Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1, стр. 80
бо Такоми Хр ’ісша Спасителя срамота целогъ србскогь рода, люди здрави читави, ни слепи, ни роми, ни сакашн, ишаюї.и прекрасне груншове, сь коимаби многе фамїлїе изобилно могле живишв, данакь І|ару плаї.аю^и дечицу свою ранепи и убогимъ помажуЬи; калупери сами без прошнѣ немогу живиши како з калуіїерь мора биши просяхь: обараю, зидаю, праве поправляю за све шо валя да просе, ша и други люди зидаю и праве, али нелросе! а од когаЬе просити? Од родителя обременї>ни сь фамилїама! од удовице коясе стара хакої.е кЪери свое удомити! а ко проси? монахъ, саманъ , коисе свега у свешу одрекао, и нейша низаіцо друго старатисе кромЂ за заиш свои трбу, ко проси? чловекь србинь! себе тако похудити и бЂднимь прося'коыь учкнишн! Покоръ и срамота србскомь имену! баремь нексе одрече овогъ поідекогь имена, нексе како другоячїе зозе; и нека не срамоши родъ свой. Садъ сами по души предъ праведнимь судїомь Богомъ, коиѣе насъ све судиши, разсудите, не были- боло било да таки калуфера нейма на свету? Небили болї> било на манастирске грумтове, факилїе населити, а манастире у школе, у оспишале, и у воспишалиіца сироте народвБ деце преобратишн? О свеаюгуКи боже даюѣи Царе свешу,'подай