Жена, 01. 10. 1911., стр. 51

ЖЕНА 685

пинтелигенциј ип назорима. Што су ЈУ томе мање елични, тим се више одбијају. Познато ми је, да близак додир изједначује, али то бива тамо, где су разлике мање, а где су разлике веће, тамо тај близак додир доводи само до јачих несугласица. Познато ми је и то, да пма пзузетака, али баш ти изузетци доказују, да је по правилу друкчије.

Може бити да сте већ прпметили, како бракови, који се склопе па велпке, помамне љубави, нису одвише сретни и често се свршују разлавом. 'Гоме је уврок, што је та велика, помампа љубав никла на први поглед, код првог сретања. А таква љубав је слепа. Она није у стању да види ни сличности нп раирке. Ту нису душевне, па ни телесне сличности биле привлачна снага, него болесна страст, п само је пуки случај ако при таквом избору има и душевне сличности.

Доћи ће време, када „идеалну веву“ нећемо гледати у слепој страсти, него у сличности и једнакости душе, мишлења и осећаја. И када ће Рудима сметрки не разлика у имању, него разлика у обравовању,

и у здрављу.

Новп положај жене у браку, тражи неумитно женино јаче обравовање. И то је природно, јер човек пде у томе напред, па како би заостала жена. То бп их још внатније удалило.

Но да се разумемо. Не мислим ја, да ако је човек мерник, да и жена мора знати геометрију и логаритме. Нити ако је човек лечник, да и жепа мора познавати све болести или бар половину, па да му буде слична.

Не! И човек, као п жена треба да повнају суштпну науке; оне највеће законе природе пи живота, треба да схвате филозофију науке. Оно што се тако мало и ни мало учи у нашим школама. Не само основне, но и средње школе захтевају данас највећу реформу, јер не можемо сви учити велике школе, нити је то потребно. Али средње школе могле би да даду п човеку п жени филозофију живота и науке, место онолико растурених појединости.

Али ја и опет одох онамо, одакле треба да се вратим, јер нпсам рад да се и јами ви још заплачемо.

о 3Е