Женски покрет, 01. 01. 1937., стр. 18

је дала либрето за Феретеров Gorenjski slavček (1896). Дечја књижевност била је претстављена на изложби великим бројем књига. Изложене су биле мање ствари Данице Бандић и Даринке Ћocић, затим од Мил ице Јанковић Зец и миш, Јелене Билбије Приче за децу, Десанке Максимовић, Срце лутке спаваљке, Дечја и омладинска књига, издање Женског покрета информативно дело са каталогом. Загреб је изложио више дела, међу којима и дела нашег класичног дечјег писца, Иване Брлић Мажуран ић чије Priče iz davnine на нашем језику имају три издања а преведене су на неколико језика енглески, шведски, чешки, дански, руски, словачки и немачки; сва ова издања била су у врло лепој опреми. Од осталих писаца било је: од Јагоде Трухелке неколико дела: Tugomila, Pipo i Pipa i dr., затим дела Милке Погачић, Јелице Бернаџиковске - Беловић, Зденке Смрекар, Марије Видале, Антоније Касовиц — Цвијић, Злате Коларић Кишур, Зоре Руклић, Јулке Јантарић, Антице Јурас-Љубић, Ирине Александер. Од Словенкиња била су изложена дела: Анице Чернеј, Маријане Грасели, Марије Г ршељ, Виде Јерај, Љубе Пренер, Људмиле Прунк, Илке Ваште — Бургер, Марије Вирглер. Из прегледа књига које су биле изложене може се добити приближна слика наше жене у књижевности. Жена се и код нас не бави књижевношћу као луксузом; књижевност је израз њеног личног и друштвеног живота, душевна и естетичка потреба. Зато данас нису ни код нас више ретки женски писци који се одликују у поезији, књижевној прози, роману, драми и дечјој књижевности. Могло би се рећи да је лепа књижевност област која одговара жени и у којој је она осведочила своје лепе дарове. Али како стоји наша жена према науци? Прођимо кроз изложбу стручних и научних дела, која већ изненађују бројем. Почнимо са филозофијом и психологијом. Из филозофије су била изложена дела најплоднијег и најистакнутијег женског писца Ксеније Атанасијевић — Њени филозофски фраменти, Бруново учење о најмањем, L'atomisme d'Epicure. На психологији ради са успехом Елза Кучера (из Загреба) Psihogalvanska refleksna pojava, Willenshandlung, затим Мира Кочонда-Водваршка и Зора Вонеш. Од Словенка је најпризнатија Алма Содник, чијих је неколико дела било на изложби: Franz Vebers System der Aesthetik, Zgodovina psihologije, Zgodovinski razvoj estetskih problemov и још три дела. На педагогији радиле су наше жене од првих почетака женског образовања. Од првог директора Више женске школе, Катарине Миловук била је изложена Методика (1866); од Милеве Си-

мић, наставнице женске гимназије у Новом Саду и књижевнице дело: Главнија правила о практичном васпитању деце, а од Даринке Косић —Буље Последице домаћег васпитања (у три дела), издања Матице српске. Нарочито је обилан рад на настави, издавању уџбеника, највише за средње школе. Најпознатије су као писци уџбеника: Зора Вуловић, (читанке), Љубица Јанковић (словеначка књижевност), Катарина Богдановић и Паулина Албала (Теорија књижевности), Јелисавета Марковић, Јелисавета Ибровац и Зора Каралић (француски језик), Лујза Јакшић, Марија Стенсфилд Поповић, Божић Г аридо (енглески језик), Настасија Глушчевић (руски језик), Персида Вулић... (хемија); затим за друге школе: Милица Илић, Занатско књиговодство, Јулка Павловић (природопис), Даница Савковић Уџбеник српскохрватске стенографије, Даница Крстић Школа за клавир, Деса Дугалић - Недељковић Елементи визуелне глуме и др. У хрватском делу рад је више педагошки, теоријски. Од Марије Јамбришак изложено је: Viša naobrazba роtrebna је ženi (1883) са још две књиге, затим дела: Аделе Милчиновић,, Иване Хиршман, Јагоде Трухелке, Милке Погачић,, Антоније Касовиц Цвијић, Леуре Балије, Зденке Марковић, Вере Штајн-Ерлих. Од Словенкиња су изложена дела: Ферјанчић Г изеле, Анице Лебар, Минке Скаберне, Иванке Негро — Храст, Ангеле Пискерник, Павле Резенберг, Луитгарде Рихар и Станиславе Скварча. Наша жена показује живо интересовање и за социјалне науке,. Право што је заиста необично, има вeћ своје женске писце. На правима су озбиљно почеле да раде две, рано преминуле, жене: Радмила Петровић — Радојичић, од које је, било изложено: једна расправа, Васојевички закон и издање Законика Петра I владике црногорскога и Вера Дравић, расправа Комуналне финансије. Данас у овој струци ради са успехом Анка Гођевац, и то на међународном праву њене расправе: Основна правна начела сталног суда међународне правде у Хагу, Nationalite de la femme dans la nouvelle loi yougoslave, Принципи и правила Међународног права. О социјалним питањима била су изложена два дела: Милице Топаловић, Побачај и његови узроци и Лепосаве Ђорђевић, Може ли и треба ли женскиње да суделују у оснивању и раду земљорадничких задруга. Од хрватских жена: Марија Кумичић, књига Ante Starčević, Лене Марковић, Priručnik iseljenički, Милице Богдановић, О trgovini devojkama, Иване Брлић, — Мажуранић, Mir u duši i Otpuštanje žena iz službe. Словенке су изложиле: од Алојзије Штеби, Demokratizem in ženstvo, Ангеле Воде, Žena v današnji družbi, затим, Jugoslovenska žena za narodno svobodo, Pravila in

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Јануар-фебруар