимо српским именом. Одбацујући партиски и лични моменат, треба сви Срби да се удружимо под српским именом. Хоћу да говорим против паклених намера о руковању судбином ових крајева. Потом је г. др. Аћимовнћ образложио овај свој став историским рефпексима, па је рекао да је привремени суботички акциони одбор поздравио Србе у Сомбору и окопини поводсм њиховог доношења резопуције да се Сомбор и окопина ви у ком спучају не припоје Бановини Хрватској. Г. др. Аћимовић је још реиао: — Српство једино има право да одлучује о судбини ових кра1вва. Српство ће очувати једин"с*во ВоЈводине својом снагом и готовошћу, ако треба и да се жртвује. Ово је српска земља и ми ћемо се трудити да се очувају српска права на ову земљу. После тога изабрана је управа. За претседнике су изабрани г. г. цр. Јован Манојловић, адвокат из Суботице, и г. др. Миодраг Аћимовић, професор Уииверзитета, за секретара г. Славко Илић, адвокат, а за блегајника г. Обрад Јаковљевић. Пошто је извршен избор управе клуба, узео је реч г. др. Владимир Ћоровић, изасланик Српског културног клуба нз Београда. — Да ли је ико могао замислити, рекао је г. др. Ћоровић, да ће после двадесет година нашег заједничког живота бити постављено питање Војводине. Ја мнспим да би се преврнупе у својим гробовима жртве да сазнају за ову незајажљивост и апетит оних који су мислили да смо ми изгубили оно што је Србе чилнпо Србима.'' У свом даљем говору г. др. Ћоровић позвао је Србе у Војводини и Суботици да се организују. Свој говор г. др. Ћоровић је завршио песмом „Из поробљеног Мостара" од Алексе Шантића. На крају др. Ћоровић био је одушевљено по*дрављен од свих присутних, па је узео реч г. Данило Данић, касациони суднја из Београда, који је такође истакао потребу организовања Срба. Г. Коста Поповић говорно је о привредним проблемима српства, истичући да су Срби доста занемарили рад на прнвреди, чнме су омогућили иностраном капиталу да се користи иашим привредним добрима. Г. др. Драгољуб Днмитријевић говорио је о буњевачком питању. Он је указао на то да су Буњевци и Срби увек живели у најлепшој хармонији. — Војводина је српска земља. Они црножутн елементн, који су дошли у ове крајеве да сеју раздор, нека се што пре удаље. Војводина никад кије била ничија сем српска, а неће ни бити. Војводина је српско не само по победи оружја, већ н по људским и божјим законима. Војаодина се прикључила за вечита времена Краљевинн Србнји 25 новембра 1918 годнне на великој народној скупштини Бачке, Баната и Барање у Новом Саду. Суботица је била и остаје српска. Суботица I је добила саој српскн карактер

за време цара Јована који је учинио Суботицу својом престоницом. На крају јввдонесена резолуција у којој се указује на то да Хрвати никада нису полагапи право нити су се иитересовали за Суботицу ни за Војводину. Само су по)единци почепи у последње време да сеју раздор између једнокрвне браће Буњеваца и Срба. После тога говорио је г. Коста Поповић, па је претседавајући г. др. Манојловић, закључио састанак, подвукавши да су Срби у Суботици оснивањем Српског културног кпуба створили једно велико дело. Г. др. Манојловић је позвао присутне да у свима круговима раде на томе да Српски културни клуб заиста буде центар српства целог Севера. ПРЕДАВАЊЕ Г. ДР. ДРАГОСЛАВА СТРАЊАКОВИЋА У ВУКОВАРУ Вуковар, 4 фебруара. — Данас у једанаест часова пре подне одржано је у великој сали Српског дома у Вуковару успело предавање професора Београдског универзитета г. др. Драгослава Страњаковића, члана Средишног одбора Српског културног клуба у Београду. Тема ја била »О српском патриотизму«. Било је присутно око 400 грађака који су предавање пажљиво саслушали и топло поздрзвипи предавача. Ово врпо успело предавање је прво V низу предавања које ће организовати Српски културни клуб преко свога пододбора у Вуковару. СОЦИЈАЛИСТИЧКИ ЗБОР У ЈАГОДИНИ НА КОМЕ ЈЕ ГОВОРИО Г. ДР. ЖИВКО ТОПАЛОВИЋ Јагодина, 4 фебруара. — Претседник Главног одбора Социјалистичке странке, г. др. Живко Топаловић, одржао је данас по подне збор у хотелу „Шарена кафана" у Јагодини. Г. др. Топаповић говорио је о спољној и унутрашњој политици и о споразуму Цветковић—др. Мачек. Говорећи о међународној попитици, г. др- Топаловић је истакао потребу да се мир и неутралност активно бране. То се може постићи, рекао је г. др. Топаловнћ, само солидарним иступањем свих бапканских и подунавских земаља. Што се тиче унутрашње попитике, г. др. Топаповић је истакао потребу остварења споразума између Срба, Хрвата и Сповенаца ЗА ПРЕТСЕДНИКА СЕЉАЧКОГ КОЛА У БАЊОЈ ЛУЦИ ИЗАБРАН ПРВАК СДС ПРОТА Г. КЕЦМАНОВИЋ Бања Лука, 4 фебруара. — Данас је у Бањој Пуци одржана скупштииа Сељачког копа. Скупштину је отворио прота г. Душан Кецмановић. На овој скупштини поднепи су извештај функционери Сељачког кола, па је нзабрана нова упоава на челу са протом г. Кецмановићем. СУКОБ У сплитском ВОЋСТВУ СДС Сплнт, 4 фебруара. — У месном воћству СДС избиле су несугласице, које су настале између претседника г. др. Љубе Леонтића н неких чланова одбора. Ова размимоилажења изазва ла су иступање из одбора чланова г. г. Франа Алиловића, др. Блашка Томазеа н Срећка Јакише. НОВИ НАЧЕЛНИК МИНИСТАРСТВА ПРАВДЕ У име Њ. В. Крал>а, указом Краљевских Намесника, постављен је за инспектора Министарства правде г Јован Смиљаннћ, секретар Касациозог суда у Београду. Г. Смил>анић вршиће и дужност начелетика Општег одел>ења Министарства правде. ★ Рођен 1895 у Чачку, г. Смиљанић је свршио права у Ре^у, у Фраицуској н по повратку у отаџбину посветио се судској струци, у коЈоЈ ради већ двадесет година. Оснд сво Јпх судскнх дужндсти, г. Јовав Смиљаннћ посвећввао Је внше времена и писању публицнстичко-стру. чних чланака са коментарпма важш1јих судскнх решења н тумачења. Низ његовнх чланака поЈавио се и у нашој београдскоЈ штампи. Као одлични познавалац права, нсториЈе и з&кона, г. Смнљавић спада у наЈпстакнутиЈе судске ссручњаке п , адмшшстраторе.

Ј