Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве
стио га и спремио му лађу, у коју је св. Сава сместио све што је носио. Ту се св. Сава лепо одморио. Цар му је на растанку дао много злато, да би га разделио у Светој Гори, а царица, која га се израније добро сећала, као кћерка цара Теодора Ласкара, исто га је тако обасула поклонима, и за њега и за Светогорце. Св. Сава је благословио њих, сина им Теодора и цело царство, сео је у лађу и предао се морским таласима. После срећног доласка у Свету Гору вратио је лађу, благословивши и обдаривши морнаре и пустивши их да се врате с његовим писмом цару. 1 ) Теодосије разлаже скоро исто тако о бављењу св. Саве код цара Јована Ватаца: Када је св, Сава допловио до његове земље, јавио му је свој долазак. Цар се обрадовао и послао му слуге и коње да га дигну с мора. Дочекао га је с много љубави и распитивао се о светим местима, која је св. Сава обишао и поклонио им се. Хвалио је његове папоре ради Бога. И цар и царица чинили су му многе почасти, док је био код њих. А св. Сава је непрестано тражио свете моћи, куповао их и молио их од цара. Када је саопштио цару да креће у Свету Гору, он му је спремио једну о својих лађа и снабдео је са свима потребама. Св, Саву је обдарио деловима часнога крста, светитељским моћима и црквеним сасудима. Дао му је и много злата, говорећи, како је далек пут до његова отачаства и како се св. Сава навикао да дели потребитима. Зато нека располаже са златом по својој вољи. Св. Сава је благословио цара и растао се с њим, Нато га је позвала царица, пошто је желела да и њу благослови. И она му је многе почасти учинила. Тако је св. Сава изишао из царскога двора 2 ). Цар му је дао оружану посаду за лађу и с њоме Једнога свога слугу да га без страха и са сваком почасти испрати. Нато су се кренули морем, остављајући на десну руку Цариград, и стигли до Свете Горе. Св. Сава је царскога човека и сву посаду обдарио и по њој послао цару захвално писмо с благословом 3 ).
’) Доментијан, е. с., 276 279. 2 ) О царском двору у то доба: Андреева М. А., о. с., 19-27. 3 ) Teodocuje, е. с., 171 172.
57
СВЕТИ САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И 6УГАРСКЕ ЦРКВЕ