Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

Прематоме сасвим је јасно да сви раније наведени разлози политичкб природе зз посету Антиохије потпуно отпздају. Још лакше је одбити наговештено делење новца на Истоку од сгране св. Саве. То су биле милостиње или међусобни поклони, како у изворима јасно стоји; за св. Саву се знало да је широке руке. Зато нипошто не треба, овде, ни помишљати на неко да модерним језиком говорим систематско подмићивање коруптивнога карактера ради постизавања претпостављених политичких сврха. Веома је поучно за постављање хипотеза лишених ослонца у историјским изворима што се вели да је сасвим разумљиво што „Сава није ишао у Никеју.“ х ) Аон је замишљен као главни посредник између Бугарске и Византије, па ипак се каже да је разумљиво што ни не иде у град где су цар и патријарх, од којих зависи решење питања, о коме се претпостављало да је њему поверено да ra крају приведе. То, међутим, не би било разумљиво, него би св. Сава, када би постављена хипотеза била тачна, морао највише пажње обратити на Никеју и на силе у њој. У низу даље постављених питања ово би морало бити одлучио: „Зашто је Сава уопште ишао у Бугарску?“ 2 ) Ја сам већ раније рекао да ми на то пиТшшГне можемб дати одговор који би задовољио све неверне Томе. Зашто не веровати Теодосију, који простодушно и у тачној вези с временима и догађајима вели, да је св. Сава свратио у Трново „устн внд-ктн свата сконто пслнл цара загорскаго“. 3 ) Место овога разлога постављена је нова претпоставка, међу свима већ споменутим јамачно најслабија. По њој би св. Сава свратио у Трново крајем 1234 године цару Јовану Асену II „да му реФерише о успеху своје мисије, и да му преда граматеПерусалимског. александриског и антиохиског патријарха о њиховом пристанку на проглас бугарске пагријаршаје. и4 ) Те грамате, што се овде спомињу, јесу

’) Ibidern, 178. 2 ) Ibidem, 181, 3 ) Теодосије, e. c., 199. 4 ) Глас, CLVI, 1933, 186—187. У примедби уз ову реченицу наведени су разлози протнв ове тезе.

76

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ