Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве
У оштром сукобу између западних и источких делова цариградске патријаршије против никејског патријарха, као наследника Цариграда, и између Никеје и Охрида веома учени и јако страсни противници користили су се свима традицијама, употребили су све теорије и нису оставили превиђен и један једини канон, којим су се дали бранити њихови интереси. У вихору тадашњих наглих политичких промена, у страсној јурњави за краткотрајним частима и властима, нападали су и црквени достојанственици данас оно што су сутра сами чинили да опет то исто, када би други истим путем пошли, приказују као врхунац незаконитости. Случајеви Епира и околних земаља, који су се откидали од цариградске патријаршије, изазивали čy СрбиЈу на сличан поступак према охридскоЈ СрбС Када су се због нове државне самосталности откидали Грци од своје матриархалне цркве, како онда да~тб не чине"и Срби7 Црквено цепање лебдело је у ваздуху, и дало се одлично бранити очајним положајем православља према налетној римокатоличкој цркви и потајном ширењу богумилске јереси. У опасности је заиста најбоље да се свако сам о себи стара. И најуспешније. Зато је Димитрије Хоматин, као поглавица цркве у Србији, упутио св. Сави типичан протест против монаха који се вратио у свет и оштро напао његово архиепископство, док је његову самосталност, чини ми се, само узгред споменуо. Њу је уопште било теже канонима нападати, а у временима и приликама у којима су се налазиле православне цркве баш око Охрида скоро немогуће, Нама није познато да ли је св. Сава одговорио Хоматину, али ако би му уопште хтео одговарати, он је у тадашњим опширним и оштрим препиркама између грчких архијереја, несумњиво добро познатима у Светој Гори, могао наћи одличних канонских, етичких и политичких разлога да брани свој поступак.
тературе само ово да истакнем: ВасилвевскШ В., Epirotica saeculi ХШ, Виз. временникЂ, 111, 1896, 233 —299. Wellnhofer М., Johannes Apocaucos, Меtropolit von Naupactos in Aetolien (c. 1155—1233), 1913 и StadtmUler G., Michael Choniates, Metropolit von Athen (ca. 1138 ca. 1222), Orientalia christiana, XXXIII, 2, 1934, c богатом литературом.
- 45 -
СВЕТИ САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ