Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

свих држава с израђеним и помало скамењеним друштвеним и политичким традицијама. Крај излагања патријарха Калиста, у овоме делу писма, није много љубазан. Трновском патријарху, пошто је сада познато шта чини, поручује се довољно јасно да би могао бити позван на одговорност пред цариградски сабор и искусити канонске последице. 1 ) Из целога овога полемичкога разлагања за нас је, у свој прилици, најважније ово утврдити: Чини се као несумњиво да је већ патријарх Герман II нападан што је дао Бучаст и да се он од тих пребацивања Јиорао бранити. Одељак у писму патријарха Кадиста о почедима бугарскога патријархата био би преузет из тога списа; велика је штета што се у његову издању види где цитат почиње, а не види се јасно где се свршава. Чињенице наведене у апологетском спису патријарха Германа II без сумње нису потпуно тачне, То је код састава ове врсте чест и разумљив случај патријарх се хтео одбранити, кзко било. При томе се средства редовно не пробирају.јјезгра његова разлагања је у тврдњи да бугарска црква уопшге није ни добила целу IГелlГдгу~адгокефалност. него да је њена слобода била огра'ничена обавезама према цариградској патријаршији. Питање није само канонистичко, него је и историчко, па је тако и проучавано. Ако би се, међутим, веровало и свему што би стајало у спису патријарха Германа II (а све се веровати не може), ипак је автокефалност бугарске цркве била стварно потпуна,. Она је сама посвећивала свога патријарха. То је главна особина автокефалности, која не може бити смањена или пољуљана с обавезама формалне природе, почасног карактера и сл. То канпнистичкога гледишта. А с историчкога гледишга ie још сигурније да су Бугари били у тадашњ&мцЈтоложају потпуно, не__на пола, Асен II није морао примати полњичне мере. С њима би га Византинци више ражљутили него одликовали, ако би му наметали обавезе пуне понижења. У питањима те руке млади народи, у залету своје моћи, веома су осегљиви. Уосталом, ни Акро-

9 Други део писма тнче се начина крштења у Трновској патрнјаршији. Опширно разлагање о овоме питању: Смрку П., о. с., 329—344.

73

СВЕТИ САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ