Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

Када се Зета ослободила од византинске власти, она је брзо по томе показала тежњу да постигне и црквену самосталност, најширу што је у кругу римокатоличке дркве, којој је већина становништва у њеним западним странама припадала, била могућа. 8 јануара 1089 дао је папа Климент 111 барском архиепископу палиум и признао му право консекрације епископа Дукљанске покрајине сдругима частима и правима. 1 ) Западна црква била је широке руке тамо где је требало сузбијати утицај источне. Тако је краљ Бодин, пошто му је отац Михаило добио краљевску круну од папе Гргура VII, државну власт и част допуниО с црквеном. Изједначио је, колико је било могуће, црквене границе с државнима и затворио свима странцима, осим папе, мешање у црквене послове своје земље. Зета је у томе погледу стојала под утицајима Византије и постигла успехе до којих хрватска држава за време владара нз народних династија није никада доспела. Њен је архиепископ, у Сплиту, остао ван хрватских државПих граница и давао болан пример, колико је опасно када црквена власт није у сагласности с државном, него је још стално подрива./ Такав распоред црквених власти затекао је св. Сава у српским земљама, када се с моћима св. Симеуна вратио у Рашку и станио у Студеници. Рашка је, с претежним православним становништвом, стојала под охридским архиепископом, а Зета, с јаким ртокатоличким пписталицама. лол Тзарским архиепископом. Једна црквена власт за Србе, у Рашкој, била је у туђој, епирској, држави, у Охриду, а друга у српској, али нерасположеној за Рашку, у Бару. Један брат св. Саве, велики кнењВукац, био је несумњиво одан Римској курији, а други, велики жупан Сте Фан. улазио је већ поодавно у разговоре с папама ради краљевске круне, био је ожењен Млечанком, и несумњиво је знао шта би морао учинити ради признања краљевске части од стране римскога папе, коју је он тражио. По Савиним православним, светогорским, схватањима положај православља у српским земљама

!) Thall6czy L., Jireček С. et Sufflay E., Acta et diplomata res Albaniae mediae aetatis illustrantia, 1, 1913, 21—22.

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ