Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

За историчаре је сасвим довољно ово држати на уму: Помен поглавице матриархалне цркве у самосталној цркви не смањује степен њене автокефалности, него значи, пре свега, истицање јединства учења православне цркве, онда, знак је сећања на раније црквене везе, и напослетку, није без политичких сврха, пошто спомен цариградског патријарха треба да ceha и на оданост византинскоме цару. То је свечана форма, древни символ, никаква тешка обавеза. Зато се може веровати Доментијану да је св. Сава узео ту обавезу према цариградском патријарху, и не треба гледати у њој знак смањене црквене самосталности, које би се Срби, тобоже, решили до времена Теодосијевих. 5 Када је постављена хипотеза. да св. Сава није постигао самосталност српске цркве 1219 године, онда то није учињено да би се автокефалност српске архиепископије уопште пбфицала, него да Ои се само преместила за неких десет година касније, у време првога путовања св. Саве у Свету Земљу 1 )." Све претпоставке, с којима је учињен покушаДда се постизавање автокефалности српске архиепископије 1219 године порекне, овде су претресене и, мислим, с правом одбачене, а сада да видимо на основу чега је бачено стицање српске црквене самосталности у познија времена. Главни извори за ову претпоставку опет би требало да су Доментијан и Теодосије. Она места из њихова разлагања где они описују какоДе~св7"Сава издејствовао Србији црквену самосталност 1219 године, приликом свога бављења у Никеји код цара Теодора Ласкара, проглашена су невероватним, да би се потражило сведочанство о автокефалности српске цркве у њихову причању тамо где о њему уопште нема ни спомена. Доментијан приповеда, како је св. Сава при свом првом повратку из Свете Земље стигао у град Акр (Akka), како је одатле отпутовао у Анатолију и заискао од цара коње да га дигну с мора и донесу цару, Јовану Ватацу. Све што је молио, цар му је учинио. Дочекао ra је што је лепше могао, уго-

!) Глас, CLXI, 1934, 241-249.

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ