Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

I

Автокефалност српске архиепископије

1

Досадашњи погледи на проблем о автокефалности српске архиепископије, постигнутој од св. Саве, сложени су не одвише давно у читав низ мишљења, где су нашли места многобројни трудбеници који су самостално проучавали ово питање, даље, који су га само додирнули, и напослетку, чак и понеки који су о њему маштали или његово решење од других прегледали. 1 ) Зато је заиста непотребно замарати читаоде с поновним низом туђих схватања овога проблема и с њиховим слагањем у неколике групе. Место тога морам истаћи да је велика штета што оном приликом није споменуто и разлагање Доситеја Хрисанта о авкокефалнрсти српске цркве, бар по преводу што ra је саопштио Иларион Руварац. 2 ) Оно је веома важно само по себи, а још је знаменитије због утицаја на западну историографију, мада се сумњало да ли треба Доситеју веровати ( n si sua sit Dositheo Hierosolymitano fides"), док су ce маштања Ивана Томка Марнавића о постављању св. Саве за поглавицу српске цркве од латинскога патријарха у Цариграду преписивала без научних

') Глас, CLXI, 1934, 199—206. s ) Руварац И., Прилози за српску повест, Летопис, lBB7, 53—77.

5

СВЕТИ САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСК6 И БУГАРСКЕ ЦРКВС