Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

сталан патријархат, али ништа им није познато о св. Сави као главној личности у решавању овога питања, а начин како је његова улога у томе послу замишљена историјским изворима је сасвим непознат и потпуно противан канонским прописима и целом државном и црквеном реду у Византији. Цела претресена хипотеза израсла је из топле жеље да се св. Сава истакне као вешт политичар моћнога утицаја на целоме хришћанскоме истоку.

111

Претпоставка о автокефалности српске архиепископије и бугарске патријаршије у популарном облику

У књигама намењеним ширим круговима читалаца морају историчари пазити на сваку своју реч много више него у научним саставима, пошто је међу мање обавештеним читаоцима и могућност самосталног критиковања мања и, према томе, опасност завођења ни криве путове већа, А обично се ради сасвим друкчије. Да се, тобоже, читаоци не би замарали и збуњивали претпоставкама, бришу се из научних састава при њихову популарисању сва „можда“. „ваљда" и сл., па се на тај начин од скромних претпоставака стварају сигурни описи чињеница. Јасно је као дан да се то не би смело чинити, мада је ушло у обичај да се то редовно ради. Читаоци, несумњиво добрих намера, замерају ако не нађу такве „чињенице" споменуте и у другим радовима, или ако виде да се према њима „не заузима став“. А то може бити сасвим без потребе. Тако је и мени замерено што нисам, опет у својој расправи о св. Сави, споменуо тврдњу „да је Првовенчани с планом прво тражио круну из Рнма па затим црквену самосталност из Никеје“, ову, наравно, преко св. Саве. 1 ) Ја нисам могао, пре свега, рећи шта мислим о тој тврдњи (не први пут, уосталом, казаној 2 ), што је моја расправа написана пре књиге у којој је ова тврдња, а друго, ја о њој

Ј ) Југословенски исшориски часоиис, Ш, 1937, 554 (Ј. Д. Митровић). 2 ) Упор. В. С. Д. (Вајунов спн Димитрије = Димитрије Руварац), Ко је наследннк српске пећке патријаршије..., Гласник, LXII, 1885, 135.

НИКОЛА РАПОЈЧИЋ