Време, 05. 02. 1940., стр. 8

СТРАНА б

БРкмс

Понедељак, 5 фебруар 1940

^БЕОСРаД ИО(/ ,// ПА{1\(>( ј Ј%& иол? СиШне бриге Баограђана

нм пођете ма којом бзоградском упицом, у ко-

41 јима су куће повучене иза малих вртова, у велнкој сте опаскости да вас закачи грана нвког дрвета или руже - пузавице, ипи нешто слично. Београђани во«е|ли попата цвеће н дрвеће, али само као украс, па га пуштају да се развија по сопственом нахоћењу и у свнма правцнма, па и преко

граде. Те гране и гранчнце дању су и вндљиве, па нх Београђани обилазе, апи ноћу оне су права опасност за пице и очи пролазннка. И никог нема, под чију би надлежност спадало да нареди потсецање ових грана, којв ноћу вребају своје жртвв међу пролазницнма. ★ Трамвај бр 1а бесумње јв уввден од стране Дирекције трамввја као »трамвај изкенаћен>а«. На овој прузи до скора су саобраћала најгора кола, којима располаже наш трамвајски депо. Пре извесног времена та кола су замењена новијим, али сам саобраћај ни у колико ннјв побољгаан. На овој прузн никад путници нису сигурни кад ће трамвај да нанђе, пошто се број кола која се пуштају на лннији 1а свакодневно мења-. једног дана саобраћају троја кола (сасвнм по пропнсу), другог дана двоја, а често само једна. У тим данима многи Црвенокрстанци н други грађани који се корнсте »петпарцем« задоцне по правнлу на дужност. ★ О чнстоћи београдских »хигијвнских« локала писано је често н врло много. Овог пута биће реч о једној хлебарско - бурегџијској радњи у самом центру, код Кнежевог споменика. Ова радња ради одлично, посвтилаца има много, а бурек и погачицв су одличне. Обрт сјајан. И то је баш оно шт .зачуђује: како људи могу 'да Ауне овакве радње, у којнма осооље носи страховито масне и прљаве »беле« кецеље, нечистим рукама обавља посао, а у једном излогу те радње право је језеро, само много прљавије, од воде која однекле долази и стално капље нв изложен бурек и хлеб. ★ Последњих дана београдске улице претстављале су за пролаз вике, кочијаше и шофере праву

животну опасност, Снег уопште није чишћен ни на тротоарима ни на коловозу, па су се људи (и аутомобилн и коњи) тоцнљали као на клизалншту Дошла )е нзредба и Београђани су се патисекира, па је лед разбијен и очишћен. То су учиннли грађанк (и то не сви). Општина, међутнм, готово и нијв појачавала чистачку копоиу, па су коловози и даље бнли вепика опасност за возаре, са својим бреговнма и брежуљцима н свима другнм снежно - леденим запрекама. Знате пн где још није очишћен тротоар од снега и леда? Пред Народном скупштнном А топи ко послужитеља већ месецимс беспосличи. М. СР.

ОСБЕЋЕЊЕ ДРУГОГ ДЕЛА РАТНИЧКОГ ДОМА

У свом гсвсру ^инкстар војсне н морнарице армијснн генерал г. Милан Недић подвунао је да су резервнн офицнри стубовк народне војске

ттп ф гм*

&& : р-ађ.ани џче&но уа^ за месо 2.00.000 уиН^ра Да грађанн ирестоинце једу много месо, то се впдн н по п.пма. а н по јеловннцнма V пестораннма. Ипак, месо се у Београду троши мпого внше него што се мнслн. У престоинцн месаргкн посао обављају 263 месара. којн своје пронзводе продају у 300 продавннца. Свака продавннцп нма просечнп дневнн пазар од 500—1000 дннара (нма их много које паларе н по неко.тпко нута внше, алн врло мало које пазаре маље од 500 динара). То значн. да Веогпађанн заједннчкн н слошке свакодневно потроше на месо преко 200.000 дннара, ако се узме као просечан пазар сваке продавппце, Једно на друго око 700 дннара. То Јс лепа сума. Кад бн се код нас увео једанпут иедељно дан без меса. онда бн у заЈедннчком џепу престоннце остало бар 200.000 дннара, нли месечпо округло мн. лион. Само. шта бн ондп месарн?

ПЛОДАН РАД УДРУЖЕЊА КОСОВАЦА У просторијама кафане »Плевна«, јучв по подне одржана је годишња скупштина агилног удружења »Косоваца«. Скупштину је отворио претседник удружења г. Михајло Кијаметовић. Он је изразио велико задовољство што је удружење Косоваца у току прошле године постигло завидне резултате. Из извештаја управног одбора, види се да је удружење постигло велики успех организовањем про славе петстопедесетогодишњице Косовске битке. Сем те прославе, удружење је енергично радило на побољшању економских, соцнјалних, просветннх и културних прилика на Косову. У том циљу један ужи одбор посетио је министра пољопривреде г. др. Бранка Чубриловића, којн им је обећао да ће са своје стр-^не све учинити за Косовце. * Око извештаја развила се жива дискусија. Извесни чланови критиковапи су рад управе, истичући да је прослава на Косову могла да буд^ још монументалнија. На крају је изабрана управа.

Ресшганиззци!а Дутомобилског клујја Подела на Сопски, Ховатски и Словеначки ауто-клуб

Сви чланови Ауто-клуба дошли су јуче на ванредну скуп штину пешице, и што )е најинтересантније, нису расправљали о бензину, дозволама за вожњу и осталим већ познатим проблемима нашег аутомобилизма. Расправљало се, у врло лепој атмосфери,

Јуче, у 11 часова пре подне, освећен је другн део Ратннчког дома, у присуству изасланнка Њ. В. Крал>а, брнгадног генерала г. Лннуса Деканева, мннистра војске н морнарице, армиског генерала г. Милана Недића, мннисгра правде г. др. Лазара Марковића, изасланика Претседннка Краљевске владе г. Саве Микића, изасланика претседника Београдске општине г. Миливоја Јевремознћа, градског већника, врховног рабнна г. др. Исака Алкалаја, бивших мииистара војске и морнарице, генерала у пензији г. г. Душана Трифуковнћа н Љуоомира Марића, управшша Војне академије, дивизиског генерала г. Владнмнра Цукавца, команданта Дунавске дивизије, дивизнског генерала г. Мнлутина Ннколића, бригадних генерала г. Светозара Хаџића и Чедомира Шкекића, н других угледних личности. Освећење је извршио нзасланик Њ. Св. Патријарха, митрополит г. Јосиф уз асистеицију свештенства. Певао је мешозити хор „Обилића", пор управом диригента г. Алфреда Пордеса.

После дискусије. у којој су узели учешћа многи чланови и једнодушно се сложили по свим питан-бма. донета је одлука којом је одобрен споразум

реорганизацији Аутомобил- ( ва ^ и став и РаД управе ског клуба Краљевине Југо- " славије и подели на Српски, Хрватски и Словеначки аутоклуб. На трежење Загребачке секције. а по;ле потписаног политичког споразума између г- Цветковића и г- др- Мачека. поведена је акција за одвајање- Један специјални ужи одбор Центрелне управе састао се 18 јануара са претставницима загребачке. ма. риборске к љУбллнске секције и донес одлуку о осаивању три засебне вдминистративне јединице. у оквиру једног националног савеза. чије ће седкште бити у БеоградуО овом споразЈ*му реферисао је присутнима претседнкк Ауто-клу ба Краљевине Југославије г- дрВелизар Јанковић. бивши министар- Г- др- Јанковић је истакао најпре добру вољу у овом раду. а затим изложио и економску страну сп<>1>азума- Секција Београд примиће на себе целокупну имовину Ауто-клуба Краљевине Југославије и откупљује и другу половину звједничког дома у Београду. тако да ће кућа остати сопственост секције Београд- На основу досадашњег доприноса свих секција у централу, секција Београд исплатнће нешто У го. тову. а нешто примвјући дуг на себе према осталим секцијама. Секције Загреб. Мапибор и ЈБубљана траже да им се исплати што пре. док секције Сомбор. Суботица. Сарајево. Нови Сад и Сплиг. које се нвлазе на територији С^ћсног ауто-клуба. чекаћв I

Београдску секцију да прво исплати обавезе према осталимаНа крају. секција Београд. која ће у ствари бити Српски вутоклуб. имаће свој дом и окупиће око себе све српске клубовеЈеднодушно су свн чланови I за које су везани, поред закпетприхватили тезу г- др- Јанковића и дуго акламирањем одобра.

Освећење је извршено у новој великој дворани Клуба резорвних официра и ратника, у новом делу зградв Ратничког дома, а у присуству великог броја резервних официра и ратника и изасланика свих ратничких и патриотскнх организација у Београду, на челу са претседником Удружења носилаца Карађорђеве звезде г. Љубомнром Милијћем, генералом у пензији. Од стране Удружења резервних офицнра и ратника госте су дочекивали претседник, инж. г. Никодије Богдановић, са главним секретаром г. Константином В. Саватијевићем, адвокатом, претседником Клуба резервних официра и ратника г. Светом Ђорђевићем, претседником београдског пододбора У. р. о. и р. г. Михаипом Швабићем, и целом управом пододбора, претседником загребачког пододбора г. Драгом Матијашићем и великим бројем делегата, и претседником Љубљанског пододбора инж. г Падиславом Бевцем. Долазак изасланика Њ. В. Краља, бригадног генерала г. Линуса Деканеве, поздрављен је клицањем Њ. В. Краљу и Краљевском дому. Одмах по доласку изасланика Њ. В. Краља митрополит г. Јосиф са свештенством извршио је освећење дома. Послв црквеног обреда митрополит г. Јосиф одржао је говор у кс«е је између' осталог рекао: Говор мнтропопнта г. Јссифа — Веома«ми је драго што је баш мени указана част од стране Њ. Св. Патријарха да ја осветим овај велелепни дом нашнх ратника, али мн је тешко да у њему и пред овако елитним скупом говорим о патрнотизму људима, који су баш на делу показали своје велико родољубље, онима који су без страхз гледали смрти у очи. Тешко г® да ја учим патриотизму оне од којих бих и сам могао да будем поучен. Ова кућа претставља изворе патриотизма и преко вас потребно је да се тај патрнотизам дотакне свнх срца у овој земљи. На крају ја ћу Вам рећи да је потребно да прво сачувамо Југославнју од нас самих, па после од свих других! Жи®ели1 После говора митрополита г. Јосифа хор »Обилић« отпевао је државну химну, па је претседник Удружења резервних официра и ратника инж. г. Никодије Богдановић, одржао говор: ^— Резервни официри и ратници овом прнликом манифестују своју љубав, оданост и верност Краљу, Династнји и Отаџбнни,

ве, још и својим традиционалним васпитањем, па су спремни да и у сваком моменту положе своје животе за славу и њихово добро. Доказ за хе бипи су велики ратови за ослобођење и ује-

да се не допусти да ратнички мо рал и иацнонална свест падне. Стога ратници очекују да се њихове праведне жеље испуне. Послератне грешке морају се исправити. „Кнез Намесник разумео је душу ратника!" Удружење резервних официра и ратника, образов&но после рата, одмах је почело да прибира средства за помоћ својим члановима. Једно од тих средстЕва је и овај дом, подигнут једним депом 1931 године Овај други део, који данас освећујемо, подигнут јв бпагонаклоним заузимањем Њ. Кр. Вис. Кнеза - Намесника Павла, који је разумео душу ратника и тешкоће у којима живи и схватио потребу да се ратник треба и мора помоћи. Ја морам да подвучем овај узвишени гест Њ. Кр. Вис. Кнеза На месника Павла, Коме у ирвом реду ми ратници имамо да захвалимо за дозиђивање овог новог дела нашег дома, од кога очекујемо приходе да бисмо могли да лечимо незапечене ратне ране физички и материјално истрошецих ратника. Високи осећај Њ. Кр. Вис. Кнеза - Намесника одјекнуо је и одјекнуће увек у

слоданцн. 2) Повластице ратницима законском одредбом о повлашћеном лечењу у бопницама, санаторијумима, бањама и климатским местима. 3) Повластице у вожњи на државним, самоуправним и од државе субвенционираним жепезницама и паробродима. 4) Приступање оснивању нарочитих кредитних и привредних установа за помагање ратника-земљорадника, радника, занатлија и трговаца. 5) Да се законом регулишу односи државе према ратницима као и збрињавање ратника и њихових ооодица. — Ми ратници радимо лично незаинтересовани, без награде, бесппатно вршећи до краја живота нашу свету дужност, увек верни Краљу и Отацбини. У то име кличемо: Да Живи Њ. В. Краљ Петар Друти! Дв живи наш добротвор Њ. Кр. Вис. Кнез-Намесник Павле! Да живи Југославија вечна и моћна! Крај говора г. Богдановића пропраћен је бурним клицањем Њ. В. Краљу Петру П. Њ. Кр. Вис. Кнезу Намесннку Павлу, Краљевском дому и југословенској војсци. После говора г. НикодиЈа Богдановића узео је сеч министар војске и морнарице, армијски ге-

Изасланнп Њ. #.'Краља| брнгадни гене^рал г. Лннус Деканева, миннстар војске н морнарнце армнскн генерал г. Мнлан Недић, мнннстар правде г. др. Лазар Марковнћ и остале угледне званнце на освећењу. Милан Недић, који је

дињење, јер су ратници својим I душама ратника, јер је то мелем | нерал псжртвовањем лешевима и крв-јкоји освежава њихова срца и ду -јрекао: љу цементирали и подигли те- ше њихових породица. Краљев-| Господо резервни официр: меље наше отаџбине, обележава- ска впада извршила је ову жељу ући јој границе од Триглава до

Кајмакчалана и од Тимока до Јадранског Мора. А те су границе, омеђене крвљу, вечне н морају остати такве какве су, јер смо ми преостали ратници још живи и будно их чувамо. Ратови су за собом оставили пустош и ми ратницн, враћајући се кућама, нашли смо огњишта порушена, а у многим случајевима и породице уништене Остављени на милост и немнлост посператннх привредних те гоба чинили смо све да наша отаџбина ојача и по^тане фактор на који се можемо ослонити, добијајући потребну помоћ и заштнту. Огромни део ратника од уједињења до данас остаје без икакве заштите, па и моралног признања за највеће жртве. Ти ратници и данас очекују спецнјални закон, којим ће се дати при знање ратннку - земљораднику, раднику, занатлији и трговцу, дакле највећем делу наших ратни.;а. У том циљу Удружење резервних официра и ратника донело је, на свом прошлогодишњем збору, меморандум, у коме су изложене недаће ратника и начин на који би требало решити њихово питање. Императивче дужности наше националне поли тике, интерес наше државе је

Јуче је у Саборној цркви Н>. Св. Патријарх г. др. Гаврнпо свечано хиротоннсао епископа моравичког г. Арсенија Брадваревнћа, викарног епнскопа Њ. Сз. Патрнјарха. На слнцн: моменат да свечаности у Саборној црквн.

Одазивајући се н захваљујући за остварење зајма код Поштан- аашем љубазном позиву за даске штедионице, како би се реа- нашњу свечаност као Мнннстар пизовапо д џ. ћ иван-е Ратничког војске и морнарице, желим овадома. Поздрављајући је, мени је, ко Ја ЕНО Д а унажем на оно што вепика част да се захвалим та- | в и ве ћ сами знате: на велику дашњем министру финанси,а г. I е/д&оносну улогу коју ви имате Војину Ђуричићу. који је. ш Г во 1 с « н н V одбрани Отаџбнне. наш ратни друг учинио све што | Вама је н то познато, да наша је до Краљевске впаде ста,апо главна °Д&ра н бена снага лежи у њеним елементнма из резерве. ДуГ чаСТИ °" н су "илионски. Чнтав народ. * помандовање, управљање и снабНаш дом има за озрху да нам девање таквом н толиком војском да приходе, из којих стварамо 1 мора битн поверено, поред мафонд за помагање резервних о- ј њег броја актнвннх официра, пофицира и ратника и њиховнх ! главнто резервннм офицнрнма. породица. Али, на жалост, по- Број резервннх офицнра је вестоји још једно али, мада је о- I лики, чнтава једна армнја од вива наш дом велелепан, ми мора ј ше дивнзија. И, наравно, каквн мо да отплаћујемо дуг од 8 ми- ; буду тн резервнн Офицнри, таклиона динара код Поштанске ј Б а ће битн н војска. А велнкн штедионице, и то 75.000 динара I војнн учнтељ, Наполеон Први, месечно, што нам одузима мо- ј говорно је да не може једна вој. гућност да помогнемо сваког с ка да буде поша, а да има домесеца бар 750 ратничких поро- ! бре старешнне н обратно. Старн дица. Мала сума која би нам 1 Рнмљани још су сликовнтије то преостала после плаћенв порезе претсЈављали: »Боље је стадо ов-

и других расхода око издржавања дома, није ни из далека довољна да задовољи ротребе ратника. Ако би овако' остало, за 15 наредних година плаћања По штанској штедионици, према обавезн сви ћемо помрети у очекпвању отплате тог дуга. Овај дуг је дуг части, кОји смо ми примили на бојном пољу, ми ратници, гарантујућн међусобну помоћ као и помоћ породицама слагено палих за отаџбину. Примање обавезе државе да дуг прими на себе, била би обавеза благодарности отаџбине према резервним официрима и ратницима као и према породицама палих за Краља и отаџбину Удружење резервних официра и ратника не престајв ца буде конструктивно. Оно је из сво јих безначајних прилика прошле године оснозало. Социјалнн фонд од 100.000 динара за најнужније потребе најневољнијих. Он ради н радиће све донде док се не ослободимо дуга, кад бисмо почели повољнији рад са новим фондом, којн ће се звати Фонд за помагање резервних офнцира и ратника и њихових породица. Комплекс разних ратничких питања још је нерешен. Мада увиђамо да наша држава не располаже таквим финанснским средствима, да би путем новчане помоћи могла да обезбеди нај сиоомашније ратнике, ипак мислимо да бн држава могла да укаже помоћ на други начин и то: 1) Да обезбеди искључиво за ратнике право првенства под једнаким условима у свима спучајевима где се државна н сахел* јааља^у ио ао-

нова које предвод,, лав, него стадо лавова на челу са овном.а Између овога лебдн победа или пораз. Ето толнкн је велнкн суд-

Мени је особито задовољств в да похвалим вас господо Резвр в . ни официри, јер вн сами из сво. јих властитих побуда образова. ли сте и курсеве за стручно вој. но усавршавање и полажете ис. пите капетанске и мајорскв у броју какав никада до сада ннје бно. У овоме сам вас и ја радо по. могао. Данас има шеснаест це«. тара по днвнзиским местима ц обуку резервннх офнцнра са пиким бројем слушалаца позц тнх на вежбу. Одпазак на ве». бу резервних официра треба д 4 је са еланом. Поред овога ову вашу ствену спрему помажу и ода6р». ни активни официрн, који попут апостола, држе предавања о «ад. ним војним савременим пнта. њима по вашим дужностима. 7» су предаЕања обилно посећена, нарочнто у Љубљани и Београду. И напослетку вршење служб» код резервних официра треба да је фанатнчно. Јер лични пра. мерн највише утичу на војннке и то како у вршењу службе у мнру, још внше у рату. Довол,. на је једна реч војннцима у згодном тренутку, па да их н«електрише. Ви сте бар стар н ратници, ви познајете ове речи: »Овако јунацн!«, »За мном, ју. наци!«. За млађе генерације рвзерв. них официра треба вн да будете учнтељи и ндоли у вршеву војничке службе. Ја морам овде да одам прнзнање н млађим резервним о. фицирима. Септембарскнх дана прошле године обилазећи поје. дине мобнлнсане једнницв иашао сам младе резервие офицнре тако дисциплиноване н пуне воље и пожртвовања, да сам грешио питајућ н нх из које с« класе Војне академнје? Онн су са поносом одговорали: ја сам резервнн офнцир у грађанст«у судија. професор. Ето то вам је за данашњу «ашу свечаност моја поздрасна реч и апел на вас, Господо резервни офнцирн. Вн знате око што знам н ја н што осећа цео наш народ. Спремајмо се даи н ноћ, јер не знамо шта може у ово мутно време да донесе сутрашњнца. Вама је познато, нако је бурнн двадесетогодишњи политнчки живот наше Отаџбнне остажио доста негатнва на разним пољима нашег државног н нацноналног жнвота. Ја вам речнто * очворено кажем: нема добре војске, ако унутрашњи полнтички и јавни живот народа н државе не ствара повољне успове за ау. Са овога разлога да бн очувапн ову крваво стечену тековнну Југославнју, за коју су чнтаве генерацнје, не жалећн себе, легле пре времена у гроб вн, Господо резервнн офнцнри, морате бнтн једна душа, једна мнсао и једно тепо. Само онда, ако будемо спремнн, поштоваће нас н прнјатељн н непрнјатељи. Са овнх разлога ја вао саввту. јем: негујте међу вама велнкн прннцип ратовоства једннстн мислн и рада. Нека се тај прннцнп одомаћн у вашем »Ратничком дому.о Нека овај дом будв жариште ваше виснне свестн војничке н нек се одавде шнрн целом нашом Отаџбнном, од плавнх Аппа лепе Словенне, од хрватског н српског јадрана преко шумовнте Босне, црногорскнх кршева, плодне Србије н Војводине, па све до Тнмока н Јумнв Србнје, наше старе славв н ввлнчине. Његово Краљевско Внсочанство Кнез Намесннк Павле н Краљевско Намесништво полажућн ввлнке наде у кор резервннх офнцнра, а задовољно досадањнм држањем н радом резервннх офнцира бпагонзволело је одлнк»ватн Удружење розервннх офн-

боиосни значај ко Р а резервних 1 офицнра.

Да б н резервнн офнцнри бнлн на виснни свог велнког народног задатка, они морају нматн потребне старешннске особнне, нарочнто моралне, знанствене н у вршењу службе. Вођ н народне војске могу бнтн само онн којн фанатично воле своју Отаџбину н свој народ. Они, којн су свеснн шта је тај народ дао за своју нацнонапну слободу н своја нацнонална права. Свесни, да је народ н његов опстанак н његова будућност нада све н пре свега. Резервни офицнрн морају бнти поноснн те вере. Само таква фапаага резервних официра створиће непобедну војску. Вн сте старн ратници. Ја знам шта вн мнслнте после ових мојнх речн. Али се морсмо, нарочнто данас, кад рат бесни Европом н светом, морамо се велим, узднћи нзнад обнчностн. Све снтно, мапо и недостојно ратннка п народннх вођа тоеба да оставнмо на страну. В н читате свакодневно нзвештаје са разннх бојннх пол>а. Ви внднте колнку реч нма данас н знанствена спрема н техннка. Мн св н морамо напрегнутом пажњом пратнтн новине, несмемо затворитн очн пред стварношћу, н дозволити да нас време и догађајн прегазе. У знанственој спремн морамо бити савременн. Једна несавремена вој

пена. Предајући вам данас ово внсоко одпнховање, ја вам честнтам н уверен сам да ћетв га битн достојни свуда, на свакои месту, на славу н част нашвг Краља, нашег народа н нага® Отаџбнне. Живео Врховнн Заповедннк с»в земаљске оружане снлв Њего»о Велнчанство Краљ Петар П Жнвео Н>егово Краљевско Внсочанство Кнез Намесник Павпе Живела народна војска Краљевине Југослав*:је. По одржаном говору министар војске н морнарнце, армијски генврал г. Нвднћ, првдао је прет седнику Удружвња резврвннх официра и ратннка г. Богдановићу, орден Белог Орла Ш степена, којим је Удружење одпиковано. Предаја одпиковања к крај говора министоа г. Нвдића попоаћено јв бурним клицање« Н>. В. Краљу. Југославији и југословенској војсци, па јв »Обнлић« отпввао »Хвј, трубачу!..« Пошто је завршен званичнк дво сввчаности, гостн су разглвдали нове просторије Клуба рвзврвннх официра и ратннка, Т* крашене уметннчким портрвтнма Њ. В. Краља Петра Другог, Бпаженопочнвшог Краља Петра Првог Ослободиоца, Блаженопочившег Краља Александра Првог Ујвдиннтеља, Њ. В. Краљнцв Марије. Њ. Кр. Внс. Кнеза-Намвсника Павла, војводе Путннка, Степе Степановића, Живојнна Мишића, Петра Бојовнћа, мар*

ска још је у миру побеђеиа. Она | шала Франше д' Епвреа и админа бојно пољ? •/-■"■•3-1 само да | рала Гепрата. Гостима јв затнК аокаж« «*оју иевповвбносх. ^сервцјрана з&куск*