Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

писмаспристанкомтриисточна патријарха на проглашењебугарске патријаршије. Она супреузетаизСинодика цара Борила, али тамо то нису свечане грамате, него одговори на писма византинскога цара, упућена источним патријарсима преко патријарха у Никеји. Изазвао их је, дакле, цар Јован Ватац, а не св. Сава. У Синодику је тачно претстављен цели пут, свечан и традицијама одређен, како општи византински цар с источним патријарсима/Писма из Синодика задржана су у споменутој хипотези, али је иницијатива с византинског цара пренесена на бугарскога, односно св. Саву. И даље су чињене измене. По Синодику су источни патријарси упутили своје одговоре цару преко патријарха у Никеји. Друкчије, заиста, није могло ни бити. По овој хипотези та иста писма носио би св. Сава одмах у Трново. А она су била део подлоге за израђивање свитка, томоса, о самосталном бугарском патријархату, и морала су бити у Никеји, када се он састављао. Тако је тешко поступати с изворима задржати писма из Синодика, али им дати другога иницијатора и упутити их на другу личност,. него што се у изворима каже, и то каже сасвим сагласно с државним и црквеннм редом у Византији. Бугарски цар је општио само с византинским царем, а овај је трашио пристанак грчких патријараха. Св. Сави, као странцу, уопште није могао бити поверен замишљени задатак, да као повереник бугарскога цара испослује самосталност бугарске патри јаршије. А, међутим, постављена је још једна хипотеза о св. Сави као посреднику између цара Јована Ватаца и источних патријараха. 1 ) За такве претпоставке нема заиста ослонца ни у историјским изворима, ни у државним и црквеним праксама Византије. Уздам се да је из мога разлагања сасвим јасно, да је претпоставка о посредовању св. Саве између Византије и Бугарске приликом признања самосталне бугарске патријаршије 1235 године, у обиму и дубини како је замишљена,. потпуно немогућа. То велико питање решила су два суседна царства сама, према својим интересима, врло крупним и сасвим. очевидним. Савременици знају како је Бугарској признат само-

*) Ibidem, 187.

77

СВЕТН САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ